Jakšić, Đura - PROZA
Kao: da nije bila prava Srpkinja, da nije u petak postila a o Uskrsu da je drukče šarala jaja nego ostale seljanke... A to je u ono vreme bilo sve podozrivo.
Obradović, Dositej - BASNE
Zato izberu jedan velik hrast na kojego granami orao načini sebi gnjizdo, gdi snese jaja i izleže piliće. Lisica, pri korenu u šupljini istoga dreva, načini sebi od lišća postelju, i, trudna budući, tu okoti
— „To je u našem zakonu dopušteno, |— odgovori ovi — „i iz toga se našim domaćinom mloga jaja legu.“ „Ho, ne mogu se ja ovde s tobom vazdan inatiti, jer sam ja gladan”, kaže mu mačak, udavi ga i ize.
Treće kažu da imadu i osim toga dosta posla na glavi gnjizda sebi praveći, jaja noseći i piliće izležujući i hraneći, i da im nije do kopanja i čeppkanja.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Više je prevezla drvena kašika, nego korablja! ZDRAVICA Dabogda ti dogodine bila zrna pasulja velika ko jaja, jaja ko tikve, tikve ko planine!
Više je prevezla drvena kašika, nego korablja! ZDRAVICA Dabogda ti dogodine bila zrna pasulja velika ko jaja, jaja ko tikve, tikve ko planine!
U sve šavove, porube, rupe, sve do najdaljih položaja, gde maršali razviju trupe, Tu i vaši polože jaja! U kazanima, kod Tekeriša, u doba jesenje, mrklo i gluvo, kuvaju se kupus i kiša, kuva vašljivo vojničko ruvo!
Bosa domaćica u kujni vari mleko, peva, razbija i prži jaja - mleko tek što je pomuženo, jaja su s legala doneta pravo u tiganj radost seckanja luka, radost mirisanja, radost
Bosa domaćica u kujni vari mleko, peva, razbija i prži jaja - mleko tek što je pomuženo, jaja su s legala doneta pravo u tiganj radost seckanja luka, radost mirisanja, radost udisanja, zveckanja, sipanja zejtina,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
uša! — Ta makni se sad ću te ovim kocem! — ciknu na nj Raka. — Što se gigaš kao da su ti jaja u nedrima! — Pa i on dostiže i zaokupi nazimad, bacivši se za njima kocem, te umalo ne prebi jedno.
koje se, kao što sam mogao doznati, nalaze sad u nekoj saračani učiteljevoj, i u njima drži on — učitelj — što se tiče, jaja i mekinje; a za sve to molim, na priliku, vlast tu da učitelja Grujicu podvrgne kazni po zakonu.
Dučić, Jovan - PESME
Njegova stara krv zagrevala je jaja pod njim, u kojima su se polako začinjala tri crna života. Dvestagodišnji gavran svu noć sneva mutni san o nečem što je
Državni budžet bez pokrića. Savršen trijumf ravnoteže. Ministar svakom poznat kića, Što samo zlatna jaja leže. Od sad će ići kako valja: Nemaju zašto da ih krive, Svi će da umru za svog Kralja. A svi za novac da požive.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Joka Čukarova naišla na azotnu kiselinu, te njome šara jaja za Vaskrs. Moje je noževe iskuhala moja baba Maga, te njima sad ljušti krompire i pori ribu.
Afrika
“ Grdi me što sam za tri poklonjena jajeta dao deset franaka. „To je takođe udešeno; jaja su mućkovi. Trebalo je da probate, da li tonu ili ne u vodu.
“ U okrugloj kolibici inače kao na kakvom bunjištu masa prljavog korenja, polupanih kalbasa, ljusaka od jaja. Na zidu razapete prašnjave kože antilopa, krokodila i guštera. Vrlo siromašan dekor za prvu sveštenicu sela.
Neuredan je, bos, neotmenih, prostačkih pokreta. Dočekuje nas u svečanome dvorištu i odmah nam daruje tanjir belih jaja i belu kokoš.
polepilo se uprljano belo perje od poslednje žrtvovane kokoši, vuku se oko njega prazne lobanje koza i antilopa, ljuske od jaja. Pojavljuje se Pebenjani, kralj, koji je u stvari sin Krokodila i sâm Krokodil, uvijen u plavi ogrtač.
Kraljica će načiniti futu od pirinča i kokoši. Sam kralj donosi mi kokošija jaja i fetiše rezane u drvetu. N. i ja ručamo tako stvari koje su izvanredno ukusne; sos kojim je preliven futu bio bi
Sa vrha blešte nojeva jaja. Pod njima, milion džinovskih lešinara uzleće ili drema po ovom gradu–fosilu. u predelu Gornje Volte, i posle u Sudanu,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trebalo bi da nauči da ćuti. Ova kokoš se rakoljila, dok je snela jaja, ali sad ćuti. Rakolji se samo svojim pilićima, koje hrani. Šta ima da priča da ćemo se seliti?
je bila i jedna izba, iz koje je zaudaralo, a na čijim je vratima bio naslikan beo zec, koji je bio čučnuo, na žuta jaja, u travi.
