Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No kad u tom boju turska poglavica Omerica pogine, a s drugi’ prazni’ strana Petar Rakarac i Mali Janko prodru u samo Valjevo i prazne kuće zapale, onda Turci počnu begati Čačku i Užicu.
i kapetan [Jovan] Bežanović; a iz valjevske nahije bio je: moj otac Aleksa obrlajtnant, Petar Rakarac, Lazar Ilić; Mali Janko [Petrović] i Milisav Milošević lajtnanti; pop Ćuka [Popović?] bio je fendrik, a Đoka Mićanović stražmešter.
a za njim Lazar Ilić iz Jabučja i Petar iz Rakara, a oni drugi ostanu, te su svi išli na Francuza vojevati, kao Mali Janko, Milisav Milošević lajtnant (koji je ostao živ od Francuza, i opet pređe nama u pomoć i pogibe na Mišaru 1806.
Te noći, kad smo se tukli na Valjevu, vidili smo s brda svo nebo crveno na Rudniku koji je Karađorđe i Janko Katić zapalio, i to kad vidi naša vojska, vrlo se ohrabri; a tako su isto i oni (kao što mi je posle Katić kazivao)
uzme mnoge novce, provede ga neki knez Maksim iz Guberevaca prekim putem do u Vrbicu, gde je bio Crni Đorđe i Katić Janko na konaku u hanu sa jedno sto momaka; i kad po polju vidi vojsku, mislio je da je naša, jer nije se nadao Turcima s one
proveo iz Beograda Kučuk-Aliju, kad smo posle s vojskama na Beograd došli, izvedu nam preko Topčidera u logor, i Katić Janko nožem ga svega iseče. Međutim, mi jednako bijemo Šabac, valjevska vojska i šabačka Tavnava i Posavina.
Dođu nam kontromanska kola; sedne Crni Đorđe, Katić Janko i ja, i momak Karađorđev Antonije Pljakić. I dođemo u Zemun, u đeneralovu baštu.
Siroma komandirender nađe se u čudu, jedno se boji da Janko nji̓ koga ne dodirne, te bi morali svi u kontromanac ići, a većma se boji da onako ljutit Janko ne zametne s Turcima
u čudu, jedno se boji da Janko nji̓ koga ne dodirne, te bi morali svi u kontromanac ići, a većma se boji da onako ljutit Janko ne zametne s Turcima kavgu, i sve jednako viče: „Polako Janko, polako Janko!
svi u kontromanac ići, a većma se boji da onako ljutit Janko ne zametne s Turcima kavgu, i sve jednako viče: „Polako Janko, polako Janko!
ići, a većma se boji da onako ljutit Janko ne zametne s Turcima kavgu, i sve jednako viče: „Polako Janko, polako Janko!” — „Lako ću, gospodine, lako”, viče Katić, „jer sam ovde za vodom i prevaren, al̓ čućeš me sutra na Vračaru!
Turcima i reče turski: „Da abir đeret (jošte jedanput vam kažem): kažite opet kurvi Kučuk-Aliji, što mu poručuje Katić Janko iz Rogače; ako je muško, sutra rano na mejdan da mi iziđe”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Janko Veselinović HAJDUK STANKO „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Janko Veselinović HAJDUK STANKO Sadržaj I DEO: ODMETNIK 3 1. CRNA BARA 4 2. SUBAŠA 9 3. JARANI 16 4. U KOLU 21 5.
Primi ga, Srbine, onako srdačno kao što Ti ga srdačno pruža Tvoj veliki poštovalac JANKO M. VESELINOVIĆ Praštajte, svete seni, što vam kosti potresam!...
znak iz šarampova (šanca), a to je pošto se treći top ispali, udariće jurišom s boka na Turke i probiti se kroz njih... Janko Katić poći će sa svojom trupom naviše, Oridu, i tu će pričekati silu tursku.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja mu priskočim u pomoć: — Kaže mi mama.. Ali me on odmah prekide: — Ta ti si, Janko! Gle! A kako da te poznam? Bila je seka-Soka, i nadao sam ti se. Ali... piha, kad je to sebe bilo!
