Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
do padenija srpskog 1813. god.” — Imperator rekne: „Šta sam ja i pre činio, samo jedared i to malo, dao vam baruta i olova.” — „Vaše Veličestvo, opet onako malo i prosimo, kao u ono vreme.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bilo je slučajeva kad su mu dovodili bolesnike koji boluju od „one” (padavice). Tako jedared dovedoše mu jednoga iz Banova Polja. Vezali ga, jer se zbesio. Popa reče da ga odreše. — Ne smemo, popo!
Znaš li ti ko je tvoj otac?... Zar ti misliš da će on slagati?... On kad jedared rekne — rečeno je!... Svu će te iseći ako mu se usprotiviš!... A on je rekao Ivanu da dođe sutra naveče!...
Ona, dakle, ima pravo prekoračiti svaki prag, ako je samo primaju... I sad kako da ide u kuću Aleksinu?... On je jedared pljunuo na nju i okrenuo joj leđa. Šta će da mu kažu komšije, pa Ivan?... A ovamo... mora ići!... U Turčina šale nema.
Zato se sad i zabrinuo. — Ali, popo, — reče — kako ću sad? Ja sam se osramotio pred Aleksom... Jedared mi je nazvao boga, a ja sam okrenuo glavu. — Pa zar si ti sam?... Ima nas dosta što smo se pred njim obrukali!
Grlo mu se sušilo... Ali on beše još svestan, još silan i besan... Ne hte vikati ni moliti za milost... Jedared mu se učini da čuje kako se reza otvara... On prenu, skoči...
Deva ispriča sve, od samoga početka. — Pa kakva mu je to tamnica? — pita harambaša. — Ja sam jedared samo zavirio! — reče Deva. — To je taki jad da i same guje beže odatle... — Harambašo!
— Stanko! — reče on. — Baš mi je srce na meri što i mene harambaša odredi!... Ne znaš kako volem što ću jedared izbliza videti tvoga Krušku!... Stanko je ćutao. U njega beše ušlo sto besova.
— Znaš li — reče Stanko — otkad se ovako ne razgovarasmo?... Ja sam željan tvoje reči! Reci još jedared da si me poželela!... I, uhvativši je za ruke, upilji u njene oči i lice...
— Blagoslovi!... — reče skidajući kapu i prilazeći ruci. — Bog te blagoslovio!... Došao i ti u svatove? — Jedared! — reče Deva i nasmeja se. Stanko, Zeka i drugi zdraviše se s njim. On samo došapnu Zeki: — Posle ćemo se razgovarati.
Okrete se još jedared i vide nju gde stoji i gleda za njim, stoji ponosita i prava kao onaj stari hrast što je vekovima odbijao vetrove i
— Ne, ne bije!!... Eto, toliki bojevi!... Pa baš, eno i Lazara! U dva maha je pucao na me, pa ništa!... Jedared udario u kapu, a drugi put u nož!... A Lazar je baš nišandžija!...” I ta ga misao sve više opijaše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Mille pardonѕ!11 — riterski se klanjajući. Ona vrćaše glavom: nema pardon. Za kaznu ja je još jedared taknem laktom. Ona načini nekako detinjski važno lice i pogleda me protestujući: šta se dirate?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Jao, teretu moj!« viče žena i diže ga. A gospodin popa samo sedi. U dvadeset i četiri časa tek ako se jedared diže da vidi, veli, konje, ili kolut oko meseca, na kom su kraju štapci, ili kakvo će vreme sutra biti.
A to je bilo ovako. Banuo jedared iznenada Gospodin Vladika u selo, a baš je bila nedelja. On pravo u crkvu na jutrenje, kad ali još nema pope, a zvonilo
pa ma se ljutili na mene, — rekla bi gospoja Persa, pop-Ćirina lepša polovina, onoj drugoj popadiji, — sve se kanem da jedared dođem kod vas na jedno pola dana, pa da vi mene lepo naučite kako vi to pravite one vaše čuvene puterkrofne.