bili ušli, bila je neka vrsta kućera, u kom su ciglje bile pomešane nabojom, a zidovi bili ofarbani plavo, kao uskršnja jaja. Prozori su gledali u dudove. Imala su vrata, sa tri stepenice, dole, u dućan.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
se na jedno oko Zaviri se u sebe u svaki ugao Pogleda se da nema eksera da nema lopova Da nema kukavičjih jaja Zažmuri se i na drugo oko Čučne se pa se skoči Skoči se visoko visoko visoko Do navrh samog sebe Odatle se padne
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Na samoj obali reke dečaci su pucali topovima od blata, a dečja izletnička grupa pentrala se po drveću tražeći jaja senica i čavki. Bio je to primenjeni čas prirodnih nauka i učitelj je govorio o pticama pevačicama i nepevačicama.
Pticu nismo videli, ali jaja su joj bila sitna, sa zelenkastim pegicama. Poneli smo svi po jedno, za uspomenu. U gnezdu je bilo četiri jajeta i
Mamina kosa, takođe. Ona se smešila mešajući kompot od jabuka, a onda me, isprživši jaja sa šunkom, posadila za sto i rekla: - Sad pričaj!
- S tim je raščišćeno! - dodao sam, a onda joj pomogao da dojuri iz Mrtvaje neke patke i pokupi jaja koje su one razasule svuda po trskama.
Uz put smo naišli na jaja divljih sarki i na jedno gnezdo s već izleženim mladuncima. Bili su goluždravi i pištali su, dok je sarka upaničeno
ostrvima, o ostrvima Galapagos, o kornjačama teškim do dve stotine kilograma koje izlaze iz mora samo da bi snele jaja u pesku, o malim kornjačama izleženim iz tih jaja, zatim o pticama koje vrebaju trenutak izlaženja kornjačica iz jaja da
teškim do dve stotine kilograma koje izlaze iz mora samo da bi snele jaja u pesku, o malim kornjačama izleženim iz tih jaja, zatim o pticama koje vrebaju trenutak izlaženja kornjačica iz jaja da bi ih progutale, i beznadežnoj trci malih kornjača
jaja u pesku, o malim kornjačama izleženim iz tih jaja, zatim o pticama koje vrebaju trenutak izlaženja kornjačica iz jaja da bi ih progutale, i beznadežnoj trci malih kornjača prema moru. - Jednom ćemo otići tamo.
Posle sam saznao da uvek nosi sô u džepu, ali da nije vešta kao njihov pas Lisko za pronalaženje jaja. Mislim da se pravila važna: za pola sata, dok smo se izvlačili prema drumu, pronašla je sedam komada.
Naglasila je da joj je fizika prvi čas i kako je neophodno da Melanija dotle pročita pismo. - Nadam se da će mi ova jaja dati inspiraciju za noćas rekao sam i nasmejao se, ali ona nije ništa primetila u tom smehu, jer je prosto spavala
Mi smo mogli slobodno da švrljamo unaokolo, da plivamo ili da se pentramo po vrbama tražeći ptičja jaja s malim zelenkastim pegicama. Greta bi ležala nepomično, čekajući, na mestu gde smoje ostavili.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
deset dece, dvaest momaka, trideset junaka, četrdeset ljudi, pedeset ovaca, šeset škopaca, sedamdeset purana, osamdeset jaja?
jabot) — čipka na prsima muške košulje chaudeau (šodo, fr.) — preliv za kolače od vina i mleka, jaja i šećera šenktiš (nem. Schänktisch) — gostioničarski sto za posuđe ili za piće šizmatik (gr.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Vlasenici „žena koja nema djece uzme gujin svlak (košuljicu), od ježa dlake i ljuske od jaja, pa sve to sitno izreže i u jelu pojede, pa, veruje, odmah ponese djete“.
“¹² Ako žena teško rađa, veruje se u Bosni, treba joj dati da popije vodu u kojoj su jaja skuvana toliko da su popucala. Kada to učini, onda će dete iz nje „izleteti kao namazano“.
Ne valja se doneti porodilji na babine jaja, da detetu ne bi po telu iskočile guke kao jaje (u gibanici, naravno, može biti jaja, s obzirom da ona nisu cela i
valja se doneti porodilji na babine jaja, da detetu ne bi po telu iskočile guke kao jaje (u gibanici, naravno, može biti jaja, s obzirom da ona nisu cela i sama).
Na povojnicu kao darovi porodilji nose se: pogača namazana medom sa grumenom soli, pečena kokoš, jaja, sir (da dete bude belo), kajmak, luk (za mleko), šećer, kolači — od jela; vino (da dete bude rumeno i zdravo) i
Narod veruje da se veštice voze na ljuskama od jaja, te neki iz predostrožnosti, veli Vuk, „mrve jajine ljuske da se ne bi vještice u njima mogle voziti preko vode“.
