Jakšić, Đura - PROZA
Grom ih spalio! — I on ljutito stiskivaše pesnicu, a od jeda mu drhtaše usnice. — Al’ neka, čedo moje! Još za koji dan, pa ću biti sam svoj tutor, i onda neću njih, nego ću tvoga
Obradović, Dositej - BASNE
decu, dakle, valja čuvati od svakoga i u šali i bez šale laganja i s zlim i lukavim namjerenijem govorenja, kako god od jeda i otrova. Ibo, ako se iz detinjstva tome nauče, za života se neće moći odučiti.
Mi svi sebe prirodno ljubimo, no zato je li pravo da sami sebe zaslepljavamo i varamo? Nipošto. Evo kako baš svrh ovoga jeda|n Francuz vrlo lepo govori: „L' amour propre bien entendu corrige de tous les défauts et prévient toutes les fautes de
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
a kad bismo nasred Drine, a Kulin kaže: „Vala imam dva književnika, jedan turski a jedan vlaški, oba su bogomoljci, jeda i ja s njima na selamet iziđem!” Čovek veseljak. Pređemo, i ja i Čupić, čekamo dok nas zovnuše u jedan vrlo golem čador.
27. marta, kod Nedobe pitam: „Jeda što?” Kaže: „nema”. 29. marta, kod Nedobe. Kažem, kako pišu iz Srema: da i̓ teraju sudovi, da im se potpišu da su
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A sad, kad si se primio da doneseš poruku Kruškinu meni, odnesi i moju njemu!... Zbogom! Pop je drhtao od jeda. On bi voleo da je ne znam šta izgubio nego što je ovo čuo... — Ali, sedi, popo! Sedi, Jovo!...
I iziđe iz šatora, a njegovi za njim. Stojan je drhtao od jeda, ali je osećao da Miloš govori istinu. I on, koji je umeo nadgovoriti najrečitijeg čoveka, ne umede sad reći reči;
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Znam da će pući od jeda gospoja Sida kad samo vidi kako je dobar moj kvasac! Pa kernštrudla lepo narasla, pa mekana k’o duša.
— A šta vam je sad naspelo, gospoja-Sido?! — pita je gđa Persa, a sva pozelenela od pritajena jeda. — Prokleti ovi mlađi! Baš se čovek ni za časak ne može na njih osloniti!
Siroma’ mladić! Možda i plače sad od jeda i sramote! Al’ baš da vidim!« reče u sebi Jula, pa pritrča lako tarabi, i stade zavirivati kraz tarabu u tetka-Makrinu
Ta di bi se ti, bog s tobom — produžuje gđa Persa sva zelena od jeda — vozio s kim bilo! Traži druga kola, ta bar toga zelja ima dosta, fala bogu. — Ima kola, al’ nema arnjeva, milostiva!
A znam već i zašto ga je i zadrž’o. — Po-poljubite se! »I poljubimo se«, — citira gđa Persa, sva zelena od jeda. — O, poljubio se ti s tvojim pokojnim tátom Averkijem što tamo na duvaru visi! — Ali, Persida, čekaj, čekaj, molim te.
Bilo pa prošlo! — Pravo kažeš! Bože, kad preksutra sretnem u porti Persu, — no, ta će me, znam, pojesti od jeda i pakosti. A baš ću gledati da se sretnem š njome! — nego, rihtih, umal’ nisam zaboravila.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sad tek vidi da će ga Babonja nadmudriti. Rogozić se od jeda razboli. Mica mu ne da dahnuti, sve mu prebacuje što tako dugo traje i pripoveda mu šta sve Alka protiv njega i nje
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Lice joj je bilo skamenjeno od jeda. Supružnici se ipak poljubiše, pred sluškinjama – reda radi. Trifun, kao u vetar, reče još nekoliko reči, ženi.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
A moja kumača i Nata Mišina pući će od jeda. (đipi, pa podskakuje.) Blago meni, blago meni! (Odlazi.) UGLED 4. (Druga soba) MATI I DEVOJČINA TETKA TETKA
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
panj, tupo usamljen, oljušten, ali ja sam uvijek umjesto njega gledao rodnu staru trešnju i u njenim granama ponekad brižna jeda, ponekad raspričana strica, moje vječite i vjerne dobrotvore u ovome svijetu koji sve više osvaja zima.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Pogodite. NANČIKA: Valjda je palo jedno tri hiljade. MILČIKA: Oho! Petnaest. Mesaroš skočio je od jeda i žalosti u vodu da se udavi, i jedva su ga spasli. NANČIKA: Vidiš, pa srdiš se što ti otac drži sa Srbljima.