Ona se ispravi i poverljivo mahnu rukom, i tako slatko kaže moje ime: „Janko, Janko”, i onda još nešto, ali ne znam šta, samo osećam da je nešto predano, poverljivo — ljubavno.
Ona se ispravi i poverljivo mahnu rukom, i tako slatko kaže moje ime: „Janko, Janko”, i onda još nešto, ali ne znam šta, samo osećam da je nešto predano, poverljivo — ljubavno.
Nije šala, naš pop! Ali i jeste čovjek! Ta priliči mu da je sam vladika! Kad je pop stigao u varoš, priča Janko Radulović kod koga mi kupujemo so i što mu je kuća do vladičina dvora, da je vladika izišao pred vrata i pomagao popu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Videv da će među njima pasti krv, Pavle naredi kočijama da stanu. Nasmeja se i zapita Grka: da li dolazi i stric Janko? Isakovič je imao gadan običaj, da se smeje, pre no što u krv zagazi, kao da će da pije vino.
Garsuli mu onda dobaci da je, da celiva njegovu ruku, i taj Janko dolazio. – Čisto sumnja! – Pavle na to. A da se veliki gospodin Garsuli, slučajno, ne bi prevario, on će mu, za boljše
Taj njegov ponizni, milokrvni, nežni, stric, Janko, pričao mu je sam o sebi ovo: Imadijah, veli, osamdeset brava ovaca krupnih, ali se jedan kurjak beše navadio, te
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
sela, Gornja i Donja Belica, odakle ima mnogo ljudi stalno nastanjenih po Srbiji (po moravskoj dolini) i odakle su Cincar-Janko iz Karađorđeva ustanka i Cincar-Marković, predsednik ministarstva 1902. i 1903. godine.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹⁵⁹ Najpoznatija zaštita od mora jeste pojas koji se stavlja preko pokrivača.¹⁶⁰ U Gorskom vijencu, Serdar Janko žali se da ga noću mora pritiska, pa kaže: „Ali od nje ništa bolje nije no pas’ pružiti odgor s vrh haljinah.
Matavulj, Simo - USKOK
— A kako ti je ime? — Jân. — Kako reče? Milica se zaboravi i umiješa se: — Eto reče: Janko! — Jesi li ti oni, te te zovu principom? — Da, mene zovu u Kotoru princip! — A jesi li princip? — Ne, grof sam.
Ja ću te odvesti ka vladici, kad mine Božić. Dobro mi došao, gospodine grofe Janko! Uskok odgovori: — Hvala, gospodine! Primam vaše gostoprimstvo istim srcem, kakvim mi je ponuđeno!
Hodi, Janko, hodi, brate, da se pocjelivamo! I zagrli uskoka, koji dirnut, u mraku se poljubi s neviđenim, nepoznatim čovjekom!
Pohitajmo, vjere vi, prije drugije! Đeco, ho’te za mnom! On, pristav i dječak, svi gologlavi izidoše. Janko skide fes i kaput, ostade u bijelu mundiru, plavim hlačama i čizmama. Milica zapali zublju i diže je visoko.
Zatim domaćin natoči čašicu i nazdravi gostu: E, dakle, zdrav si mi, uskoče Janko! Dobro ni došao! Neka ti je srećno! Bog dâ da odmah omiliš vladici gospodaru.
U potpunoj srazmjeri udova i nežnoj ljepoti oblikâ izbijaše jedrina i snaga. Nadasve Janko se čuđaše njenim malim rukama i stopalima, čim se mahom Crnogorci odlikuju.
Valjda je slučaj bio da se tijeh trenutaka to isto dešavalo i teti. — A znaš li, Janko, da ovaj pikolo grdov hoće da se ženi? — zapita djed. — Tako! — reče Janko i na licu pokaza tobože veliko iznenađenje.