U Metohiji se smatra da detetu ne valja davati jaja dok ne napuni godinu dana, „radi čistog govora“. Vuk Vrčević beleži isto verovanje, samo sa drukčijim objašnjenjem: „Pre
Hazardne igre u kojima je glavni cilj dobit jesu „na novac s orasima“, „šarenih jaja“ itd. Psiholog Ivan Ivić tradicijske dečje igre, prema semiotičkom kriterijumu, deci u ove dve velike grupe: igre
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
selu devetom koji se potucaju i prose, kad čuju da stižu sudije od cara, osete kao kad dolazi leto, kad ptice polažu jaja u otkose, i peći za hleb zagreva junska jara.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dobro sam. I mi smo dobro. Onda si postavila tanjire za večeru. Noževe, viljuške, slanik. Jaja na oko, sir i salata od krompira. Opet jaja na oko! — kazala su deca. Onda si oprala tavu.
Onda si postavila tanjire za večeru. Noževe, viljuške, slanik. Jaja na oko, sir i salata od krompira. Opet jaja na oko! — kazala su deca. Onda si oprala tavu. Produžila sinu farmerice, ispeglala kćeri kecelju za školu.
Na stolu su ležale rastvorene novine, izmrvljen hleb, grožđe i mleko. Pronađe u frižideru slaninu i jaja. Jela je čitajući preko zalogaja, sve dok ne primeti da je neko posmatra.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Veliki su majstori u šaranju uskršnjih jaja. Među lepše odeljke pripovesti ide onaj u kojem tata-zec išamara psa ukleštenog u jak i visok plot.
Sremac, Stevan - PROZA
bolje sa suzama; rekao bih da to ruža plače za svojim draganom slavujem, koji je, valjda, otišao da »fruštukuje« mravija jaja.
Radičević, Branko - PESME
“ Tako deca lepo mole, A sluša i maja, Loži vatru, sprema tavu I masla i jaja. Ali škripe kujni vrata: Ko li i otvara? Uđe neko: — „Dobar veče!“ — To je baba Mara.
I tako ti propade Kajganica jadna, I deca je ostaše I željna i gladna, Jera nije kokica Jaja više snela — Ao, bako zlosretna, Voda te odnela! (RADOST I ŽALOST) Dedu, dedu — Da zavedu Lako kolo Naokolo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Mamu su obilazile kume, prije i naše raskvocane tetke i ujne s torbicama punim darova: oraha, jaja, suvih krušaka ili bar krastavaca — daj što daš!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— upita car, a siromah odgovori: — Bog je nju umudrio i naša jadna siromaština. Tada mu car dade trideset jaja i reče mu: — Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže piplad, pak ću je dobro darovati, ako li
Tada mu car dade trideset jaja i reče mu: — Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže piplad, pak ću je dobro darovati, ako li pak ne izleže, hoću te staviti na muke.
Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri. Ona pozna da su jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti a da će se ona za sve brinuti.
“ — Kad te car zapita kako može roditi vareni bob, a ti reci: „Kao i iz varenijeh jaja izleći se piplad.“ Siromah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide, on stane vikati: — Haj,
A on mu odgovori: — Čestiti care, kao i iz varenijeh jaja izleći se piplad. Stavi se car odmah da ga je šćer naučila, pa zapovijedi slugama te ga uhvate i dovedu preda nj, pa
se jadna raja, te kravu podijele; ali aga ne šće ni Đurđevdan čekati, akamoli kijamet, no odma kad počeše šarena jaja, te od čipčije do čipčije na konak, da kravu naplaćuje.
— Kad dođem na pazar, ovo ću mlijeko prodati, pa ću kupiti jednu pilicu, hraniću je dok mi pronese, pa ona njezina jaja naleći, a kad se pilad izlegu prodaću kvočku i pilad na pazaru, a kupiti jednu jagnjicu, pa kad mi se objagnji prodaću i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— odgovara on. Tada utvrđujemo da je petnaest jaja polupano, hleb natopljen sokom od zaleđenih višanja, koje su se u međuvremenu otopile.
Tako njegovo bekstvo u drogu načisto propada. Ali što jes, jes, mogli smo do mile volje da mažnjavamo tvrdo kuvana jaja, to je istina. Prvi dan nekako i prođe, ali drugi!
Kao, gleda me, a u stvari soviše! Dovatim dva tvrdo kuvana jaja i pružim joj jedno da se malo povrati od gladi, a ona — znate li šta je uradila?
Sutradan, opet tvrdo kuvana jaja! Matori džonja pred ogledalom i tera nas da mu kažemo koliko je već smršao. Naravno da je omršaveo kad stalno uvlači
Znate već taj sistem — kao, tanjir, pa na njemu kuvana jaja, mrvice sira i svačegarce pomalo, a okolo — peršun i ostale travuljine u ogromnim količinama! To, zbog dekoracije!
Ni Ciganke što se menjaju za ćurke i jaja ne kucaju više na naša vrata. Ostali poznanici su toliko pakosni da samo čekaju da nas uvate bez kinte, pa da se
utvrdila da je ono blazirano čudovište preciznim hicima porazbijalo o fasadu zgrade vizavi od preko puta dvesta komada jaja, kupljenih od strane moje bakute u Malom Mokrom Lugu po veoma povoljnoj ceni za nastupajući Uskrs.
