Upotreba reči jako u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

bude teže i više, a u mršavu čorbu kojom su sirotinju hranili nisu metali mesa ni masti: to beše više nalik na vrelu, jako opaprenu i posoljenu vodu koja samo stomak draži, nego na kakvo drugo jelo...

Prekodan beše užasna pripeka, a ja sam pešice putovao; to je, valjda, sudbina sviju učitelja... Noge su me jako bolele, a sa čela mi je curio znoj; bio sam gladan, ali od umora nisam mogao ništa okusiti do samo vode, lepe,

Put je onde jako strm: to je upravo nena putanja kojom bez nevolje niko ne putuje. S jedne i s druge strane goleme bukve i rastovi, i

Ko zna, možda se dobri starac i zaželeo naše komovice? Učitelja je njegova pohoda jako obradovala, jer osim rakije voleo je i svoga bivšeg učenika. — O, Milisave sinko!... Pa kako, dete, kako još?... E, e!

Obradović, Dositej - BASNE

ostavi), sam ode na pogrebenije njegovo, gdi učini jedno prekrasno pogrebnoje slovo, kojega je početak: „Njest sud moj jako sudi vaši, niže put moj jako putije vaši.

njegovo, gdi učini jedno prekrasno pogrebnoje slovo, kojega je početak: „Njest sud moj jako sudi vaši, niže put moj jako putije vaši.” Ovo ja ovde pridodajem na bolje utverždenije Serbljem od drevnih vremena predrage ljubovi komšijske.

Što prava ljubov neće reći! Što li neće podneti! „Krjepka jako smert ljubov.” Ovo mu je konac. 93 Medved i pčele Medved dođe k jednoj košnici, i počne polagano vaditi sate meda

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Dobismo top, sad tko jako mi Srbi! Kažemo našoj vojsci da nam je ćesar iz Beča poslao, ali da svaki ćuti i taji. Veće narod uveri se, da mi

starešine i da i̓ nema u logoru, izađu i naglo na nas udare i do kamene ćuprije dotrče na Topčider, gde smo se mi jako utvrdili, i koje puškama koje kartačom — jerbo nam je bio došao i drugi topić — dočekamo i̓ i mnogo i̓ pobijemo, a oni

Odem g. Preneru on tako kaže: „Bu dući da je to delo sad ovog magnovenija vrlo nemogućno, i mi moramo s Turčinom vrlo jako prijateljstvo držati, zato sad ništa o tom preduzeti ne možemo.

, najamnik KRDžALINKA, duga puška krdžalija KSMET (KISMET), tur., udes, sudbina KTO JAKO, slon., ko kao LAVKA, rus., dućan LAJTNANT, LAĆMAN, fr., potporučnik LODKA, rus., čamac LOŠAD, rus.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Miluna već nije mogao da gleda očima. Kapetan Vučeta jako je voleo Strahinju, mada se nije umnogome s njim slagao. Strahinja mu je bio, štono kažu, desna ruka i kad se god desi

Otvoriše vrata, on zaviri unutra i strese se. — Hm, redak zver! — promrmlja u zabuni. — Nutode jako! Pa nema ga! — uzviknu kmet zavirivši unutra. — Bog i duša, pobegao! — povikaše neki što behu takođe prišli.

Beše se već davno smrklo. Pomrčina kao testo. Vreme tiho. Kašto čak dole niže vodenice na brodu hukne voda jako. Nigde se ne čuje ni šta. Samo gdešto.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I ode s ljudima kyći, miran kao jagnje. Nego i knjige su mu bile!... Nije kao ove jako što ništa ne pomažu, nego one stare, „kosovske” knjige, što je u njima svako slovo svetom rukom napicano, a listovi nisu

Kovao je vazda planova. Želje mu behu veće od carskih... Imao je oštro oko da sve zapazi, imao je jako pamtenje. Dosta puta, kao besposlen pas, tumarao je po selu i oko sela.

I priđe meti, mahnu dvatriput rukama i preskoči belegu. — A!... Pepo!... — zagraja momčadija. — Ded jako!... Pera nadskoči Lazaru. Lazar skoči i doskoči mu. Pera skoči opet na belegu. Otpoče nadmetanje.

Bolje bi mu bilo da je onoga udavio dok je još žgepče bio, nego što ga onako obruka i ocrni!... — Vjere ti, kako on jako? — Ne pitaj!... Niko da ga vidi! Nit mu ko boga naziva ni prima!... I čini mi se da je malo šenuo...

Kućani mu nisu ono što bi on želeo... Babo se sad i sam naljutio... Jako i da mu Miloš ponudi devojku, on bi mu pljunuo u oči... I on jurnu Turčinu.

Samo je osećao grdan bol pod grkljanom... Jedva ga povratiše i digoše, ali je taj san tako jako uticao na njega da je neprestano zverao nekim unezverenim pogledom i od najmanjeg šušnja sav bi se naježio...

Slikao im je stvar mnogo grđe, jer mu se i samom tako činilo. Mladen i Kruna oboriše glave. — Šta ćemo jako? — upita ih on. Nijedno da bi bele. — Ko će ići onome u kuću? — Pa ti, bato, — reče Mladen. — Ih!... Kako ću?

— Šta ti je?!... — Zar meni? — pita ona. — Tebi, jest!... Zar ne progovorismo toliko godina reči čestito, pa jako te pitam, a ti ćutiš! — Šta da ti kažem? — Pa... eto... — reče on odobrovoljivši se — jesi me poželela?

Znaš otkad to nisam čuo!... Šest godina ti si bila moj san... Ja sam u pameti zamišljao samo tebe... pa jako... hoću da to čujem iz tvojih usta!... Jesi me poželela? — Jesam!... — Mnogo?... — Kao travka rose!

Pogledam samo, a moja baba preda mnom!... — Ti se šališ! — grcaše Petra. — A gle jako!... Još će mi reći da je njoj teže nego meni... O, bog s nama!... Ama, jesi ti pri sebi, ženska glavo!...

uništenje ištira — vrsta poreza u hrani jaglica — iskokano zrnevlje; pucanje pušaka kao kad se kokaju zrna kukuruza jako — sad jandžik — vrsta torbe jaran — drug, pobratim jordam — oholost, ponositost kabuliti — dopustiti nešto, mariti

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Voleo sam jako mog druga, Jocu doktora. S njime sam proveo detinjstvo i mislio s njime leći i na čamovu dasku. Često sam jedva čekao da

Ja neki put volim da budem „filozof”, pa da „hladno sudim”. Našao sam da je utisak u osnovi tužne prirode, jako tužne prirode. Naravno, bez ikake muke našao sam i zašto je tužan.

A znam, opet, kad je umro moj čiča s kojim je babo ortački radio i koga je jako voleo. Moja strina, mati, svojte, mi deca — udri kukaj, plači, zapevaj, stoji nas vriska, a moj babo ništa, ama baš ni

Još malo pa će sama sebi plesti kose. Ja sam — veli — mnogo mislio i lupao glavu šta da radim jako s njome. Dijete valja da se pomalo uči kućevnom redu i poslu.

Da bih se popravio, uzmem sasvim ozbiljno lice. — Da, flauta, — rekoh ja — upravo nije flauta, ali je jako nalik. Onako kao klarinet, a zanosi na fagotu. Bi mi neprijatno što sam tako nespretno izleteo.

Skočim kao da idem, i očepim dvaput jako nogom Tumanova. Ana me gledaše poplašeno. Tumanov me je razumeo. — Vaš je instrument odneo vaš zemljak danas kad je

— Unapred sam uverena da ću jako uživati. Ana brzo poče nekakav drugi razgovor. Ja se međutim dignem i oprostim se. Ana iziđe za mnom.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— veli, a izmakao ispred popa. — Pa šta sad da radimo, brat-Arkadija? Pomagaj, ako boga znaš, — reče jako zaduvano pop Spira kad stigoše u portu. — Ta, ja sam se i setio, ali ne znam ’oće l’ štogođ valjati, — veli Arkadija.

— reče putnik i pokloni se pop-Spiri i poljubi ga u ruku, što se ovome jako dopalo, jer se do sada nije baš najpohvalnije izražavao o sadašnjoj mladeži, upravo Omladini koja je predlagala da se

A bio mu se jako dopao. Bio bi to slavan pop, mišljaše pop Spira, a pop Spira nije kao dobar otac bolju sreću želeo svojoj Juli nego da i

« rekli bi obično za izvikana čoveka. A to je došlo i pop-Spiri odnekud do ušiju, i naravno da ga je jako zabolelo to što patak ni najmanje ne vodi računa o kući u kojoj je.

verovatno je još i stoga da je nešto na tu formu moralo biti, jer što bi to baš njemu pevali, kad prođe, onu danas već jako raširenu i poznatu pesmu: Sad pulgeri postali švaleri, Al’ ne smedu noćom da idedu, Od vašaka pavorski’ momaka: Vile

Nameštaj lep i jak, ali stare mode. Sve je bilo jako i temeljno, i sve prostrano i komotno: ako su kreveti, to su bili široki za dve persone; ako su jorgani, opet za dve

) Sram vas bilo! Sevajte odma’ s te dére. Mâ... Sad ću zvati mamu. Nastade opet pauza. Jula produži kopanje, a ljuta jako, pa prebacuje sebi što se i upustila u razgovore. — On da me žali! — govori Jula onako za sebe. — Vi’š ti to njega!

A pored njega, na jednoj grani stoji njihov Gaga, stari gavran, onoliki koliki i jeste, pa i on tužan jako opustio krila, pa samo ćuti, pa i on gleda žalosno na nju.

To je zabole jako. I ona postade sve sumornija, jednako joj zuje u glavi one reči i ova pesma iz sna, a pred očima joj onaj tužni pogled

postade sve sumornija, jednako joj zuje u glavi one reči i ova pesma iz sna, a pred očima joj onaj tužni pogled njegov! Jako joj žao što je onakva bila. Ah, mislila je u sebi, samo još jedared ako se nađe s njim, neće više biti takva kao dosada.

Zato je dakle na krajeve sela i stigla ta vest tako jako preterana. Tamo se pripovedalo da su se popovi još u Temišvaru potukli, ali da su ih tamo brzo razvadili, i oni se,

— sve mu se to dopalo, i padalo na pamet kako bi to lepo bilo kad bi svega toga bilo i kod Melanije, koju je, naravno, jako voleo. Jest, tako je osećao i mislio g. Pera do ovoga nesretnog slučaja.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I sve, unesene u plač, krijući lica o grob, plaču, nariču. Matere malaksalo, starački, a mlađe jako, zdravo. Plaču mnogo, i nekako raskomoćeno, jednako oko groba nameštajući se ugodno, slobodno kao kod kuće.

Bila je suva, kao spečena a još mlada. I da joj nije bio spreda jako narastao vrat, guša, bila bi i lepa. Pa i ovako, kad se poveže šamijom, prebaci je preko vrata, te joj se ne vidi ta

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

” — bila mu je lozinka. III U selu H. mlada dućandžinica izgleda na dućanskim vratima. Na kraju sokaka jako je zaprašeno. Idu neka kola arnjevima pokrivena. Kočijaš besno tera.

— Molim vas, vi meni jako laskate. Ono je bilo negda nešto, al' sada je sve prošlo! — odgovori malo prijatno zastiđena gospođa Jelka.

— Kako izvolevate. Ljuba opet kočijaši. Nastao je već sumrak. Ljuba jako tera. Sestre šapuću, smeju se, jedna drugu ispitkuje šta je Ljuba govorio. Ljuba prisluškuje, ali se ne osvrće.

— zapita šaljivo gospođa Jelka. — Bio sam, al' samo malko; i sad sam zaljubljen... al' ne jako. — Kako to? — E, tako!

Ljuba je dobar bio, ali častoljubiv, pa se na to pismo jako razljutio. Sad mu više frajla Soka ne treba; pa da o tome i samog Redića uveri, napiše mu ovo pismo.

Pored svog pokojnog jako se isprakticirala, pa nije dala da se s njom titraju. Kako je ko pecne, a ona ga tako priklopi da se ubezekne, jednom

Čekmedžijić ga je odmah ponjao, pa se najpre malo nakašlje, da jasnije govori, onada započe: — Vi, frajlice, nešto jako ćutite; ne znam šta je to? — E, drugi nek govore koji su gosti; rezon je da gosti govore.

je došao kući svom ocu na vakaciju, priđe mu da ga poljubi, a otac opet njega zagrli; no, to parče platna tako je bilo jako uškrobljeno da je u poljupcu s njim oca zaklao. — Ekscelent vic! Dođe kafa.

— Neće da uđe moja Paulina. Znate, u tom vraškom inštitutu naučila je na mider. I sad je jako utegnuta, pa joj je pozlilo. — Al zašto je tako istrčala? — zapita Ljuba. — Kad joj je vrlo mučno bilo.

— Dobro; vi ste onde dobro poznati. — Jesam li imao više u glavi? — Jeste, al’ se nije baš jako poznavalo. — A Makri nisam se ništa zamerio? — Ni najmanje; sve se cerekala kad ste joj šaputali.

Vidim ja! — Ostavi ti to meni, stari sam ja vrabac! Samo to hoću da znam — dakle, nije se na meni jako poznavalo? — Onako — kako da vam kažem — upola ste bili. — Al’ sam se pametno razgovarao?

Posle mesed dana puče glas da će na proleće biti prsten frajle Julke sa notarošem Ružičićem. Ljuba se tom jako začudi.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Jurišić se naglo okrenuo i kad je ugledao ženu, uz visokog čoveka vojničkog držanja koji ga je oslovio, on se jako zbuni i lako porumeni.

Tada, najedanput, njegova drhtava ruka jako pritište slušalicu i on se odazva pa se ukočeno zagleda u zemlju i pobledi.

Svud je bilo mirno, krvavo, zamišljeno, mrtvo. Na kadifi neba drhtale su zvezde. On jako zažmuri, lice mu se iskrivi i, stegnutih zuba, u jednom žestokom, nesvesnom grču povuče oroz.

Ko je još kuvao na fitilju! Pa oko toga nastaje čitav sukob između pronalazača i ne, te onaj prvi, jako uvređen, Tvrdi da smo mi jedan primitivan narod, sasvim nepristupačan civilizaciji, a baba mu preporučuje da onaj

Čuo je, veli, da je pokušao da se ubije pa mu se majka, koja je bolesna, jako uplašila, te radi nje da mu javi u čemu je ta stvar.

Vodićeš me pod ruku. Priljubiću se jako uz tebe, jako, tako jako da budemo jedno. Ići ćemo lako, sa svim lako, je li kako je prijatno, kako je slatko ići lako.

Vodićeš me pod ruku. Priljubiću se jako uz tebe, jako, tako jako da budemo jedno. Ići ćemo lako, sa svim lako, je li kako je prijatno, kako je slatko ići lako. Je li?

Vodićeš me pod ruku. Priljubiću se jako uz tebe, jako, tako jako da budemo jedno. Ići ćemo lako, sa svim lako, je li kako je prijatno, kako je slatko ići lako. Je li? Pa će sunce...

Afrika

Masa sasvim nagih crnaca, svih plemena, nesrećnih, bednih, prašnjavih, radi u pristaništu. Njina tela jako snažna, nisu namazana palmovim uljem, onim opojnim palmovim uljem na koje miriše sve što dolazi iz Afrike.

Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa. Čamac klizi po vodi, koja strašno jako miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica između vodene površine i vodenih

Devojka i mladić stoje u reci do kolena; u rukama im trave koje sapunjaju. Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno kao u životinja koje stoje u polu i čine se kao da misle.