— Ne, ne, bez šale vam kažem. Koliko sam se puta sita naplakala zbog toga. Uvek mi prebacuje moj suprug. Jedared sam se baš naljutila pa mu rekla, kad mi je stao prebacivati što ne umem tako lepo k’o vi, rekla sam mu...
— Slatka! I moja Juca tako isto. Zna vam ta svašta. Ali kažem vam, slatka, samo jedared da vidi kako se nešto gotovi, odmah ti ona, râno moja, trči kući pa proba. Ima jednu knjigu punu ispisanu.
— veli joj Jula. — Nemoj da snevaš štogod strašno, znaš... što smo razgovarali... — No, no! Ta dosta već jedared, čegrtaljke jedne, — veli pop Spira. — Pa laku noć!
A to je Tima znao dobro, možda čak i iz sopstvenog i gorkog iskustva, jer se tako nešto zuckalo i pričalo da je kao jedared, jedno predveče, đavolski perjao sokakom.
— Izvol’te paprikaša, ako vam se dopada; izvadite još jedared, — nudi ga pop Spira. — Hvala lepo! — odbija gost. — Vrlo dobro, k’o da ste mene pitali.
A jedared umalo što nije zavila gđu Persu u crno; jer kad je poletela bunaru, a Arkadija za njom saplete se nesrećom preko valova,
— Šteta! — reče Melanija i pogleda ga svojim crnim očima tako značajno da blaga Julina slika iščeze jedared zasvagda iz srca mu. Pera obori oči. — Ah, i te velike škole! — Jeste — veli Pera. — Omilitike, dogmatike, eh...
Pera je redovno svaki dan dolazio pop-Ćirinima, a tek jedared, ili najviše dvared, ako je bio kod pop-Spirinih. Gđa Sida je uvidela naskoro da za njenu Julu nema nikakva izgleda.
« Već se kajala, što je tako gruba bila kad je on spočetka onako lepo zapitao, i želela je da se samo još jedared pokaže na plotu, pa da ga lepše dočeka. »He, valjda je lud da dođe, kad ga tako dočekujem.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Razljuti se i odvaži da više ne piše. Već je gotovo na Savku zaboravio. Kad jedared dođe gospodar Siridžić sa gospođom Jelkom i Savkom u O., mesto Čekmedžijićevo. Otsednu u bircauzu.
Belkić kaže čika-Gavri da mu se Ljuba vrlo dopada i rad bi ga za zeta imati; no, ipak, mora jedared, i to naskoro, otići u O. da vidi kako stoje Čekmedžijićeve akcije. Čika-Gavra kaže na to: „Dobro!” Dođe Ljuba sa šetnje.
Belkić ih kao iz etikecije zaustavlja, no oni nipošto neće da ostanu, već obriču da će doći još jedared. I Belkić im obriče da će ih posetiti. Kad Ljuba dođe kući, počne raspitivati za stanje Belkićevo.
Već sve zna kakav je i kako mu stoje akcije. Mnogi su Ljubu pokudili, ali on neće sve da veruje, pa misli: kad se Ljuba jedared oženi, sve će to drukčije ići. Osim toga mislio je da će Ljubi u početku ma čim zamazati oči.
No gospođa Evica nije nju baš najvolela. Jedva je čekala da se jedared uda, da bi ostala sama u kući; jer premda je Marta celu kuću vodila, opet je gospođa Evica htela da se zna da je ona
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Jesam. Gospodar gleda ga napreko; Milan strepi. — Još jedared ako te uhfatim, oteraću te, znaš! Gospodar Sofra bio je strog, ali pravedan prema mlađima.
Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje. Pogled bacim još jedared na Sofiju, dobro je izmerim, pa joj rečem: „Zbogom draga“, a devojka se smerno pokloni, i tihim glasom otpozdravi:
Eto kao ja i ti, Čamčo, — odgonetne Krečar. Tako donekle se još razgovarahu, dok jedared raziđu se. V Svi se za put uveliko pripravljaju. Sastaju se, dogovaraju se.
knjizi nema više ni govora, no ponajviše o konjima, i Pera je već postao konjušar, bez konja ne može živeti i kog konja je jedared video, i posle više godina bi ga poznao i poimence nazvao.