Svet je čudeći se gazio do kolena po ljuskama od jaja, dok je sama kuća ličila na nadrealistički omlet. Maksimalan fazon! Dođe mi da zakukam!
u sauni, a posle trlja snegom, dok su u Briselu umesili džinovsku tortu od sedam metara sa dve hiljade osamsto pedeset jaja i, što je naročito zanimljivo, trista kila oraja, a u dalekoj Norveškoj desetine hiljade stanovnika Osla isfuralo na
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
II Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja: o vrat mi grlen laste brišu krila u sunovratu. Trešte gnezda, jaja po zraku zvone. Gluvog doba svila u ćuku gudi. (Dotiču mi čula kadencu kosa, rukovet kraguja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Po svunoć sanjam skrivenu stazu ispod Babića gaja, gnezda u granju i laku svraku kojoj sam krao jaja. Sećaju me se drugovi stari — otkad zajedno nismo!
Oblak od ptica po travi pao, pokraj njih vidiš stražara noja. Taj nosi jaja, ujka mi kaže, velika tako — ko glava moja.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
PAUNI Misli se da je mnogo pohote u kricima našim i u perju čije su boje gušće od bića zbijenih na dnu jaja, sa zavišću se priča kako duboko u ložnice zalazimo, no gledajte: mi samo pratimo gospe u zlatnim odorama kad s
ode niz tarabu prokletu prteći na leđima izdajnika brata German beo kao kreč vuče nešto zlata Latin slika presna jaja ostaje samo seljak na lošem putu obaljen i psi mu ližu rane. *** Boga ti božjeg, šta se to s neba slama!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
zapitala bi ga ona jutrom. — Kako hoćeš, ali gotovo ... imamo mlada sira, luka, jaja, šta ćeš više. Nek ostane koja krajcara za brata.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Nikad! Ni po cenu života! TREĆA GRAĐANKA: Nemate obraza! TOMANIJA: Da jaja nisu po deset iljada komad, ja bi vas lepo odavde ispratila! JELISAVETA: Ko si ti da mi pretiš?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A sećam li se strine, koja je imala običaj da ređa jaja, na krevetu, pod jorganom, u gostinskoj sobi, u koju niko nikad ne ulazi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
UČITELjEVA PRIČA Na stolu se crvene lepo obojena, išarana, pa zatim zejtinjavom krpom obrisana uskršnja jaja, što ih je vredna i marljiva domaćica brižljivo naslagala na okruglu tanjiru.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
NAROD: Dole Ua! Ua! Ua! (Na pozornicu lete krompiri, glavice kupusa, jaja, kojima Jevrema narod gađa.) IVKOVIĆ (trgne se s prozora i živo se objašnjava sa onima u njegovoj sobi).
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— E, zar?! E, onda ti ostani, a ja ću se sad vratiti. Ostani te mi malo kajgane za večeru zgotovi. Evo na, kupi jaja, a ja odoh malo u tu mehanu na jednu rakiju, pa ću se odmah, k’o što rekoh, vratiti.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Svaki živi stvor mora imati svog pretka koji ga je rodio ili neposredno živog, ili preko jaja koja iz sebe izbacuje.
na okeanskoj pučini, kome su prirodnjaci dali ime »plankton« i koji je sastavljen iz bezbroja mikroskopskih biljaka, jaja, larvi i najsićušnijih mikroskopskih životinjica što slobodno lebde u površinskim slojevima okeana.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što jastrebu oće naočali? No lomite munar i džamiju, pa badnjake srpske nalagajte i šarajte uskrsova jaja, časne dvoje postah da postite; za ostalo kako vam je drago!
SVI IZ GLASA: Tako, već nikako! MUSTAJ-KADIJA Što zborite? Jeste li pri sebi? Trn u zdravu nogu zabadate! Kakva jaja, poste i badnjake vi na pravu vjeru tovarite? Rad noći se zublje uvijaju, ali što će u sunčane zrake?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A na prvom mestu se isticalo jedno veliko parče pite, koje se i belinom svoga brašna i množinom jaja i sira odlikovalo. — Evo, na, Sofke! — poče je Magda nuditi njim, pokazujući glavom.
Deca su dole, u kujni, od Magde dobivala kolače i crvena jaja. Mati, sva srećna, služila je goste naročito duvanom i jednako razgovarala, svakom pričala i kazivala o njemu,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zec jedan, u toliko, iskoči iz grma. Ćeklić se diže, pa mnijući da je ono ždrijebe iz jaja se izleglo, stane ga vabiti: pšjo malo, pšjo malo, ovamo ti je majka!... Zec, kao zec, ni strva mu niđe...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ali su već uspelije: Koji je čam nizak kao trava? (Ječam); Ide seljanka i nosi kotaricu sa dvadeset jaja; ispalo jedno; koliko joj je ostalo (Nijedno, jer ispalo je dno).
Zamršeno kao arapska kosa. Zasukao brkove kao da će amove njima krpiti. Igraju joj oči kao na zejtinu. Ide kao da jaja nosi na leđima. Izvukao se kao tarana iz lonca. Jak kao zemlja. Jako vino kao grom. Jede se kao mesec.