— A znaš li, Janko, da ovaj pikolo grdov hoće da se ženi? — zapita djed. — Tako! — reče Janko i na licu pokaza tobože veliko iznenađenje. — Ja mnim ne bi ni jedna pošla za njega! — doda njeko. — E, da!
Opaka je, pa će ga biti! Neće to đavolje jabuke on pojesti, no će mu sve ona grabiti!... Janko je mamio dijete, a ono čas gledaše njega nepovjerljivo, čas se pogledom obraćaše tetki, pa valjda na njen mig, otide k
ponavljahu njegove riječi, a svi glasno rekoše „amin“, pa posjedaše na pod, muški obaška, ženske s djetetom obaška. Janko otkloni stolicu, pa podvi noge. Pristav i Šuto zbiše se jedan uz drugoga, podalje i od trpeze i od glavara.
Mireći glad, Janko bi rado namirio i svoju ispitljivost. Pitao se otkuda tim prostim brđanima, pored patrijarhalnijeh običaja i našljeđene
Šta stari upravo misli kad ga nudi da ostane s njim? Valjda ne pomišlja da ga uzme za „pristava“? — Ima li, Janko, u vas krtole? — zapita knez, stavljajući preda nj ponajviši pečeni krompir.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
GLIŠIĆ 281 LAZA K. LAZAREVIĆ 285 JANKO M. VESELINOVIĆ 289 SIMO MATAVULj 293 SVETOLIK P. RANKOVIĆ 297 STEVAN SREMAC 299 RADOJE DOMANOVIĆ 303 SVETOZAR
Tako su postali njegovi spevovi: Hajduk Veljko, Vasa Čarapić, Janko Katić i Stanoje Glavaš (1860), Birčanin Ilija, oborknez izpod Međednika (1862), Dušanija (1863), koju je smatrao za
Glišićem, u isto doba kada i Laza K. Lazarević, odmah za njim došli su novi pisci kao Janko Veselinović i Simo Matavulj, — i pored takvih pisaca on se nije mogao održaTi kao umetnički pripovedač. MILORAD P.
Glišić, Laza K. Lazarević, Janko Veselinović, Vojislav Ilić. U ovom periodu Srbija uzima u svoje ruke hegemoniju u srpskom duhovnom životu i
na pripoveci malo i slabo radilo, odmah posle smrti Đure Jakšića i Stjepana Mitrova Ljubiše, a pre no što su se javili Janko Veselinović i Simo Matavulj.
mesta u srpskoj književnosti, i da u njemu treba gledati čoveka koji je na evropsku visinu podigao srpsku pripovetku. JANKO M. VESELINOVIĆ ŽIVOT. — Rođen je u Salašu Crnobarskom (parohija glogovačka), u Mačvi, 1. maja 1862.
i 1904), u kojima je naslikao svoje shvatanje i osećanje sela i opisao početke svoga književnoga rada. SEOSKA IDILA. — Janko Veselinović je možda više no ijedan od srpskih pisaca imao slovenske mekosti, osetljivosti i nežnosti.
ETNOGRAFSKI KARAKTER. — Još ranije Janko Veselinović je upoređen sa Vukom Karadžićem, i to sa dosta razloga. Obojica su ljudi iz naroda, iz jednog kraja, iz
OPŠTI POGLED. — Janko Veselinović vredi više kao pesnik no kao pripovedač. Ono što je najlepše u njegovim pripovetkama, to je obilje poezije,
jednoga staleža ili jednoga kraja, da opisuju samo seoski život, ili da budu opisivači pojedinih pokrajina, Mačve kao Janko Veselinović, Šumadije kao Milovan Đ.
