Jakšić, Đura - PROZA
Beše to nem bol koji je duboko korena uhvatio. I ja sam nemo ćutala, i moje male grudi stegoše golemi jadi, i ja ne umedoh progovoriti... suze su govorile... Već se smrkavalo, kad se tetka od prozora diže da promeni mesto.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ama, da li će on odista doći? — upita Đura. — Neće ja! Zar ti ne znaš njega? — Ao, ja poganog grivonje, jadi ga znali!... Nego šta veliš? Hoćemo li ga zavarčiti?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Na koga sumnjaš? — zapita ga. Ivan opet nikom poniče. — Ne znaš ko je? — upita pop opet. — Ta, to i jesu jadi, moj popo! ..... Tu i nema više sumnje... — Pa ko je? — rekoše uglas i pop i kmet. — Video ga moj Lazar...
Pa, videći da Stanko ćuti kao zaliven, nastavi: — Bog mi je svjedok!... Tvoji jadi i moji su, junače! Izgubio si pobratima — evo ga!... Ja ću ti biti i drug, i brat, i... sve!...
Recite!... Zar vas nijesu jadi u goru natjerali?... Zar nijeste to zbog srčanijeh bola učinili?... Pa kad je tako, onda šta sam ja kriv?
Dučić, Jovan - PESME
REFREN Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi Još najbliže stoje postojanoj sreći; Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi, A ne koji drugi, a ne koji treći.
Jednog dana dete je postalo čovek. U njegovim venama uzrujavala se silna železna krv. O njegove prsi razbijali su se jadi i padali skršeni pred njegove noge. Pobednički i gordo stajao je među gomilama.
Matavulj, Simo - USKOK
Odista su Crnogorci udarili!.. Zar opet!?... Pomagaj, sveti Tripune!... Opet stari jadi!... Kad graja utoli, slobodniji građani potekoše ka crnogorskim vratima, gdje kroz maglu vidješe na bedemu zbijene i
Ne pitam te, ni šta ti bi tamo u tvojoj zemlji, ni kakvi su ti jadi dojadili, ni šta si radio, niti će te ko nagoniti da išta o tome pomeneš, ako sâm nećeš!
Radičević, Branko - PESME
49 JADI IZNENADA 51 KLETVA 54 ? 55 ĐAČKI RASTANAK 70 PUT 101 NATPISI 145 II 147 GOJKO 150 HAJDUKOV GROB 198 PESME OBJAVLjENE
CRNOGORSKOM 262 KAJGANA 263 (RADOST I ŽALOST) 268 (UKOR) 277 (OJ MORAVO, ŠTO BI BEZ SRBINjA) 278 (BERAČICE) 280 (NjENI JADI) 282 DVA KAMENA 284 (TA NAPI SE) 288 USPOMENE STAROG JUNAKA 289 (BOLESNIKOVA TUŽBA) 291 (DE SU NAŠI DIVNI CARI?
— Mila moja, zoro moja, Sunce danu mome, O slađana misli moja A o zlatu mome! (1846, 6. jun) JADI IZNENADA Lipa stoji nasred dvora, Sunce sjaje odozgora, A pod lipom jedna deva Veze mlada pa popeva: „Itro,
me probi ladan, Sve s' okrenu, mal' ne pado jadan, Ode nebo, a zemljica klonu, Ja kâ u grob sa nebesa tonu, — Oh da jadi duže potrajali, Bi mi davno raku već kopali.
Sijaj, nade, u noći sunašce, Sijaj, nade, nemoj presijati, Zbogom, jadi, a davor, srdašce, O ne boj se, Bog će dobro dati, Dosta dana još će amo doći, I uzalud za te, srce, proći, Al' ne
Ao goljo, da ti kažem pravo, Tebe mlada žao mi je zdravo: Jedno momče — devet moma mladi, Ču li, dragi, to su veli jadi! Pomoz', Polo, ti sada meneka Pa ma posle ja morô tebeka.
Kad i zgleda, onamo poita, Pa i vako mlađane zapita: Što plačete, što cvilite mladi, Kaki su vas zadesili jadi? „O junače, ćuti, ne govori, Gledni samo preko onoj gori, Krasna li je, ko joj se ne divi!
jednoga, Svaki bratski branio je svoga, I sam Rajko u boj se nagnao, I on rane u ruku dopao — To su, brate, to su jadi naši, Ali evo i tvoji i naši.
“ Tako Cveta, pa lice odvrati, Svojih misli jađanih se lati, Od obraza suze joj udriše — Radivoja jadi pokosiše, Od jada mu puca srce živo: Zašto on baš da joj čini krivo!
