Jakšić, Đura - PROZA
Starci, žene, deca — iz takoga se društva sastojao naš tabor, koji se i na najmanji šum, kao jato divljih tica, dizao da prne. Jedno veče se izdaleka čula rika topova.
Obradović, Dositej - BASNE
Upazi ga jato nezlobivih golubova, doleti k njemu, opkoli gga i prijatno gledajući na njem zapita ga: kakvoga je roda i plemena, i na
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Pod plamenim nebom na obali Rajne kiše su pojele groblje do kostiju. Na Aleksander placu jato vrana gosti se na ruskom oficiru. A Grk iz Turske u Sibiru sanja da koprivu nađe u tanjiru.
Više danas košta jedno jaje, nego juče jato kokošaka! da sam juče imao milion, belela bi mi se reka od gusaka! A danas mi se, za taj isti milion, ne bi na
VEST Preko ljubičastog polja, u kasnu jesen, brzo i šumno, prelete jato vrabaca iz bukve u hrast. VIDIK U SLUTNjI Da li je vidljivo maska nevidljivog, poznato magla oko nepoznatog - teško
Dučić, Jovan - PESME
Pred vrtovima okean se pruža, Razleće se modro jato galebova; Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža Šumori vetar tužnu pesmu snova.
Da spojim izvor i ušće! Ali me najzad i noć srela, A crno trnje sve gušće. Tako selica jato gladno, Sve more prešavši zračio, Padne po trnju: za njim hladno, A pred njim nemo i mračno.
I skakavaca minu jato... S topola jastreb mladi Baci u sunčev sjaj i zlato Svoj krik večite gladi. SVITANjE Jutarnji strnjik mori slana,
Po strejama po vazdan čuči Golublje jato, dok ne crkne; Prljava voda odsvud huči, I već od podne tiho mrkne. Okna se gase; i noć zija Jeziva.
Nedaleko od njega u jedan grm pade jato crnih kosova. Iznad njega u velikom suncu proleti belo jato golubova. VEČERNjE PESME Oturivši svoje ogromno kameno
Nedaleko od njega u jedan grm pade jato crnih kosova. Iznad njega u velikom suncu proleti belo jato golubova. VEČERNjE PESME Oturivši svoje ogromno kameno ralo, ispravi se Adam.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— niko nam ništa ne umjede kazati. — Otišli su preko Jaruge! — viknu gomila, i sve naže, kao jato čvoraka, natrag. — Ovuda! Ovuda ćemo ga presresti! Zvrkte kola i pucaju osovine, a odlijeću naplaci i konjske ploče.
Afrika
Čudo je nastalo kad nam je doplovilo čitavo jato malih piroga sa deranima od četrnaest do šesnaest godina, apolonski građenim, lepih, široko otvorenih očiju.
Samo sam prešao preko male trave, da bih skratio stazu šetajući, kad mi čitavo jato nekih insekata ulete pod nogavice i stade ujedati po nogama, naglo, ljutito, bolno, skoro kao osice.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Naprotiv, Trifun ih je gledao, kako veselo vire, iz slame, iz kola, kao neko jato pačića i guščića. Bilo im je rečeno da će putovati po vodi, po Begeju, a to je za tu decu bilo nešto novo, kao za
To su, kaže, prirodne potrebe, a franceski filosofi nas uče da ih se ne treba stideti. Gospože i gospožice, kao neko jato, razbežaše se, uz ciku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Veliko jato vrana mora da je proletelo odnekuda, jer njihovo graktanje ispuni noć i poče da se diže u visine. I tek što je, onako
kroz zube, sa pogledom ljubaznim, malo setnim, izgubljenim negde, iznad grada, iznad crkvenih kula, oko kojih se vitlalo jato golubova: „Gospodine Isakoviču, čestitam, osobito na oružju – a i furaž je dobar. Sve kazne oproštene za noćas...