Tek što se promolio, a njega gospodar Sofra silnim udarcem nadžakom po čelu. Premetnuo se; tek je jedared riknuo. Navale još dvojica. Gospodar Sofra malo natrag otskoči i nadžakom obori i trećeg. Eto sad četvrtog.
Ja, stari tabak, naučio sam se na zimu i vrućinu, i ta tvrdoća olakšala mi je trgovinu. Kad sam još bio kalfa, jedared u jednoj birtiji napali su dvanaest šnajdera moja dva druga. Ja doskočim, pa sve šnajdere pobacamo.
Pita kad ćeš se vratiti. — Pozdravio sam je, tek sam sad na najboljem putu. Čamča nije rado bio kod kuće, pa kad se jedared na put krenuo, nije se lasno vraćao.
On nije nikad išao običnim putem, već stranputice. Jedared iz Krakova pođe natrag, obiđe sve varoši u Galiciji, tri dana bludi kojekud; trajalo je tri godine, a žena mu ne zna
Ujutru isplate birtaša i otputuju. H Putuju dok ne dođu u varoš N... Tu će se još jedared odmoriti, pa onda upravo do Krakove. Sad padne na um gospodaru Sofri da je zaboravio kući pisati.
To je dugačak put, ali se gospodar Sofra ne dâ prelomiti, jer što on jedared u svoju glavu useli, to mu ne istera niko. Zabeležio sve stanice koje na taj drum vode u Galiciju.
Zabeležio sve stanice koje na taj drum vode u Galiciju. Putuju vrlo lagano i vrlo dugo. Jedared već naiđu i na taj put, i po tom poznatom putu upute se Košici. Putuju lagano, i dođu u Košicu.
No Pera se ne popravlja. Gospodar Sofra dugo promišlja. Gospođi Soki dosad još nije ništa o tome govorio, ali jedared već mora. Prilikom zapodene razgovor. — Čuješ, Soko, šta ću ti nešto kazati! — Šta?
Sremac, Stevan - PROZA
! Da varaš geake i da im obećavaš nešto?! — To nije istina! — brani je Jova. — Kad je to bilo? — More, zar je jedared? Da je jedared, pa da čovek rekne: Neka ga nosi đavo! I posle, da je samo to...
! — To nije istina! — brani je Jova. — Kad je to bilo? — More, zar je jedared? Da je jedared, pa da čovek rekne: Neka ga nosi đavo! I posle, da je samo to... — E, pa ono treba samo jedan da vikne: Ua!
Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama... — veli seljak, pa gleda još jedared prase. — Dede, dede, govori! Znam da ti treba porez da platiš! — Pa četiri, rođače! — odgovara seljak. — Je l’ groša?
i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na njihov ljubavni žar, ali je to sve stari žar najzad otopio. Jedared ga je i ostavila bila i odbegla nekoj svojoj tetki za koju je tad prvi put i čuo Jova da je uopšte ima na svetu.
Radičević, Branko - PESME
Na ostavljena već odavna vrela Jedared ja predveče uze put; Meneka tamo ne znam šta je vuklo, A srce moje neobično j' tuklo. 37.
Kostić, Laza - PESME
Pritrp' se malo, duše, u toploj čim se nađem odaji, uzdahnuću jedared za tobom, ta imam kad — jer ja sam matičar, a ti ćeš, kao što vidim, biti za tragičan momenat natičar.
— To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu, da kakva bi tek bila, žalostan, da još jedared ustane iz groba, da se povampiri! Strahota! ratos takih misli!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
kako su mu dali svaki po jedno perce, pa kako će mu doći u pomoć ako mu bude do nevolje, „pa zato sam — veli — još jedared došao po tebe; hajde odmah da bježimo!
Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: — Po bogu da si mi brat, baci me u vodu; ja ću tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je protri malo.
Pa što lepa beše ali što beše velika radilica i vredna domaćica. Cara Petra sused car Tatarin poruči mu jedared da mu dade svoju kćer za ljubu, ako to ne učini da će doći sa svom svojom vojskom te će mu svu carevinu potlačiti i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
vreme ranog inostranstva, znate, postojao je, kao, neki zakon, po kome niste smeli da kupite više od triest dolariški jedared u godini kad furate preko crte.
Delio ih je, hoću da kažem, samo zid i nivo. Jedared, dođem tako da posetim Sulenceta, a njega nema! Siđem u baštu da ga sačekam: bakuta mu, naime, poslala po meni slavsko
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I sinak je putem greo, Kojim trnje niče tek, Uvek blag, no uvek smeo, Mučeći se ceo vek. Dok jedared, crni jade; Od tiranske puške pade.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Putnik se još jedared obazre na selo, pa onda baci na zemlju neku vunenu struku sa svojih leđa i sede na nju. Tek tada opazi čobane, koji ga
Kmet ih odbi odlučno, čudeći se što mu dosađuju u nevreme. On je, veli, kazao jedared da će dati učiteljima nešto para tamo o Božiću, dok pokupi školski prirez za ovu godinu, a sad kupi samo državnu porezu.
Tako je to, bratiću moj!... — Neka, dosta sam i ja patio, pa da gledam jedared i njeno stradanje. — A ti, čini mi se, ne vide pisara? — Ne. Što? — Više je okrvavljen od nje.
da joj mi možemo pomoći, onda da skočimo... Jedared, kad pusti decu kući i stade tako u najvećem očajanju po školi koračati i kršiti ruke, Gojko se osmeli, te uđe k njoj u
A Gojko, srećan što se jedared smirio, što mu je u kući sve veselo i mirno, što ga dobri drug tako jako voli... samo se smeši i pomišlja u sebi kako
«... Jedared mu dođe Velja, i taman oni sedaju za ručak, a naiđe Vlajko. Velja se namršti, i ako je dotle bio veoma raspoložen, odjedn
Ponovi joj sve lekareve naredbe odnosno lekova i negovanja bolesnika, pa, pogledavši još jedared Gojka, koji beše u duboku zanosu, iziđe iz sobe i ode. Ljubica opet ostade sama sa bolesnikom.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Opet ja kriv!... A ko je terao da igra?... 3ar je to za nju?... Nego, ded, da ja nju izvučem napolje, pa će ljudi jedared i meni kazati hvala... I đavo se odupre, pa izgura kravu na obalu.
prosjak i odrpanac, zaludio je ovaj svet, odbio ga od mene, omrznuo me narodu pa će se ta fukara možda jedared još i pobuniti.“ Tako je mislio i osećao car.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
To je već ušteda od osam stotina dinara godišnje. — To ste dobro učinili! — primetih. — Moralo se, gospodine, već jedared početi starati o blagostanju narodnom.
izuzetak od ostalih, ali ne, brate, već sve na dlaku radim što i drugi, a ponašanja sam tako pažljiva da mi nema ravna. Jedared sam video na ulici otkinuto sjajno dugme od policijske uniforme, zagledah se u njegov čarobni sjaj, i taman htedoh
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nastupa čudna noćna tišina, kroz koju se od jedared začuje jasno i snažno tiktakanje vetrenjače... Šušti pleva i slama, poduzeta silnim vetrom od kola, poleti u vis,
I Pera se oslobodio, i samo čeka da ga starac pogleda i mrdne glavom. Uze da razgleda još jedared svoju Vizantiju, naročito da ponovi godine događaja.