On je bio pesnik Šumadije, ali ne onako jednostrano idiličan kao što je Janko Veselinović bio pesnik Mačve. Ranković nije zatvarao oči pred stvarnošću i nije se uspavljivao iluzijama, no je život
predstavnika starije poezije, i u poeziji, sa manje talenta, plodnosti i uspeha, predstavlja ono što je predstavljao Janko Veselinović u pripoveci. Milorad Petrović je seoski pesnik kao što je Janko Veselinović seoski pripovedač.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
svoda sevaju maslačci, a sev se kruni, raspada se žarko; u ponoć prućem šuškore vrbljaci: protỳtnja Mutap, ode Katić Janko...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Voli te strina Kobila. (1954) PASTIR I VOJNICI Mali Janko kući stiže, nasta trka, poče vika: „Jutros rano kraj mog stada prošla, bako, tri vojnika!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
U njima su dva grada građena: U jednom je kujundžija Janko, U drugome Janja hitroprelja. Poručuje kujundžija Janko, Poručuje Janji hitroprelji: “Oj, Boga ti, Janjo hitropreljo, Da
U njima su dva grada građena: U jednom je kujundžija Janko, U drugome Janja hitroprelja. Poručuje kujundžija Janko, Poručuje Janji hitroprelji: “Oj, Boga ti, Janjo hitropreljo, Da ti pošljem maleno povjesmo: Opredi mi šator i košulju,
“ Janja bila mudrija od Janka, Poručuje kujundžiji Janku: “Oj, Boga ti, kujundžija Janko, Da ti pošljem malenu paricu: Sakuj meni v’jence i oboce, A što tebi od toga ostane — Potkuj tvoga dobra konja
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
U Beču na Novo ljeto 1847. goda SOČINITELj LICA VLADIKA DANILO IGUMAN STEFAN JANKO ĐURAŠKOVIĆ, serdar RADONjA VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike Danila BAJKO ROGAN JANKO NIKOLA VOJVODA
STEFAN JANKO ĐURAŠKOVIĆ, serdar RADONjA VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike Danila BAJKO ROGAN JANKO NIKOLA VOJVODA DRAŠKO MILIJA STANKO (Ljub.
Malen svijet za adova žvala, ni najest ga, kamoli prejesti! Janko brani Vladislava mrtva; što ga brani, kad ga ne odbrani? Skenderbeg je srca Obilića, al' umrije tužnim izgnanikom.
PA SU PO VRHU SJELI, GAĐAJU PUŠKAMA I BROJE KOLIKA PUTA KOJA ODJEKNE. SERDAR JANKO ĐURAŠKOVIĆ Čudne puške, valja mušku glavu!
KNEZ ROGAN Riječanja bi li među vama oko roblja al' oko drugoga? KNEZ JANKO Bi, Rogane, grdna razgovora! Da li ne znaš Turke od Nikšićah?
VUK MARKOVIĆ A s česa se to malo svadiste? Ko najprvi smuti na sastanku? KNEZ JANKO Kâ iz ruge to bi u početku. Vuk Mandušić i Vuk Mićunović započeše s Hamzom kapetanom oko vjere nešto popovati; dok
“ MNOZINA Mićunović i zbori i tvori! Srpkinja ga jošt rađala nije od Kosova, a ni prijed njega. KNEZ JANKO Jošt nijesam lijepo kazao oko šta se na stanak poklasmo. — Utrkmismo Vuka s kapetanom.
Tu smo grdno obraz ocrnili i od Boga dio izgubili. KNEZ JANKO Bože dragi, čudna dogovora! Bili ovo đeca poslovala? Ne smijemo činit što činimo, ne smijemo javit što je
SERDAR JANKO Hajd, vladiko, i to obidimo, ma zaludu, nȁ ti božju vjeru! Što se crnim zadoji đavolom, obešta se njemu dovijeka.
DOĐOŠE POGLAVICE TURSKE, OKOLO SEDAM OSAM. I POSJEDAŠE S CRNOGORCIMA, SVI MUČE I GLEDAJU PREDA SE. KNEZ JANKO Koje ste se jade skamenili? Što razgovor kakav ne počnete, no pospaste i pozamrcaste?
