Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I grozan lom i onaj škrgut, pa onda svojstveni tupi šumovi bajoneta u mesu i kostima, šikljanje krvi, kundak, rvanje, jauci, izbezumljene, krvave oči, najzad ona luda životinjska zabuna i komešanje i ista umukla oruđa nastaviše da bljuju karteč u
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sad bi hteo Petrovu ženu, a nju da teslimi. Kurva, koji krade novac imperatrici! Još neko je bio dotrčao, i začuše se jauci. A glas Višnjevskov, kao konjušarski, kad pobesne konji. Lomile su se i neke stvari, nameštaj, ogledala, šta li?
U sećanju, sad, te njene reči, ti njeni šapati, ti njeni jauci, nisu više ličili na ljudski glas, ti jauci nisu više bili jasne reči, nego kao neki šumovi u šumi, i lišću, koje žuti,
U sećanju, sad, te njene reči, ti njeni šapati, ti njeni jauci, nisu više ličili na ljudski glas, ti jauci nisu više bili jasne reči, nego kao neki šumovi u šumi, i lišću, koje žuti, i opada, pa šušti pod nogama.
Samo, dok je porođaj Anin bio lak, Varvara se mučila celog prethodnog dana i cele te, duhovske, noći. Njeni jauci i njen vrisak bili su izbezumili Petra.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹³⁵ 2. ODBRANA OD NEKRŠTENACA Nekrštenci („navi“, „svirci“, „drekavci“, „jauci“, „macići“ itd.) zamišljaju se u vidu ptice-deteta, vretenastog tela i nesrazmerno velike, čupave glave.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iako je politika odvukla Kočića na stranu, on ipak ne napušta književnost. Zbirka Jauci sa Zmijanja izišla je u Zagrebu 1910, a satira Sudanija 1911. u Sarajevu.
Milićević, Vuk - Bespuće
A sve prelijevale i pretapale suze, jecaji puni gorčine, jauci puni krvi. Čitava kuća bila je puna njezinih suza; jecaj se osjećao i titrao u vazduhu, upio se u zidove, dolazio s
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Sviri, bre! Zatim su se čuli pucnji njegove žile i jauci, previjanje od udaraca, plačni glasovi svirača, Ciganaka, Cigana, koje gonjaše ispred sebe, i njihova molba: — Aman,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
“ Onda učestaše pojedinačni pucnji... Čuje se neka larma, kao jauci, zapomaganje. I opet: „Ura, ura!“... Nešto krklja, vri, lomi se.
Vojnici mljašte jabuke sa hlebom, dok se preko puta, na onoj obali, razležu bolni jauci naših ranjenika. Zora se pomalja i sa zebnjom pogledasmo na suprotnu obalu. Vidimo tamo neke nepomične prilike.
Komandir prati hitno ordonansa da pozove bolničare, ako ih gde ima... Mahom su ranjeni u glavu, ili u grudi i bolni jauci neprekidno dopiru do nas. Vojnici vade svoje zavoje i previjaju jedne, drugima podvezuju ruke da im ne bi oticala krv.
Rakić, Milan - PESME
Bezbrojni jauci prate tvoje stope Kad ti, ko božanstvo strašno, siđeš k nama, I bezbrojne strasti zaplamte ko slama, I bezbrojna srca
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Samo je hodnikom opet odjekivala reč „politički“ i udarci žile i jauci čuli su se preko celog bogovetnog dana. A plašljiva, nejasna, neka mrcvarena nada sinula bi da još brže umre i tako
“ A Miloš sve manji: „Znam pašo, odavno je moja u torbi.“ Jer otud, iza kulisa, dopiru jezivi, umirući, jauci raje na kolju: Jaaaa-ooooj... Jaaa-oooooj... Aaaaaj... Pa tajac.
Iketa je tu, do njega, baš uz njega, uzbuđen je, briše oči, muči se, draži ga, a čini se kao da ga i ne vidi. A jauci sve strašniji, sve užasniji, dok Miloš preklinje: Aman, pašo, aman!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ostala nam još prašina na hartiji. Pod sramotom živi naše pokolenje, Ne čuju se ni protesti ni jauci; Pod sramotom živi naše javno mnenje, Naraštaji, koji sišu k'o pauci. Pod sramotom živi naše pokolenje.
Krakov, Stanislav - KRILA
Puca se puškom prislonjenom na tuđe telo, zabadaju se noževi u nešto meko. Jauci kratki, uplašeni, očajni, divlji. Trupovi su po zemlji sve češći. Rika je sve jača, bešnja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Moj dobrovoljac kresnu bombu, i samo je prebaci preko nasipa. Grr-u! Polete kamenje. Gotovo me zatrpa. Čuju se jauci. Migoljim da se izvučem. Onako zbunjen, gledam unezvereno, gde su naši. Mrak mi je pao na oči. Neko preskoči preko mene.
Opalio sam u gomilu. Dotrčaše i naši. Odjekuje tresak kundaka, razležu se neljudski glasovi, kao kad se zverovi kolju, jauci... — Stanite! — vikao sam, da bih prikupio ljude. — Ne na mene! — povika jedan četnik. Četnici se prikupiše oko mene.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovde: blistajuća mesečina na blistajućem Vilinskom gumnu. Tamo: rat, krv, jauci, smrt. Ovde: tišina, šumorenje Belog potoka, vuge u žbunju.
Šantić, Aleksa - PESME
1908. Muzi Gore nam plaču... Jauci su česti... Ustaj i crnu odeždu obuci; Svijetli putir ponesi u ruci i krepkom vjerom moj narod pričesti!
U polja naša Iskariot uđe, I njive naše postadoše tuđe, i na nas pade guba i rugoba... Ustaj i pođi! Jauci su česti... Pred teškim časom moj narod pričesti, Krvav kô sunce nek sine iz groba! 1908.