Ovdašnja tamna Eva je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.

U „dvoru“ kraljevom kažu mi da kralj još spava (osam je časova). Izgleda da je poruka N–ova dejstvovala isuviše jako na njega. Penjem se na jednu od terasa crvenih kula i utvrđenja oko dvorišta.

Lobanje su im obrijane iznad čela sve do polatemena, a čeone kosti jako ispupčene. Ovi mladići daju sliku najveselijeg detinjstva, koje se nije još oslobodilo onoga a već je potopljenjo u

Bleda, žuta, duguljaste limunske glave, dugih vlažnih očiju, ali već uvela od belila, i zuba jako iskvarenih. Ne, ona ne može sada; ona je sada zauzeta i ne može skidati ilovaču sa ruku.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

) MIŠIĆ: E, naravno da je ona za vas. Ništa manje, što je lepo, ono se mora svakome dopasti. JUCA: Vi meni jako šmajhlujete. JANjA: Što se ti mešaš u naše razgovor? Ti si dete, ti treba da slutiš što drugi pametni govori.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Feldmaršal‑lajtnant Franc Karl Leopold barun fon Engelshofen bio je tada već jako ostario, ali je dvor u Vijeni imao u njega najviše poverenja, na kraju turskih ratova.

On je bio jako naklonjen tim svojim vojnicima. A selo Mahala, gde su se bile smestile njihove porodice, i nije imalo izgled pravog sela.

“ Poslednje reči Garsulijeve izazvaše grohotan smeh pisara i oficira, a bile su jedna, jako skaradna, aluzija na igru, koja je u to doba bila uobičajena, i među oficirima, u austrijskom zatvoru.

Tankog, orlovskog nosa i plavih, tamnih očiju, sa osmehom koji je bio jako topao, iznad izvijenih usana, Pavle je za Garčulu bio čitav doživljaj. Gledao ga je začuđeno.

Ako je Garsuli i od Pavla očekivao to, jako se varao; nije jego blagorodije poznavao. Pavle je mogao da provede nedelju dana u sedlu, a da, tako reći, i ne silazi

Serbi ne zaboravljaju! To je jako neposlušna i divlja vrsta naroda. „Ein äusserst unbotmässiges und wilds Element!” Grk je, međutim, otputovao, bez

Čestnjejšeg Jurata Isakoviča je to, jako, dirnulo. On je sa tastom, posle toga, dugo pijuckao, a kad se rastadoše, imali su, obojica, suze u oku.

Osmeh veseo. Ali su se naročito njene oči pamtile, dugo. Bile su boje ćilibara, jako okrugle, a oko crnih zenica imale su krugove kao da su krvavi.

Niko neće smeti više ni prstom da ih dirne kad budu pošli u Rosiju. Osim toga, taj Isakovič, sujetan jako, nosio je u svom srcu, kao neku žeravicu, i taj osećaj, da se pri njegovom putu ne radi samo o njemu, i njegovom

Prema običaju onog vremena, i mati i kći, imale su otkrivene grudi, jako, tako da je Isakovič, ušeprtljivši, oči krio.

Treba paziti, reče Božič, kad se konj kupuje, da nema debeo vrat. To mu jako otežava glavu. Takvi konji ne vrede mnogo i rano crkavaju.

od ćerki domaćina, i Božiča, koje ga behu opkolile, kao čavke gavrana, pa priđe Božički i poče da je uverava da žali, jako, ako je, možda, pri toj ludoj igri sa loptom, nedostojnoj odraslih, bio grub, kraj sveg poštovanja, koje prema njoj

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Oni se odlikuju intelektualnom i moralnom osetljivošću, kojom razlikuju nijanse često najfinije; velikom osećajnošću i jako razvijenim osećanjem simpatije koja je u osnovi narodne duše kod svih Južnih Slovena.

SrboHrvati se još odlikuju i bogatom maštom, zanosom i oduševljenjem, ukratko: jako izraženim idealizmom. Ove jezične i psihičke srodnosti i mnoge druge koje su zapretane tinjale u južnoslovenskim

trećine južnoslovenskog stanovništva, prodrli su migracijama u Hrvatsku i Slavoniju, u Dalmaciju i u južnu Kranjsku. Jako su se izmešali sa Hrvatima, a čak donekle i sa Slovencima.

su doseljenici ušli u staro kosovsko-metohijsko stanovništvo ne izmenivši njegove psihičke osobine; ali su oni na njega jako uticali. Kako ovo stanovništvo ima osobina i centralnog i dinarskog tipa, teško mu je odrediti mesto.

zatim suve prostrane i razgranate pećine, bezdane i surdupine, intermitentni izvori koje zovu potajnicama, itd. Jako utiču na dinarske ljude stare velike šume i pojedina drveta ili grupe drveta koja se dižu na brežuljcima, sa humki i

Od onih prirodnih i istorijskih predmeta strepi se ili im se Dinarci poveravaju. Oni su simbol mesta i okoline i jako formirajuće utiču na najtananije crte narodne duše.

Proučavajući violentne tipove, naročito one od istorijskog značaja, opazio sam na svima, bez izuzetka, smenu jako aktivnih perioda sa dobima potpune pasivnosti, u kojima su oni malaksali, iznemogli, „bez uje“.

Ona predstavlja snažnu etničku kombinaciju u kojoj su na dinarske psihičke osobine jako uticale osobine drugih grupa i često ih znatno izmenile.

Glavne psihičke osobine. — Ono što danas naročito pada u oči u karakteru Šumadinaca jeste nešto jako, smelo, velika aktivnost i zdravi živci. Mnogi od njih su sposobni, izgleda da uspeju u svakom preduzeću.

vrednost šumadijskog seljaka održi se skoro u celini kad on postane trgovac: pouzdanost i časnost srbijanskih trgovaca jako su cenjene.

Mestimice, u proplancima između četinarskih šuma, nailazi se na kuće skoro uvek drvene, koje su jako udaljene jedna od druge. Svaka kuća je opkoljena drvenim zgradama.

Druga je posledica ove osamljenosti, koju pojačava jako ispresecan reljef, veliki fizički napor na koji su Starovlasi primorani da bi zadovoljili svakodnevne potrebe: kad god

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Trgla se preplašeno kao što se trzaju životinje kad im priđete odviše blizu. Za trenutak sam se ukočio i pričinio se jako zauzet udicama. To ju je ohrabrilo. - Mislite da su navikle? - Sasvim sigurno. - Kako znate?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

nije zameriti, jer te vojvode redovno impozantno izgledaju, pa kao oni, i gospodar Sofra, nosio je debeo, poduži, gore jako srebrom okovan štap.

Gospodar Sofra jako je voleo Isaila Čamčića. Isail, ili Isa Čamčić, bio je osobita šaljivčina, a gospodar Sofra voleo je šalu, i rekao je i

— Ja ne bi’ za to bila. Čula sam kako je to teško biti na „iskušeniju“, onde jako sekiraju, ne jedan je od toga već umro. — Pa ne mora baš biti ni kaluđer, može biti prota, i to nije rđavo.

— Jesam tri. — Dobro je, bez stive lule nije čovek gospodar, osobito šljahtec; na to se u Poljskoj jako gleda. — A kako je sa oružjem? — Jedna puška, dva pištolja i nadžak. — Dobro je. Sad je sve u redu.

Pera je sad u dućanu i u mehani gazda. Otac gospođe Soke, pokojni Uglješa, bio je kasapin od zanata, i negda jako imućan. Gospođa Tatijana, Uglješina žena, bila je iz dobre, trgovačke kuće i vaspitana.

Šta će biti docnije? Katici je tek deset godina, mnogo je na Pelagiju, samo nos već nije grčki, no palestinski, malo jako savijen, ali zato lep, odgovara joj licu.

Šamiku je, opet, mati počela maziti. Išla je kod učitelja da ga moli da Šamiku nikad ne udari, da ga jako ne ukorava ako ne zna lekciju, nego sve lepim. No gde je tu granice?

Ali kad dođu čvarci, pa velika džigerica, — milina je pogledati. Bila je jako kljukana guska, a džigerica tako velika, da se svi nasite. A vino im taman za to. Posle večere počnu ozbiljan razgovor.

Tu opet ostanu tri nedelje. Krečar se pomalo oporavio. Napiše pismo da je bio jako bolestan, no da je već malo oporavljen, i hita kući, samo je, opet, gospodar Sofra bolestan, pa mora čekati.

Gospođa Soka suznim očima, ali ozbiljno gleda na gospodara Sofru, pa ga prati u sobu. — Vi ste jako oslabili! — Nije ni čudo, tri nedelje ležati! — I lopovi vas napastvovali? — Čula si od Save kočijaša?

Po hodu mu se poznaje da je ravnodušan; nije ni čuo sve što otac govori. Gospodar Sofra je čuo kako se jako kartao Pera u njegovoj otsutnosti.

Gospodar Sofra na platnu što je iz Krakove doneo jako profitira; žao mu je što još dvaput toliko nije doneo. Tako gospodar Sofra sa porodicom provodi svoje vreme, od dana

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Tim pre, što je Aranđel bio te noći tako neiskazano odvratan, slab i smešan. Zaplaka, zaplaka tako jako da joj se skoro učini da plače sa uživanjem. Da joj je došao muž, ona bi mu bila rekla zašto je to učinila.

Primetiše samo da je jako uplakana i to se posle po kući rašču. Matori Ananije, koji je spavao svake noći na pragu, pod glavom sa velikim i

U raskalašnosti na koju beše navikla, ona oseti kako ludi i kako bi rado ostala i duže, pod tim jako plavim istočnim nebom, koje joj beše pre tako dosadno, kao i ti bedemi, blato i uvek iste ribe na stolu, uvek isti

prvih kuća Karlovaca, dok su se pela uzbrdicom, zapadajući točkovima u rupe izlokane od davnih kiša, nakrivljena tako jako da se činjaše kao da će svaki čas izvrnuti se nizbrdo, kola Aranđela Isakoviča izazvala su veliko komešanje i graju po

oka zaboraviv sve svoje misli, namere i jade, Isakovič, naviknut da se prepadne pred starešinama, zauzda konja tako jako, da se životinja prope kao luda i poče poigravati. Urliknu puku zapovest da potrči.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

nekog sa zečijom (rasečenom) usnom, pa izbegava i onog s opekotinama po licu, pa onog koji nahramljuje, zatim čoveka jako kosmata, ženu obrvaču (s jakim obrvama) pa i onoga, kome je lice mestimice jako dlakavo, osobito rovašenog — s jednom

pa onog koji nahramljuje, zatim čoveka jako kosmata, ženu obrvaču (s jakim obrvama) pa i onoga, kome je lice mestimice jako dlakavo, osobito rovašenog — s jednom jakom obrvom a drugom slabijom.

velika pažnja se posvećivala upravo tome da se raznim simboličkim postupcima novorođenče predstavi kao zdravo, bogato, jako i srećno.

Zbog toga se za dete koje je rođeno na neki svetac veruje da će biti jako, zdravo i srećno u životu.¹⁵ Za njega se kaže: „dobar ga dan donio“.

bilo čisto kao srebro), trava treseča, malo soli i pepela (da se dete ne bi ojedalo) i vina (da bi dete bilo zdravo i jako). Posle kupanja detetu se mažu tabani guščijom mašću da mu ne zebu noge.

²⁰ Postoji čitav niz propisa i zabrana (valja se / ne valja se) o tome kako treba dete zadojiti da bi bilo zdravo, jako, pametno itd. Žena ne sme da bude gladna kada prvi put podoji dete, jer će i ono kasnije biti stalno gladno.

POVIJANjE Dete se prvi put obredno povija na zemlji da bi bilo jako kao zemlja.²⁴ U vranjskom Pomoravlju, prvo povijanje deteta obavlja se u „paškulji“ (delovi očeve košulje i majčinog skuta).

Takva imena su: Gvozden (da bi dete bilo jako kao gvožđe), Zlatko, Srebren, Kamen, Kovan.⁸³ Imena Neven, Nevenka takođe su zaštitna s obzirom da biljka neven štiti

nastala su od glagola ili prideva kojima se izražava želja roditelja da im dete bude: dobro, milo, zdravo, napredno, jako, uspešno, slavno, radosno, veselo, srećno, duševno itd.

udruži sa rečju kojom se izražava čuđenje, divljenje i zavist prema nekome ili nečemu što je mlado, napredno, lepo ili jako, dobro i sl. Ureći se može hotimice, namerno, svesno, ali i nehotice, bez namere, nesvesno.

Najveća tragedija je kada dobri ljudi, bez namere i protiv svoje volje, ureknu upravo onu osobu koju jako vole (na primer: roditelji decu, prijatelj prijatelja, draga dragog itd.

U leskovačkoj Moravi smatraju da će dete koje je dugo dojeno, tj. koje ima „jako sirište“, biti otporno, snažno i da će postati veliki junak.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

– Ma gde se nalazimo? — upita Andrea, koja je umela da čita tuđe misli. – Samo bi trebalo da to jako želi. Jako! Francuz joj je ležao u krilu demonstrirajući svojinu. – Qui est Sinan? — upita.

– Ma gde se nalazimo? — upita Andrea, koja je umela da čita tuđe misli. – Samo bi trebalo da to jako želi. Jako! Francuz joj je ležao u krilu demonstrirajući svojinu. – Qui est Sinan? — upita. – Sais pas qui dtait Sinan...

Hajde, probaj! Možeš li? Je l' te jako boli? – Ne boli... – Siguran si da te ništa ne boli? – Ništa. – Hvala bogu, čitavi smo, izgleda...

— Ovo je zaista prijatno mesto! — reče žena mladom čoveku uhvativši ga ispod ruke. — I kelner je bio jako ljubazan. Zašto mu nisi ostavio bakšiš? Mladi čovek se okrenu ka izlogu kafane.

Matavulj, Simo - USKOK

— Veliki je i tebi dert na srcu, dijete!? — Boli me glava, strina! — reče Janko... — Jako me boli, no, oprostite, odoh da legnem. Laka vam noć!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: Ne smem dok ti se s ocem ne razgovorim. DEVOJKA: Ju, blago meni! MATI: Samo se pametno vladaj. Nemoj se jako beliti jer si i tako plava. DEVOJKA: Mamo, da mije malo turska belila. MATI: Ja znam, ali kad nema, dobro je i ovo.

— Samo mi jednu reč više progovori, ili kome kaži, pak će se zaprašiti soba od tebe. (Odlazi.) TETKA: Jako se naljutio. MATI: Mani ga zbogom, ne smem više o tom spominjati. UGLED 7.

MUŽ: Valjda ću sve u tebe da piljim. ŽENA: Ti kad si mislio tako, da se nisi ni ženio. MUŽ: Gle jako! A kako bi se ti udala? ŽENA: O, misliš ti da tebe nije bilo, ja bi plela sede kose?

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: To je vrlo pametno, jer bi se Madžari jako našli uvređeni. SMRDIĆ: I ja tako velim. (Poskidaju kokarde.) ŠERBULIĆ: Ne bi li bilo dobro da metnemo madžarske

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Verska gonjenja, kojima je narod bio izložen sve do kraja XVIII veka, pojačavala su samo i inače jako versko osećanje i vlast jerarhije, i Srbi su se sve više zbijali oko svoje crkve i crkvenih ljudi.