u blatištu, prepunom komaraca, a danju potpuna tišina u travuljinama, nad kojima se tek retko video po koji jastreb ili jato vrabaca. Da nisu padale bombe, Isakovičevi vojnici zaboravili bi bili gde su, misleći da vežbaju pod Varadinom.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
dvore prodre, za čoveka koji mrzi i vodu zato što žubori iza tuđega plota, i zemlju, jer rađa i kod drugoga, i selica jato koje na tuđu kulu sleće.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Moguće je osetiti vetar na licu i suvi, klepetavi zamah njihovih krila. Poput jata riba, poput senki koje to jato ostavlja na peskovitom dnu, male sive mrlje doleću noseći sa sobom talas mirisa stare pijace; miris osušenog sena, miris
To je ukus razmrvljenog stakla i polomljenih ogledala. I njih starac hrani žitom. Sa brda iznad grada doleće treće jato. Ono miriše na memlu hladovitih dvorišta i na vodu u kojoj ima železa. Njih starac hrani zrnima kukuruza.
način na koji su stigle, ptice jednim pokretom krila, po nekom prećutnom ptičijem dogovoru, kreću natrag — svako jato svome pravcu, svaka ptica svome jatu. Starac ne gleda za njima.
Matavulj, Simo - USKOK
Stojeći tako, odjednom, ne znam kako, ni otkud, obrete mi se u ruci pogača, i u isti mah doletje od njekud silno jato tica, sve njekakvijeh lijepih, šarenijeh, pa sve cvrkuću i skakuću oko mene.
Milićević, Vuk - Bespuće
A vjetar snaša namete i zasipa snježnom prašinom u lice. Kola i putnici rijetki; tek što, pokadgod, jato gavranova zacrni snijeg, jedini život što se javlja.
Radičević, Branko - PESME
S konja sjaa — škripe vrata — Pomoz' Bože, eto zlata! (1843, 25. dek.) MOLITVA Mesec jasni, zvezda jato, I sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara, A i munju što ga para, I tu silnu groma buku, I oluje strašnu fuku Ti
Tek glavate što nestade kuge, Ali učas eto tice druge, Jedna — druga — baš čitavo jato, Ali jato, brate, umiljato, Sve slavuji sa Drine i Save, Sa Neretve vode i Morave, I sa Krke, Lima i Cetinje, I sa
Tek glavate što nestade kuge, Ali učas eto tice druge, Jedna — druga — baš čitavo jato, Ali jato, brate, umiljato, Sve slavuji sa Drine i Save, Sa Neretve vode i Morave, I sa Krke, Lima i Cetinje, I sa mora, one
Kad je pošô, dragi rekô: „Kad se vrne belo jato, Eto mene nazad, zlato!“ I nazad se jato vije, Al' međ njima dragog nije.
Kad je pošô, dragi rekô: „Kad se vrne belo jato, Eto mene nazad, zlato!“ I nazad se jato vije, Al' međ njima dragog nije. Pita moma belo jato: „Kud se dede moje zlato?
“ I nazad se jato vije, Al' međ njima dragog nije. Pita moma belo jato: „Kud se dede moje zlato?“ Belo jato govorilo: „Tvoje zlato nekad bilo?
“ I nazad se jato vije, Al' međ njima dragog nije. Pita moma belo jato: „Kud se dede moje zlato?“ Belo jato govorilo: „Tvoje zlato nekad bilo? Ne nadaj se njemu mlada: Druga njega grli sada!
Lati mača, oh, pogledaj, brato, Soko munu u vrapčije jato: Lete čalme, a lete i ćurci, Lete glave, lete s konja Turci, Kad mač sevne, već i Ture zevne — Amo, Srbe, da ti
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Niču tako zabrane sa svih strana, jato ljutitih gusaka, hoće i da udare. — Dobićeš ti, mali, po glavi, pa će te proći tvoje budalaštine. Kako proći!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nebo je sivo, tmuro. Brda i bregovi crne se i nepomično ocrtavaju. Cela je zemlja vlažna i mrka. Pokatkad proleti jato gavranova, ali ne grakće, već samo šušti i brzo se izgubi u mrku daljinu i maglu. A magla se polako i razvlačeći diže...