V) PRENESENOG ZNAČENjA 1) OZBILjNI A) ČOVEK (NjEGOVE OSOBINE I SVOJSTVA) Ako mu kokoš po dva jaja ne nosi, on je ne hrani. Bi se na srebrnoj pari obrnuo. Brži je od srne, hitriji od kune.
— Stvar branjena većma je žuđena. — Slađa smokva preko plota. — Tuđa koza puna loja. — Tuđa koka ćureća jaja nosi. — U tuđoj ruci uvek komad veći. — Lasno se vjeruje što god se želi. — Što je žuđeno, sveto je i posvećeno.
Koja majka nema toliko jaja koliko baba-korizma zaište, ne vraća joj se dijete; zato... ne valja uz post jesti jaja, da o Uskrsu ne bi premanjkalo.
Koja majka nema toliko jaja koliko baba-korizma zaište, ne vraća joj se dijete; zato... ne valja uz post jesti jaja, da o Uskrsu ne bi premanjkalo.
A ti pile piteto! 9. Kad bih dugo živjela Kad bih god’nu poživjela, Ja bih koku podranila: A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići!
Da bih drugu poživ’jela, Ja bih patku podranila: O ti, pate, šever-pever! A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići!
Da bih treću poživ’jela, Ja bih gusku podranila: O ti, guso, šigo-migo! A ti, patko, šever-pever, A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići!
A ti, gusko, šigo-migo, A ti, patko, šever-pever, A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići!
O ti, maco, mau, mau, O ti, gusko, šigo-migo, A ti, patko, šever-pever, A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići!
moja, A ti, vuče, bau, bau, A ti, maco, mau, mau, A ti, gusko, šigo-migo, A ti, patko, šever-pever, A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” upita car, a siromah odgovori: „Bog je nju umudrio i naša jadna siromaština:” Tada mu car dade trideset jaja i reče mu: „Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže piplad, pak ću je dobro darovati, ako li
jadna siromaština:” Tada mu car dade trideset jaja i reče mu: „Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže piplad, pak ću je dobro darovati, ako li pak ne izleže, hoću te staviti na muke.
” Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri. Ona pozna da su jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti a da će se ona za sve brinuti.
”” Kad te car zapita kako može roditi vareni bob, a ti reci: kao i iz varenijeh jaja izleći se piplad.” Siromah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide, on stane vikati: „Haj volovi,
” A on mu odgovori: „Čestiti care, kao i iz varenijeh jaja izleći se piplad.” Stavi se car odmah da ga je šćer naučila, pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu
Tek što uljeze u kuću, đečica skoče oko njega onako gladni i kažu mu da je tica snijela dva jaja, i jedno od đece reče mu da pođe u pazar ova dva jaja da proda, i što od njih uhvati da im za ono kruha kupi.
skoče oko njega onako gladni i kažu mu da je tica snijela dva jaja, i jedno od đece reče mu da pođe u pazar ova dva jaja da proda, i što od njih uhvati da im za ono kruha kupi. Nasmije se otac put njega, no i uzdahne govoreći: „Jadno dijete!
Nasmije se otac put njega, no i uzdahne govoreći: „Jadno dijete! što ću za ovaka mala dva jaja uhvatiti?” No ono mu odgovori da će mnogo i mnogo uhvatiti.
što ću za ovaka mala dva jaja uhvatiti?” No ono mu odgovori da će mnogo i mnogo uhvatiti. On pođe su ova dva jaja u pazar, i srete na vratima od grada nekakva čoeka, | koji tek što viđe jaja pritrča k njemu i upita ga šta ište za
On pođe su ova dva jaja u pazar, i srete na vratima od grada nekakva čoeka, | koji tek što viđe jaja pritrča k njemu i upita ga šta ište za njih, a on mu odgovori: „Što daš, teke da mogu kupiti za sebe i za svoju čeljad
” Čoek mu pruži zlatni cekin govoreći: „Evo ti za njih ovi cekin, a evo ti ovi drugi da mi kažeš otklen ti ova jaja.” On mu sve kaže, i kad ga onaj čoek zapita bi li mu i ticu prodao, on odgovori da bi za dobru cijenu; te oni zajedno
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sve to sad prskano hemikalijama, nazor sazrelo, nazor obrano! Ni kupus, ni krompir, ni jaja, ni cvekla, nisu ti više prirodnog porekla! ANĐELKO: Da mi je da prepešačim sve od Zemuna do Karaburme!
IKONIJA: Gde reče crevca, da l bi ti nešto da možda prezalogajiš? ANĐELKO: A šta kažeš za jedna jaja, sa slaninom? IKONIJA: Jaja imam odlična, i to seljačka! Spremide, Cmiljo!
ANĐELKO: A šta kažeš za jedna jaja, sa slaninom? IKONIJA: Jaja imam odlična, i to seljačka! Spremide, Cmiljo! ANĐELKO: Da se ja onda raspremim, dok jaja budu gotova!
IKONIJA: Jaja imam odlična, i to seljačka! Spremide, Cmiljo! ANĐELKO: Da se ja onda raspremim, dok jaja budu gotova! (Izlazi) CMILjA: Zgodan ovaj! IKONIJA: Nije da ga uzmeš za pelcer!