(NjENI JADI) „Sini, zoro, bela, Sini, slatka sele, A ti, sunce, grani Kô nikad dosele! Ta danas će, danas Drago moje doći,
“ 43. „Kô zateći? Nije nego! Kad su vrata zatvorena.“ Njoj je rekô, pa prilegô, Mašio se pod kolena. Ona jadi: „Oh moj Bože!“ Pa ga malko potpomože. 44.
II U njegovi mladi grudi Razgoreli teški jadi, Zaludu se vetrić trudi Da i malo porazladi, Jer kadgode lađan pirne, Sve to većma plamen bukne, U dušu ga većma
Kostić, Laza - PESME
bela ruka, te je njemu ruka mala grdne jade zaveštala; a kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se sete, da ih svete!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Da te, dome, s jadom pitam, dugo jadna! Kako ti je u tamnilu, tamnoj mene! U tamnilu bez viđela, viđ’ me jadi! Bez čestoga ponuđaja, dome slavo! Bez promjene čiste tvoje, mnogo jadna! Kuda li ću sad bez tebe? srećo dome?
143. Đevojčica pelin bere, perin divoj, Mimohodi drobnu ružu, ah jadi moj’, “Što, đevojko, pelin bereš, perin divoj, Mimohodiš drobnu ružu, ah jadi moj’?
perin divoj, Mimohodi drobnu ružu, ah jadi moj’, “Što, đevojko, pelin bereš, perin divoj, Mimohodiš drobnu ružu, ah jadi moj’?
“ — “Nevolja mi je pelin brati, perin divoj, Mimohodit drobnu ružu, ah jadi moj’, Imala sam moga draga, perin divoj, I posla’ ga na vojnicu, ah jadi moj’, Na vojnicu, na daleko, perin divoj,
perin divoj, Mimohodit drobnu ružu, ah jadi moj’, Imala sam moga draga, perin divoj, I posla’ ga na vojnicu, ah jadi moj’, Na vojnicu, na daleko, perin divoj, Na daleko, u Kandiju, ah jadi moj’, Svi se hrabri povratiše, perin divoj,
perin divoj, I posla’ ga na vojnicu, ah jadi moj’, Na vojnicu, na daleko, perin divoj, Na daleko, u Kandiju, ah jadi moj’, Svi se hrabri povratiše, perin divoj, Moj se hrabar ne povrati, ah jadi moj’, Sad me prose na daleko, perin
perin divoj, Na daleko, u Kandiju, ah jadi moj’, Svi se hrabri povratiše, perin divoj, Moj se hrabar ne povrati, ah jadi moj’, Sad me prose na daleko, perin divoj, Na daleko, u Kandiju, ah jadi moj’, Da bih znala da ću naći, perin
perin divoj, Moj se hrabar ne povrati, ah jadi moj’, Sad me prose na daleko, perin divoj, Na daleko, u Kandiju, ah jadi moj’, Da bih znala da ću naći, perin divoj, Studen mramor moga hrabra, ah jadi moj’, Subrzo bih se udomila, perin
divoj, Na daleko, u Kandiju, ah jadi moj’, Da bih znala da ću naći, perin divoj, Studen mramor moga hrabra, ah jadi moj’, Subrzo bih se udomila, perin divoj, Za nać mramor moga draga, ah jadi moj’, Ko će mene svjetovati, perin
divoj, Studen mramor moga hrabra, ah jadi moj’, Subrzo bih se udomila, perin divoj, Za nać mramor moga draga, ah jadi moj’, Ko će mene svjetovati, perin divoj, ’Oću li se udomiti, ah jadi moj’, Ne znam hoću l’ ugoditi, perin divoj,
perin divoj, Za nać mramor moga draga, ah jadi moj’, Ko će mene svjetovati, perin divoj, ’Oću li se udomiti, ah jadi moj’, Ne znam hoću l’ ugoditi, perin divoj, Momu svekru i svekrvi, aj hadi moj’, Er me majka uzgojila, perin divoj,
perin divoj, Momu svekru i svekrvi, aj hadi moj’, Er me majka uzgojila, perin divoj, Mili hrabar uzbludio, ah jadi moj’.“ 144.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jadniče mali! Ovo su ti samo prvi jadi... A kakvo su ti strašno zlo spremili za docnije dane tvoji najmiliji — oni što se nekad lakomisleno zaveriše da će
Rakić, Milan - PESME
Ko tuži tako? Živi ljudi? Il̓ moja ljubav, jadi stari? Il̓ tuđe nade, tuđe žudi? O, šta to mari, šta to mari! Ja plačem kad i drugi strada, Kad tuđa sreća ko cvet
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
STADE VELIKA GRAJA NAVRH CRKVINE, NA SJEVERNOJ STRANI VIŠE JEZERA. SERDAR VUKOTA Što grajete, koji su vi jadi, a evo ste gori nego đeca! VUKOTA MRVALjEVIĆ Poleće ni jato jarebicah, i svakoju živu uhvatismo.