Pop grešnika za grehove pita, da ga đavo nije prevlastio, a đavola jošt nijesam gledâ da se popu ispovijedao. KNEZ JANKO Kad me žena pita đe sam bio, kazaću joj da sam so sijao. Kuku njojzi ako ne vjerova!
VOJVODA STANKO Teke, brate, što se derem njome, evo neko doba ne valja mi. SERDAR JANKO Kako sam se sinoć ismijao! U kuću mi odnekud dođoše dva momčeta, te krasna, bjelička.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Simo Matavulj USKOK JANKO „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Simo Matavulj USKOK JANKO Sadržaj I 2 II 14 III 28 IV 44 V 56 VI 72 VII 91 VIII 106 IX 126 X 140 USKOK JANKO Pripovijetka iz crnogorskog
Matavulj USKOK JANKO Sadržaj I 2 II 14 III 28 IV 44 V 56 VI 72 VII 91 VIII 106 IX 126 X 140 USKOK JANKO Pripovijetka iz crnogorskog života I Jednog zimnjeg jutra, godine 1817-te, u Kotoru gradu, udariše bubnji i svirale,
“ „Jân.“ „Kako reče?“ „Eto, čuo si kako“, prihvati domaćica, smijući se, „ime mu je Janko!“ „Zdrav mi bio uskok Janko!“ reče serdar, pa nategnu junački.
“ „Jân.“ „Kako reče?“ „Eto, čuo si kako“, prihvati domaćica, smijući se, „ime mu je Janko!“ „Zdrav mi bio uskok Janko!“ reče serdar, pa nategnu junački.
“ rekoše u glas ona četvorica, pošto se Jan primače i pozdravi. „E pa soldat, uskok, naš brat Crnogorac posad, uskok Janko!“ reče serdar i povjedi im, kako ga je srio i doveo. Dadoše mu da pije.
Do noći upoznao se sa svijema, kao da je odavno tu; niko ga drukčije nije zvao no kako ga je serdar krstio: uskok Janko. Ni mi ga posad, u ovoj pripovijeci drukčije zvati nećemo.
“ reče jedan. Krcun ga spušta polako na ledinu, napodmetnu mu pređašni poglavač i pokri ga strukom. Uskok Janko (jer on to glavom bješe) ležao je još za nekoliko, ni budan sasvim, niti uspavan. „Ćaše zimus isto ’vako“, reče Krcun.
“ „Aferim, valaj!“ rekoše u glas. „Fala vama, braćo, što me primate za brata!“ odgovori Janko tronut. „Nijesam ja amo uskočio da lastvujem, no da s vama dijelim vitešku nevolju.
“ „E ma lijepo li zboriš, Janko! Ne čuh te tako do sad!“ prekide ga Spasoje. „A, moj brate, ćaše ovako zimus u mlađupnici.
Kolika sam puta na čudu bio s toga...“ „A što, vjere ti, Krcune?“ „Nemoj pobratime te sitnice iznositi!“ upade Janko. „Ma što! nije tu nikakva zla. Priča u snu, kao što vam rekoh, pa ajde da mirno leži no se miče i razmahiva...
I jutros, glejte, udario je zubma o cijev!“ Janko se zacrvenje kao da bješe nešto skrivio. Nehotimice pokri usta rukom. „Ima i Crnogoraca dosta takijeh!“ primjeti neki.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
poređenjima čuvaju se i pojedine geografske oznake i istorijske uspomene (Obilazi kao kiša oko Kragujevca, Prošao kao Janko na Kosovu, itd.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ništa nemo da mi govoriš. Bole me i noge i ruke, da otpadnu. Propao sam ti kao Janko na Kosovu. Nego, znaš li šta? Čestitaj ti meni ovu moju junačku ranu, jer je evo i Jaćim Medenica naposletku jednu
Sve mi, veli, moramo da pamtimo, i kad Marko slavi, i kad će Janko da ženi sina Ratka, treći da udaje ćerku Ivanku, a četvrti da krsti dete.