Istina, jesmo se ponekad i šalili tim. Jedared Stanko berberin predloži, da molimo vladu i skupštinu, da se naše mesto smatra kao nepristupna tvrđava, pošto ne
Opazih na njima ljude. Okretoh se još jedared, pa se trgoh. — Da ne bude ovo mamurluk i posledica moje noćašnjice? zapitah se sam.
Peru, koji stajaše sa izdignutom i prslom palicom nad mrtvim Spasojem, kao da očekivaše neće li se dići, da ga još jedared onako obori. — Ja sam za pravdu i zakon... za Hrista Boga i svetu Trojicu... ne dam svetinju!..
što sam ja sâm u sobi... ona uvek dođe da me probudi«... Podiže ruke i protrlja oči pesničicom, zevnu jedared pa htede opet da legne, ali kao da se nečega seti, trže se, pogleda jasno po sobi i njegovo vedro nevino lice naoblači
Pogledam ga još jedared, i od toga me obuze još gori strah... Ne znam ništa, ni gde sam ni šta radim. Stade nešto da me zapitkuje, a ja,
Vala primamiti one mlađe ljubitelje, koji sa zavišću pogledahu kad stariji dohvate užeta. Marko je udario jedared malim zvonom — to je običan poziv za decu — pa sad čeka. — Žgadija jedna!
Udari de još jednom. Stanko se diže lagano i povuče dobro za uže, ne davši mu da se uzdigne.. Klatno udari jedared. »Pop-Kosta... i on ode! misli u sebi, sedajući opet na debeo zid pred oknom. Onako pun čovek. I veseljak, za priču! ..
iđah na pratnje, slušah svaki dan jauk i pisku siročadi, koja ostaju bez hranitelja, pa ništa, — to me nije bolelo... Jedared nam dođe u pohode pop-Petrova žena.
vetrovi sa Rudnika, Maljena i Medvednika, dok ga, slabunjava, čuvaše nežna roditeljska ruka, čini mu se da je još tada jedared ovako isto ležao, a iz daljine se čulo ovo isto zanosno jednačito zveckanje: tres — tres... tres — tres...
Posle večere Jula nastavi opet i najzad č’a Gliša leže zadovoljan misleći o svojoj budućoj važnosti, još jedared se zadovoljno osmehnu i zahrka.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
kome piše: »Pravda i sloboda u okovima«; ako se, to jest, samo dobro sećam, pošto sam takvu sliku svega dvared video, jedared kod Srete i jedared kod moga šnajdera, koji prosto hoće da gine i u vodu (ali ne i vatru) da skoči za Pelagića.
i sloboda u okovima«; ako se, to jest, samo dobro sećam, pošto sam takvu sliku svega dvared video, jedared kod Srete i jedared kod moga šnajdera, koji prosto hoće da gine i u vodu (ali ne i vatru) da skoči za Pelagića.
se i sam trže kad joj pročita naslov i stade se okretati i gledati, dok se ne zaustavi na famulusu, uspravi se i obiđe jedared oko njega. — Ej, more, jesi li ti pismen? — zapita ga oštro pošto se zaustavi a gleda mu pravo u oči.
Zaturila se na stražnjem sicu udesno i pružila noge ulevo, pa samo viče fijakeristu da tera kroz sokake, a za inat, još jedared, i po šesnaesti put, pored gospođe načelnikovice.
Doneše mu »Srpske Novine« i on ih još jedared pročita s kraja na kraj; pročita čak i godišnji zvanični pregled neke apoteke u nekoj palanci.
Fonseke, Loboa, Bokarje i Barboze, i pošto vide da ta imena nikako ne idu u glavu Mići jer ovaj mesto Fonseke spomenu jedared čak i vusekle (a to mu je i sam Mića priznao, ali je obećao da će ih zapamtiti samo dok mu jedared prenoće u glavi) —
Fonseke spomenu jedared čak i vusekle (a to mu je i sam Mića priznao, ali je obećao da će ih zapamtiti samo dok mu jedared prenoće u glavi) — batali imena i razreši Miću, zadovoljivši se i tim što je ovaj lepo zapamtio i umeo da izgovori
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ribica kad vidi carevoga sina, stane mu se moliti: „Po Bogu da si mi brat! baci me u vodu; ja ću tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je protri malo.