čovek i politički radnik; on se bavio i knjigom i bio prvi radnik na modernoj istoriji srpskoj, čovek koji je dugo i jako uticao na razvoj srpske istoriografije.

manastirima, odlazio je u Mletke, gde je štampao svoja dela i gde je, izgleda, izučio slikarstvo i bakrorez, u čemu se jako usavršio. Na pojedinim svojim radovima potpisivao se kao član bečkih akademija umetnosti.

Sam Dositej Obradović ga je zato jako cenio, i 1786. pisao: »Gonjenije silniji i sitije od njega nije njega moglo uplašiti!

Od nemačkih pisaca Dositej čita i jako ceni Lesinga, »ostroumnog i premudrog Lesinga«, kako ga on naziva, »prosveštene Germanije velikog prosvetitelja«, i

On ima jako razvijeno osećanje nacionalne solidarnosti, na sasvim modernom, racionalnom i socijalnom osnovu. Svaki je čovek član

Ali ipak taj njegov jezik nije besprekoran i potpuno čist. On se rodio u jednom kraju gde je srpsko stanovništvo jako izmešano sa tuđinskim i gde je jezik neizbežno morao izgubiti od svoje čistote.

Pesnik jako napada narodne praznoverice i one koji svesno eksploatišu verska osećanja prostoga sveta. Vezilić je i dobar srpski

On je nekoliko puta dolazio u zavičaj i sačuvao jako nacionalno osećanje. »Ja sam, veli on u jednom pismu, svagda ljubio slavno ime Srbin više nego život svoj, i starao sam

U doba od 1820. do 1840. Mušicki je bio jako na glasu. Njegov Glasъ arfe šišatovačke našao je više odjeka no ijedan srpski pesnički proizvod pre njega.

Slab kao pisac, smešan kao ličnost, Vujić ima zasluga samo kao prvi srpski spisatelj koji se jako zauzeo za pozorište, organizovao najranije srpske pozorišne predstave, obilno liferovao komade za novu srpsku

NACIONALNE ZASLUGE. — Vidaković nije bez izvesnih nacionalnih zasluga. Njega je srpska istorija jako zanimala, i on je »na prostom dijalektu serbskom« izdao jedan izvod iz istorije Jovana Rajića (1833—1837).

Sremac, Stevan - PROZA

Posle je dolazio sam jed i čemer. Mati ga je jako volela. Uvek je svakom govorila da joj je sin vrlo bistar, ali, eto, nema oca, a svet je ovaj gadan, pa je siroče

dede, Kajo, tvoga »jegera« u obraz. Gospoja Kaja se najpre i kao naljuti, i naprći usta tako jako da joj sva tri mladeža čisto odoše na jednu stranu.

mehandžija, na navaljivanje njegovo, morao kupiti, i kojom je obično pokrivao slatko od ruže, na što se, naravno, učitelj jako ljutio kad bi to video. A mora se priznati i to da seljaci nisu marili za tu knjigu.

Šta će Maksim, nego primi prase i zavoli ga jako. Bilo je vrlo umiljato. Dok je još manje bilo, svuda je išlo za učiteljem. I deca su ga volela.

No ipak taj slučaj nije mu ubio veru u ljudsko poštenje. I dalje se lepo s njim ophodio; samo ga je taj stučaj zaboleo jako, duboko mu se urezao na dno srca. Cenzor mu je na pitanje raportirao sve što se dogodilo.

se duša protiv svake tiranije, zato je još u internatu bio među prvima koji su se bunili protivu suvišnog mehanizma i jako čorbastog pasulja. E, ne može da trpi, umro je za pravdu! Pa takav je i posle ostao, kad je u javan život stupio.

E, tu se učitelj malo nađe u zabuni. — Ta ono znaš, Tiosave, i to može da bude. Ja znam da je i ona jako potrebna i svakom mila i u kući i u poslu, i da ti ona sipa u čanak da kusaš. Ali nisam to mislio.

Radičević, Branko - PESME

Rudi riba — jošte malo — Sad mu je pečena, Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena! Dole ćemo jako sesti, Al' će da se sladi, Morô bi te, ribo, jesti I da nije gladi.

joj se bele, Bele none do kolena Momka su zanele: „Ta da imaš krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi mene, čedo, jako Utekla junaku.“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dovati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu Pa pod lipu pade.

Oj večeri, o slatko čekanje, O vi, noći, moji beli dani, O vi, dani, a sa dva sunašca, De ste jako, de je zlato moje? Plači, travo, zapevaj, slavuju, Zlato moje zemljica pokriva!

Pevaj, mila, pa mi danak budi, Jako zbogom, telo sanka žudi. Ovo reko pa odru poteko: Pomoz', Bože, pa sanka pokloni — A Bog čuo pa mi dušu skloni.

Opet gledam ja znanu putanju, Ali nema tu na njojzi mome, Noćas u snu oda tuda s njome, Zaš i jako ja ne odam danju? Dan i noć ja mislim samo na nju, Nojca ide — moma preda mnome, Zar ću samo u snu biti s njome,

De poskoči, ne luduj, Ko bi jako momak bio Pa se ne bi pomamio! Ao sele bosonoga, Zla ti maja dozlaboga, Ne dala ti čarapica Ni lagani papučica,

svi u travu, Jakšić gore diže glavu, Vata štita gvozdena, Vata mača plamena, Lako vrda, maše lako, Ali bije vrlo jako, Sada zveknu, sada manu, Sada sevnu, sada planu, Dole pade Tatarin, Pogubi ga Srbljanin!

Još predivo neko čudnovato, Jedni gvožđe, jedni vele zlato, Ali ništa, bilo makar kako, Moralo je biti zdravo jako, Jer u vreći odozdo do gore Sama brda, vrleti i gore, A Bog ruku sve unutra turaj, Pa brdine oko sebe furaj, Pa

On odaše i tamo i amo, Jako dalje, jako meni bliže, Jednom, brate, baš do stuba stiže, Ta do stuba, de sakriven bija, Ao oco, ujela te zmija,

On odaše i tamo i amo, Jako dalje, jako meni bliže, Jednom, brate, baš do stuba stiže, Ta do stuba, de sakriven bija, Ao oco, ujela te zmija, Već pomisli

“ „Nosim svoju i tvoju nevolju, Bog će tebi dati sreću bolju, Tebi možda, al' meni nikako, Nego dede prihvati me jako, Teške su me osvojile rane.“ Ovo zbori, ljulja se da pane.

“ Tale ode — osta bojna vika, Osta za njim od pušaka cika, Daleko je već junak umakô — Što će Hajka kukavica jako?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

On se poče češati. Ali to češanje beše grčevito, sa stisnutim prstima. Dokopa se za čelo i kosu i poče se grepsti tako jako, da krv poteče. I on se sve više i više drao, osećajući kao neku nasladu u toplini krvi koja ga poče oblivati po licu.

Opereš sahane, da se ne bi poznalo. Sve središ, zagasiš vatru na ognjištu, lepo i jako poklopiš sudove jela da ne bi mogla koja mačka ili pas što da uzmu.

Izvalih se na travu. Poduze me svežina. Glava mi je gorela, ruke behu sve u znoju a srce udaraše tako silno, jako, da sam ga i ja čuo. Čekao sam te. Položio sam dlanove na vlažnu travu i premirah od slike koju stvarah.

— Slatka si! — I upih moje usne u tvoje tako duboko i jako... — Oh! — Treseš se ti. — Volim te! — Oh... — Volim te! — O-o-h!... — I jedva, mukom odvajaš tvoje usne od mojih.

Prsti ruku joj behu pomodreli i izbodeni iglom. Kao da me nečija ruka uhvati za srce i steže ga jako, pa ga onda opusti te da se što više raširi i razlije gorčinom. — Što pitaš? — odgovorih turobno.

sveteći se meni koji čas se radovah što se otresoh tebe, čas opet drhtah i plakah silno, jako, krijući se da me ko ne spazi i vidi!... IV Dve godine nisam kući dolazio.

zajapurenih obraza, svetlih pogleda, zatalasanih grudi, slušaju mantafe, a ručicama stiskaju srce, da im ne kuca tako jako i silno... Odjednom iziđe i moja. Poznadoše je po crvenoj vrpci. Mati je, pri prevodu, poče izvrtati.

Stojim i ja iza nje. Krstim se. Ali ne mogu tako da metanišem kao ona, sagibam se jako i brzo, padam kolenima i odupirem se rukama i dodirujem čelom pod. Soba se ispuni masnim, jakim mirisom jela.

On nešto jede, nešto ne. Krupan, koščat, crven, a lice mu jako čvornovato, puno uboda, ali zdravo i čvrsto kao kamen. Nude ga jednako. — Neka, neka... — odbija on. — Produžite vi.

U daljini, na drumu, čulo se krckanje teških rabadžijskih kola i jako otegnuto svirjukanje. Mita se beše zagledao, kao zaneo. Bogzna gde je bio.

Ali što se od njih nije moglo, ona nije to svoje znanje, umenje tako jako isticala, bojeći se da se ona time ne izdvoji, kao odskoči od braće, i time ne zameri im se.

Kostić, Laza - PESME

Al' nemoj tako da se žestiš jako! na noge momci! rasturite pakô! palite tamo one kule bele! grejte joj srce sred vatre vrele!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Tako oni dva mlađa brata zaspe a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije uši, pa juriš na njeg

Kad to carev sin viđe, jako se prepane, bi se vratio, ama se ne može, nema se kud kamo. Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas tražim

Kad car to vidi, jako se obraduje, a svijet se skupi i boga stane moliti za zdravlje onoga koji ih je posjekao. U isto vrijeme dođoše i sluge

Car se na to jako rasrdi i zapovedi te ga odmah okuju i bace u tamnicu; tako pozatvara i njegove ljude, a galiju mu uzme u begluk.

Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se

Kad je to maćija vidjela, namisli i ona da kuša onoga jela i pića iz roga, jer je sudila da to mora biti jako dobro, pošto se na Milošu poznalo otkad se počeo hraniti iz roga.

Kad je podignu i videše šta ima u njoj, a oni se jako obraduju, i ovako se dogovore: dvojica od njih da uzmu nešto novaca iz kese, pa da odu u grad da kupe mesa i vina i da

A kad se odmore, kaže groznica pauku: — Ja ti neću odavde dalje koračati, jako sam se umorila, a grad je i onako još daleko odavde, nego ću ostati kod ovog pudara.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SVETOZAR: Pa baš nećemo imati sreću? SOFIJA: Ta doći ćemo mi, doći ćemo. MAKSIM (nepovoljno): Gle jako! SOFIJA: Maksa se šali, a ti misliš tako je. MAKSIM: Ja nemam kad šaliti se. SOFIJA: Oće li biti mnogi?

Ali kad me odunud zviznu, kume, pođoše mi suze na oči, a ja natrag! Pita me gost, šta mi je. Jako se dimi kujna, odgovorim.

SOFIJA: Kako da žrtvujem? MAKSIM: Da ga daš ubiti. SOFIJA: A zašto? MAKSIM: Ja sam ti kriv, jako kriv. Meni preti robija, a može biti i smrt. No, ako dete naše damo da ga ubiju, onda će sve prestati.

Ko? DOKTOR: Duševna rana. MANOJLO: A kakva je to duševna rana? Ono što obično jedemo, ne pušta tako jako koren. DOKTOR: Kao što tjelo svoje tjelesne sile i moć hrjepi, tako se razum bori u pribavljanju umne i duševne rane.

(Iziđe brzo.) ŠALjIVAC: Sad je badava, ja sam mislio, da će ga moja basna izlečiti, ali je glava jako odebljala; radite šta znate. PUTNIK: Samo da ga ima ko držati. POZORIJE 8.

PUTNIK: Jeste, to su vaše sopstvene reči. Štaviše, jednom ste kazali, da je razum čovečeski i kod kuće sedeći jako pomogao se, i da je razum iznašo pronađenje pečatanje i znake kojim će on, tj. razum, plodove razuma označiti.

Moj komša kanda nije iz ovog reda, jer se jako obazirao; ili, može biti, da je novajlija. Pravo valja reći, da se i u pritvaranju kao i pri svakom drugom zanatu,

KUZMAN: Zar i ti držiš na sujevjerija? DAMJAN: Ne držim, nego bi mi žao bilo da te nisam opomenuo. KUZMAN: Ti se jako za mene brineš! DAMJAN: Ta, komšije smo, pa mi je žao, da ti se što sluči.

I ako i želiš ubuduće imati, a ti bolje prouči onu basnu o kurjaku i prasetu. Ovom te je prilikom hitlenost jako izneverila. (Otide.

(Otide.) MARKO: Ha, ha, ha! To mu je gosa. Al je jako oparen. POZORIJE 6. JAKOV, PREĐAŠNjI JAKOV: Pobjeda! MARKO: Jesi li utekao? JAKOV: Jošt tri dukata dobio.

Ko je sad magarac? SELjAK: Jesi li ti bio vezan ovim ularom? JAKOV: Jesam. Nego budući da si me jako kinjio, stvorio mi je volšebnik jošt jednog magarca. SELjAK: Baš kao što je moj. Stani, nijedna vero!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ: Oćeš za njim na sokak da trčiš? SULTANA: Makar u pakao! TRIFIĆ: Sultana, ti si mene jako uvredila. SULTANA: Uvredila sam te, a ti mene nisi? Šta si tražio otmenu ženu, kad joj ne znaš čuvati čest?

PERSIDA: Ali ja molim, milostiva gospođa! PELA (svejednako sakriva ruke): S otim me, vidiš, jako srdiš. PERSIDA: Milostiva gospođa, ova vaša dobrota, vaše milostive reči mene srećnom čine.

PERSIDA: Čujem da je ovaj čizmar u komšiluku jako ispreskakao. STEVAN: Sreta? E, to verujem, zašto u toga nema pet na devet, jošt kad se malko usuče.

Tek ja je nađem pred štalom gdi spava, pak je odvučem kući da je ne psuješ. Ali, vidiš, ona ti se jako ufitiljila. SULTANA: Orjatine, ti si meni to ućinio. (Tuče ga.) SRETA: A to je mlogo. Sad taki kući!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ada Ciganlija, tačnije rečeno, njeno veoma zeleno drveće, jako su se dobro slagali s bojom njenih očiju. To priznajem. Najviše je volela da priča plivajući. Sećam se, u avgustu 1969.

nas je othranila redom bez muške glave u kući „s evo ovih deset prstiju“, i kako smo joj posle rekli hvala, i kako je jako mlada ostala udovica, nije još imala ni sedamdeset i pet godina! I sve ostalo.

nas je othranila redom bez muške glave u kući „s evo ovih deset prstiju“, i kako smo joj posle rekli hvala, i kako je jako mlada ostala udovica, nije još imala ni sedamdeset i pet godina! I sve ostalo.

Taj udžbenik iz koga si se sinoć preslišavao jako je zastareo, kažem. Tu njega obuzme iznenada strast i jurne na moju džemperišku. Gospode bože, ti amaterski prsti!

gledaoce, a ovi uživaju u tome i oslobađaju se potisnutih želja — eto šta mi je kazao taj prosedi tip, koji bi mi se jako dopao, samo da mi nije nešto smetalo na njemu!

— nekako mi se više nije dalo da se grebem o Mišelina, mada je cela stvar jako ličila na fenomenalan provod. Odlučih da nađem zaposlenje, bilo kakvo, svejedno, daj šta daš!

