Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— odgovori baba. — Jedva ga pamtim. Bio je to opak čovek! — A gde je ukopan? — podviknu Ćebo opet. — U Krivoj jaruzi, pod račvastim brestom... — odgovori baba, pa opet spusti glavu. Veoma se zamisliše Zarožani.
Tumaraše 3arožani po toj jaruzi, i tumaraše, pa i tu ništa. Behu već sustali — spali s nogu. — Stan'te, ljudi! — viknu Purko — da malo dušom danemo!
— Ama, braćo, čuste li vi dobro babu Mirjanu? — upita kmet čisto sumnjajući. — Reče li ona baš »u Krivoj jaruzi pod račvastim brestom«? — Čusmo, brate, kao i ti, eto baš tako! — odgovoriše Ćebo i Mirko uglas.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
one nesretne vojnike što dolaze ovamo da vide kuću i familiju pa da se vrate, i pošto pobiju one jadnike tu u nekoj jaruzi više groblja, oni izađu na korzo kao da ništa nije ni bilo, šetkaju, zagledaju u prozore i zanimaju se sa ženama.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Nek su, vala, i oni, nek ih nosi đavo! — mrmore po jaruzi premoreni ljudi, jer im od štrapaca i napora nije više ni do života, a kamoli do tamo ne znam kakve švapske divizije
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Slabi vočići ne mogu više da vuku i čitava ova masa naroda zaglavi se u jednoj jaruzi. Stadosmo i mi. Komandant puka, već ozlojeđen, veli: — Narode, kud si navro? — Ne pitaj kuda...
Objasniše nam gde je puk... dole u jaruzi, i kod puka se nalazi komandant. Našli smo ga. Bio je okružen oficirima i baš je tada objašnjavao: — Dakle, razumeli
Oko ponoći opet sam ostao kao relej na nekom ćuviku, a pred zoru u jednoj jaruzi. Ali među nama je postojao prećutan dogovor i, čim neko zastane, sjaše s konja, zaveže ga za drvo ili ogradu i onda
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Napred samo, jer bez žrtava nema ničega! — Tako izgovori onaj govornik i koraknu dva koraka napred, te ga nestade u jaruzi. Za njim oni najodvažniji, a za ovima jurnuše svi.
Neće da paze, no će tako negde da istrešte oči u jaruzi.” Uzme dete drvo u ruke, a ona bi, grešnica, na to progunđala: „Padne s drvetom, pa, kako je drvo šiljato, istera oči.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se zgrčio nešto od kiše, koja neprekidno pada, a nešto i zato da bi se bolje zaklonio iza kakvog drveta ili u kakvoj jaruzi. Najedanput nešto zašušta kroz granje, i silno udari u zemlju.
Krakov, Stanislav - KRILA
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - U zoru je opet grmelo, tutnjalo. Opet se nešto kod rovova događalo. U jaruzi su vojnici izbuđeni i sve je bilo spremno. Oni su sedeli vlažnog odela od jutarnje rose i napregnuto slušali.
Major je brisao znoj sa čela. Sa fijukom preletahu preko njih topovska zrna i srdito prskahu po jaruzi. Usred kamenjara bilo je malo gumasto drvo. Major stade u njegovu senku, obrisa znoj sa čela, i izvadi duvan.
Mrtve su sklanjali u stranu. Njih je sveštenik opevao po spisku, sedeći u šatoru, a kopali su ih po jaruzi, po padinama, ili su uopšte ma gde u šumi.
Zar ne vidiš čiču kako se promenio? A kroz oči Duškove kao da prolaze sluđene slike juriša i klanja. U jaruzi gaze sada močvar, i voda klokoće pod nogama, Zvizne i ovde pokoji zalutali kuršum. Primiču se sve bliže.
kopali u noći jamu za ugljenisane kosti, i pogrebno zvonili ašovima, Kazimira su spuštali vezanog pod stražom dole ka jaruzi. Borove šume se crnele na mesečini. Na rovovima su klepetali mitraljezi, i njina zrna su tužno jaukala u svetloj noći.
Streljali su Kazimira. Kada su u dubokoj jaruzi zapraštale puške, student sudija čupao je retku kovrdžastu bradu, i očajno ridao u praznoj kolibi: — Zašto, zašto su
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dvojica se digoše. Magla se nanovo navuče i u ovoj šumovitoj jaruzi kao da nas poklopi tama. Iako je bilo sveže, znoj je kapao sa moga čela. Skidoh šlem.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
uzorni život smesta bude nagrađen ovde na zemlji, za zlikovca je mač, ptice grabljivice da mu razvlače drob dok leži u jaruzi, sam, rasporen, bespomoćan u gnjiloj truleži i smradu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neprijateljski se konjanici uzmuvaše. Neki okrenuše konje nalevo-krug, i u trku pobegoše ka jaruzi, kroz koju su se neviđeno probili u našu pozadinu.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
bukve gvozdene klince da se lakše može popeti gore, u široku krošnju, a jednog dana izgubio se nekud prema stenovitoj jaruzi kroz koju je romorio taman potočić. Satima se nije vraćao. — Kud li se izgubi Mačak?
Zato on samo sleže ramenima i pristade: — Pa dobro, idi. Nego... a šta se ono priča o drekavcu u ovoj jaruzi? Da se on možda ne krije baš u ovoj pećini. Mačak odjednom poblijedi i ustade.
— viknu starac. Devojčica se za desetak minuta stvori pored patrole. — Gdje su? — upita starac. — Eno ih u jaruzi, prave nešto. Partizani se tako iznenada sjuriše u jarugu do nepoznatih ljudi da ovi nemadoše kad ni da skoče na noge.