ZELENIĆKA: Ništa, samo ako je mnogo Madžara palo. ŽUTILOV: Palo i je, te se broja ne zna. Zato od jeda i žalosti svo selo spale. LEPRŠIĆ: Varvari! ZELENIĆKA: Ništa zato; platiće se sve to iz dobara buntovnika.
Milićević, Vuk - Bespuće
i klimahu oborenim glavama; njega je prestravila ova nesvjesna, mirna, tiha bijeda koja se osjećala u ovoj kući, bi jeda pred kojom su svi sagibali vratove, poslušno i pokorno, bez pomisli da imaju pravo da se bune.
Radičević, Branko - PESME
evo tužan sada Njenu glavu nasred Beograda, Ona s' diže, pa gleda da nađe Ono svoje smrskano komađe, Da s' napije jeda i otrova, Da započne jade vam iznova, Da zamagli vaše bele dane, Da pozledi te zarasle rane Da u krvci vašojzi
132. Da mož' ujest samo sada, Ali ni to Srbin ne da: To je ubi, ao jada, Ta pući će oda jeda!... Sikće opet, psuje, viče: „Ovakviče, onakviče!“ 133.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kako šta je, rođo? Preslišaj ti njega, čati ko iz knjige, milina slušati. — Hm, Radojica! — otrovno frči stric i od jeda bježi napolje. Baš će sveti Petar slušati svakakvo goveče i njegovo baleganje — pljes, pljes! — ko krava.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Za tebe bejah Bog, idol i najsvetije biće. Koliko puta me zatičeš. Zamišljen sam, ljut, cepam hartije i bacam od jeda knjige. Ti dolaziš tiho, na prstima i, zastajkujući, pitaš me: — Šta ti je, Kojo? — Ništa. — Pa ne ljuti se, što?
i natapala ih, već ih ostavila te voda otišla na stranu, u susednu njivu, on se zgranu, uzdiže motiku i, sav cepteći od jeda i besa, ustremi se na nju. — Šta je ovo, a-a-a? — zaciča on. — Ne, Jovane!
— Ženska strana! ... — A stric stao, zgranuo se i sav se trese od jeda. — Ti li bre, pseto?! — viknu on gušeći se i dohvati štap te lupi Stanoju po glavi. Šiknu krv.
Počeh da kidam jedan poveći grozd. Ne mogu, jak. — Na ti kosirče! — šanu i pruži mi ga. — Neka. Mogu rukom. — I od jeda što ne mogu, seknuh, da sva zrna popadaše. Osta samo peteljka. — Čekaj. Ja ću... — I saže se.
Majka otišla, ali se na po puta vratila. Rukom se udarila po čelu od jeda na samu sebe: — Luda je! Što ja ćutim? Što ja nju slušam? I vratila se, da je pita zašto neće.
Kostić, Laza - PESME
Na ulici nema sveta, samo što po snegu šeta jedna moma. Odelo je snežno, belo, na brežne joj palo grudi, sneg od jeda čisto studi; uzalud mu Mesečina svetlo čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako strukom, kako belom,
Zaman ga vabe poslednjim kajom sinovi doba, zadahom groba zadiše zloba pijanog Švabe. Al' nije Švaba: — od jeda mrska svetska se guja u kolo savi, rođenim telom svojoj će stravi glavu da smrska. Nesrećna glavo!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dugo se mislio i premišljao pa najposlije pane mu na pamet da nešto slaže, pa jeda tijem kakogod do para dođe. Otalen ti on odmah skoči, uzme čibuk i duvankesu u ruku, pa upravo u kahvu među svoje
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ali zna on šta radi, žao mu je da mi i jedan sat, jedan minut prođe u miru bez jeda. PERSIDA (O, bože, bože!) SULTANA: Šta mumlaš, nemaš svoga posla? Sestro Luciferova, ti ćeš mene u grob oterati.
Misliš, ne osećam ja šta ti misliš? Ti si muž! Drugi bi ljusno od jeda kad bi vidio da mu je žena nezadovoljna, a on se jošt raduje. TRIFIĆ: Ti si pravo dete. SULTANA: Dete? (Plače.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA: Odista, navalili svi. DANICA: Sirota tetka, razbolela se od jeda, a i ja... MIĆA: Ne vidim, zašto se morala razboleti zbog toga? DANICA: Pa kako, zaboga? Ovo je...
DANICA: Ali kako da ne, zaboga, kad se tetka prosto razbolela od jeda. ADVOKAT: Umirite se, sve će biti u redu. DANICA: Hvala bogu!