Kostić, Laza - PESME
SINOĆ (Odlomak) Sinoć, Diko, željo živa, sinoćke te očekiva'! Silnih želja poletelo jato da s visine izgleduje zlato, o nebo se želje prikovale, mesto zvezda na mene su sjale, a najvećom od tih želja
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Arsenije III Čarnojević, u Pismu od 29. oktobra 1705, ruskom poslaniku u Beču І Jablan-pera, rit do rita. Jato vrana sa rakita. U zev Kuće raščlanjene mahovina s crepa blene. Tmurno tone pridev zime u okrnjak mesečine.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Uzdaj se u nas!“ — vrapci će nato, pa na put krenu čitavo jato. Tu ti je vojska vrabaca bila, zakloni sunce milion krila, čitavom zemljom društvo se prosu da sakuplja zrnje za
I kako idu, od prve stope, nestaju brzo, prosto se tope. Začućen gazda progunđa nato: „Istopi magla gusaka jato!“ Kasnije gazda u gnevu ljutom, po gustoj magli šibao prutom: „Ni od koga ja se varati ne dam, vrati mi, maglo,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Zašto bi bilo bolje da idete? Možete i ostati ako vam je prijatno. Sagrera će se odmah vratiti. I jato mladeži nestade grajeći. Strme ulice su odjekivale od njihovih glasova i obuće.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Bezmesna iskušenja: sočivo kao jato skakavaca, cvekla pada na teme, patlidžani udaraju po obrazima, bamija, krompir, spanać, zelja, rotkve, rotkvice
Ona mi prikazuje jutro iako nije prošlo ni veče ulazi zemlja kao jato lađa u luku bez gneva narod jede samo laku hranu i pije rakiju hladnu iz bunara na vrhuncu svetskog doba nastaje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Prizor je upečatljiv i mučan. Leže trupine ljudi nepomično kao oborene klade, dok iz obližnjeg žbuna prhnu veselo jato vrabaca. Baterija zastade. Začu se oštra komanda: — Baterija... spremna za paljbu! Niz kičmu prostruja hladan žmarac.
I opet idu sigurno i smelo... Izgubiše se iza vrha. — U strelce! — komandovali su komandiri četa. Kao kad prhne jato, rasu se ona gomila, uz kloparanje fišeklija, i zaustaviše se ispod vrha. Pogledaju vojnici levo i desno.
kao da se utiša i u daljini svitnuše šrapneli. Kolona trenutno zastade, zatim se uzmuvaše, i, kao kada među jato ptica upadne kobac, vojnici se rasprštaše na sve strane.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 37. Kod popova dvora Guvno prerovljeno, Zlatom popleteno; Na guvnu je rpa, Rpa od bisera, I po rpi palo Jato golubova; Svi golubi guču, Golubica ne će. Pitao je golub Svoje golubice: “Oj tako ti Boga, Moja golubice!
Što ja s tobom gučem, A ti sa mnom ne ćeš?“ Govori golubu Svome golubica: “Ti si zaleteo U to tuđe jato, Za to je ne gučem.“ 38.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Firmament sijnu ko da plamti zlato, Pustinja svanu od svetlosti neke — I, gle, pod nebom leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U SVANUĆE Svu noć je mrak čekô odušku Sabijen u kotlinu kao u pušku Da se, s osvitom jesenjeg dana, Rasprsne u jato krilatih vrana.
” Za čoveka Ona je što i zavičaj za odseljeno jato. A šta nas to prelepo u prirodi čeka? Magla, i kiša, i, iznad svega, blato!
Sedamnaesto stoleće. (Ili dvanaesto: hitnut visoko, kamen podbaci!) Nad rekom, u klinastom poretku, jato proleće, U uglu neba skupljaju se oblaci, I čovek, zagledan u daljine, polja i šume Sve vidi, a ništa ne razume.
Rakić, Milan - PESME
veselu pesmu razdraganih gnezda Dok šušti topola i miriše lipa I radosno nebo mesečinu sipa, Tajanstveno rađa novo jato zvezda...
opet zakrvavi; Ja bih da mi vreme dâ sve moje dane, Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve odjednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane! Da ih bacim svuda, i na vjeki veka!
Čas neosetno, tiho struji Ko jedan trepet tužnih žica, Čas strahovito kobno huji Ko jato crnih zloslutnica. Ko tuži tako? Živi ljudi? Il̓ moja ljubav, jadi stari? Il̓ tuđe nade, tuđe žudi?
