Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ćir Trpko sav pretrnu, pa drž' za prozor da pritvori. — Idite, molim vas! Noć je! Neko Viče! — Ama ono jauknu neko! — reći će polako Tiosav tokorse i on uplašeno. — Da ne pogibe ko?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čak i ono najmlađe, tek odbijeno od sise, u kolevci, u kući – koje je dotle sisalo palac na nozi – jauknu, kad ču opštu dreku. Žalosti ljudske, tako, počinju, rano.
Sećao se kako ona vrisnu, kako potrča za njim, kako ga je zagrlila, a kako odmah zatim jauknu. Zadrža ga, kao da je neka tičurina poletela na njega, kojoj je spustio ruku u gnezdo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bičevi zaošinuše. Neko jauknu... Konji izdužili vratove, očajno se odupiru, a vozari polegali i biju mamuzama, da već i krv curi iz konjskih trbuha.
Levo neko jauknu. Osmatrač druge baterije strmoglavce pade sa drveta, a poručnik Dobrosav raskrečio noge na nasipu i komanduje iz sveg
Zasu nas šrapnel od onog brdskog topa, neko jauknu. Vidimo kako vojnici prvoga topa izvlače pomoćnika nišandžije, staviše ga u šatorsko krilo i brzo strčaše s njim u
a neprijatelj .nas gađa, sada nišani, samo što nije opalio, ah, bože... još nekoliko koraka... neko jauknu, ali mi se tada sručismo na gomilu iza topa i kare. I prva misao je bila: živ sam, živ...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
ono se odjednom preturi i jauknu, a on se seti da je to bio Stojan, prisluškivao, pa ga preskoči i istrča iz škole, Ljubica stajaše na vratima učionice
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pekar jauknu kad vide da je, najzad, sav obrastao u perje, da su mu iz prstiju izrasla velika brčna pera i da su mu se ruke pretvori
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ranjenik zadrhta i jauknu. Vidar to učini nekoliko puta zasopke. Svakoga puta ranjenik je glasno jeknuo. Serdar i Ivana tješahu ga i tepahu mu
„Tata, tata!“ „A, urte sokolovi!“ graknu on što je ikad bolje mogao, a znamo već kako je mogao da viče. Ranjenik jauknu. „Tata moj, neka!“ viknu djevojka i potrča k njemu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mišu! — strese se i izjuri napolje. U gustoj tmini podruma duboko jauknu prazna kaca, jauknu čovek s nožem zarivenim u prsa, prvi put u slabine, osetio je To po brzom i mekom uletanju noža,
Mišu! — strese se i izjuri napolje. U gustoj tmini podruma duboko jauknu prazna kaca, jauknu čovek s nožem zarivenim u prsa, prvi put u slabine, osetio je To po brzom i mekom uletanju noža, drugi put je zario u
Uzmi prvo! Pokupi sve, metni u nedra...“ Đorđe hroptavo jauknu, prući se na zemlju i zari lice u grudve zemlje. Senka se odmakla od njega. Bio je na suncu.
Hoće li nešto ostati od ovoga?... ...Simku od njegove svirke još jače rana zabole, jauknu: — Zatvori prozor! — Ne bih mogla da živim sa seljacima — reče babica Roza. Sedi na krevetu naslonjena na kolevku.
Želeo sam da umre, ja, zaguši ga vrelo i dugo rucanje i on ispusti lampu. Senke ciknuše zadavljene mrakom. Adam tanko jauknu. Đorđe mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak. — Neću više noću da te otkrivam. Nikad više, sine. Ti si moj sin.
„Pa nemoj da mi kupiš, molim te, nemoj.“ Celu ću Palanku da ti kupim kad ozdraviš. Ne uzimaj mi ga, bože, iznemoglo jauknu. „Šta da radim s ovim čudom u kući?“ podizao je pesnicu. „Izješćeš ga zlobama.“ Majka te branila, a ja...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dete se, naočigled svih, topilo, nestajalo. Šta sada? — Nemoćne su tu moje trave, moje reči — jauknu u sebi Zlatuusti. — Možda bi Zvezdan pomogao?
Iza zavese, visoko u nebu plovio je Mesec. — Gde da ga tražim, Meseče? — jauknu lepotica, ali Mesec nije znao. Možda oblaci znaju, napomenu joj, svuda putuju, svud zaviruju...
