Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali Jovan Hadžić ipak više vredi no glas koji su mu stvorili njegovi ogorčeni protivnici. ĐORĐE MALETIĆ Rođen u Jasenovi, u Banatu, 1. marta 1816. godine.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tako je. Treba zapaliti sve. I poslednja ćeramida da izgori! I poslednji dukat da se istopi! I jasenovi da izgore! Neka se ne pozna gde je bila kuća Đorđa Katića, nek ostanu ugarci od jasenova.
prozor, kad visoka, bokata a vitka, lako kao uspravan val zaplovi dvorištem, ispuni ga sveg, pa su kuća i zgrade i jasenovi mali, kao igračke; odjednom su sva vrata zatisnuta njome, a ruke nemirne, kao da rasad sade.
Ne dam! — Đorđe povisi glas i okrenu lice ocu. Aćim stade uz prozor: kroz ledeno granje crne se jasenovi. — Zbog tebe će moja kuća da ostane pusta — reče kasnije iz osušene, grke dubine. — Jedno mene kole. Samo jedno...
Pod sporim koracima sneg opet ljuto škripi. Kroz sleđenu pomrčinu nijedna misao ne može da pusti žilicu. Jasenovi uzaludno čekaju vetar. Ne vide se garava ždrela odžaka. Zgrušalo se nebo nad Prerovom.
Sitnu kaldrmu prekrila lišjakinja, plotovi pogoreli, jasenovi posečeni. Žene plaše decu zmijama, pa se po pustoj Katićevoj avliji ni ona ne igraju skrivanja.
ka selu: između brestova i šljiva, debele i bele plovke s crnim ćubama zagazile u sneg i Miruju, slušaju ga, a njegovi jasenovi, visoki i poređani kao četa vojnika, stide se u jutarnjoj magli. Poćuta, pa nastavi: — Srbiji je Bog odredio da se buni.
Od njega će ostati jedan kamen i jedan Trn, tamo na kraju sela, ispod drena. Đorđe otvara kapiju. Jasenovi se okitili vrevom čavki. On polako i nesigurno korača. Pijan? posmatra ga i pita se Aćim.
Čuje: dete plače. Plače, kaplje u njemu izubijanom i sebi tuđem, mrskom i pustom, a u očima se njišu poređani jasenovi, blistavi od rose na ranom suncu, njišu se kuće i zgrade i sav nered njegovog bogatstva.