U stvari, stigao je samo jedan momak, neki maksimalan tip, na časnu reč — čist genije! Pre toga, taj tip se jako proslavio emisijama tipa „Mali predah“ i „Intermezzo“, znate već, onim fenomenalnim stvarčicama gde, kao, neka dečica

I još sam mu kazala da bi bilo jako dobro da su mu Marksova sabrana dela u njegovoj biblioteci — malo manja (jer vidim da ih je kupio na metar), a plate

Stvarno mi je bilo. Onda smo lepo sleteli, a posle nas je vozio u autobusu jedan jako otmen šofer, Englez, veoma otmen i veoma star. Imao je belu maramicu i njom je s vremena na vreme terao muve iz usta.

Toliko je bio star, taj veoma otmeni šofer. I uopšte, sve je bilo jako otmeno! Oko 2.000 otmova, otprilike. Prišla sam šefu kontracepcije i upitala ga na indijanskom engleskom da li je

(A kod njih neverovatno, sve ulice se zovu street!) Tu me jako podsetiše na nekog mog frenda, šofera Drndu, s Kalenića pijace.

Bio je to pravi pravcati „Klub poznatih“, ako možete da me pratite? Sve je bilo jako fino, ali mi je strašno smetalo što su njihovi grobovi bili na patosu, pa su turisti stalno gazili preko sirotih dasa

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Od juče trbuh boli me jako, životu mome dolazi konac, a sinoć, zlo i naopako, leptir mi neki razbio lonac. I najzad, jutros (treba me tući!

„Zašto me nećeš da biješ, bako? To mi je nešto sumnjivo jako.“ „Zbog tvoga srca, dobra i meka, dok obnoć ideš nebeskim putom. Ne boj se, nije podvala neka!

To ti je slon. On trubi gromko: „Ujkice, znaj, gladan sam jako, ručak mi daj! Dosta će biti pola vagona i povrh svega jedna bombona.

U gradu Strmoglavcu čudan je vašar jako, prodavac, kupac, roba — sve ti je naopako. Na samoj kapiji grada, ispod kamenog luka, kozica, dobra Belka,

MAGARAC: Meni se jesen dopala jako pa sam pred crkvom juče zanjakȏ, tri su me sata jurili verni, vitlȏ me krstom crkvenjak derni.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

IV LASTAVICE — Lastavice, tico mila Kuda pružaš laka krila? Zar je zima strašna tako, Te razvijaš krila jako? — Za poljima, za gorama, Jarko sunce sija nama. Rosno tamo cveta cveće, Ne odlazi premaleće.

kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom: Polumrtav je lež'o na snežnom seoskom drumu, Umoran, bled i zanet sa jako prozeblim telom.

Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...

A po vitkom stasu, što ga diči tako, Tvrdom se je likom opasao jako. I on smerno stoji. O njegovom vratu Samo krst treperi u suvome zlatu. To bejaše Rastko.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Nailazimo na bivake raznih slagališta i municionih kola. Komordžije su jako zabrinute zbog blizine neprijatelja. Ne mare oni za sebe, bože sačuvaj, nego im je stalo do materijala.

Aleksandar je uhvati za ruku kao da broji puls. Ali u časovnik nije gledao. — Bogami, Jelo, srce ti jako udara... Nego, da te pregledam, digni se... — Kako? — Pa tako, digni se. Ne mogu ja da vidim šta ti „fali“ kad ležiš.

— Pa, bre, ljudi, zar je meni malo mojih muka, nego i administraciju da vodim noćas? — Gospodine kapetane, jako žalim što mi niste drug, pa bih vam rekao nešto — upade Dušan.

— A onaj se pravda nešto. „Šta? — veli ona. — Ti misliš, ja nisam primetila kad si je dodirivao nogom!“ — Znaš, jako društvo! I zaneseni tim razgovorom, oni prođoše, te me i ne videše... Kad malo posle, čujem: „U-hu!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

svide i on već zamisli sebe obučena u najfinije odelo, stade zamišljati neke naročite manire, za koje držaše da mogu jako uticati na devojku. I odjednom, usred tih sanjarija, on se trže. »Šta je ovo... šta ovo ja mislim i činim ?

To jedno, što ih vorta s platom, ali tako ti je svud, po svima srezovima. A Ljubica samo oseća kako joj nešto jako bije u temenu i u glavi vri, vri kao u kotlu...

Ali zasad ona je uzbuđena jako i rada bi ma čime zabaviti se, nu čime bi?... — Šta radi gospodin učitelj? — Sa decom, veselnik. Šta će...

Od sinoćnje nesvestice oseća se veoma slaba, jedva se kreće. Volela bi da iziđe do svoje dece, i nešto je jako vuče, ali čim stane pred ogledalo, trgne se, jer vidi da se mora još sedeti. Prokleti nokti! ...

A Gojko, srećan što se jedared smirio, što mu je u kući sve veselo i mirno, što ga dobri drug tako jako voli... samo se smeši i pomišlja u sebi kako je to krasna stvar biti muž i domaćin...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

) VASILIJE: Treba da budemo srećni što imamo i ovo pozorište! SOFIJA: Jako pozorište! Tri daske preko dva bureta! VASILIJE: Misliš da je to malo? SOFIJA: Tebi bi i jedna hoklica bila dosta!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U strasti očiju plavih, i žilica jako ljubičastih, i grudi ko cvetovi što venu, cvetovi beli prvi... Markizom, što bleda od uživanja bezbožna, ironična kad

Desi se da se probudim, od noćna bliza neba plava, i stavim ruku na srce što kuca jako. I da se tad u mislima zanesem, i osetim polako, polako: da je mladost prošla, pa se stresem.

Na proslavi Dositeja, u Čakovu, prvi i poslednji put, sreo sam i Skerlića, koga je svet tada jako poštovao, Bio sam sa njim u istom vozu, u istom kupeu. Bio je u svečanom, crnom odelu.

Sad mi se to čini jako glupava, ali sam se u ono vreme, od te pohvale, nadimao, kao žaba. Došavši na Rijeku, koja se onda zvala Fijume, i

Prvi akt lova je završen. Posle, tiho, laganim motorom vučemo mrežu po dnu mora, koje ove godine jako „cveta“. To znači da je mnogo mulja i da nam se mreža sad provlači kroz morske trave i gmizavi život morskog dna.

Sad ga gledam, ofucanog, na filmu o okupiranom Beču, Orsona Velsa. Krio sam se od ujaka i u cirkusu, koji sam jako voleo. Miris strugotine još mi je u sećanju, a još više vrtlog gimnastičara na trapezu.

Trahom je strašna, prilepčiva očna bolest, poreklom iz Egipta, koja je među sirotinjom u Podunavlju, u ono vreme, bila jako raširena.

Ja onda pristadoh da isplazim jezik, na koji mi je spuštana hostija. Stvar je bila jako ceremonijalna. Meni, ravna do Kosova. Čitalac sad, možda, kaže: sve je to lepo, ali kakve to veze ima sa vešalima.

Ostavljali bi grafikone, formulare, telegrame, sa blanko potpisima. To je od njihove strane bilo, možda, jako lakomisleno, jer se je lako moglo desiti da se transporti, preko telefona, rđavo diriguju, upute na prugu koja je

Bitke su jako krvave u Italiji i zna se da se mnogi među nama neće vratiti. Pevamo sentimentalno. A kasirku su pozvali jer je,

U svakom slučaju, kad sam stigao u Zagreb, i izneo sa stanice svoje koferče, moje su misli bile, priznajem, jako konfuzne.

Benešić je od mene, pored ostaloga, štampao u Savremeniku, i jednu prozu pod naslovom Legenda, koja mu se bila jako dopala. On je tu prozu hteo da štampa u luksuznom izdanju, sa crtežima. Takva izdanja priređivao je, tada, u DHK, prof.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Srce mi jako zakuca od uzbuđenja; skinem kapu, i vetar baš od gora te zemlje pirnu i rashladi mi znojavo čelo. Podigoh oči nebu,

Ovo me jako iznenadi, te naročito nađem jednog od poslanika i povedem s njim razgovor: — Bez sumnje će kabinet pasti, pošto ostaje

Nastade na sve strane jako interesovanje i zamalo te dođe dotle da gotovo stadoše svi poslovi. i trgovci i liferanti i činovnici i penzioneri i

To isto uradi i masa. On izgledaše nešto zbunjen, preplašen, a u isto vreme jako začuđen, ali se s mesta nije micao, stajao je nepomično, kao statua.

” „Bilo jedno nevaljalo dete, nije slušalo savete, već je trčalo ulicom, pa se jako oznoji, dohvati ga hladan vetar, te nazebe i padne u postelju od teške bolesti.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

»Kako li se popne onde?« — mislio je, pa se seti, kako je jedanput video i protu navrh crkve: vetar je jako duvao, prota se uhvatio za karniz od kubeta, a kosa i mantija, misliš, odvukoše ga sa crkve; pred njim nešto zagledaju

pade na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će krepati do zore. Pre svanuća besmo pod velikim rastom.

Ali ko sme zaostati iza društva!... Bar da srce ne bije ovako jako. I to smeta hodu. Noge se spotiču, ali niko ne oseća umor; svaki grabi da je naporedo s društvom, i ima samo jednu

On i ne obrati pažnju na to. i poče dalje da čita, ali ga drug, što sedi do njega, jako povuče za rukav i reče: — Izlazi, prozvan si! On izađe bez ikakva osećanja.

tu davno spremljenu reč i kad ugleda njeno strašno dejstvo — žena ispusti detinju ruku koju je dosad držala, otvori oči jako, pogleda ga, pa polako pođe iz sobe...

Marko baci konopac, ode na okno, podupre lice šakama i zatrese se sav jako, grčevito... Deca odzvoniše lepo, zameniše i Marka.

Zveckaju sablje po glatku kamenu, po neke cipele škripe, a po neki se đonovi jako vuku preko kamena, pa se čuje samo čepanje prstiju, šušti I bruji ona množina sama sobom, a mi se ovamo u oltaru

Jednog radnog dana, pre podne, tetici pade na pamet da prošeta po parku. Sestra je pusti s Kosom. Beše jako uzbuđena... — Mačence... kad dođemo u park... hoćeš da poslušaš tvoju teticu? Dete je pogleda čudno.

!... Teta se udaje... ode u drugu kuću. Dete otvori jako oči, pa ih tek krete u stranu... A tamo iza stola gledaju je ona ista dva ljubavna, svetla oka, ali sad gledaju onako,

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— To ti verujem, a i meni je, vi’š, krivo. A imao bih baš zgodnom i zdravom lektirom da te poslužim. (Sreta se jako voleo u varoši narodski a u narodu varoški i učeno izražavati). — A, ja! — reče famulus. — Pa je si li ovdena odavno?

— Ama, prosti me, palio sam prangije kad je ono vladika ovud prolazio, pa ih jako nabijao, a zaboravio da zinem, pa sam otad ka’ malo tvrd na ušima. — Je l’ se ko još otimao za kmetstvo?

A to se videlo i po njemu. Nos mu se tako jako crveneo da jednom umal’ zbog njega, ili bolje reći zbog njegove boje, nije glavom platio.

»Lepa reč gvozdena vrata otvara«, veli poslovica. Ova čast jako je kosnula molera, i ovaj, ushićen lepim rečma i dobrim vinom gazda-Đorđevim, namala mu još nešto i preko ugovora za

To rade seljaci i kad se naljute na nj, a i onako od šale. I Tašula se uvek tada ljuti, klati jako glavom kad ide, a ubrza sitno kao koza, šapće nešto cincarski kroz zube i revnosno briše krpom sve što stigne, ali se

Imala je jednog malog i kudravog i pakosnog pinčiku, a »dečko« se zvao, koga je jako pazila, mazila, svaki drugi dan ga kupala, a povazdan ga držala u krilu, češljala ga i kinđurila ga plavim mašlijama.

Dopao mu se onako mali, dežmekast, sa jako potkresanim i zabrijanim gustim crnim brkovima, koji su izgledali kao dve debele pijavice ispod nosa.

Razgovor se vodio još malo, sve mlitavije i mlitavije, s većim prekidima, jer se Sreta bio jako zamislio, sedeo je za stolom, ali je svima očevidno bilo da mu je pamet bila bog te pita gde.

Interesovao se jako za svoga učitelja, pa kad ga vide onakva, a on ga zapita šta mu je, da mu nije zlo. — Ako je nazeb, gospodine, da te

S glave je riba smrdela! — O Maksime! — viknu jako, pa opet zaćuta i počeka. Ali se Maksim ne odaziva, nego produžuje još jače hrkanje, pomešano sa zviždanjem.

To ga je, veli, naljutilo pa zbacio uniformu. Ali Sreten ga je poštovao i jako cenio zbog toga njegovog smelog i odlučnog koraka, što je, to jest, svoju građansku slobodu i svoja građanska prava

samo to naljutilo što mu pre toga ne rekoše da hoće drugoga, ili što ga bar sad, posle svega toga, ne ostave na miru. Jako ga naljutilo kad mu kazaše šta je napisano u novinama koje je neko privezao njegovom šarovu za rep i ovaj uleteo sa

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Međutim, te uši nisu ništa drugo do bočna peraja koja se jako razviju i izrastu u vreme kad jegulja polno sazri i krene na putovanje u morske dubine u kojima se rasplođava.

Telo se izdužuje, kretanja životinjice postanu življa; peraja se jako razviju. Pigment se postepeno rasprostire šireći se od leđa ka trbuhu, kao što pokazuju slike pod br. 4.

To je jedan interesantan problem seksualnog determinizma koji još nije dobro rasvetljen. Druga metamorfoza jako zavisi od temperature vode, ali je dokazano da ne zavisi od njenog saliniteta.

Kod mužjaka glava postaje još šiljastija, i to time što se smežura gornja usna. Oči se jako uvećaju, postanu dva puta veće no pre toga, više su izbuljene i daju izgled kao da se nalaze na glavi više bočno.

Na putovanje ka moru jako utiču vreme i mesečeve mene. Jegulja naročito rado putuje u vreme mračnih i burnih noći, kada u gustim masama hita niz

One što žive na dubinama do 700 metara vide još samo ljubičaste zrake, i to jako oslabljene. Preko te dubine ostaju još samo ultra-violetni zraci.

ima ogromnu glavu ispod koje se nalazi prostrana kesa kao u pelikana, za smeštanje ulovljenog plena, dok joj je telo jako izduženo i vrlo tanko.

Treba primetiti i to da je truljenje organskih ostataka mnogo sporije u moru nego na suvu. Slana morska voda ima jako antiseptičko dejstvo; pored toga i hladnoća u morskim dubinama doprinosi da se truljenje jako uspori, pa i da ga nikako

Slana morska voda ima jako antiseptičko dejstvo; pored toga i hladnoća u morskim dubinama doprinosi da se truljenje jako uspori, pa i da ga nikako i ne bude.

Ali to je kao i sa onom starom i jako ukorenjenom predrasudom, koju sam i ja, kao i toliki drugi, delio kao dete: da, u koliko se više silazi u dubinu mora,

Ali za iole veće dubine način je neupotrebljiv. Razlog je taj što, ma da uže ima malu bočnu površinu, ova jako poraste kad je ono dugačko, pa pošto je trenje u prolasku kroz vodu proporcionalno toj površini, ono će biti u toliko

Danas se to trenje jako smanjuje time što se na mesto užeta upotrebljavaju tanki i jaki kablovi od vulkaniziranog čelika, čija je otpornost vrlo

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

N ašte i prešal jesi ot žitija sego, skrbi i bolezni čed tvojih vesi i jako mučenik drznovenije imaši ka Gospodu. Prekloni kolene ka venčavšomu te Vladice, prosi mnogoletnoje va blagih žitije

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

jedno pleće i priča iz njega) Ima ovaj dvadeset govedi, guvno mu je kod kuće lijepo, na kuću mu šljeme dosta jako, jaki su mu i lijepi konji; krije negđe zamotuljak parah, ma bih rekâ da ih nije mnogo, i za njih mu svi u kući znaju.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Tako, u jelima, koja kod njih nisu nikada smela, kao kod ostalih, biti jako zapržavana, masna, preljuta, već uvek blaga, slatka, i pržena samo na maslu; nikako svinjskom mašću, pošto je to teško

uvek donoseći po nešto, nikad ne spominjući da je zemlja sada njihova, te se zbog toga u prvo vreme nemanje nije baš tako jako ni osećalo.