KNEZ ROGAN Koji su ti jadi, Mandušiću, te se svu noć s nekim razgovaraš? KNEZ JANKO Ne, Rogane, nemoj ga buditi, e on u san kâ na javi
teško njemu! Proste tvoje ljute rane, Moj Batriću, al' neprosti grdni jadi, kuku rode! e se zemlja sva isturči, Bog je kleo! Glavari se skamenili! kam im u dom!
Daje ga vladika knezu Janku da ga popu povrati. KNEZ JANKO (gleda ga) Divna pisma, jadi ga ubili! Krasno li je na kartu složeno, kao da su kokoške čepale. SVAK SE SMIJE.
KNEZ JANKO Čudna popa, jadi ga ne bili, u svijet ga ovakvoga nema! SVE U SMIJEH I U GRAJU. SERDAR VUKOTA Danu pričaj koji što ste došli, da
Pandurović, Sima - PESME
Na postelju vlažnu, gde se tužno truli, Sanjati o prošloj i prolećnoj sreći, O snovima što se nikad nisu čuli; A jadi će biti suroviji, veći Za svakog što sanja, što živi i huli.
se osmeh rađa polagano: Osmeh koji ništa ne mrzi nit voli, Osmeh blag, sažaljiv, kad se sve preboli, I sadašnji jadi i nadanje râno, I bol što je muklo naša srca cep’o. Sve postaje jedno. Pa i to je lepo...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bog dragi zna, a i ti, jesu li tvoji jadi i naši jadi! Ama nećemo tako! Nećemo da svijet reče: ’gle junaka i junakovića serdara Peja Grubanova, kako ne može da
Bog dragi zna, a i ti, jesu li tvoji jadi i naši jadi! Ama nećemo tako! Nećemo da svijet reče: ’gle junaka i junakovića serdara Peja Grubanova, kako ne može da se utješi za
“ „Ono su dva Adžajlića, ona dva naprijed; moji stari krvnici. Ostali... jadi ih znali svijeh... I ove znam, jer smo negdje onomlani hvatali vjeru š njima pa dohodiše na sastanak u Rudine“, nastavi
“ „Bjehu li konji bijeli jali crni?...“ zapita važno, Petar, šura mu. „Jadi ih znali, bjehu svakojaki! Ele micasmo se kroza njih, ama nikad izaći...“ „Je li te koji očepio?
„Ma tebi, tata, ne spava se?“ poče ona. „Bogme, dijete, ne... Jadi ga znali, nešto mi se razbio san... Da ako sad zaspem! Dugo je do dana!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— naredi gvardijan. — A di je Bukar? — pita Tetka. — Jadi ga znali! Kako se sinoć opija, zar još spava — odgovori njeki.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali? Il' su i vas možda jadi otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu
Na mom krilu započeta Tužna pesma stoji; S belog lista gledaju me Crni jadi moji. Nada mnom se vetrić nag'o, Pa u strofu viri - „Veselije!“ šapnu, - duhnu Pa listak otpiri... M.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tuckao je neko vrijeme kapicama cipela. Bilo da mu se sad to učinilo već sasvim bezizgledno, ili što nije htio da me jadi, odustao je od daljeg insistiranja na tom bolesnom mjestu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu! Ne smeš ga darnuti, kâ u oko. — Vala i jeste junak, jadi ga ubili, da mu ravna nema. — More čuće za njega sva Srbija, ja ti kažem. ...
— Vide li je čija je? Gde se nađoše? — Ništa ti, brate, drugo ne videh, do li onih lepih očiju. I jeste pozadružna, jadi je ubili, taman da zagreje ’vake starce, kâ što smo nas dvojica. Vujo beše zadovoljan.
— Vala, pobro, pa i nisam. A ti si mi se grdno namrčio! — Kako neću, jadi ga ubili! Gledô sam ti da nas dvoje mladih, đe se ljube ka ’no golubovi — osmehnu se Pantovac i pogleda ga lukavo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
da pijem, al' sam pijan često U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše, Zaboravim zemlju, zaboravim mesto Na kome se jadi i poroci zbraše. Ne marim da pijem.
Volim oblak, cveće, kad cveta i vene, Al' nikako ljude što ropću i pište: Što drugoga boli, ne boli i mene; Mene tuđi jadi nimalo ne tište. NA OČEVOM GROBU Gospođici R. G. Oče, evo opet mene.
