Dučić, Jovan - PESME
Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom. U zelenoj jasnoj pomrčini granja, Tu nađem Samoću, u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovo pravoslavlje centralnoga tipa stoji u jasnoj suprotnosti sa dinarskim, dogmatskim takođe vizantijskim pravoslavljem, koje je izmenjeno naročito pod uticajem narodnog
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci — I tonu u jasnoj noći...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 176. Tri su jele spored rasle Na vedroj - vedroj noći Na jasnoj mesečini. Pitale su jedna drugu, Šta bi koja najvolela. Najstarija govorila: “Ja bi’ čoju najvolela“.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom. U zelenoj jasnoj pomrčini granja Tu nađem Samoću u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu rečnom.
rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko sitno hore se njihovi zvuci, I tonu u jasnoj noći...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
dopire i ispunjava svježinu jarkim dahom života: i potočine, i drage, i gudure prekomorskih brdina što se odbljeskuju u jasnoj modrušastoj boji.. . U dnu dolje tucaju ribe, uvijek gladne— jagme se, a on ne haje — sit je!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mirnije i sasvim objektivno, sa podacima o leksikološkoj i sintaktičkoj strukturi jezika ove epohe, govoriti o ipak jasnoj tendenciji razvoja književnog jezika predbrankovskog vremena u pravcu narodnog, kao što će se videti i u kolikoj meri i
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
ima tobož još šta da ponese, jednako čekajući kao na to njegovo rešenje, da i on s njima ode, ne ostaje sam, u sigurnoj, jasnoj smrti. A da mu kaže? Ko sme da mu kaže?
Ilić, Vojislav J. - PESME
sa rikom oblaze vuci; U selskoj čađavoj krčmi svirka se i pesma čuje, I jednoliko, sitno hore se njihovi zvuci I tonu u jasnoj noći...
I hladni vâli ga krepe. Pa zatim karavan skuplja i žuri sveštenoj Meki I s njime iščezne tiho, pri jasnoj zvonaca zveki, U moru peščane stepe...
Nebom se osuše zvezde. Daleko, u samoći, Tajni se strže usklik po jasnoj, zvezdanoj noći I kao silovit akord potonu u tiho veče, A palma šumori čudno, i reka sanjivo teče.