Takav leži Hristos, sred pustoga hrama. I dok neosetno, svuda pada tama, I jato se noćnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruže vampiri, Očajan i strašan, Hristos ruke širi, Večno
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR VUKOTA Što grajete, koji su vi jadi, a evo ste gori nego đeca! VUKOTA MRVALjEVIĆ Poleće ni jato jarebicah, i svakoju živu uhvatismo. Stoga graja stade među nama.
SVAT TURČIN Drž, Alija, kurvino kopile, Kotarke se mlade razbježaše! Sramota je sivome sokolu ćerat dugo jato jarebicah, pa za sebe ne ulovit mesa. Udri, Tale, tvojom drenovačom, pod nom puču rebra kâ orasi!
Pandurović, Sima - PESME
Treba nam leći, snovi moji stari. NEIZBEŽNOST Nad glavom nam plovi jato róda, Peva tužnu pesmu rastanaka Preko šuma, livada i vóda, Pred krilima sveobimnog mraka. Veče; zamor...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Crn, okrugao oblak letijaše od sjevera; za njim pogna se drugi, pa još ih nekoliko čitavo jato, kao da se poćera digla za onijem prvijem.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Znoj) 43 — Oni preli, oni tkali; oni vazdan, jadni, goli? (Prsti na ruci) 44 — Proleće jato golubova zlatnijeh kljunova, drvenih repova?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Veli mu kralj: „Kako ti može biti korist kad ti se toliko šenice prometnu?” Čoban mu odgovori: „Jere naleće jedno jato čela, pa sve pritište one bukve i jele, ni se viđe grane ni korijena.
Jedan put kad su sedili pred kućom, proleti onuda veliko jato ždralova, a jedan ždral pred svima izmakao pozdravo. Gledajući žena ždralove reče mužu: „Vidi, čoveče, kako onaj ždral
Ćosić, Dobrica - KORENI
majem opkolila i stegla stari kameni zid, godinama izrošavljen i izglodan, koji umorno mili oko manastira i konaka. Jato pitomih golubova prhnu iza zidova uvis, prošara nebo rasečeno krstom i ulubljeno olovnim klobukom kubeta, pa koso opet
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Uz pomoć suseda i sekire on se probi unutra i stade kao ukopan, a kraj nega protrča šareno jato dece, cičeći. Tataga je bila poslednja. 3aprepašćeni, nisu se ni makli da je zaustave.
Tek na mraznoj, snežnoj stazi ona zastade i plesnu dlanom o dlan. Najednom, kao na dogovoreni znak, maleno jato poče da se penje uvis.
Devojčičin otac potrča da bar jedno od njih uhvati, ali šareno jato već je lepršalo iznad krova, smejući se. A onda, kao krilata, polete i Tataga i, dok su susedi tri koraka napravili,
sneg na zemlji sjajan i škripav, na zapadnom rubu neba, iznad same Tatagine kuće, deca iz Tatagine ulice viđaju zbijeno jato raznobojnih zvezda i jednu krupniju kako se penje uvis. Tako znaju da to Tataga sa svojom decom ne prestaje da beži.
Šta je ovo? Niz srebrne niti mesečine spuštalo se na livadu jato zvezda, od čijeg sjaja livada postade još plavlja. Ko bi rekao da su zvezde tako nemirne?
Nikada zadobiti Srebrnu ružu! — Pa, i nećeš! budeš li sedeo i plakao, zaista nećeš! — Iz vode je iskakalo maleno jato riba, i smejalo mu se. Zatim se jedna riba izdvoji, dopliva do dečaka i reče: — Penji mi se na leđa!
— Dobar dan i dobro nam došao! — uzviknu jato tek rođenih riba i pope mu se na leđa. — Jesmo li teške? — Pa, naravno! — osmehnu im se, mada nisu bile teže od pene.