Verujte, ona je zbog te brige i bolesna. Ona, istina, kaže da je bolesna od jeda zbog ovog čuda što se dešava po kući, ali ja mislim da je ona u stvari bolesna zbog brige koja nas očekuje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
kao da ima kakvo pravo nada mnom. Baš ću za inat da ga jedim, još više ću da se smejem sa pisarem, nek puca od jeda«. Gojko ostade ozbiljan, večno namršten i povučen; izbegavaše svaku priliku da se ne sretne sa njom.
— Jest, i meni je ponekad tako bivalo: posle kakvog jeda i muka, nastupi iznenada nešto prijatno, reče ona, gledajući zamišljeno. — O, pa ja nisam ni stoti deo ispričao.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Biserna brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88. Ovo je vino crveno, Popijmo ga veselo, Nek ne čuje sve selo, Da smo zdravo i veselo.
zelenu, Te premeće drvlje i kamenje, Dok je našla guju otrovnicu, Zaklala je zlaćenim prstenom, Utočila po kondira jeda, Ono drugo vinom dotočila, Pa ga dala svom bratu rođenom, Te je svoga brata otrovala; Pa otide momku neženjenu:
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
On već ne bi mogao da izdrži. Cipelom ili čibukom bacio bi se za njom: — Ajd’, bar i tebe da ne gledam! — I od jeda zavaljivao bi se na jastuk.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Oči Mačkove, Duvalove i Vrtirepove bijahu pune jeda. Bakonja zažmuri, zatrese malo ramenima i poče najprije istiha slagati uz opće pjevanje, pa jače i jače popusti mah
Ta braća smo, bolan!... Jesmo, križa mi, braća, gospoja. Ovo je sluga vratarski... Bakonja, pjeneći od jeda, svrati u drugu ulicu, te ustavi konja pred njekom babom, koja se prepade od njegova izgleda i pobježe.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Onda se okrenu onome što je viknuo: on grize usne i preti glavom. Zaplakaće od jeda. Pre pogibije pod brestom, on ne bi smeo ovako da ujede Aćima Katića.
Kad god sednete za sofru, hoću da se prekrstite za pokoj njegove duše.“ Rukavom je otirala suze jeda i ljutnje. Uvek je tako prekorevala decu i snahe, do smrti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Posrne l' mi katkad noga, Družina se luda smije Al' se brzo smeha trza K'o od jeda ljute zmije. A ja pijem, jošte pijem U tom mi se srce para Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od andžara. Đ.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pokušaji muškaraca, za nuždu obazrivi i puni suzdržanog jeda, da uklone deriščad ili da ih bar zadrže na nekoj udaljenosti ostali su potpuno bezuspješni: djeca bi samo prenijela
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ kad bude pehar Prepun gorka jeda, Dići će ga u vis Sirotinja bleda. Bleda će se lica Zažariti mahom, A rumen obilja Preblediće strahom.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA iziđe napolje. FEMA: Eto, vidite, sad da ne svisnem od jeda. Druga bi načinila komplament, a ona... SARA: Ala boner! To će biti mamzel, što će se para tražiti.
POZORIJE 6. JOVAN (veseo trči.) PREĐAŠNjA JOVAN: Evo me, majstorice! FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda. (Podboči se.) More, imaš li ti pameti ili nemaš? More, zar me ne vidiš kako sam obučena?
Ova polica... MITAR: Dosta, imena ti božija, prevrću mi se creva. Šta je ta žena naumila? Ajde, Evice, od jeda neću moći čitav dan jesti. (Odu.) JOVAN: Idite vi, Jovan je opet od vas sviju najpametniji.
SARA (Femi na uvo): Malo sveta ima naša frajlica. FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vidli kakav mi komplament daje?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
v'jencu tiho, rek'o bih, pripjeva; Sjetivši se iznenada, drugda se ogleda, Na oprezu da pobjegne, skupi se, sva bl'jeda, A najviše od potoka što brizga i šumi S mjesta moga skrivališta, ne čemu se glumi.
kad se Sreća m'jenja, K'o, kad zima na njih stupi, bezlisna korenja: Kad odlazim s mjesta koga, i strah mi se ježi, jeda l' bolje drugdi naći kamo noga teži; Što, premda mi serce trza, nemir daje ljuti, Vedrije mi nebo biva nego oblak sluti..
Sladak je odmor posle teških muka, Kad zlokovarstva izgnječi nas ruka, Il’ sudbe igra, puna gorka jeda, Duh izujeda.
” Pogleda ga Cvet-devojče, Na licu joj vatra planu, Il’ od jeda il’ od stida, Il’ od misli uhvaćene, — Ko će moći pogoditi!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— E, hajd’mo sad! ŠULOVIĆ: Ovo je jad! Ovo je kletva, to je nesreća! Zmijskoga jeda to su potomci, Što će nam zemlji bistre izvore Sa smrtonosnom penom mutiti. (Svi troje odlaze.
