Jakšić, Đura - PROZA
Po njenim bledim, mirnim crtama zaigrao se tužan osmejak. — Budućnost! Budućnost! Ah, gospodine, ovakvim jadnicama ta je reč nepoznata, naše prazne grudi ne osećaju melem njene sadržine, a duša naša, suzama pokajanja izobilno topljena,