Reka se, najednom, rastvori i on izlete, a za njim izlete čitavo jato ribica pretvorenih u vodene cvetove. Sve do sutona lepršali su vodeni cvetovi nad pritihlim vodama reke zanemele od
— Možda ti i nisi galeb! — A šta bi drugo bio? — branila ga je majka. Treći sin je ćutao. Ali, kad ga, jednoga dana jato mladih galebova napade da uzalud jede hranu, on se uspravi i reče: — Videćemo da li je tako! Majka od sreće zaneme.
— I poleteću! I uloviću! — prasnu najmlađi brat. — I biću boli letač od svih vas! Čitavo jato se nasmeja. Najstariji brat pokuša da ga natera da ponovi svoje reči, ali mališan je ćutao tvrđe od stene.
je galebić pratio njegov blistavi hod, a desete je raširio krila i poleteo u nebo, u susret Suncu koje se baš rađalo. Jato je jedva sopstvenim očima moglo da poveruje. Zar taj kržljavko leti?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Teška je, beskrajna večna tuga njena Na domaku noći, tišine, i tame. Pred vrtovima okean se pruža; Razleće se modro jato golubova; U bokoru mrtvih, docvetalih ruža Šumori vetar tužnu pesmu snova.
Dirnuo pehar nisam. V. Ilić LVIII SOK U širokom hladu palmine lepeze Leži lepa Naksis. Podne je vrh Nila. Jato lasta negde prevrće i veze; I vazduhom toplim razleće se svila.
obale puste, Gde stoje spomeni večni za rane njegovoj duši; On čuje potmuli ropot Jegejskog sinjega mora, I vidi galeba jato što nad njim se kliktanjem kruži.
opet zakrvavi; Ja bih da mi Vreme dâ sve moje dane Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve od jednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane! Da ih bacim svuda i na vjeki vjeka!
Takav leži Hristos sred pustoga hrama. I dok, postepeno, svuda pada tama, I jato se noćnih tica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruže vampiri, Očajan i strašan, Hristos ruke širi, Večno
vreli dah noći što me tebe seća, U mojoj se duši šumno dižu s nova Nekadanje žudi; i kličući glasno, K'o veselo jato belih golubova, Poleću u nebo zvezdano i jasno, I tamo se gube. Noć prolazi mirno.
I dok mi nad glavom sviće zora nova, I zvezdano nebo počinje da plavi, Vraća mi se jato belih golubova, Klonulo od bola, i krila krvavi', I tu pokraj mene umirući cvili.
s injem jedne studi, Da nešto mlado, naivno i zračno U meni - opkoljeno u dnu grudi Od ja bezbrojnih, crnih kao mračno Jato koje se niz liticu sulja ................................ Zajeca tiho, teško, k'o siroče.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Postepeno ću vas upoznati sa svim tim zvezdama, a danas ću vam rastumačiti zvezdano jato nebeskih kola“. Pošto je svoje mlade učenike upoznao sa ovim zvezdanim jatom, odvojio ih je u dve podjednake
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nad našim glavama, u taj mah, preletalo je gusto jato gavranova, kao s neba puštena crna zastava koju vetar goni stalno u jednom pravcu. 1916.
I ja sam osećao, ja sam gledao, ja sam lepo video: kako ta nedelja, kako taj svetli i svečani praznik, kao jato lastavica, u najfinijoj lakoći gracije, mazno, radosno, lako, treperi u onom božanskom zraku punom tajnoga čara, punom
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I šuma, i polje, i bregovi, sve dobi neku novu, sjajniju i otvoreniju boju... Po plavu nebu prolete jato zadocnelih ptica, žureći se na noćište...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Veli mu kralj: — Kako ti može biti korist kad ti se toliko šenice prometnu? Čoban mu odgovori: — Jere naleće jedno jato čela, pa sve pritište one bukve i jele, ni se viđe grane ni korijena.
Jedanput, kad su sedeli pred kućom, proleti onuda veliko jato ždralova, a jedan ždral pred svima izmakao pozdravo. Gledajući žena ždralove, reče mužu: — Vidi, čoveče, kako onaj
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ali i s njom mati. Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje! Više moje glave klikće čudno jato: “Beše tako srećna, umrla je zato.” I to je bilo. Ispričah sve Jednom čičici: oči mu sive.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
”Šepavim patkama” je trebalo pomoći podučavanjem. Vremenom sam postao pravi ekspert u tome i oko mene se okupilo jato ”šepavih patki”, koje su mi nudile dobru nagradu za svoje brzo ozdravljenje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Otac stari, mesec bledi Kroz oblake dole gledi, Gledajući kroz oblake Srebrne nam šalje zrake. Dečica mu zvezda jato: On je srebro, one zlato: On srebrnim sjaje krasom, Deca zlatnim zvone glasom.