IKONIJA: Spremaj tu kajganu, i malo manje fantaziraj! (Izlazi) CMILjA (čežnjivo, zaneseno, lupajući jaja u tiganj): Tek ga videh, a već živo snujem kako da se šnjime registrujem!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sad metni prama ovoj nauci onu drugu, onda da ne jedeš meso, nego samo sir i jaja; a onda ni ribu, a onda ni zejtin ni ajvar i pročaja.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bjehu tri pečene pastrmke. Zatijem izvadi desetak jaja, jedan sirac, prijesnu pogaču, viljušku, nož i čašu. Kušmelj, češkajući se jednako po glavi, biće mislio: „Lako je tako
— A je li čemu? — prekide Osinjača, pitajući fratra. — Vire mi, nije loše! — odgovori Stipan, pa poče ljuštiti jaja. — Taa-a-ko! A oćeš li dati braći da skvase grla?... Jeste li večerali, ljudi? — Jesmo, jesmo! — Taa-a-ko!
Sutradan rano, Čmanjak izjede dva popržena jaja i popi čašicu vina. Strina mu Controna, obišavši ga još jednom, podjemči svojom dušom da će ozdraviti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
će mu zabraniti da joj plot preskače, nazivala ga lopovom, neradnikom, gladnicom, a njegovu decu napužama što joj kradu jaja. Zato nije hteo onda u livadi, kad su plastili seno. Da vidiš šta je muško.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
! I toga dana istoga, Sekula Resimić, koga kolektivno optužiše seljanke iz Jarebica da je od njih kupovao jaja za oficire a nije platio, izvuče za svako jaje po jedan šamar iza klempavog uveta, koje mu se crvenelo zadugo posle
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
AGA I KADIJA 263 SELjANIN KOD KADIJE U SUDU 264 SELjAK I KADIJA 265 ZAKOVRČITI I OTKOVRČITI 266 PECI, BABA, DEVET-DESET JAJA 267 KRŠĆANIN I TURČIN 268 HADžIJA S ĆABE ČUVA PRAVE RAJE 269 ČIPČIJA I AGINSKI KONj 270 RAJA I TURCI 271 DOBRO JE ĐE I
PIJEVAC NA DIVANU Bio djed i baba, pa baba imala kokoš, a djed pijevca; pa kokoš babi snijela nekoliko jaja, a djed vidio u babe jaja, pa zaiska u babe dva-tri jaja da mu dade.
Bio djed i baba, pa baba imala kokoš, a djed pijevca; pa kokoš babi snijela nekoliko jaja, a djed vidio u babe jaja, pa zaiska u babe dva-tri jaja da mu dade.
imala kokoš, a djed pijevca; pa kokoš babi snijela nekoliko jaja, a djed vidio u babe jaja, pa zaiska u babe dva-tri jaja da mu dade. A baba mu veli: — Ne dam, boga mi, nijednoga; eto ti pijevca pa ga oćeraj nek ti donese jaja.
A baba mu veli: — Ne dam, boga mi, nijednoga; eto ti pijevca pa ga oćeraj nek ti donese jaja. A kad djed čuje, išćera pijevca pa ga zaćera preko polja. A pijevac pomisli: „Kuda ću ja sad?
A baba to vidje, pa iska dva-tri dukata. A djed joj reče: — Ne dam, boga mi, nijednoga; nijesi ni ti meni dala jaja. Već lijepo oćeraj i ti svoju kokoš u svijet kao što sam i ja svoga pjeva.
— upita car, a siromah odgovori: — Bog je nju umudrio i naša jadna siromaština. Tada mu car dade trideset jaja i reče mu: — Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže piplad, pak ću je dobro darovati; ako li
Tada mu car dade trideset jaja i reče mu: — Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže piplad, pak ću je dobro darovati; ako li pak ne izleže, hoću te staviti na muke.
Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri. Ona pozna da su jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti i da će se ona za sve brinuti.
Kad te car zapita kako može roditi vareni bob, a ti reci: kao i iz varenijeh jaja izleći se piplad. Siromah posluša šćer, pa otide te stane orati.
A on mu odgovori: — Čestiti care, kao i iz varenijeh jaja izleći se piplad. Stavi se car odmah da ga je šćer naučila, pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu preda nj, pa mu
— Milija prva. — E dobro, u srebru ti se okovala, a kaži mi: ali ti je milija ona kokoš te ne nosi jaja ali ona te nosi? — Milija potonja.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ona je imala dve krave i puno kokošiju i patki, a prodavala je puter, jaja i živinu. Njen sin Kristifor prodavao je po kućama u Paseiku, Belviju i Njuarku u Nju Džerziju drva za potpalu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A oni, gorštaci, neuki, na svaki način nastoje da fratra odobrovolje: daju mu i jaja, i masla, i runo vune, i školca; daju mu, a štede na svome zalogaju.
Devojka uze jedan prsten i jednu ukosnicu, i, izvadivši iz nedara nekoliko jaja, poda ih u zamenu staroj pretrgi. Zakitivši se time, beše zadovoljna i jače stište ruku svome Marku.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1893. BABIN SAVET Ako voliš jaja jesti, Ne smeš klati koke svoje. Bez kokoške nema jaja. Nije l’ tako? — Jest, tako je!