Ko zna dokle bi tako sedela da se već jednom odozdo, sa kapije, ne ču tiho kucanje. Ne jako i silno, nego kao kad je čovek umoran, pa da ne bi privukao pažnju prolaznika on ovlaš samo kucne, tek da ga ovamo u

I počeše se između sebe ljubiti. Osobito je efendi Mita čvrsto i jako grlio novoga prijatelja, Marka. Do reči nije mogao da dođe. Kao da nikako još nije verovao u sve to.

Alat, začuđen tom njegovom nemiru u sedlu, a zbog jako zategnute uzde i njegovih grčevito stegnutih kolena u slabine, poče, propinjući se od bola, da okreće k njemu svoju

kada to vide, brzo se okrete i ne davajući Ciganki da i ona uđe, vidi, presrete je i naredi joj da stoji spolja i jako, dobro da drži zastirač, kako se ne bi ništa videlo.

Poče osećati ispod sebe kako joj postelja, krevet, biva vreo, čisto ne može da sedi, a u prsima srce joj jako i slobodno bije... Ponova nateže testiče i opet se ne pokaja, jer još jače oseti snage i vreline.

Osećala je kako njegovi ukočeni, uplašeni prsti samo leže u njenoj ruci, te ona mora jako da ih steže, da bi ih mogla držati.

— Oh, ne poj rano! I samo to, ništa više. Ali zato je onda to bilo tako silno; tako jako pištala, sekla zurla, bio bubanj, da su se sveće gasile, a oni, ne znajući šta | će od besa, noževima i jataganima iz

A otuda, iz one velike sobe, gde je svekrva sa okrvavljenom glavom ničce ležala, jednako se čulo njeno cviljenje, i to ne jako, nego tiho, bez nade, ubijeno: — Kuku! Kuku! Lele, majčice moja! Lele, slatka kućo moja!

I to ga poče kao osvešćivati. Seti se svega. Poslednji put zadrhta i iznenada, silno, jako poteže rukom za nož iz silava. Ali zastanu, jer vide da će ga opaziti Arsa, koji mu se približavaše dovodeći alata.

Ono njihovo prosto jednostavno naricanje, ali tako silno n jako, da je izgledalo da se s tim plačem i sam krov i kuća diže. — Lele, bato! Kuku, bato!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Zaista, tome strancu moralo je jako u oči udariti to što među tolikom prostotom, da ne rečemo sirotinjom, nalazaše se pološke naslagano nekoliko tankijeh

Te slikurine na zastaralom platnu, u širokijem okvirima, prestraviše ga jako. Škripnuv zubima a zamahnuv pestju, skoči on na trijem, pa s trijema u avliju. Padnuvši, oba gnjata prelomi.

Jan i Elvira pođoše mučeći put dvora. Curica bješe jako uzbuđena i krišom pogledaše brata. „Nemojmo kazivati da smo ga vidjeli!“ reče on molećim pogledom. „Nemojmo!

Umjeli su da izgledaju kako se to iziskivalo od njih, premda im je sve to sada jako smiješno bilo. Smiješne im bjehu navike neke što se u kući predadoše s koljena na koljeno, kroz dugi niz vjekova, i koje

Pri dnu skala, pod nekom odrinom, sjeđahu dvije starice, majka mu i tetka — stara djevojka. Starice se jako snebiše ugledavši Pavla gdje za ruke drži dvoje djece, koje dotle nijesu vidjele, ali se brzo pribraše i digoše.

„Šta misliš?“ upita serdar vidara kad ostadoše sami. „Bogami, dosta rđavo. Rana se počela zatvarati a iznemogao je jako... Neka još malo počine pa ćemo... Uspi djevojko, čašu vina u kakav čist sudić pa primakni k ognju neka se ugrije...

Čovjek se poljubi i s njima. „Petre, kako si? Kako si brate!“ zapita Joka, pa opet mu se objesi o grlu. I on bješe jako dirnut. „Ujače, evo ti mladoga domaćina; do sad ga nijesi gledao!“ reče Stana, donijevši maloga Miluna.

„Jesi li se naigrala?“ zapita je otac, pa je zagrli i pritište k srcu, dirnut, jako dirnut. Cura se malo začudi toj milosti, tu pred zvancima, protiv adeta.

“ „A šta ti još pišu, Janko moj?“ zapita Joka nježno, jer joj se ražali. Njezino materinsko, ranjeno srce, osjećaše jako sve što podnosaše momak u tome času. „A evo što mi pišu, kazaću vi sve.“ Svi postadoše pažljivi.

Danas bih barem mirno u grobu počivao!“ Te riječi, onako izgovorene, dirnuše, valjda, jako curu, jer ona zaboravi sve što je sustezaše, pa sjede na klupicu i povuče i njega da sjedne.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Igraju joj oči kao na zejtinu. Ide kao da jaja nosi na leđima. Izvukao se kao tarana iz lonca. Jak kao zemlja. Jako vino kao grom. Jede se kao mesec. Kao da mu sto šiljaka pod kožu uđe. Kriv kao gudalo. Lako kao pero.

On je opazio na Plješevici nešto jako bijelo i poslao poslanike da vide šta je. Poslanici donesu s Plješevice snijega i dadu kralju.

Gazda mene pita, gazdarica traži: „More, starče, di ti je ta i ta ovca?“ — A ja im lažem jako, ljuto i krvavo lažem: kurjaci joj glavu otkinuli, a psi meso razneli, a vetar vunu na trnje naterao!

Bogme, oni se tu sastaše i mene jako izbiše, te ja ostah bez besa, crna garova i zelena zeljova. Sirječ!... ...Rekla meni baba Joka, da se manem puške i

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

gotovo punijeh 16 godina, i kroz svo to vrijeme tražila se ona sa sviju strana, a u ovo pošljednje doba stala se vrlo jako tražiti; prijatelji i ljubitelji narodne književnosti Srpske stali su sada sve većma i većma zaktjevati da se ona već

“ Tako oni dva mlađi brata zaspe a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane, kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije uši, pa juriš na njeg

Kad to carev sin viđe, jako se prepane, bi se vratio, ama se ne može, nema se kud kamo. Onda poviče: „Dobar večer, moja družino, ja vas tražim

Kad car to vidi, jako se obraduje, a svijet se skupi i Boga stane moliti za zdravlje onoga koji ih je posjekao. U isto vrijeme dođoše i sluge

Car se na to jako rasrdi i zapovedi, te ga odmah okuju i bace u tamnicu; tako pozatvora i njegove ljude, a galiju mu uzme u begluk.

Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se

Stanković, Borisav - JOVČA

MLADEN A, ja ne mogu. (Povlači se.) VASKA Jedi. Ne mogu ja sama. Na, bar uzmi, pij ovo. Ne mogu, jako je to vino za mene. Što mi nisi doneo ono drugo? MLADEN Nije rashlađeno. Pauza.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

No, zar je tako izvolila sudbina da nema srce moje ništa na svetu čemu bi se moglo jako prilepiti, za ne imati nikakva pripedstvija u široki svet udaljiti se.

„Gospodu bogu tvojemu pokloniši sja i tomu jedinomu poslužiši; vozlju6iši 6ližnjago tvojego jako sebe samago.” Evo nauka čista i sveta, koja uzrokuje sve večno i vremeno blagopolučije čelovečeskoga roda.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— baš kao kad Bošnjak reče: „Za Kulina bana“, a Hercegovac: „U doba hercega Šćepana!...“ Drugo, Milušani, ljudi jako „privatljivi“ (kako se onamo kaže za lupeža) radije će „privatiti“ Jerkovićima odojče, negoli drugome kome ovcu

Sjever je jako duvao. Prije no što će sjesti da jedu začatiše svi jednogrlice „Očenaš“ i baš izrekli „priđi kraljevstvo tvoje“, kadli

I još je niko ima duše da me poteže za uvo! Ej, ej... Duvalo poče jako kašljati. — Ta-a-ko! — poče fra-Brne. — Pet godina, veliš! Ja bi prista i na deset za meneka.

— Diži se, Ive!... Ustani, moje dite, i donesi vode! — reče blago. Bakonja, jako začuđen, pođe. — Činilo mu se da je protekla godina, a ne jedan dan otkad je pošljedni put hodio na česmu; činilo mu se

Kad bi se ražestio, onda bi promijenio šetalište, onda bi hodao ispred gvardijanove ćelije, udarajući jako petama. To je Brnu mnogo uznemiravalo, ali ne smjede opomenuti pakosnog Vrtirepa.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Da se oproste s njim, prilazili su i prijatelji i neprijatelji. Prvih je bilo jako malo, drugih jako mnogo a svi su izgledali ganuti.

Da se oproste s njim, prilazili su i prijatelji i neprijatelji. Prvih je bilo jako malo, drugih jako mnogo a svi su izgledali ganuti.

Uzalud su strani izveštači, posle, naglašavali da bombardovanje nije bilo baš naročito jako, jer su Turci i slabe nišandžije i slabo naoružani: bombe su praštale, istina u razmacima, ali ipak jedna za drugom

On je znao da je i to jedna od malih igri velikog Kneza. Nije bio siguran neće li, jednog dana, ako to Turcima bude jako u volji, za njim, iz Kneževe kuće krenuti senka da ga sustigne, iznenada, u ponoć ili pred svitanje.

Istina, pred kraj bio se jako nagomilao. Počeo je čim je shvatila da mladić koji je tako obično izgledao, njen muž Miloš Obrenović, ima neobičnu

Kad je mrzovolja počela jako da liči na mržnju, nastojao je da se ređe cycpeće ca Gospodarem. Nije vredelo. Možda je to dolazilo i otuda što su

Gde god prođe, u ljudima sposobnim da je primete, izaziva jako osećanje sadašnjeg trenutka a, istovremeno, isto tako jako osećanje prolaznosti.

Gde god prođe, u ljudima sposobnim da je primete, izaziva jako osećanje sadašnjeg trenutka a, istovremeno, isto tako jako osećanje prolaznosti.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Rudi riba - jošte malo Sad mu je pečena! Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena! „Dole ćemo jako sesti; Al' će da se sladi! Mor'o bih te, ribo, jesti I da nije gladi!

Dede, brate, ijujuj, De poskoči, ne luduj! Ko bi jako momak bio, Pa se ne bi pomamio! Ao, sele bosonoga, Zla ti maja do zla Boga Ne dala ti čarapica, Ni laganih

„Ta da imaš krilo lako, da prneš oblaku, Ne bi mene čedo jako Utekla junaku!“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dohvati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu, Pa pod lipu pade.

Oj večeri, o slatko čekanje, O vi noći, moji beli dani, O vi dani, a sa dva sunašca, Gde ste jako, gde je zlato moje!... Plači, travo! zapevaj, slavuju! Zlato moje zemljica pokriva!... Br.

ga našle, što često prolaze selom; Polumrtav je lež'o na snežnom seoskom drumu, Umoran, bled, i zanet, sa jako prozeblim telom.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

promisla, on se sjeća prve svoje slave, on snijeva presretnje blaženstvo; al' njegovi snovi i sjećanja kriju mu se jako od pogleda, bježe hitro u mračnim vrstama u ljetopis opširni vječnosti; samo što mu tamnijem prolaskom trag žalosti

Vjerni nebu tada legioni u okove teške i plačevne sve nas listom okovaše jako, na šar mračni neobdjelan neki nas baciše, da lance nosimo, đe blaženstva spomen iščezava, đe mračnošću sfera

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

ovo svoje stručno mišljenje: „Kod Antikire raste lekovita jedna biljka; njen koren, razdrobljen i metnut u nos, izaziva jako kijanje, pa tim osvežava i leči svaki iznemogli ili oboleli mozak.

Mladi student pocrvene u licu i udari pesnicom o sto tako jako, da od toga čaše zazvečeše. „E, to vam je pravi jezuita! Što drutima zabranjuje, samom sebi dozvoljava! Znam ja to!

Poznadoh ga po njegovoj velikoj sedoj bradi sedim i čupavim obrvama, mesnatom nosu i upalim očima. Visok, ali već jako poguren, u tamno sivom ogrtaču, sa velikim mekim crnim šeširom na glavi, koračao je teškim hodom, oslanjajući se na

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

uviđajući ni najmanje da takvom smeju apsolutno nema ni mesta ni smisla i da je on samo jedan od neoborivih dokaza moga jako pokolebanog duševnog zdravlja.

Toliko sam vam hteo reći, jednom zasvagda. Ja... ja bih hteo ali ne mogu. Oprostite, ali vi baš jako podsećate na ovu Doru Baršovsku. Svi mi samo imitiramo, zar ne? Govorimo otvoreno.

— Čestitam, o čestitam! — uzviknu student kao da je jako tronut. — Ženo! — progovori trgovac, sav crven i posle podužeg i mučnog uzdržavanja kao strahujući da uvreda koja će

Eto, hoću da kažem da život nije ono što smo mi mislili. I na njegovom licu ponova se jako ocrtaše duboki tragovi patnje.

I dok izudarani vojnici stoje nepomični kao krstače, jako postiđeni, sa crvenim obrazima, i ošamućeni gledaju svaki u svom pravcu, on prelazi dalje. Na redu je peti.

Još u Prizrenu video sam novu zvezdicu na kraljevom ordonansu. — Onda i ja vama, gospodine pukovniče. Major jako naglašuje poslednje dve reči i oficiri jedan drugom srdačno stežu ruke.

I tek se trgao kad ga teško nešto pritislo jako po prstima, glavi i stomaku i haos neki nastao. Goli oni ljudi, nemi, izbezumljeni, skupljenih pesnica, sa noktima u

Grčevito, kao da se davim, šačicama svojih malih ruku i mišicama, snažno sam stegao paoce, čvrsto stisnuo zube i jako namrštenih obrva zažmureo. Osećao sam da mi se kosa kostreši. Onda se vitlo zahuktalo.

Ovde dođi ... Bože hvala ti ... evo ovde priđi mi sasvim blizu, odavde se vidi, oseća najbolje, zagrli me, jako me zagrli, jako, što jače, tako ... gledaj sve se smeje, ama smeje se sve, potoci, snegovi, vazduh, glečeri...

Bože hvala ti ... evo ovde priđi mi sasvim blizu, odavde se vidi, oseća najbolje, zagrli me, jako me zagrli, jako, što jače, tako ... gledaj sve se smeje, ama smeje se sve, potoci, snegovi, vazduh, glečeri...

sve, donesi mi, ljubi me, daj mi, zakiti se, ukrasi me, okiti sebe, molim te ... sve moje ljiljane, diši, udiši jako, živi, raduj se, živi!

onim bezumnim izlivom radosti, gledao je i sam, nem, zaprepašćen, u smrtnoj muci da brzo pronađe, da kaže nešto jako, uzbuđeno, snažno, što bi je uverilo i o njegovom burnom uzbuđenju.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

i svježu impresiju, tako mi se i ta slika majke s raspletenom kosom stopila s ilustracijom na naslovnoj stranici onda jako omiljene pjesme Il pianto della vergine.

