Jakšić, Đura - PROZA
Al’ uzdisaji behu mu teški, a izraz lica beše sličan ranjenome lavu. „I još smeju da prođu pored ove naše jadne kolibice“, — kad se malo utišao, govorio je svojim dubokim glasom, — „a tri puta su je, krvnici, palili, ovu jadnu
On je, možda, u svome izobilju na to i zaboravio; ali oni koji su svoje jadne kolibice za budišto isprodavali, baš u to vreme kad je on bogate salaše na najlepšim krajevima kikindskoga hatara
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Đipiše pitati otkuda idu i čuju li gdegode za kakve ̓ajduke i jesu li videle kakvu vojsku. — Jadne babe ne znadu obinje, da lažu, kažu: „Idemo iz Uba, nikoga nismo videle, no čusmo na Ubu, da je Aleksa sa nekakvima se
” jadne babe pište kao guje: „Jaoj, stan̓te, kazaćemo”; a one sirote ono te ono, što su i pre kazale. Zar i njima se dosadi tući
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Đavoli deca! — reče Đura, osmehnu se i mahnu rukom. — Kad evo ti učitelja, pa udri! Stoji piska jadne dece! — Gad! — reći će Spasoje. — Kao da nije bio nikad dete, nikad se nije igrao!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Marinko se derao iz svega glasa. — Šta je?... Šta se dereš? — reče Stanko. — Dok si gasio ognjišta i mučio jadne starce, smejao si se, pogana vero, a sad se dereš!... Šta ti je? — Ne dopada mu se drvo! — reče Zavrzan.
— Da bi još za koji dan, dok kolebe ne pogradimo ili bar zemunice ne iskopamo!... — Zar ovo nije jad?... Eno jadne Stake... umire! — reče jedna baka. — More, i naživela se!... Ali eno Pera, jedinac Živanin, umire!... — odgovara neko.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
je on onda, preda mnom, kad se pijan kući vraćao, zaglêdao u ormane, ispod krevéta, iza ogledala i svuda na užas one jadne žene koja se smrzavala od stida pred sinom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iako nije mislio da ih treba opet preseliti, natrag, u Tursku, u mislima ih je video bedne i jadne, u blatištu i barama.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kose, zar žene hotelijera uplaćuju pansion u hotelima svojih muževa i, na kraju, zar žene diplomata ikad plate sve one jadne srne koje pobiju u lovu? Tako je trolejbus predstavljao za njih neku vrstu svečanog izlaska — pravo pozorište!
Matavulj, Simo - USKOK
Znam samo e te je viteška nevolja prignala da bježiš u ove naše jadne krševe! Lasno ti neće biti, sinko, ali, božja ti vjera, bojati se nećeš nikoga, osim boga, niti će ti ko zapovijedati!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Taj osećaj življenja i nestajanja, blaženstvo ništavnosti, gubi se onog časa kad pređemo na kratkoveke, jadne poslove i zadatke.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ceneći velike pesnike srpskoga romantizma, on niMalo ne ceni njihove jadne epigone, njihova »nakaradna podražavanja i usiljeno očajanje«, i ne krije svoju »odvratnost prema njima«.
Radičević, Branko - PESME
Tako momak ovde žali, Jedna moma tužna Stoji moru na obali, Stoji kao sužnja, Stoji mlada, suze lije, A sve one jadne, Pa bijelo lice krije, Umalo da padne.
