Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dođemo u Bukarest 14. septembra (1804. godine) na konak. Nađemo rosijskoga konzula i javimo se tajno njemu kuda idemo; on nas sovetuje i kaže: „Ovim knjažestvom ništa se ne bojte, no u Moldaviji gledajte da je
divanu i sultanu kako najbolje bude znao, da sultan zapovedi veziru prestati od onog svirepije nad Serbi, a i kad caru javimo, to će isto i on učiniti.” I otidemo. 1. januara 1815. god. išao je g.
26. aprila. Izvesno razumemo, i opet g. Preneru odemo, javimo, i on kaže: da su granični komandanti i njima o tome izvestije dali. Molimo da nam u takvom slučaju sonet dade.
Kad posle dođemo Hardenbergu, kaže nam da idemo državnom sovetniku g. Kisteru. — Javimo se i kažemo da nas je poslao g. Hardenberg, i zašto smo došli.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Novci su već gotovi. — E, sad, ako izvolite, a vi ’odite sa mnom da im javimo. Odu u sobu gde su Gledić i čika-Gavra . — Mi smo već svršili, — reče Gledićka radosno. — Hvala bogu! Bravo!
Teodosije - ŽITIJA
Šta sada da učinimo? Kako da se javimo gospodaru našem? Koji će kamen, koja železna priroda poneti te žinu takve vesti koju mi nosimo roditeljima i braći?!
k njemu blaženi Joakim patrijarh, i videvši ga blizu smrti i da diše poslednjim dahom, reče k njemu: — Ako zapovediš, da javimo caru o tvojoj bolesti?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
- A gdi je Julka? MATI: E - Julka ti se zabunila. Znaš kako je. KUMAČA: Ostaću da joj pomognem. Samo da javimo mami. MATI: Bogami, baš dobro. Ajde, skini tu maramu veliku i rukavice, sad će i Julka doći. (Odlazi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Najbolje bi bilo da ostavimo rabotu, pa da se kući povratimo. Ne opominje otac onako; odgovori on smišljeno. —Da ga javimo sudu! — nastavi mlađi. — Zašto da ostavimo radnju? Potrebni smo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vrane i gavrani zagraktaše nad našim glavama... Sa desne strane bila je jedna kućica. Sjahasmo da se javimo crnogorskim vlastima. Na ulazu me zapahnu miris kafe, a iz jedne bočne sobe čuo se veseo žagor.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nik Ćulibrk zabrinuto pogleda svoje drugove i šapnu: — Striče, ja i Nikolica idemo da javimo učiteljici, a ti trči do Nikoletine. Nik sasvim pognut, krenu najbližim prečacem prema školi.