Predsednik je umorno diktirao delovođi sve jedno te isto: Janko Janković, govorio je, ništa ne zna po stvari za koju se pita, Marko Marković ništa ne zna da posvedoči, taj i taj
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica ustade, uze pušku i dođe pred vrata. Janko ga pažljivo razgleda, držeći jednu ruku sakrivenu za leđima. — Čiji si ti, more? — zapita ga starac.
— Čiji si ti, more? — zapita ga starac. — Zar me ne poznaješ, gazda Janko? Dogonio sam ti onomlane merteke iz naše šume -— odgovori Đurica i nasmeja se prijateljski, kao stari poznanik.
domaćinom, a sad nekako sam oseti da je to u ovoj prilici neumesno; oseti da on nije sad onakav, kakvi su ostali ljudi. Janko ga ćuteći uvede u sobu, zatvori vrata za sobom i ponudi ga da sedne. — Pa tako: ti sad po malo hajdukuješ?
Ta on je, u poslednje vreme, mogao razgovarati samo s onima, koji ga čuvaju... — Nemoj da se naljutiš, gazda Janko, ali mene je velika nevolja nagnala da ti dođem.
— Koliko ti treba? — prekide ga Janko odsečno. — Pet stotina dukata. — Ništa ne možemo učiniti... Ja jesam pozaimao gotovo svima Vujovim ljudima, i oni su
A pravo da ti rečem, i kad bih imao, ne bih ti toliko dao. — Zašto, gazda Janko? — Ja ti to ne mogu reći, a pitaj Vuja, pa će ti on, može biti, kazati. Daću ti sto dukata, više ni pare.
Đurica se i snuždi i namršti se, ne znajući da li da pređe na pretnju, ili da još pokuša lepim. Janko poznade šta on misli, pa ga zapita: — Što će ti tolike pare ?
— He, momče, — odgovori Janko posle kratkoga ćutanja — traljava posla! Najbolje je, da ti to sve ostaviš, a ako ne možeš, onda radi onako kako ti Vujo
— Poslao ti Mitko i pozdravio te. Veli: dogonio si mu dobra drva, pa te časti. Vino ti šalje gazda Mitar, a rakiju Janko. — Hvala im — odgovara Đurica mehanički, i gleda kako pandur raseca burek krivom britvom. Nastade prava gozba.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
"Vitez Janko, poznat celom svetu po svojim slavnim delima u Dalmaciji", kako ga karakteriše njemu savremeni nemački istoričar, zaista
iz narodnog života ("seoska pripovetka"), čiji su tvorci Milovan Glišić (1847-1908), Laza Lazarević (1851-1891) i Janko Veselinović (1862-1905).
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Brzak, Vladimir Jovanović, Nikola Đorić, Dragutin Ilić, Paja Adamov, Ivo Vojnović, Kosta Arsenijević, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Vojislav Ilić, Svetolik Ranković, Ilija Vukićević, Aleksa Šantić, Milorad Mitrović, Ivo Ćipiko, Svetozar
Milovan ni da čuje, veli, nikad on te stvari nije radio. -Ti, striče, i niko drugi!- veli mu Janko. –Ti, brate, jedini među nama imaš čestitu bradu.
Daj nekom drugom reč, predsedniče! – brecnu se Bora. – Evo ja bih rekô ako ćete čuti! – nadvisi glasom Janko Veselinović i pogleda po svima redom, kao da bi toga časa rad da zapeva Starca Vujadina. – Da čujemo Janka!
– Da čujemo Janka! – kliče omladina sa donjega stola. – Kardo rode, reći ću ti po duši (Janko je rado govorio u jednini kad se množini obraćao).
Pa eto, velim, nek živi čovek do suđena dana, kad mu je tako pisano! – Ostavi, bre Janko, jedanput te tvoje narodne mudrosti! – gunđa opet Bora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Osećamo se kao osuđenici na belom hlebu... — Javljaju, da je poručnik Janko teško ranjen — izveštava telefonista. Gr-r-ruuu! Ni broja se ne zna ovim eksplozijama. Drhtavica obuzima telo.