A ta njena krotka prijaznost nije ju unižavala, već, naprotiv, uzdizala u svačijim očima. I baka ju je jako voljela, činilo mi se čak više, ili bar toplije, nego svoje vlastite dvije kćeri.

Tu je prekinuo putovanje van predviđenog programa, natjeran morskom bolešću. Bilo je jako nevrijeme, i brza pruga kojom se vozio prema jugu svratila je mimo voznog reda u naše mjesto da ga iskrca.

Hijeratički odmjereno savijali su cigarete iz tula tabakera i pušili ih na svoje jako požutjele cigarluke od slonovače; a što su cigarluci bili ispušeniji i žući, to je veća bila cijena i samim

Osjećanje vlastitog bića u djetetu tako je jako da rađa osjećajem neuništivosti. Djetinje ja ne podnosi negacije. Pomisao prestanka prosto je nespojiva s osjećajem

Iz te moje preosjetljivosti za muziku (ili, tačnije, za zvukove) moji su u detinjstvu zaključili da sam jako naklon muzici, i dosledno, bez sumnje, za nju nadaren. I mislim da je to bila prva ishodna pogreška u čitavoj toj stvari.

Čovjek se, naime, po sveopćem priznanju, u toku vjekova i tisućljeća, jako, jako razvio, cerebralizovao. I kao što je nekad davno, uglavnom, sjekirom od kremena ubijao sobove, tako on danas,

Čovjek se, naime, po sveopćem priznanju, u toku vjekova i tisućljeća, jako, jako razvio, cerebralizovao. I kao što je nekad davno, uglavnom, sjekirom od kremena ubijao sobove, tako on danas,

Djeca su jako zazirala od te bolne operacije, pa je poslije toga redovno slijedilo dugotrajno kenjkanje. Kad je bilo posjeta ili

Ni sad, kao ni onda, ne znam razloga njegovim suzama. Ali, taj je razlog i mene i moga druga jako zainteresirao. U našim razgovorima nazvali smo ga Slinkom.

Ali neće, bez brige, razuman je on u tim stvarima... Bože moj, treba shvatiti, njega to jako zanima, na koncu konca, dijete je, svi smo bili djeca...

Praktični događaji vanjske su stvari koje spolja na nas nalijeću. To su kao žestoke, iznenadne bolesti, koje katkad jako potresu naš organizam, koje mogu i da ga skrše, ali kad su prošle — prošle su, pa s vremenom se čak i zaborave.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

neku nemu i mučnu unutrašnju borbu, koja se u njemu zbiva, a on se stara da je savlada, da pobedi i uguši neko jako unutrašnje osećanje. Jedared zastade, pogleda oko sebe, pa uzdahnu, kao čovek koji ne može da nađe izlaza iz neke nevolje.

Kao van sebe pade u jedan ugao i stade da diše jako i ubrzano, kao da će sad izdahnuti. Domaćica Vujova, videvši ga ovakova, ne iznenadi se, jer je, za duga veka, dosta

Đurica beše veoma uzbuđen, srce mu lupaše jako, i on se više ne mogaše umiriti. Stade da pomalja glavu iz vrzine i grozničavo da zvera po putu, i usred te

— Ono jest, kad bi se ti dao da te ubiju. — Pa... kako kome. Nekome bih se, može biti, i dao. — Gle jako! A kome li to? — Evo ti puške, ako hoćeš, pa da vidiš kome.

Samo ne mogaše da savlada onu veliku uzbuđenost, ne mogaše da stiša uznemireno srce, koje kucaše jako i brzo. Skloniše se u gložjak i sedoše.

A gle sad...« I nešto ga u glavi tako jako zabole, da se morade uhvatiti levom rukom za čelo, koje obuzimaše sve veća vatra... — Nek vi je srećno!

— Da je tebe tvoj otac bolje vaspitao — učitelj jako naglasi ovu reč — ti bi uredno svršio školu i bio bi koristan državni radnik, a ne bi prodavao čivit i sodu po

I potom ugleda kako ono strašilo neobično otvori i raširi oči, kao da se nečemu jako začudi, pa ih prevrte u vis i onda on poznade da je to strašilo hajduk Pantovac, koji se odjednom opusti.

Ali istoga trenutka nešto jako puče i njega nešto tako jako udari u slepo oko, gurnu ga, i on se od toga preturi i — umre...

Ali istoga trenutka nešto jako puče i njega nešto tako jako udari u slepo oko, gurnu ga, i on se od toga preturi i — umre...

Sad bi mogao ubosti protivnika, ali su mu ruke više laktova stegnute jako, pa se boji da će ubod biti slab, samo će ga još više ražljutiti, pa posle — zlo! ...

Išla je kao u bunilu, u vrućici... Posle ponoći stiže pred sresku kuću. Umor je savladao jako, ali ona ne stade, ne predahnu...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

On je znao gde mu je selo, no tu sada sela ne beše, nego se samo poznavalo mesto gde je nekada bilo. On se tome jako začudi, pa pođe da potraži gde je nekad njegovog oca kuća bila; kad je našao, dođe i do ovog mesta gde im je sto

Tako oni dva mlađi brata zaspe, a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha strahovita sa dvije uši, pa juriš na njega

Kad to carev sin viđe, jako se prepane, bi se vratio, ama se ne može, nema se kud kamo. Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas tražim

Kad car to vidi, jako se obraduje, a svijet se skupi i boga stane moliti za zdravlje onoga koji ih je posjekao. U isto vrijeme dođoše i sluge

Sinovi kao sinovi: iako ne govore s ocem, ipak ga vole kao oca, te se jako zabrinuše za to što vidješe, pogađaše i pogađaše šta bi to, veliki bogo, moglo biti, ali nikako ne pogodiše i ne mogao

— Bi, — reče starac. — Kaži mi, a što je juče tvoje lijevo oko plakalo a desno titralo? Nama je djeci to jako žao, te se dogovorismo da te za to upitamo, pa makar sa sve triju pala glava ma̓m dolje.

To mi se eto jako dopalo;, zato će ćaća da ti kaže sve. Ti znaš da je pred mojom kućom bio veliki trs, sa koga sam, bogac, dobivao svake

On joj obeća sve, a na to će lija: — Odsijeci svome konju glavu, pa mi daj da mu ispijem krv, jer sam ti jako glađana, pa ti ondar uzjaši na me, i ja ću te začas prevesti u drugu carevinu i ti ćeš, dragi moj, doći do očevog trsa.

Sjeti se e to su oba pomrla, a njegov nož svijetao, kao da ga je sad, zabo u zemlju. E žao mu za braćom, jako, bože, žao, ali šta će: izgladnio je, ižednio, stoga se požuri da što prije stigne do kyće.

Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume s njime se

CAREV SIN I OŠTAR DAN Bio neki car, pa je imao sina jedinca. Otac bi bio jako rad oženiti svojega sina, ali ovaj se nije nikada ni u koju curu htio da zaljubi.

Car je zbog taga bio jako žalostan, pa dade razglasiti po svemu svijetu da će onome ko mu nasmije kćer dati je za ženu, i još uz to pô svoje

Petković, Vladislav Dis - PESME

Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, Noć i vetar bio, i duvao jako, Pa cveće i mladost umrli polako... Posle jesen došla na saranu maja.

tek je veče palo, Nemarno i mirno šetao sam tako; Dan je s nešto vlage — ono sveta malo Moderno je išlo — muvalo se jako.

Tražih negda ljude — voleo sam žene. Sad bludnicu volim — zanosi me jako, Jer poljupci njeni sa usta rumenih Upijaju nebo — pozlaćuju pak'o.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bio sam jako odlučan ali nisam dobro rasuđivao. Govorio sam ocu: ”Ja mogu da prekinem kad god hoću ali vredi li se odreći nečega

Nekoliko puta sam ponovio to isto kao u snu sve dok mi se srce koje je jako kucalo nije smirilo i dok se nisam pribrao.

Vazduh između dva zapušača je bivao sabijen i jako zagrejan i prednji čep bi izleteo uz glasni prasak. Umetnost je bila izabrati cev odgovarajućeg promera među šupljim

Prasak lokomotive udaljene dvadeset do trideset milja zaljuljao bi klupu ili stolicu na kojoj sam sedeo tako jako da bih osetio nesnosan bol. Tlo pod mojim nogama je neprestano podrhtavalo.

To osećanje je bilo toliko jako, da sam rešio da ostavim sav posao i da udovoljim toj želji. Ali, shvatio sam da mi je suviše teško da napustim

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Moji nestašni drugovi ovoga puta nisu se smejali; naprotiv, zanimao ih je moj govor i to me je jako ohrabrilo. Posle toga, ljudi su govorili da ni stari Baba Patikin ne bi umeo to bolje sročiti i izgovoriti.

Nešto ranije, slično otkriće je napravio jedan moj drugi student - Vrilend. Suština ovog otkrića jako me podseća na funkcionisanje gajdi i srpskog gajdaša.

Obojica zametnuše razgovor sa mnom, a jako ih je zanimalo šta sam to sve doživljavao za vreme leta kada sam bio pastir.

Tada nisam bio u stanju da razumem ni jednu njenu reč. Sada, međutim, nije bilo nikakvih teškoća i ona je bila jako iznenađena i to joj je bilo milo. Moj prvi ispit iz engleskog jezika položio sam vrlo uspešno.

“Vili” se jako dopao taj običaj, ali njena majka primeti da je šetnja kroz voćnjak sa breskvama, koje su sada u punom cvalu, isto tako

Njuje sve ovo jako dirnulo i onda mi je jednostavnim i svečanim rečima otkrila istinu koju nikad neću zaboraviti a ta je da Amerika pruža

Sve ovo me je jako ohrabrilo i umanjilo moj strah zbog ”društvene neuglađenosti”. Ali moj odgovor je bio da je koledž Hamiltona, Džeja i

Da li ti to zoveš koleškim životom?” Ali vratiću se na ovo malo kasnije. - Vintrop vas jako ceni - rekao mi je Raterford pre polaska u Evropu - i ako vam ne uspe da ga spasete to će biti kraj njegove akademske

Pre polaska za Evropu obećao mi je da ću ga jako zadužiti ako uspem u radu sa Vintropom. Posle povratka dokazao je da je to ozbiljno mislio, pa čak i više od onoga što

Kada bih mu to rekao, izgledao je veoma srećan jer ga je jako privlačio slepi guslar. Profesor Meriem je nesumnjivo bio veliki poznavalac grčke klasike, a Bilharc je bio veliki

Bilo je još mojih prijatelja koji su bili jako uzbuđeni, a sve je to samo pojačavalo bolan kontrast između vesele svečanosti na dan diplomiranja i prozaične procedure

Pevale su se pesma iz koledža, pričale se priče i posmatrala polarna svetlost koja se stalno menjala. Ove večeri jako su me podsećale na komšijska posela u Idvoru.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

što na školj svraćaxy zabrinuti, u najžešćemu krijesu, da vode potraže; uokolo sve gori, vonj prosušene smole iz borova jako odjelito se osjeća, a žalo i stijenje peku, iz njih vrućina udara i zaslepljuje oči, žeže, a ona im pruža vrč hladne vode

Marka još nema, a nevjera očiglece prijeti; naslućeni hladni zapadnjak najednom jako duhne, more se naježi i jače pomodri, i silni šum zatutnji iz daljega u prostoru.

Idem! — reče u suzama paron Zorzi kad se žena srdito odmače od njega. Polako silazi niza stuba. U grudima ga jako tišti, plakao bi. Otvori kućna vrata i ustavi se na pragu. — Morača, zbogom! — javi se. Žena ne odgovori.

A vino je jako, jevtino, a kad se prospe, preliva se u suncu, zemlja njime miriše i željno ga u se upija. Marko navikao da svoju curu

Nešto jako, veličanstveno, primitivna smeša sa uglađenim ljupkim i skladnim detaljima. Jedna harmonija boja, oblika, stvari, u muzič

Razbojstvo, pohota, oskvrnuće udružuju se u krvi nevinosti i lepote . Ali šta je to što ovako jako podseća na boga? mislio je Ivo Polić šetajući se ispod arkada. Gledao je muslimanski svet u prostoru hrama.

Behu joj zabranili da u seminarij dolazi. To ga je jako bolelo. Zaželi se da je vidi i da je daruje uštednjom. Lutao je po varoši, zapitkivao, ali je ne mogaše naći.

Podiže levu nogu i, pridržavši hleb na kolenu, poče ga jesti. „Mora da je jako gladan”, pomisli Milivoj gledajući ga kako halapljivo jede.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Reći ću samo da su me neposredno u pisanje o modernoj poeziji, uveli eseji i kritike Zorana Mišića. To je toliko jako da nikada nisam mogao mirnim tonom da pišem o Mišiću.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ANKA (dolazi posle izvesne pauze): Gospođa ministarka je jako zauzeta, ne može da vas primi. PERA: Hvala lepo, ljubim ruke gospođi ministarki.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Jer je kod Stankovića bilo vrlo jako i prevagu je umelo da odnese dvoje: jedno je kretanje vremena unazad, prelomljenog kroz sećanje, sve do rane mladosti i

pa je „čisto oči zabole od toga” i „brzo, zanoseći se, lepi kolute crna luka na slepoočnjače i čelo, celu glavu steže jako, svom snagom, učkurima i to unakrst, da bi joj mozak ispao”.

se da prva rečenica u romanu - bilo kom, pa i u Nečistoj krvi - ne mora sama po sebi biti značajna, ali joj zato jako, inicijalno mesto u kompoziciji daje vanrednu moć da privuče čitaočevu pažnju: nju on najpre vidi i najpotpunije je

Kad se na jezik odnosi, ne možemo a da ne primetimo sa kakvom se pažnjom u ono vreme posmatrala sintaksa, i kako se jako isticao njen značaj; a u umetničkome sklopu visoko je stavljana srazmernost delova, uravnotežena i čvrsta kompozicija,

Eto zato, kad se naposletku na videlo iznese što se skrivalo, kad se tajna otkrije, postupak lažne motivacije izaziva jako iznenađenje.

Sofka, odmah po ulasku, jako oseća veličinu crkvenoga prostora. I vidi se da je pomalo zbunjuje. Ali čoveka ne samo da zbunjuje, nego ga plaši

i ututkava tako da, kad uđete u nju, smestite se na meke ćilime, koji, istina, zaudaraju na staro i čađ, ali ipak ne jako; zavalite se u ćošak, ispod kandila [...

„debele i krute košulje, „krute i jake suknje”, „čvornovate” ruke, „oštre glave”, „teške, jake igre”, jednoliko i jako pevanje, „ponavljanje istoga stiha sa zapušenim jednim uvom”.

svile, čisto bodu krute, dlakaste haljine njihne”; što su im ruke „tvrde čvornovate”; što su „kosmatih prsiju" i uopšte jako maljavi svi, pa i Marko; što i Marko i sin mu Tomča imaju „izbačene, jake vilice”, ruke „kratke, maljave”, „zdepast vrat

Njih na prvome mestu čuva porodica kao jako društveno jezgro. Njihovo pak kršenje u svim slučajevima, bez izuzetka, donosi kaznu, ili prokletstvo, ili propast.