— Rezbar mora da se navikne na posekotine! — reče kratko. — Ti gledaj svoj posao! — Koji rezbar? — majka prigušeno jauknu. — Kako ćeš biti rezbar bez desne ruke? — Imam levu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da pred njim stoji neko koji za sebe ne bi mogao baš reći da je mlad, pa mu srce steže neki uzan obruč i u njemu nešto jauknu: jao, jao, te se brže ukloni kao poražen onim što je ugledao.
tog užasnog pljuska ni jedan jedini čovek ne zastade, ni jedan jedini vojnik ne uplaši se, ni jedan jedini ranjenik ne jauknu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Momče jauknu, zatetura i pade na zemlju... Gomila besni, divlje navali na nj, bije ga debelim blagoslovenim svećama i nogama gazi po
Krakov, Stanislav - KRILA
Umorni su vojnici, ali bi ipak radije napred, jer je ovako nekako neugodno, teško. Kuršumi su sve češći.. Opet jauknu neko. Samo da se već jednom dođe. A zato sad stoje ovde? Vojnici gunđaju.
On se trže, skoči, odlete mu komad odela i kože, kad nešto strašno puče i on jauknu svom snagom svog mladog glasa. Sruši se kao presečeno deblo i grunu te lom u mrežu od žica.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
kao grom turski plotun na trideset koračaji pred nama. Kuršumi zapištaše koseći granje i lišće, neko ulevo od mene jauknu, mi skresasmo puške, dim kao gusta magla napuni šumu (jer se iz: sklopljena zelenog gustiša teško razilazio), a mi se u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Komandanti su otišli nekud. Kad su se vratili, naredili su da krenemo. Osećao sam dah borbe. Neko jauknu. „Ćut!“ — viknu drugi i onaj zamuče. Ali žestina udara kao da malaksava. Na istoku je zarudela zora.
Njegovo lice se grčevito skupi, i kroz stisnute zube glasno jauknu. Odmače se i nalakćen na ivicu rova obuhvati glavu. — Siromah! — procedi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Vujo jauknu i iznemoglo pade. — Ideš li, rode? — vikao je Relja poizdaleka. — Idem, idem — činilo se starcu da čuje djetinji glas.
Bio je bos i skoro go. Pribra svu snagu i, posrćući preko smetova, potrča natrag. — Vujo! — očajno, silno jauknu i pade kraj malog, s koga bijahu vjetrovi snijeg raznijeli.
— Mi, stari, ne možemo ništa. Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Kakav je to zakon?! — jauknu Mijo i svali se na zemlju. — Pustite me da se pošljednji put isplačem na svojoj zemlji. Zemljo moja, majko moja...
— Simendašu! Postragijo stara! — ču se gromovita glasina oca Sopronije. — O, majko moja! O, sveti moj oče! — jauknu od radosti Simeun, udari glavom o oltar, pade, i jedva se diže, pa se izgubi u mraku.
— Goni, Mićane, poplaćasmo glavama na pravdi Boga! — jauknu Partenija. — Ja mislio 'nako malo... a on sad počô ozbilja. Da budale, Bože moj!... Goni, Mićane!
“ „O, da dobre carevine, milostivi Bože!“ — zanesô se ja i lijepo jauknu' od nekakve silne miline, a žena i djeca od velike radosti zajecaše. „Goni, brate, ljubim ti stope tvoje, goni!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Prope se na jedno okno, a kmetu buktinju dade, Al' otud naglo se sroza i dole pred kmeta pade. „Tamo nekoga ima!“ jauknu sa pritvornom stravom, „No nije nikako klisar, al tu je klisarka glavom.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Zar ne vidiš? — Mravi — ne poverova im dečak: drugačije su mravi u čarobnoj kutiji izgledali, nisu grizli. Jauknu dečak od bola i od gneva. Poče da gazi po mravinjaku. Rasu se mravinjak kao šačica peska.
Šta sada? Voda stigla do kolena. Ne zaustavlja se. Već mu ledenom rukom pojas stegla. — Stani, vodo! Šta hoćeš? — jauknu Vedran, ali se voda s hiljadu malih usta kikoće, preti, podseća: — Jesi li zaboravio kako si u oči izvora trunje bacao?
— reče neko. Rulja gonilaca se zaustavi. Visoko gore, u vazduhu, zaustavi se i metla. — Pa šta da radimo? — jauknu jedna bakica. — Ugušićemo se od đubreta, ako umakne! Zar ne vidite da jedino ona čisti tu gde sve ostalo otkazuje.
— Oj, oj, što je tvrda! — jauknu mišić polomivši prednji zub. — Nije ni za šta! — zaključi kada pri drugom zagrizaju polomi i drugi zub.