Petrović, Rastko - PESME
smrti. Konji kaskaju i ja plačem, velim: to je, ti si Sibinjanin Janko! Ne trzaj Crnko, ha, ha! Ne, ja sam Jovanović Ranko, I sela mi se zovu Rudari; kočijaš sam, bolujem od druma, izvan
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
OBLAK RADOSAV 436 42 BANOVIĆ SEKULA I JOVAN KOSOVAC 440 43 SEKULA SE U ZMIJU PRETVORIO 446 44 VOJVODA JANKO BJEŽI PRED TURCIMA 451 45 POPIJEVKA OL SVILOJEVIĆA 454 46 PORČA OD AVALE I ZMAJOGNjENI VUK 458 47 DIOBA
SA ZAGORJA 564 57 ŽENIDBA GRUJICE NOVAKOVIĆA 573 59 IVO SENKOVIĆ I AGA OD RIBNIKA 595 60 LOV NA BOŽIĆ 612 62 JANKO OD KOTARA I MUJIN ALIL 644 63 SMRT SENjANINA IVA 657 64 SESTRA ĐURKOVIĆ-SERDARA 661 66 ŽENIDBA MILIĆA
BAJO PIVLjANIN I BEG LjUBOVIĆ 744 73 KOSTREŠ HARAMBAŠA 753 74 STARI VUJADIN 760 75 MALI RADOJICA 763 76 JANKO OD KONjICA I ALI-BEG 771 77 VUK ANĐELIĆ I BAN ZADRANIN 780 78 PREDRAG I NENAD 787 79 HASANAGINICA 796 80
nedoumicu: Mi smo svate uhodili divno: kâ da bješe Kraljevića Marka, ma ne bješe konja Markovoga; kâ da bješe vojevoda Janko, ma ne bješe konja Jankovoga; kâ da bješe Starina Novače, ma ne bješe konja Novakova; kâ da bjehu dva Podrenovića, ma
Siromasi momci mole Marka da ih spase bede neviđene. I on pođe. S njime je i Miloš, i vojvoda Janko, i Momčilo, i dete Grujica, i Relja Šestokrili.
Miloš je jedva pomerio kalpak, vojvoda Janko ga digao do kolena, Momčilo više kolena, dete Grujica do pojasa, Relja Šestokrili do „belog grla“, a Marko ga najbolje
Mađarska vojska, pod zapovedništvom J. Hunjadija (koji je u pesmama poznat kao Sibinjanin Janko), prodrla je preko Srbije do Kosova i tu bila strahovito potučena (1448).
Uspomena na taj poraz i danas se čuva u izreci: „Stradao kao Janko na Kosovu“. Despot Đurađ je uhvatio Hunjadija pri povlačenju i nije ga pustio sve dok nije dobio naknadu za štetu koju
On je stvoren da nadjunači i nadmudri. Ali je bezazlen, poverljiv, bez zadnje misli, neoprezan. Zato mu Janko lako na prevaru zadaje smrtonosnu ranu.
po pesmi: Vuk Mićunović, koji je predstavljen kao najveći junak toga vremena (ima pesama koje i njegovu smrt opisuju); Janko Đurašinović, koji je u tom boju poginuo, tada.
I koliko reznolikosti u načinu ponavljanja! Ponekad se u ponavljanju čuva isti red (na primer, u pesmi Janko od Konjica i Ali–beg u Savinim odgovorima na Pavlova pitanja da li se zelene lugovi posavski, da li ima trave oko Save
Ali u nas ima i ironija druge vrste koje su isto tako pune duha. Takva je, između ostalih, u pesmi Janko od Kotara i Mujin Alil ironija koju izgovara Vuk Mandušić predajući Janku zarobljenog Turčina: „Eto, Janko, od zlata