KAP. ĐURAŠKO: Pa šta još čekam?... Nije li dosta jeda izbljuvô, Dražeći svoje reči otrovom; Kao da nuka samu prirodu, Da mu glavurdu gromom razdrobi?
Jakšić, Đura - PESME
Posrne l’ mi katkad noga, Družina se luda smije — Al’ se brzo smeha trza, Kô od jeda ljute zmije... A ja pijem, jošte pijem — U tom mi se srce para — Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od handžara...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Za riđu zmiju kroz nedođiju Gini mi ginulo malo. Zmija ga jedom začedila, Na dojci se skoturala, S mlekom da jeda podoji, Gini mi ginulo malo.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Ona, sinko! Došla i veli: »Živa natrag neću, pa bijte, secite! To je. Živa ja tamo više neću!« U prvi mah, od jeda, ljutnje, umalo što se Mladen ne zaboravi, što ne prelomi pero, ne baci tevter i ne skoči da pravo tamo, kod nje, ode, da
Prepiće i našto onda nov bol, jad, što se noćas nije znao da umeri, pije koliko treba? I zato, čisto od jeda, ostavlja čašu i leže, ne da spava, nego da leži, sluša kako noć tiha, za tolike mirna, zadovoljna, polako sve se više
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A otac ti, a? — Neka, neka!... Ja sam da se dili! — i sjede naglo, i od jeda proguta pljuvačku. — Ti bi sve podilija! — opet ga stade bockati šjor Keko. — A ti ne bi? A znate zašto?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
jer ga je namah spopalo besnilo čim je čuo to grčko ime Dorotej, koje mu škripa u ušima i nateruje ga da zeleni od jeda. A i mantiju skrojenu po grčkom uzoru nije mogao da podnese. Ja nisam mislio tako.
Hteo sam da puknem od jeda. Zaustio sam da kažem da je lako loviti glupe klenove u mutnoj vodi Morave, ali neka taj veštak Dorotej pokuša da
Stanković, Borisav - TAŠANA
I kad si ti to znala, što mi nisi kazala, da i ja znam, da onda čoveka ne zovem, ne dosađujem mu? (Od jeda ne može mater da gleda): Ama, svi vi tako! Svi vi znate.
Petrović, Rastko - PESME
proklet! Proklet! Pili smo do riganja i ništenja na muži, na vrelu, Ne kidajući s usta mešinu jeda Proključalu mišicu ti belu Ja sam čitao, kao u panici, zelenu livadu deteline, van sebe da nabavim ti
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Eto oca! STANA i VASKA žurno izlaze. Ulazi Hadži Toma. TOMA (ljut, prek. Od jeda kida brojanice, te rasuta zrna prskaju po sobi i oknima prozorskim. Zabacujući koliju, ide po sobi predišući): Ja!?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ta ja sam je jednom izbrojio!“ A ja više brojiti ne smijem, već porezu ukraj sebe bacim, — jedva čekam da se skine b'jeda, jer ne mogu da gledam u njega. Petar Dobrnjac ima neustrašivo srce, mudru pamet i nesalomljivu volju velikog vojskovođe.
knjiga od naših krajina, ni od naših kotarskih serdara; već je ferman cara čestitoga, u njemu mi care zapov’jeda da pokupim četu po Udbinji, pa da idem Tijani planini, da ja tražim Kostreš-harambašu; a ja, slugo, za Kostreša ne
Ta ja sam je jednom izbrojio!“ A ja više brojiti ne smijem, već porezu ukraj sebe bacim, — jedva čekam da se skine b’jeda, jer ne mogu da gledam u njega; on je paša, a ja sam subaša.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kad već hora tome prođe a ništa nejma, hučući leleču, tuže, brinu se, od jeda se derte i stide se od pokora ljudskago im. Ama mudrice osvestne ne čine tako.
Onda već i sam Tatarhan od jeda i od derta svoga mu stade pucati kad vide s očima kako mu vojska zlom propade. Uteče ispod grada s boljima konjici, na
Kade to jadni im otac začu i vide ih što se od njih učini, napokon ih k sestri poslao, ispuni se jeda i luta čemera velike tuge i žalosti uze gaskati i plakati jecajući, derati se gorko, s naricanjem izgubljena se zatrena
izdati na gruhanje i obraz zakrih sa sramom, te u samoći sedoh, jerno dosta sam se crna čemera nagutao i pun sam već jeda. Zato probrah se da je mnogo bolje u okrajku sedeći mučati (u tome nejma glavobolje) znajući mi to da je vreme lukavo.