Nevolje, bede prokletstva i suze, Uzdasi, jadi, prazne, gole žudi, I one male — a spontane uze Što ryše, dave živeće kod ljudi. Opticaj smrtnih obmanom se sliva.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
To su „Jadi junakovi“ iz romana o bogu groma Peruna. Ona ima dvanaest strofa. A po strofama stihovi su ovako raspoređeni prema
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Rečima se ne kazuje Kako si nam mio bio; Rečima se ne kazuje Kako si nas ucvelio. Rečima se ne kazuju Jadi, koje nosiš sobom... Da l’ bar kažu suze naše Nad preranim tvojim grobom? S Bogom, tiče milopojno!
I jadi su znali da si srca meka, I jadi su pali, pali na čoveka: Patnja beše pratnja celoga ti veka... I zato se pesnik sad s
I jadi su znali da si srca meka, I jadi su pali, pali na čoveka: Patnja beše pratnja celoga ti veka... I zato se pesnik sad seća tebeka...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI ĐULIĆI RAZGOVOR SA SRCEM Kakvi tebe, srce, Tajni jadi lome, Te me često moliš: Pokloni me kome!
Sme l’ na našem nebu biti Mnogo zvezda, sme l’? Mora biti mnogo zvezda, Crn je onaj mrak, Moji stari crni jadi Ištu svetô zrak. A za pesmu ne brini se, Ta ne umire; Ta ja umem jošte pevat’, Bolje nego pre.
Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći. U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ Te i ti! Neki te jadi more... — Ovaj će me jad do „smrta“ mučiti. Sipaj taj konjak! — Nastavi, po redu, polako. Dakle, stigao si i ušao u
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad će opet danak doći Da će moji jadi proći, Skopnit moga srca led! Kad ću opet sretan biti S nežnostju te zagrliti, Srkat s tvojih usta med! 1836.
Jakšić, Đura - PESME
1862. NA LIPARU Jeste li mi rod, siročići mali? Il’ su i vas, možda, jadi otrovali? Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
I TICA 23 BRANKO RADIČEVIĆ, AJDUK 25 BRANKO RADIČEVIĆ,MOLITVA 27 JOVAN SUNDEČIĆ, MATI 28 MILAN KUJUNDžIĆ ABERDAR, ĐAČKI JADI 30 LjUBOMIR NENADOVIĆ, JUNAČKI ODGOVOR 31 LjUBOMIR NENADOVIĆ, GAVRAN I LISICA 32 LjUBOMIR NENADOVIĆ, LAV I MIŠ 33 ĐURA
Đačkim sanjarijama bavi se i socijalna pesma „Đački jadi“ Milana Kujundžića Aberdara (1842–1893), još jednog srpskog ministra prosvete (1886–87).
Motiv nezaštićenog deteta, ali u drugačijem poetskom ključu, čini osnovu pesme „Siroče“ Đure Jakšića (1832–1878); dečji jadi siročeta iskazani su, kao i u drugim pesmama ovog pesnika, kroz njegov poetski dijalog sa prirodom i „gorom čarnom“.
– ĐAČKI JADI MILAN KUJUNDžIĆ ABERDAR Katkad mi se čini nebo Grdna sovra mermerova. A kraj sobe oblačići To su jata đavolova.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Srbo, sine, gde si, da zasviraš i popevaš Nani! Da popevaš „dobrotvorki”!... Ostarila sam. Svi ovi moji jadi starački su. Osećam da ću ostati sama, i bojim se samoće. Ne uboja se, Nolo, i da su ti rođena deca!
Ideš li u crkvu? Tamo se, u Boga, na kraju svega svršavaju naši ljudski jadi... Daću ti od tražene svote koliko imam, za onaj preči dug, a za sprave i knjige me počekaj... Nemam!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— E, nema smisla — veli kroza smeh poručnik Protić. — Preterali ste... — Ah, sunce mu popovsko, odavno on meni „jadi piliće“ — veli Dušan. — Ama samo da ga vidim sa čitom na glavi. — Dobro, molim te, otkud se pojavi ađutant?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Grohotom se derviš osmjenuo: „Ti, delijo, Strahiniću bane! Znaš li, bane, ne znali te jadi, da sam sade na Goleč-planini, da te vidim u carevoj vojsci, poznao bih tebe i đogina, i tvojega hrta Karamana, koga
A kad dođoh grdnoj postojbini, tamo su me jadi zabušili: u dvorove, postojbinu moju, u dvorove kuga udarila, pomorila i muško i žensko, na odžaku niko ne ostao, no ti