Prvo što primećujemo jeste da je „on” za čula - dakle čisto telesno - jako konkretizovan: „jak, visok, sa jakim rukama”, „visoka čela, crnih, malo dugih brkova, a sav obučen u svilu i čoju”,

sasvim male junakinje - a to se, kako vidimo, ni kasnije nije promenilo - pisac je uneo prilično mnogo strepnje i dosta jako osećanje neizvesnosti.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Krupna kao planina, još krepka i jako jedra kao i mnoge bogate seljačke domaćice i srećne majke koje su poženile i razudale, ona plavno koračaše niz ledinu

Stiskoh mu žurno jako žuljevitu ruku i rekoh mu kako umedoh, da smo ne samo živo–zdravo, no i jaki pri tom. On se prekrsti širokim krstom i

sneg sojtarija — lakrdijaš, šaljiv– džija sunet — obrezivanje muslimanske muške dece suteska, sutjeska — kratak, jako sužen deo rečne doline, tesnac tebavija — pratilac, oružani sadrug, sledbenik, istomišljenik, prijatelj gospodarev

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

A bogat je onaj svako Kom’ preteče kora hleba. — A grešan je jako, ako Ne učini s njom što treba. 889. DOBAR MEĐU ZLIMA (Uz sliku) Ko je onaj što ga vuku, Podlom zlobom na nj kidišu?

“ Tišina zastrepi, Oko nam zaslepi I razli se seta Kao miris tužna cveta S nekog lepšeg sveta. I ja slušah jako, Pa sve tiše, tiše I na brzo, braćo, Ja ga ne čuh više, Ja ga ne čuh više...

Rukovat’ se s tobom, Tog sam željan jako! Promisli pa reci: Kada, gde i kako. Ja bih da mi dođeš — Evo te pozivam. Ne možeš li tako, Sve i svašta primam.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

MITAR: E, moja ćerko, sad nisu ona vremena koja su bila kad sam se ja ženio. Sad je sve drugojače: prokleta moda jako je obvladala.

JOVAN: Už’ buđem ist’ dostat penjazi. RUŽIČIĆ: Ješče jedino. Da ne urazumjejet niktože, jako pod lihovoju vzajl jesm. JOVAN: Buđe, buđe. RUŽIČIĆ: Molčanije jest krasnjejšaja dobrodjetelj junoši.

šeširom na glavi, spustila val preko lica i naslonila se na ruku, koketirajući), SARA SARA: Madam de Mirič, vi ste se jako zamislili. FEMA: Komi fo! Nije to šala, ma šere, ja sam gospođa vilozovica.

FEMA: Alabunar, ke sant de Mekarabl, an danter tu. MITAR: A gle Feme jako! FEMA: Sunt moj bratandr gurbijan velikandr. MITAR: Uzminder ti kožender, pak pravider opankender...

MITAR: U Parizu svaka gospođa ima po dva muža. FEMA (jako): Oh! (Sasvim tiho.) Oh! (S jednom tercom više.) Oh!... Libri pruder, vodi me u Pariz, vodi me u Pariz.

Krakov, Stanislav - KRILA

U glavi mu beše prvo strašno toplo, posle svest poče da se mrači, znojio se jako po čelu, ali se ipak nije onesvestio.

u grmljavi je student drhtao jako i dugo, zaklonjen slabim grudobranom od džakova i tako ostajao sve do zore. Po danu je spavao pod stenom buđen samo

Petrović, Rastko - AFRIKA

Masa sasvim nagih crnaca, svih plemena, nesrećnih, bednih, prašnjavih, radi u pristaništu. Njina tela jako snažna, nisu namazana palmovim uljem, onim opojnim palmovim uljem na koje miriše sve što dolazi iz Afrike.

Zemlja pod nogama, kao u pesmi o Zaspalome Bozu, još meka od poslednjega Potopa. Čamac klizi po vodi, koja strašno jako miriše; kroz tako gusta isparenja, da se skoro sumnja da ovde postoji tačna granica između vodene površine i vodenih

Devojka i mladić stoje u reci do kolena; u rukama im trave koje sapunjaju. Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno kao u životinja koje stoje u polu i čine se kao da misle.

Ovdašnja tamna Eva je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.

U „dvoru“ kraljevom kažu mi da kralj još spava (osam je časova). Izgleda da je poruka N–ova dejstvovala isuviše jako na njega. Penjem se na jednu od terasa crvenih kula i utvrđenja oko dvorišta.

Lobanje su im obrijane iznad čela sve do polatemena, a čeone kosti jako ispupčene. Ovi mladići daju sliku najveselijeg detinjstva, koje se nije još oslobodilo onoga a već je potopljenjo u

Bleda, žuta, duguljaste limunske glave, dugih vlažnih očiju, ali već uvela od belila, i zuba jako iskvarenih. Ne, ona ne može sada; ona je sada zauzeta i ne može skidati ilovaču sa ruku.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

lepo da razviju svu svoju silu, jer ih je s desnoga krila stešnjavala Morava, a s levoga jastrebački visovi, i to je jako pomoglo, te im je naša vojska na uskom prolazu mogla dati otpor.

izvešća razaslate su na razne strane naredbe koje su imale sve jedan karakter: da komandanti sa svojim odeljenjima budu jako na oprezu i da što češće javljaju sve što se na njinoj strani bude dešavalo.

Nađoh sasvim izmenjene položaje: Turci su se jako pomakli napred, naši jako stuknuli, no borba je još trajala. Puške su groktale kao sa nekom zlobom i pakošću.

Nađoh sasvim izmenjene položaje: Turci su se jako pomakli napred, naši jako stuknuli, no borba je još trajala. Puške su groktale kao sa nekom zlobom i pakošću.

Ovo vide vojnici i to ih jako plaši. Zebnja da ćeš biti ostavljen na milost Čerkezima, ako budeš tako ranjen da ne možeš sam bežati, ubija svaku kuraž.

Puške ne izbacuju dobro čaure, to jako usporava paljbu; kod mnogih vojnika čaura se zaglavila u pušci i vojnici stoje pod turskim kuršumima nemogući da izbace

Ceo su se dan potiskivali: to Turci naše, to naši Turke. Turci jako napiru da probaju na levoj obali Morave; no naši su uglavnom danas očuvali svoje položaje na toj strani.

Černjajev je bio jako ljut na ovo izvešće. — Je li moguće da to piše Praporac? stade vikati đeneral, pa onda i ne čekajući odgovora dodade:

Oni dalje iskažu da su Turci juče imali velike gubitke, da im je naročito dosadila naša artiljerija, da je turska vojska jako iznurena posle šest neuspešnih juriša i da Turci danas ne mogu ni misliti na napadaj, ako ne dobiju otkud svežih

bi dobro bilo da se odmah preduzme opširno rekognosciranje u šumatovačkoj okolini, pa ako se pokaže da su Turci zbilja jako postradali od jučeranje borbe i da im treba vremena da se oporave i sformiraju prorešetane brigade, onda im to vreme ne

Dragaševićem o smrti majora Velimirovića, i izrazio mu moje čuđenje da je pokojni Velimirović tako jako primio srcu reči jednoga đenerala, o kome ni sam nije imao bog zna kako visoko mišljenje, g.

Šumatovački dan ima svoju uzvišenu i svoju komičnu stranu. Kad se približismo Šumatovcu, jako nas iznenadi jedna okolnost: mesto naše druge klase, u dugačkim belim košuljama, ugledasmo pun šanac turskih nizama!...

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

A četvrte kad bi Leglo da počiva, Molilo bi Boga Da o meni sniva; Što bi osećalo Da ga ljubim jako, A ljubit’ me znalo Bar upolak tako; Što bi u radosti Sa mnom suze lilo, — Hej, koje bi moje Samo moje bilo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Sad će i oni otići. Malo zatim vratio se Bora. Koračao je nesigurno. — Izbrojao sam četrnaest stepenika... Jako je vino. Onaj ostade da povraća. — Da mi je znati zašto toliko pije! — čudi se veterinar.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Njega ćeš vidit samoj u peni, a Men’, konjanika, jošt neumorena Gde jako g’ držim. Znaj, tebe bi, Slabačka, odneo u dom ludih! 27. decembra 1833.

Pobedu slavjašč pojemo, Jednoglasno i zovemo: Jako s nami bogov bog! Jovan Pačić PRI KONCU LETA 1825 Skorbno kopčam staro doba leto.

Luki naprjagoša, I na strjeljanije Mene privedoša Jako znamenije; Vsjak kto mimohodit, To sja jemu godit. V serce mja strjeljati.

knjige Kratkoje napisanije o spokojnoj žizin, Beč 1788, 50, sledeću prevažnu primedbu: „Pesme oficirov pjeti mogut sja jako Serbije preslavna ili jako Integer vіtae”.

o spokojnoj žizin, Beč 1788, 50, sledeću prevažnu primedbu: „Pesme oficirov pjeti mogut sja jako Serbije preslavna ili jako Integer vіtae”.

komu vozmnjela sja”, veli on, „v različije obojih pri kojemždo sočinenij pervoje pismja prozvanija sočinitelej, jako K. i R. položeno est, ježe pervim vzorom uvjedanu biti koje čije sočinenije jest.

pozdravlenije Vaše jest mnje vsegda tako blagoprijatno i trogajet čuvstvo mojeja k Vam blagodarnosti tolj čuvstvitelno, jako da želanije v mojem serce rodi sja pismeno zasvidjetelstvovati. Vam moju blagodarnost.

dražajšeja mojeja matere, dondeže sam uspjeju prijti, procjelovati Vam Vašja prekrasnija ruki, ježe budet, jako že nadjeju sja, v oktovri mjesjacje. Proščajte — Terlaič.” — U Letopisu (str. 144. i 145), uza st. 1. st.

Polelio vnušaše im želanije k sočetaniju, ustrojaja bračnoje ih ščastije; a Dido, jako nenavistnik ljubve i braka, uničtožaše veja ih djejstvija, prevraščaja ih vo zlo i ljubuja sja neščastnimi brakami.

] jako podseća na Avakumovićevu pesmu Pahšalija novaja”. Vuk je međutim objasnio ko je autor pesme: Đorđe Rajković je (v.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— mala zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli — jako, mnogo; silan, žestok; naočit; ugledan zulum — nasilje; bezakonje; nepravda zulumćar — onaj koji čini zulum, nasilnik

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

oslobađanja iz tamnice čine osnovni sižejni fond uskočkih pesama, dobrim delom oslonjen na internacionalne motive, ali s jako izraženim lokalnim i nacionalnim koloritom.

je bio Ilićev sledbenik, da bi zatim (Pesme, 1908) načinio oštar prelaz na simbolističku poetiku s francuskim uzorima. Jako je suzio izbor uglavnom na dva stiha: simetrični dvanaesterac (aleksandrinac) i jedanaesterac, oba po poreklu

Jakšić, Đura - PESME

Nikad dobro veče! Meni noćca lako nikad ne proteče... U mislima, tako, uzdahnô sam jako, A suze su tekle niz obraz polako; Od grudi se mojih večan oganj stvori, Da u njima duša pre roka izgori!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Na slavi, imendanu i dalje bila večera, gozba. Ali ne kao pre. Taj potres, posrnuće, koje se tako jako krilo, baš na tim gozbama, večerama, među najužim krugom rodbine, baš se tad najjače ispoljavao. Sve je bilo drukčije.

Istina da su kao i pre bile otvorene, osvetljene, nameštene kao što treba, ali ne onako toplo jako ugrejane, ututkane.

Suva, pametna, stroga lica; očiju uvek jako, jasno otvorenih, uzdignutih, malo nabranih. Uvek u poslu i to sve oko kuće, tamo po gornjem boju, sobama, odajama.

Da čim se iz njihove ulice izađe, naniže, posle nekoliko dućana, odmah se njihov raspoznaje. Vidi se po jako izvučenom krovu i širokim ćepencima. Ulaz, vrata, od buradi katrana, naslonjenih poluga gvožđa, dasaka, gotovo zatrpan.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

E. Rohde, Pѕyche7-8, 1, 219, ili kao što su čerkeski doseljenici kod nas metali oko mrtvaca nekakvu jako aromatičnu travu koju su u džakovima doneli iz svoje domovine, upor. TRĐ, NNŽ, 8, 87).

U planini, na mestu gde je kralj Vukašin ubio cara Uroša, nikao je usred zime i leda b., i vrlo jako mirisao (Nar. pesme, zbirka N. Kašikovića, rkp. SKA, kut. II). BOSTAN Melone (cucumіѕ melo). Bostan. 1.

meće se žara i time kade rubine na pragu, da se ne izderu pri luženju (ZNŽOJS, 7, 1902, 184). Kad se b. sade, mora se jako lagati, pa će biti debele (ZNŽOJS, 19, 201). U kuvanoj vodi od b.

Najbolje je ako se tom prilikom i obaje (SEZ, 13, 296). Naročito jako dejstvo na rašćenje kose ima sok dobijen uoči Đurđevdana (ŽSS, 117).

religiji, naročito u onim krajevima gde se gaji svilena buba; to donekle i objašnjava njegovu ulogu, jer se svilena buba jako poštuje (upor. legende o noj ‹u Karadžić, 4, 1903, 126 id; Dähnhardt, 2, 247 idd›; takođe i eufemističke nazive ‹v.

se upotrebljuje kao purgativ, ali i to retko, jer se boje njenog otrova (GZM, 12, 1900, 151). Koliko je, međutim, jako uverenje u njenu spasonosnu snagu, vidi se i iz verovanja da od ujeda zelembaća, od čega inače ne pomaže ništa, jedino

U Vlasenici nose tisovinu u novčaniku, jer će se tako novci bolje sačuvati (іbіdem). Kad se leti jako naoblači, bosanski katolici pale tisovinu koja je na Cvetnu nedelju bila posvećena (GZM, 6, 369; ZNŽOJS, 11, 271).

seče badnjak (SEZ, 19, 70; Karadžić, 2, 1900, 150). U istočnoj Srbiji pod š. vrši se na Uskrs (jako starinsko) pričešćivanje koprivom (SEZ, 32, 399). Sa š.

da je tada »pun mesec i da još raste«, jer, ako bi bio »prazan mesec«, mahune bi ostale prazne ili bi zrno bilo »jako tanko« (ZNŽOJS, 39, 1957, 219). Raskovnik (laѕerpіtіum ѕіler, ѕіler trіlobum).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Sagriješila si se što odbježe ludo dijete ... Čuješ, bi li sada bježala? — Ne bih! — odgovori žena i nasmija se jako, razuzdano.... — Ne bih! — ponovi.

I dok je on ljubi, misao besvjesno ponese je ka Radi... I želja za njegovim milovanjem izbi snažno, jako. — Rade! — izmače joj se iz usta, i izreče ono što je u duši osjetila. — Rade!

Bilo je to pošljednje ljeto pred njegovu smrt. Sjeća se jako dobro. Neko u polju svirajući u dvogrlu izvijaše iz nje pitome, tužne glasove; pođe prama svirci, misleći naći koga

vitku ženu, bujne kose kao šuma, sa zagasitim modrušastim kolobarima ispod očiju, što gazda mimo svega drugoga na njoj jako voljaše I prilagodila se posvema gradskome životu, i više puta morao je gazda zakratiti joj veće svote novaca što joj

Sav žar i žegu u prirodi osjećaše u svojim grudima. I kada bi je zamislio, onako prostu i zdravu trznuo bi se i jako bi ga u duši žacnulo. Silna prirodna strast nadjačavaše svaku misao. Tražijaše njeno tijelo i njenu mladost.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Najpre sam dobro razmislio šta da radim. Pripremio sam jako bjelovo kolje, zašiljio ga i odozdo i odozgo, zgulio mu koru i preneo ga kod zgodnog useka između dve stene kuda je

Ilić, Vojislav J. - PESME

Talasi mili! Ravnodušno tako Ostavljah i ja sve što ljubljah jako, I gonim - jurim - a gde li ću stati, - Sudba ću, možda, znati! 1882.