»Javor« 1893. BABIN SAVET Ako voliš jaja jesti, Ne smeš klati koke svoje. Bez kokoške nema jaja. Nije l’ tako? — Jest, tako je!
Bez kokoške nema jaja. Nije l’ tako? — Jest, tako je! Ako želiš kokoš peći, Onda ne smeš jaja jesti; Jer bez jaja nikad nećeš Kokošaka proizvesti. To je savet što ga daje Naša mudra baka.
Bez kokoške nema jaja. Nije l’ tako? — Jest, tako je! Ako želiš kokoš peći, Onda ne smeš jaja jesti; Jer bez jaja nikad nećeš Kokošaka proizvesti. To je savet što ga daje Naša mudra baka.
To je savet što ga daje Naša mudra baka. Ko posluša neće jesti Ni jaja ni kokošaka. * * * Mnogi savet koji čuješ Ovim istim duhom diše: Štedi ovo, štedi ono — Da ostane babi više.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Grdi me što sam za tri poklonjena jajeta dao deset franaka. „To je takođe udešeno; jaja su mućkovi. Trebalo je da probate, da li tonu ili ne u vodu.
“ U okrugloj kolibici inače kao na kakvom bunjištu masa prljavog korenja, polupanih kalbasa, ljusaka od jaja. Na zidu razapete prašnjave kože antilopa, krokodila i guštera. Vrlo siromašan dekor za prvu sveštenicu sela.
Neuredan je, bos, neotmenih, prostačkih pokreta. Dočekuje nas u svečanome dvorištu i odmah nam daruje tanjir belih jaja i belu kokoš.
polepilo se uprljano belo perje od poslednje žrtvovane kokoši, vuku se oko njega prazne lobanje koza i antilopa, ljuske od jaja. Pojavljuje se Pebenjani, kralj, koji je u stvari sin Krokodila i sâm Krokodil, uvijen u plavi ogrtač.
Kraljica će načiniti futu od pirinča i kokoši. Sam kralj donosi mi kokošija jaja i fetiše rezane u drvetu. N. i ja ručamo tako stvari koje su izvanredno ukusne; sos kojim je preliven futu bio bi
Sa vrha blešte nojeva jaja. Pod njima, milion džinovskih lešinara uzleće ili drema po ovom gradu–fosilu. u predelu Gornje Volte, i posle u Sudanu,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Šta ćemo, takav je rat; mora ce ginuti. — Kao velite, kad se pravi kajgana mopajy ce lupati jaja. — Upravo tako! A kako vi T....., jeste li vi pristalica ili protivnik rata?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Savijača i gužvača I prebele pogačice, Šeširići za pekmezom, Lukumići i maj viši I pečenja svake struke, I crvena jaja tu su, Radost dece o uskrsu.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Treba da se lečiš, trebalo bi da ideš u kakvu sumpornu banju. To su one banje što smrde na pokvarena jaja. ŽIKA: Jest! JEROTIJE: Ja mislim, gospodo, prvo i prvo, da se napiše jedan raspis svima predsednicima opština.
Nek se i panduri konjanici malo razdrmaju, i inače ništa ne rade do što idu po selima te zbiraju jaja za činovnike. Pa onda, ti panduri zarađuju lepu paru i na švercu, pa je pravo da se i oni oduže državi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Poznata je i izvesna vrsta pričešćivanja tisovinom: na Uskrs, ko nema posvećenja [»pogača, prešak sir i jaja, što se blagosilja na Veliku subotu«] neka prigrize dva-tri listića od osvećene t.
— Pretpostavlja se da je bojenje u crveno broćem, koji uspeva u našim krajevima, bilo »opšte, i za uskršnja jaja i za bojenje tekstila«, a kao najstariji spomen o tome (iz šesnaestog veka) smatraju se stihovi Mavra Vetranovića:
(iz šesnaestog veka) smatraju se stihovi Mavra Vetranovića: »Ošlji badem jošte raste i broća se još nahodi, U što žene jaja maste Uskrsenje kad prihodi« (ibіd., 23 id). Bršljan.
s., 26, 1971, 47). Kukurek. U Gruži, posle Đurđevdana, stavlja se k. u gnezda, da bi kokoške nosile jaja, i »oko karlica u koje se razliva toplo mleko, da ga čuva od kvara« (SEZ, 58, 1948, 333).
se upotrebljava radi ispunjenja različnih žela: na Sv. Varvaru polaženika daruju orasima — »da bi kokoške nosile jaja« (GEM, 28—39, 1965—1966, 193, Resava); u božićnu pečenicu »momci i devojke stavljaju i oraha da se okreću oko ražnja
šipke na koje su nabodene ljuske od jaja sa uskršnjih poklada (ibid., 270). U Leskovačkoj Moravi — to je zanimljiva pojedinost — »kad sprovod ide kroz mahale,
Zbog svega toga vrača se i pri setvi p.: počinju da ga seju (žene) na Veliku subotu, da bi bio debeo kao uskršnja jaja, i vode računa da je tada »pun mesec i da još raste«, jer, ako bi bio »prazan mesec«, mahune bi ostale prazne ili bi
se može doći pomoću kornjače ili (kako se ona ovde zove) željke. Nađu se njena jaja i ograde da ne može da im pristupi. Kad to vidi, opa se vrati, nađe r.