Nosi jadne, u jami je veće, Ta sred one tmine ponajveće, Tmine, brate, svoje carevine, Pa već ne zna šta će od miline, Veseo
— Čemer nama bio bi doveka Da se jadu nije našlo leka, — Nit' izvora, ni vodice ladne Da se usne ponakvase jadne, Ni tičica, ni pesama lepi Da umorno srce se ukrepi, Oh mlogi je ovuda se verô, Dok se nije jadan i poderô, Al'
Beograde, moj beli labude, Al' se jadan mene vidiš tude, A kraj tebe do dve vode ladne Čine mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne zidine Kao otpre od velje miline, Već se eto mimo tebe žure Da što pre te jadnoga prejure,
Neće Ture više žive peći, Ni sa leđa vama kajše seći, Ni na kolje jadne vas nabijat, Niti kolom žive vas prebijat, Ni bacati o gvozdene kuke — Druge sada vas čekaju muke, Druge ruke
Musto ode, a ostade Fata, Na srdašcu one ljute jade, Oh eno je, eno cure jadne, Ona gleda s visokog čardaka, Gleda mlada u mrak i tišinu, Misli jade, misli hudu sreću, Misli svate, misli
Uh, moj Bože, strašna li si!“ To izusti, Pa se zgrozi, ruku pusti: „Bež' od mene, beži smesta!“ I otuda jadne nesta, Golema je bolja svlada Te kraj odra klonu mlada.
Eto leže, gle i jadne, Na zemljici svuda ladne, Nji, što munja od sudbine, Udri čojstvu sa visine. Sve na putu što bijaše, Polomiše,
Malo pređe smrt nemila Tako blizu, blizu bila, Već gavrane vide gladne Savr glave svoje jadne, Kako s' viju i raduju, Jer će skoro da blaguju, Pa gle, za čas nesta muke, Proste njemu opet ruke, Sva milina od
I bi bilo jada od Srbova, Al' pomože zeko i potkova: Ostaše im ljube verenice, Ostaše im jadne kukavice, Jedna od nji jedva naljubljena, Druga, kažu, i nenaljubljena, Samo, kažu, negde u senjaku Da se dala željnome
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
dokle bi stigla njegova fantazija da u kujnu ne uleti maman sa zviždaljkom u ustima: — Deco, a sada gimnastika za vaše jadne, zapuštene trbušne mišiće! — Tako je jedan učio magarca da ne jede, pa kad ga je naučio, magarac crko!
Bogami, ne bih! Pa, vi to možete, brate, da platite, zašto da ne? Pa, vi možete da kupite đuture sve te jadne akademike, zajedno sa njihovim životnim delom!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARIJA: Baron Golić, vaš suprug! Dakle i vaš suprug? Meni je odneo hiljadu forinti, a šta će vama odneti? Ah, jadne devojke, kako ne znamo kome se u ruke predajemo! Ko bi mogo pomisliti da ovakav čovek laže?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
O, kako sam tada stradao!... Da znate kako su teška dečja stradanja, naročito jadne, siromašne, dece, koja su bez zaštite!... Ali moj dobrotvor ozdravi!... Vidite, i njega sam otkupio svojim stradanjem!...
Ko bi pomislio, da se u takvoj školi cele godine razleže jauk i plač jadne, nemoćne dečice !... Ljubica za tu veštinu nije ni znala, pa zato joj revizor smanji ocenu i dade četvorku, rekavši da
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Obuci svilu i pokupi sinove, ordene tuđinske i krpe šarene. Čekaju te jadne, puste gore ove, gladni starci i obeščašćene žene i obala što ti porodicu zove.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
o, ućustečila se, brate moj, pa samo gledam kad će da pa'ne, a one jadne noge, utegnute u štivlete sa šiljcima, nema, no samo klamiću tamo i amo...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Moram odmah učiniti jedan poklič svima mislenim ljudima! Neću da budem dželat ove jadne dečice. Savest mi ne dopušta to! A naš Sreta beše svojski i istinski odan svome poslu.
Rakić, Milan - PESME
ČEŽNjA Danas ću Ti dati, kada veče padne, U svetlosti skromnoj kandila i sveća, U čistoti duše moje, nekad jadne, Čitavu bujicu proletnjega cveća. U sobi će biti sumrak, blag ko Tvoje Srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
duše moje mile, Jadne Prometeje bez poleta smela! O, ako je tako, drage duše, ako Vi živite sada za večito vreme Nepomične, hladne,
Pandurović, Sima - PESME
kuku! kako jadne, Propale sada, izvan moje vlasti. One mi prete, osvetnički mole, Nakazna lica, i pružaju ruke Tragičnim gestom,
mi liči na bednu panoramu Već oveštalih slika, što se sve većma haba, Jevtinim zadovoljstvom što mi razbija čamu; Tu jadne kreature izmišlja mašta slaba, A javna žena kakva predstavlja prvu damu.
taj velikoga pâda; I kad bi preš’o dah opustošenja, Mač večne Pravde preko sramnog doba Prljavih duša, srozanosti jadne! Šta mari što će na dnu istog groba Ležati trulež što pravedno padne S mladošću tužnom jednog pokolenja!