Meni se jako spava. 1883. SAN Hladna jesen magle svija Poljem zelenim, Sunce trepti, sunce sija Zrakom ledenim. Na ognjištu plamen

Tužna misô Na ljubav našu i na sve Nagonila me, te sam pisô Lakomislene retke te. Meni je samom jako krivo, Zašto se večno sećam vas. Al' sećanje me goni živo I uspomenâ moćni glas!

kući; Kiridžije ga našle, što često prolaze selom: Polumrtav je ležô na snežnom seoskom drumu, Umoran, bled i zanet sa jako prozeblim telom.

Uzme ponova pero, ostavlja ga i sasvim se ozbiljno nreda mislima. Mora mislen čovek jako da se čudi, Kakvo je to doba, kakvi su to ljudi? Čudan neki ukus zavladao njima, Svud se novost traži i odmah se prima.

Pamet mu se muti, srce bije jako, I pastir se kreće jezeru polako... Bledi mesec gleda čudnovatu javu, Pa zracima šara površinu plavu; Snuždilo se

Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...

Kad podne na zemlju pade, On uze Amora, dakle, i s njime pred kmeta stade. Kmet, čovek pobožan jako, pogleda Amora blago.

Krčmar se začudi jako Što dogna brižnoga kmeta da dođe sabajle tako. I kmet oseti ovo, i pošto po krčmi glednu, On, zbunjen, othuknu samo:

A ona obori glavu, I tiho čupkaše rukom visoku proletnju travu. A kmet je, međutim, išô poražen i brižan jako, I pred njim nestašni Amor, svetleći buktinjom tako Da selske nadraži psine.

Sumnja je paklena uze, Od bola, od stida, straha grunuše njezine suze Kao bujica plaha. Ona se stidela jako, Zašto da prezre muža i brzo posrne tako? I radi kravara jadnog?!...

On je grabio naglo i zguren mislio tako, Nabivši na glavu gunjče, jer pljusak osu se jako, A valja poduže ići. No munja kad plaha senu, On stade kô direk pravo, jer svoju sopstvenu ženu Upazi kraj selskog druma.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Jedan od njih je ogromna već jako omekšana naslonjača, u kojoj se može dvostruko utonuti: u nju samu, i u svoje misli. Tu, zaštićen dvostrukim bedemima od

ove naučnike Muzeuma, no ona će se teško ostvariti zbog godina Arhimedovih, a i zbog toga što se politički horizont jako muti.

Godine 1930 pronađena je opet jedna nova velika planeta, Pluto. Njegova vrlo ekscentrična i jako nagnuta putanja imala bi u našem modelu poluprečnik od tri stotine metara, a valjalo bi je postaviti tako da njena

Lep problem mehanike, koji me je jako zagrejao! Kad ga reših, pronađoh njegov oblik koji je ličio na izvrnuto zvono i kad izvedoh računskim putem jednačinu

Nju su, doduše, merili razni posmatrači, ali njihovi rezultati jako su se razmimoilazili. Zato nam u onom drugom zakonu vasione nije bio poznat jedan broj koji se zove solarna konstanta.

Instalacija za prečišćavanje vazduha i obnavljanje svežim kiseonikom stavlja se u akciju. Oštar fijuk, jako zujanje, voz podrhtava.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Rudi riba – jošte malo – Sad mu je pečena, Srce mu je zaigralo: „Amo sad, milena! Dole ćemo jako sesti, al' će da se sladi! Mor'o bi te, ribo, jesti i da nije gladi!

me kakva nevolja goni, Te oko moje suzica roni; Il' teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć jako po tisuć krati'; Zovem te Mati, – Zovem te Mati!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Je li ovde neki han, mehana, ili kakva — Bože me prosti! — crkva? (Sluša. Čuje se iz daleka, ali jako zvonjenje zvona.) Zar već zvona? već večernje, već da se ide na groblje?!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ali dopisivali se skoro više nikako nisu. Jedne zime okašljaše jako obojica. Toje bila velika muka, i ujedno poslednja prilika da se s retkom odanošću paze.

Sabrano je rekla Julici: — Pričekaj, sine, da se presvučem. Prokisla sam, vidiš, skroz. — U taj mah se čulo jako ručno zvono na kapiji. Julica, sva ustreptala, skoči. — Sedi, i pričekaj. — Gospa Nola izađe i brzo ode u pravcu kujne.

More, kad strogo uzmeš, dobro njuši taj naš Trkunić. Nas troje smo jedna kujna, i jedno jako društvo za uzajamnu pomoć... Nego da se vratimo na tajanstvenost sa smetnjama u obimu lirskih pesama.

Dopusti da te zapitam: kome pišeš i govoriš, kad francuski pišeš! — Pavle pocrvene jako. A Branko, kada je to opazio, pocrveneo još jače.

Jednoga dana, baš pred dolazak Brankov, gospodin Tomi je jako pozlilo u kancelariji. Pao po stolu bez reči. Čula se zamutila, čovek ne zna za sebe.

To je zakon sveukupne istorije čovekove: sve jako ili veliko završi naposletku tragedijom ili komedijom, jer drukčijeg završetka nema.

Još jedan sutradan, izvedrilo se, ali jako zastudelo. Svi odžaci teraju debeo dim; lože se peći i kuva se bolji ručak. Zima.

U toj glavnini stanovništva i kuća postojalo je u rečeno doba i nekoliko oaza, naselja koja su svoju ili ovlašno ili jako isticanu individualnost revnosno negovala.

— Harisijades se jako zakašlja, jedva stade, i odisaše dugo. Patio je od astme već kao mlađi čovek. On se dva puta ženio.

Zaćuta i žena. Tužna tišina poslednjih Grka bez dece. Pa se Harisijades jako zakašlja. Jelena odmah skoči, donese prašak, i na srebrnom poslužavniku grčko vino u lepoj boci, vanredno umešen hleb,

Kad je sišao u varošicu, saznao je da više nema onoga kome je tako jako poželeo da uđe u kuću na poslednje viđenje. Harisijades je sahranjen, po grčki, s velikom pompom.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Naravno se morala jako vozbuditi čujući bedu Romanovu i predstavljajući sebi da je on kao mlad vrlo lasno pokliznuti mogao, i da njegova

O, nebo, o, sudbino!« — i proče. Ova devojka ima 50 iljada, ali jako probira. »Zar je moja sudbina tako svirepa? Zar se nebo na moje uzdisaje neće umilostiviti?

plodovima GIMNOSOFISTICA — (šaljivo Sterijino obrazovanje reči prema gimnosofista:) žena gimnosofiste GLADITI SE — jako želeti, žudeti za nečim, biti gladan nečega GOĐ (pokr.) — god GOLICA (pokr.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Druga dama, koja je sedela do nje, imala je tršavu plavu kosu, sa crvenom mašnom u frizuri, i vrlo jako navučene obrve.

Tako, na primer, gospođa-Milki udovici, koja je uvek lepo obučena i jako namirisana dolazila k nama u posetu, rekao sam jednom: — Jesi li ti rod sa Prokinom kobilom? — Iju!

Fakat stoji da se činovništvo jako namnožilo I fakat stoji da je teško naći način kako da se država toga tereta oslobodi.

Novinar: Zanima me jako taj detalj. Bi li bili tako ljubazni da mi ga ispričate? Ja: Zašto ne! Stvar se, vidite, ovako desila.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Napominjem ti uzgred, da vidiš samo psihologiju i pravedljivost našega naroda. Ovaj događaj na drumu jako me je dirnuo, i da ti ga baš ispričam.

Nastala je mučna tišina. Ali Živadin prekide: Gospodine potpukovniče, meni je jako žao što su moje reči dale povoda da tako mislite. Ja se izvinjavam. Ali...

Petrović, Rastko - PESME

Nešto što je jako neprijatno Što je osećanje sramotnosti, Strmoglavo, Što ste izazvali sami kao priznanje, Što je pohvala od ljudi za koje

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

dečak stubiće sata između kojih se klatio konjanik na zlatnom orlu, kad se, najednom, začu zvonjava, nakon koje neki jako udaljen glas reče: — Očisti me! Čiji bi mogao biti taj glas?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Preokreće ga i stavlja nasred sobe. Klekne, i nagnuta nad njim počne po njemu da razmeće zrna. Mesečina jako prodrla u sobu. Okreće leđa mesečini.) Oh, ova mesečina!

Šantić, Aleksa - PESME

Ja ljubim tebe i grlim jako, A ti sva nema n ledna! Ja jecam, drhtim, pa i sam tako Postajem lešina jedna. Ustaju mrtvi, gluho ih doba Zove;

'' savetnik suvi Reče a važan sasvijem. Ironično se osmehnu savetnikovica, No ipak uzdahnu s tijem. Kanonik jako rastvori usta: ''Ljubav Suviše ne sme bit slepa, Inače zdravlju škodi. ''Kako to?'' šapnu Frajlica vrla i lepa.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

S druge strane, naseljavanje stočara u opustele zemljoradničke krajeve, započeto odmah po dolasku Turaka, jako je uticalo na ojačavanje rodovske organizacije i imalo kao i kasnije migracije (izazvane ustancima i ratovima)

Prvi uzrok je jako naglašen u nekoliko pesama, a naročito u pesmama: Banović Strahinja i Kosančić Ivan uhodi Turke. Turska vojska je kažu

Marko premetati, al’ u Musi tri srca junačka, troja rebra jedna po drugijem; jedno mu se srce umorilo, a drugo se jako razigralo, na trećemu ljuta guja spava.

Kad ja dođoh u polje Kosovo, jako svanu i ogranu sunce, u Kosovu niđe nikog nema, crna tama sve polje zastrla, ne vidi se sunce od oblaka, a iz tame

poče besediti: „Drago čedo, Senkoviću Ivo, možeš, sine, na mejdan izići, otići ćeš, al’ mi doći nećeš: jer si, sine, jako nerazuman, još ti nema ni šesnaest leta, a Turčin je junak od mejdana, da mu nema u krajini para; na njemu je ruvo

Ode Đorđe pravo svome dvoru; a kad Turke s čobanima viđe, onda Đorđe ovako govori: „Čujete li, dvanaest čobana! Svaki jako glajte po Turčina, al’ nemojte pušaka metati dokle moja najprije ne pukne; ja ću gledat Uzuna Memeda, viđećete što ć’

velike sličnosti i istovetnosti ne samo u književnostima srodnih i susednih naroda nego i u književnostima naroda „jako udaljenih n istorijski i geografski“, teorija pozajmljivanja nije više mogla da se održi.

Ti njegovi feudalni ciljevi jako su naglašeni i u samoj pesmi. Što ustavlja „carevinu blago“, po tome bi on bio kao nekakav revolucionar u odnosu prema

ja — ili... ili jako — sada Jakšići (braća) — Stefan i Dmitar, sinovi Đurđevog vojvode Jakše. Stefan (u pesmi Šćepan) „retko je učestvovao

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Striko, svrati da pričamo. — Ta kom je danas do priče, rat je — pravio se Stric jako zaposlen. — Ih, pa nek rat malo pričeka — čavrljala je Marica. — Nisam te vidjela još od sinoć.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Da bi mi to zdesilo se, čini mi se, tako bi mi bilo, kan'da sam se jako na svet rodila! A što li mi je i hvajda više od ovoga sveta, kade mi moj duševni svet s očiju pogibe!

Presveta devo, jako vide Joan Lunu pod nogama tvojima, da uzrit i rog hristjanski, na pokrov tvoj upovajušti, popranu Lunu nogama tvojima!

bi va grobe život ne bavil, Ležeštih va grobe živih ne postavil, Da sej život va vas žitije usladit I o vsem blagom jako blag nam radit.

se huka ispod zemlje s nadanjem se negde izlazu, ali vrlo se zaustežu pozadugo; i neke pak natrag se odbijaju; a jedne jako sukte napolje — eto, takva je ta forma i filosofska, o Bogu im neko pronahođenje u natpiranju međusobnom.

Gledeći ih Jezekil, s četiri strane duhnu na njih vetar jako: taki one kosti započeše vrlo šuštati i stadoše se skupljati; glavak svaki k svome zglavku, kost do kosti.

I to je tamo smotrio i video je jednoga angela, gde stoji u suncu, koji je iz glasa, koliko ga je grlo podnelo, toliko jako je podviknuo, govoreći svim pticam što god ih ispod neba leti: »Zberite se — reče — svi ujedno pak pohitajte i dođite

Jegda že načeše jesti bratija, zreše zatvoreni okancem, ašte pozovut jego na obed. I jako ž nikto vazva jego, vstav pride k starcu, te mu reče: — Ne jedete li oče, danas. Otvešta starac: — Uže jadohom.

Svi već uznaše i to govoriše da je došao konac svetu i strašan sud Hristov nastao je. Pak tom dobi jako rođeno jedno gospodsko muško dijete povijeno u kolevci vide u nebu presvetu Bogorodicu stojeću pred Hristom sinom

s kožom vala nam plaćati, ka i onome u Aleksandriji što mu se je jagnjeća glava u torbi pretvorila u čovečju, kanda jako odsečenu glavu, na sred pijarce među tolikim ljudskim kalabalukom! Dokle uhvatiše ga, sam se iskaza, jer je ubio čoveka.

Te ne isto kad sami sobom zgrešujemo, nego kad čujemo a drugi što sagrešuje, onda nas ponajviše to sumnjenje muči i jako na nas viče.

Hudi u srdcu i derti se, al’ ne zna što da čini; tolike snage nejma da ide suproć njega biti se, a jako onda iznova i postao bijaše na grčko carstvo po mučitelju Foki, što je carstvo snizio.

Ponajposle već sustigoše i k Carigradu. U tom dobi zgodiše se biti grčki cari u Carigradu Lav i Savra; jako iznova bijahu na carstvo postali. Obrekoše se Grci Turkom danak davati da ih ne diraju.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Pred kućom su još i dva stara granata i lisnata šamduda, nekoliko dunja i dva dafinova drveta, koja je jako pazio stari čorbadži-Zamfir.

Varaju se jako! „Dobar petao se izmalena uči kukurikati“, pa tako i one; sve one vide i znaju: ko koga poglêda, ko koga gurne, ko se

Čuvena družina snabdevena raznim muzikalnim instrumentima. Među Ciganima odmah na prvi pogled pada jako u oči jedan sa trumbetom, s kosom i bradom žućom i od same trumbete.

Zasvirala se „Jelka tamničarka“, lepa igra, uz koju se i peva, upravo uz koju se pesmu igra. Tu je igru jako volela Zona i zbog igre, a još više zbog pesme koja je njoj mnogo kazivala i setom je nekom milom ispunjavala...

Interesovanje građanstva bilo je toliko jako, događaj sam po sebi tako interesantan i tajanstven, verzije tako mnoge, kontroverzije tako velike — da nije nikakvo

Odatle je g. Ratomir krenuo Manulaćevoj kući, jer je bilo jedno, dosta jako i prilično rasprostrto i podržavano mišljenje da je Manulać, i niko drugi, odveo devojku.

Sin njen, Mane, jako ju je poštovao i bio prema njoj neobično nežan i poslušan. Ali baš zato joj se nije mnogo poveravao nikada.