Miljković, Branko - PESME
krajevima vatre predmeti koji ne svetle Niti se nečim drugim odlikuju traju u tuđem vremenu Ptica koja sama čini jato iz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čudo je nastalo kad nam je doplovilo čitavo jato malih piroga sa deranima od četrnaest do šesnaest godina, apolonski građenim, lepih, široko otvorenih očiju.
Samo sam prešao preko male trave, da bih skratio stazu šetajući, kad mi čitavo jato nekih insekata ulete pod nogavice i stade ujedati po nogama, naglo, ljutito, bolno, skoro kao osice.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
bi zgrešili, Sa smelom rukom kad bi drznuli Potresti presto boga jedinog, Pa kad bi tvorac gnevom planuo, Šiljući jato zvezda repatih, Da azur plavi svoda nebeskog Unakrst riju, ruše stubove, Na kojima se drže planine, Što biljem
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Molovô bih slike vedre, Sve što oku vašem prija; Mesečina kako j’ meka, — Kako zvezda jato sija. Kako lepo zora rudi; — Kako s’ divno sunce rađa; — A na mora mirnih grudi Kako sretno plovi lađa.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da u tazbini pomoć zaprosim, Da nevernicima stazu razorim, Po kojoj će nam tužne sinove U poganičko jato mamiti — A spasenje je knjiga — to sam iskao — I dobili smo slova, štamparu, Da pravoslavne knjige štampamo, Da ih
Bojić, Milutin - PESME
Ala je užasno s drugim jednak biti! Krik jedan, pun strasti, začu se u noći. To vran jedan kriknu. Jato za njim grnu. A on je kliktao, svestan svoje moći, I vodio cilju braću svoju crnu. Ćuteći su vrane letele u noći.
Nastasijević, Momčilo - PESME
SUTON Krila li to? Nenadno mahnu na tamu. Ili crveno jato potonu za breg? Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Dani sve kraći, a vjetrovi jači. Morska pučina je tamnija i ježuri se, a u mutnome vazduhu pokatšto zavrišti jato ždralova, nižući se k jugu. Bakarasta vijovina na trsima mrtvo visi, tek što se drži.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa surih gora magla stiže, Mračan, jesenji dan je to, Jato se vrana s krikom diže U opusteli, tihi dô A suro nebo suze lije, Dosadno, mirno teče dan...
obale puste, Gde stoje spomeni večni za rane njegovoj duši, On čuje potmuli ropot Jegejskog sinjega mora, I vidi galeba jato što nad njim s kliktanjem kruži.
Šumori visoka trska, kad vihar veselo stiže, A nad prostranim ritom jato se vivaka diže... Tamo Ben-Kasim često po vazdan usamljen radi, On seče visoku Trsku I od nje čibuke gradi, Sa tankim i
Upravo, Amor i Kića Gađahu pastirku malu umesto šarenih tića, A ticâ za jatom jato nad njima veselo stiže, Od smeha, cvrkuta, trke graja se u nebo diže. „A, čekaj!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Svakome posmatraču neba upada u oči jato Velikoga Medveda, jer su njegove zvezde podjednako jasne i nadkriljuju svojim sjajem ovu svoju okolinu.
Još je sjajnije jato Oriona, a vrlo je karakteristično i jato Plejada, zvezda zbijenih u gustu gomilu. Ko se u ta jata jedanput pažljivo
Još je sjajnije jato Oriona, a vrlo je karakteristično i jato Plejada, zvezda zbijenih u gustu gomilu. Ko se u ta jata jedanput pažljivo zagledao, nikada ih ne zaboravlja, i uvek će
veoma rano opazili da, sem onih zvezda koje su oni grupisali u jata, ima i takvih koje se ne dadu uvrstiti ni u koje jato, jer se pomeraju od jata do jata.
