Crnjanski, Miloš - Seobe 2
jednog đerma, iza forposta, i videla su se, još neko vreme, putem, koji se tek gradio, a koji je bio još zarastao, u jarku, trskama. Odmicala su, i igra konjskih nogu i kopita, i igra točkova, brza, uvek ista, bila je sve dalja.
Pred zoru, pred polazak, dugo se prao i pirkao. Ako ga uhvate, i mušketaju, u nekom jarku, hteo je da ga opranog nađu.
Muž joj je jahao, pored kola, lako, po turski, trudeći se da je nasmeje i da je ohrabri. Kad bi kola prilazila nekom jarku, on bi skakao sa konja i podupirao, sa svojim konjušarima, kola.
Karaula, na granici, bila je u utvrđenom jarku, na proplanku. Isakovič zastade za trenut, kod svojih kola, da pregleda čvorove, koje je sam bio vezao, pa kad vide da
Konji su mu se, tako reći, već bili popeli na glavu. Oficiri rosijski, koji su se našli, izvrnuti, u jarku, vikali su i psovali, a Petar se tužno smeškao i izvinjavao.
pomisli, oseti kako životinja jurnu, na sedmu preponu, koju su nazivali „grob,“ a koji je bio još viši zid, u vodenom jarku, tako, da je čoveku iznad temena stizao. Juriš kobile bio je sad takav, da ne bi bio mogao, i da je hteo, da je obuzda.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sjedi on u jarku oslonjen o punu torbicu, gviri u ručni sat s fosfornim ciframa, prinosi ga uvetu i gunđa: — Evo ga, ućutao se,
Idu ćutke, prilično uredno, pa nekom, dolje u jarku, pade na um da bi to lako mogli da budu i sami Nijemci, neka njihova jedinica u povlačenju.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
zamisliti, Anči, na nekom potpuno pustom polju dva čoveka igraju kao šašavi pokraj automobila koji stoji parkiran u jarku! Sumanuto, a? A ja, znaš Anči — reče mi šofer izvinjavajući se — ne podnosim ništa sem baroka!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I nehotice se nameće misao da ćemo tako možda i mi. U obližnjem jarku ugledasmo još tri leša. U jednoga raširene ruke, drugi zabio glavu u zemlju, a trećem glava prepolovljena.
Onda naredi da posluga otkači zadnjake i da ih rukama gura prema jarku sa strane puta. I šest pari snažnih ruku podigoše zadnje delove topa i kara i lagano ih pomeriše, a konji se pribiše uz
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U goloj, al već toploj šumi Kukurek se svetlošću umi. Kraj puta, u jarku, u repuši Cigla se jedna greje i suši. MARTOVSKO SUNCE Pred svakim pragom nešto se milo i tiho dešava, Baka
KAP Kap sjaja ko da sledi se u jarku. Zaustavljen je minut pre isteka. Veče je odvelo potok, i sad čeka Sa isukanim nožem u šumarku.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Žurio je k onom pravcu gde je znao da će k moru doći. Zamoren, zaspao je u jarku na drumu. Iza prvoga sna diže se i prosledi put.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jesu li nas oterali da skapamo negde u jarku kao slepa kučad? Jesu. Jesmo li ostali kome šta dužni? Nismo. Dorotej stoji na sredini odaje, prekrstio je ruke na
zloguku ticu koja se skrila negde u džbunje, tu oblapornu tičurinu gladnih očiju, koja je svila svoje gnezdo u kakvom jarku; izdužila šiju prema steni nad Mrtvaja virom, zažagrila očima i čeka kad će patinuti onaj razgovor. Razgovor!
Petrović, Rastko - PESME
sjajnog zraka i bez zora A grdne senke što se vinu Ko da su senke konjskih krila Što pođu sa njih u visinu Kroz jarku svetlost zračnih svila. I ljubav naša čak ih skrije Od nas.