Kad to vidi, opa se vrati, nađe r., donese ga i metne na ogradu, koja se od njega sruši, i ona dođe do svojih jaja. Ali teško ko može ugrabiti r., jer ga ona proguta čim sruši ogradu (SEZ, 72, 1958, 204).
Bilje razno (pomešano) u jednoj magičnoj radnji predstavlja veoma čestu pojavu. Upotrebljava se za bojenje i šaranje jaja (GEM, 20, 26—30, 40 idd; GZM, n. s.
Ćipiko, Ivo - Pauci
sobom punu torbu kojekakvih stvarčica: sklenicu masla, pregršt uštipaka, ugojenu pilicu, nekoliko pačica duhana i šest jaja, čime će darivati kuma Marina, djecu mu i ženu.
Kod večere stara moli ga da se s čime založi: svarila mu nekoliko jaja. Ali ni majčine molbe ne skloniše ga. Tek okusivši, brani se: — Ne mogu, majko!
Raspružio ruke iznad sebe, a u svakoj ruci drži po nekoliko jaja... U smrtnome strahu napreže se Rade da ga zamoli da mu pomogne, ali riječi ne može da izgovori ...
prilazi bliže, onako težak, uzvrtio se, htjeo bi da mu pomogne, ali jednako drži ruke iznad sebe i u rukama su mu jaja... Obazire se uokolo da ih negdje položi na sigurno, ali nikako da ih iz ruke ispusti. A Radi došlo do grla i guši se..
A Radi došlo do grla i guši se... Napreže svu snagu da mu kaže da baci jaja iz ruku, da mu pomogne, jer sada će glavu izgubiti... No zaludu... I uto, teško dišući, oznojen, probudi se...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jedan obesni deran među njima setio se zgodne ujdurme. Razlupali su oko pećine ptičija jaja, pokidali ptićima glave i njihova majušna tela zatrpali lišćem.
Prozvali su ga Jajara, što bi otprilike značilo: seoska paščurina koja kupi jaja sa pologa. Vremenom se ime Jajara pretvorilo u Dandara, što je značilo skoro isto: olinjali džukac, šugav i pun buva,
Ona runjava vojničina (bože, kako mrzim tog klipana) namerava da me nasadi na vrh Kule kao kvočku na jaja, da onde sedim i da odozgo pratim šta rade razbojnici, da brojim žive, mrtve i ranjene i da sve to beležim.
je sušta radost: radosni su matori hrastovi jer se zaodevaju lišćem, radosne su ptice jer su se po gnezdima rasprsla jaja i iz ljuski se promolile ružičaste glavice ptića s otvorenim halapljivim kljunićima, jedino možda crvi nisu radosni ili
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
pozvan na bogat i raskošan ručak, stigne čitav sat kasnije, kad je sav ručak pojeden, pa mu ponude da mu obare tri jaja i još ga ljubazno pitaju: želi li rovita ili tvrdo skuvana.
Taj nagon se u životu čovekovom svega dvaput javlja: jedanput, kad oseti potrebu da krade tuđe kruške, oraje i jaja; i drugi put, kad oseti potrebu da krade tuđu čast.
Tako, na primer: Simu Jankovića koštalo je 380 jaja; Peru Vukića dva para gusaka, pet pari pilića i 140 jaja; Milenka Purića 100 glavica kupusa, sedamnaest venaca crnoga
Tako, na primer: Simu Jankovića koštalo je 380 jaja; Peru Vukića dva para gusaka, pet pari pilića i 140 jaja; Milenka Purića 100 glavica kupusa, sedamnaest venaca crnoga luka i deset pari telećih nogu za piktije; Janka Popovića
Jednom dovedoše preda nj tri Ciganina, od kojih je prvi krao drenjine, drugi jaja, a treći lubenice. On ih postroji u red i dade prvome jednu drenjinu, drugome jedno jaje, a trećem jednu lubenicu, te
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ili izvlače nekakvu blatnjavu gužvu, sastavljenu iz sraslih loptastih oblika, kao jaja, onda ih pore i halapljivo jedu neku žutu, masnu i ljigavu materiju. Gledamo ih sa otužnim izrazom lica.
Petrović, Rastko - PESME
uznesen; Orla sen krila mojoj seni dodaje, Da čudne moći što mi nebo zadaje: Pod senkom mojom eno brode dečaci, Jaja gusaka kupe kao divljaci; Možda ću biti o njihov čun raznesen.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
veš kad se suši preko avlije, hranio živinu i znao uvek tačno koliko ima petlova, kokošaka, pilića, pa čak i snesenih jaja i od svojih i od tuđih, komšijskih kokošaka, i to sve bez ikakvog duplog trgovačkog knjigovodstva!
— veli mali Manulać, oliznu nos i predade majci skoro snesena i još vruća jaja. — Što da se arči mâl?... Pare su to!... Nesu kruške divjake!... — dodaje i pogleda u oca.