Nek kroz vâle Mraka što se gusne Naša srca, naše težnje usne. I nek padne S duše Bolne, jadne Teret strasti, nemira, što guše; Jer su gadne Zore bez svanuća, Budne noći nemoćnih čeznuća.
začaran prostor neizmerni; I kad stega, Jaram što nam ote Belu radost u dane sramote Padne jednom s naše duše jadne. I sna, i sna, dušo, iznad svega! BUDUĆI DIJALOG Čuvar ih sêdi kroz zamak vodi stari.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad je bilo da mu ocijepi polovinu carstva, reče mu zet: „Na poklon ti carstva polovina! samo da povratiš ove jadne duše kakve su i bile.” U to car reče da u njegovoj volji to ne stoji, nego u njegove šćere „a tvoje” reče „žene”.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Možda su ga isterali iz službe? obradova se Aćim. Sada iz službe otpuštaju jadne učiteljčiće, a što da ne otpuste mog sina? Pa zašto mi odmah nisi rekao?
Narednici neodlučnoj vojsci ponavljaju komandu. ...I vi ste jadna vojska i jadne starešine! Gde vam je trubač da juriš zasvira? Gaće su vam pune od ove gomile jada pod osušenim i rasporenim brestom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kako ga je sledila Peletinka gubeći papučice! Kako upadale u sneg do pojasa jadne Knedlice, moleći pticu da im sleti na dlan!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
čudnih šumova, neke teške a nevidljive gvozdene poluge ravnomerno, i jedna za drugom, spuštaju i slažu na same moje jadne, pune neiskazanog straha, grudi. Oh, zar je ono stvorenje samo zato živelo da meni spremi ovaj mrtvački pokrov?
“ I rvem se, i besno se borim, i svom grčevitošću svoga besnila lomim koščate prste moje majke, jadne moje majke. A do nas, u velikoj sobi, ječi otac, moj otac, moj rođeni otac.
Ali se u smrt ponova ne sme. I onaj život jadne Maslove, gorak, otrovan, čemeran, bolji je, bolji je ipak od smrti. I sav onaj užas progonstva, onaj beli Sibir sa sivim
je, slađi je, privlačniji, ljudskiji od onog groznog, očajnog grickanja hladne smrti, umiranja od dosade, od one jadne trule i gnojave čame prošlosti.
me je napred i ja sam zaboravljao na muke svojih vojnika, koji sa oruđem na leđima i natovareni teškom opremom, vodeći jadne i iznemogle konje, gacahu po blatu, ne znajući ni sami kuda idu, jer sam ja izmicao napred.
nagovara i poziva čas „u boj za narod svoj“, čas opet u nekakve druge borbe i krv; i koliko su te pesme nekako i jadne i zastarele, i tako reći divljačke, prema onim koje se, na primer, mogu čuti na onim savremenim zimskim mešovitim
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
u nekakav poluosmejak, pa bi onda, kao odbacujući od sebe takvu pohvalu, dodao: — Prođi se, čiča, zdravlja ti!... Jadne su nam danas i gore i gorski carevi... Nema više ni 'nake gore ni 'nakoga Jevđovića, kâ što ti pričaš...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A jedna najstarija ovca roguša reče: — Ma, fala da je tebe, bože, da mi je znati po našoj smrti đe će ove naše jadne kože?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Miran sam: ni trun srdžbe ili čega Što pravi smešnim nemoćne i jadne; Smrt, večno živa, budućnost je svega — Sveg što rođenjem u kolevku padne.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ima li gdegod nešto od lova? Ili je gora tako oskudna Te nema srne ili grlice, Pa već u krilo jadne buljine Fišeke retke glupo harčite?... (Gleda Isaka.) A ko je ovo? Šta traži tu? Kuda li misli? Otkud dolazi?