Pa ipak nam njihov skup izgleda tako pravilan. To je zato što Saturn drži to svoje jato svojom privlačnom snagom u dobrom redu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
MOLITVA BRANKO RADIČEVIĆ Mesec jasni, zvezda jato I sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara A i munju što ga para, I tu silnu groma buku i holuje strašnu fuku, Ti
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Šrapneli su se rasprskavali dužinom cele kolone i sva četiri eskadrona rasprštaše se kao jato vrabaca. Za njima je ostajao oblak prašine. Jedan naš avion je kružio nad nama i neprijateljskim položajima.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nad poljem makova, sve dokle je oko dopiralo, lebdelo je i igralo se čitavo jato majušne, nasmejane dece. Kako im je smeh zvonio! Kako su, kao da je začikuju, kružila oko ženine glave!
Pa i sama ulica, sam grad počeo da se menja. Namesto bašti i kućeraka šiknulo u nebo jato kula načinjenih od betona i stakla.
Poče se spremati svadba na dnu mora. Očisti bodlje morska ježica, uglača krljušt jato riba, naoštri klešta jastog, ali Belutak ne promeni odelo, niti otvori usta. — Nije ti zabavan novi muž!
— s negodovanjem uđe u ljušturu Rak-pustinjak. Šta ima on s tim šlja— mom unaokolo! Poče veselje! Kako je nemirno kružilo jato riba! Lelujala se morska sasa. Otkidao komade pečenja jastog i delio ih veselom društvu.
»Uspavao se starac!« pomislili su prvo seljaci i pogledali put močvare nad kojom je nemirno kružilo jato ptica. »Odzvoniće uveče.« Ali, zvono je i uveče ćutalo.
Malo ih je uznemirilo jato ptica koje je kružilo nad močvarom, kad jedan mladić reče: — Sada ćemo bar slobodno moći da lovimo!
Protrčaše kroz nju jeleni i košute, nastani se u krošnjama šareno jato ptica, ali nekadašnji dečak sa Peščare još uvek je stajao kraj svog bunara, gledao u njega, a na vetru mu se lepršala
Kako ne shvataju nebeske lepotice da biti zaljubljen u celo Zvezdano jato nije ništa manja muka no biti u ratu s čitavim svetom?
Šantić, Aleksa - PESME
Tu bujna bašta je neka Gde trepti meseca sjaj, Tu vernu sestricu čeka Cvet lotov u zagrljaj. Na zvezda jato se sjajno Smeška ljubica cvet; A ruže šapuću tajno Mirisnih bajaka splet. Gazela prisluškuje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ne raniš li u sebe sokola? Prolećeše jato golubova i pred njima tica golovrane, provedoše bijela labuda i proneše pod krilima blago.
verna sluga bio, odjako si bogom pobratime, nemoj budit gospodara moga; jer sam, jadna, zao sanak vid'la: gdi poleti jato golubova, i pred njima dva sokola siva, ispred našeg dvora gospodskoga; odletiše na Kosovo ravno i padoše međ' Muratov
Još ne bješe ranjen junak ove r'ječi izgovorio, nebog ranjen junak, oko sebe ugledao često jato klet'jeh Turci; na prešu ti stanuo sluzi svojoj govoriti Ugrin, dobar junak: „Uzmi, slugo, moja slugo, tu Jankovu
Ode pjevat deli-Radivoje: „Bog t̓ ubio, goro Romanijo! Ne raniš li u sebe sokola? Prolećeše jato golubova i pred njima tica golovrane, provedoše bijela labuda i proneše pod krilima blago“.
Cara bana Mihaila živa ga su ufatili — ovde je suvišno ga, kao i u sledećem stihu. Oko sebe ugledao često jato klet’jeh Turci, tj. ugledao oko sebe gustu gomilu kletih Turaka. Bjegu mi ti bjegaše, tj. bežaše.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
To se isto ponovilo i s ostalim imenima, ali samo bez vrabaca, jer je ono jato već odavna bilo u nekom kukuruzištu. A kad su najzad sva imena bila pročitana i zapamćena, Lijan zabaci na leđa kožni