ključa nisam mogô dobiti Gledao njine blede obraze Na kojima je strašna očaja Duboke brazde urezivala; A nagog tela jadne ritice, Istruhle davno, u zakrpama, Sisahu vlagu mračne tamnice Da nezdrav trulež memle bazdljive Na bolno telo
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Baš nas jadne komordžije posatiraše jureći. Gle kakvi su mi se konji načinili, a bili su kao lopta ugojeni. Noćas idem iz Jovanovca.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zube su mi izbili i odsjevki hrane, otrovi poje mene i sine mi jadne; i dan i noć trude se da u jamu svoju, ah, Serbije žalosna, bace dušu tvoju! Gdi su sad bližnji moji?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Strah?... To li je ime gostu nakaznom Što kô prosjak nogom kljakavom Dvorova tuđih čepa pragove, Proseći glasom jadne nemoći Gladnome telu suhe postelje! Ali... Napolje, rđo!... traži kolibe, Nisu za tebe dvori Đurđevi; Junaci samo...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Čuje, kako Jablan gromovito riče, a brda odjekuju. On doliga: Volo-lige, dolo-lige! Jače moje milo bače od te vaše jadne krave! Ća, kravuljo, nagrduljo!
David: Ima. O, da mu vidiš djece i vamilije! Puna i' dolina više one moje jadne i jedine njivice što se zove Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska. Sudac: Kako govori, Davide, taj lopov; kojim jezikom?
Jakšić, Đura - PESME
Dvesta ih je!... Dvesta druga, Što se svakom pravu ruga, Što s planina jadne raje Preko praga srpskog gazi, Da nam žene, da nam decu, Obeščasti i porazi... Na petoro...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Povazdan se dimi u ovoj nesrećnoj dolini i ako ovako nastavimo, sve ćemo ove jadne rajske životinjice pogušiti dimom. Jer treba ispeći sve te silne lonce, ćupove, testije, bardake, tanjire, crepulje.
za živinče, kačili jaudi, mekušci, bolešljivci, strašljivci, svi oni koji nisu imali hrabrosti da iskorače iz svoje jadne obamrlosti, već su prebivali vasceli svoj život u izmešanoj zbrci bola, kajanja, očaja, ružne grešne naslade, užasa i
Petrović, Rastko - PESME
Ali tvoje grudi! Jadne tvoje grudi: sama tuberkuloza. U dečaštvu džbunjak zeleni sveži, U mladićstvu što ga nemilosrdno obrsti koza.
Kroz njih duše vetar ništenja i studi, I uvek je noć u njima; Jadne tvoje grudi: Samo u praznini što kao grozd srce visi. Ne, Kaica Vojvoda više nisi! Bolani dojčin možda samo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
izredio, redak dođe dvoru Dojčinovu, ali Dojčin nikoga ne ima, do imade ljubu vijernicu i Jelicu, svoju milu seju; one jadne porez sastavljale, al' ga niko da odnese nema, jer ga Arap privatiti neće bez Jelice, lijepe đevojke.
One su se jadne uzmučile; sjede Jela bratu više glave, roni suze niz bijelo lice, te je bratu lice pokalala. Tad se jadan Dojčin
Sav je Solun porez izredio, redak dođe na tvoje dvorove: ti ne imaš brata nikakvoga da sastavlja porez Arapinu, no smo jadne same sastavljale, i mi jesmo porez sastavile, al' ga niko odnijeti nema, jer ga Arap privatiti neće bez Jelice, baš
mi je bog od srca dao: devet sam ih takijeh imala, osam ih je udomila majka, ni jedne ih nije pohodila, jer su jadne roda urokljiva, na putu ih ustrijeli str’jela“. Kroz plač zeta punica dariva, dariva ga zlaćenom košuljom.