kako su mu dali svaki po jedno perce, pa kako ćedu mu doći u pomoć, ako mu bude do nevolje, „pa za to sam“ veli „još jedared došao po tebe; hajde odmah da bježimo“ i tako i učine i počnu bježati, ali Baš-Čelik to odmah dozna pa iz daleka
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Koliki pljusak, sreća što sam prekrila terpapirom! CMILjA: Jesi čula, udaje se za profisora, a radnica! Dako jedared i mene sunce ogreje! IKONIJA: I dvaput škembiće! Tolike su se poudavale, pa je l ih ogrejalo?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Krkotići i Zubaci pucahu od jada, ali, pored svega toga, Čagljiva, došavši poslom jedared u manastir, tražio je — baš je tražio — da se umili Kušmeljiću.
Pošto je Srdar bio dobra srca, opomenuo ga jedared Naćvar da je njegovo ponašanje protiv „regula“. A na to će Srdarina oprho: — A ko se već ovdinak drži regula, Brne
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ti si mlada, ti si lepa, ti si... Biraj jabuke. Izaberi onu koja samo jedared rodi. To ja znam.“ Simki buknu lice. U stidu izgore osmeh. Kako je smeo to da joj kaže? Pažljivo ga zagleda.
Moj otad je mokrim konopcem tukao golu, imao je i pravo, pomislila je, i rekla: „Ako mi još jedared to pomeneš, u mojoj kući neću više da te vidim!“ Posle je ošamućena tumarala po kući I dvorištu.
Đorđe jeknu od radosti. — Pa što mi ne kažeš! — ustade i nadnese se nad nju. — Što mi odmah nisi rekla? Kaži mi još jedared. Kaži mi opet... — Rodiću ti! — s mržnjom vikvu, a on to ne oseti. — Istina ćeš roditi? — Sigurno.
Nisam samo jednu zlu noć s tobom imala. Zna, vrda, jeste. — Sećaš se, bio sam pijan... — Nisi ti jedared bio pijan. Nisam, ima pravo, sve bih dao kad ne bi bilo istina.. Kako to ne znaš, slepice? — ...
To samo mi muški možemo. Žensko ume da te ostavi pod vrbom da ugineš na kiši. A noćas su pevale ribe. Jedared u godini one pevaju. Pred zoru su im svadbe bile, a jutros se beli Morava kao da si mleko u nju sipao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pritrp' se malo, duše, U toploj čim se nađem odaji, Uzdahnuću jedared za tobom; Ta imam kad, jer ja sam matičar, A ti ćeš, k'o što vidim, biti Za tragičan momenat natičar...
To staro leto, stara godina! Kakva je strašna bila u životu, Da kakva bi tek bila, žalostan, Da još jedared ustane iz groba, Da se povampiri! Strahota! ratos takvih misli!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nego, kažem ti, taku ženu ti men' daj k'o moja što je. Jedared, boga ti... slušaj ovo da ti pričam. Odem u Beograd za espap, neku meku robu da uzmem, znaš.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I on se sam čudio naravi svoje kćeri. Jedared naiđoše na selo kurjaci. Svaki, ko imađaše stoke, morade noćivati u oboru i toru, da bi sačuvao svoj mal od nezvanih
unutrašnju borbu, koja se u njemu zbiva, a on se stara da je savlada, da pobedi i uguši neko jako unutrašnje osećanje. Jedared zastade, pogleda oko sebe, pa uzdahnu, kao čovek koji ne može da nađe izlaza iz neke nevolje.
Maknu nogama jedared, dvared... I dok si trenuo, nestade ga, provuče se kroz rupu. Nastade neobična graja. Iziđe kapetan, pa kad mu kazaše
Vujo ga nagna da ode još jedared. Beše prošlo doba maloga ručka. Stanka se vraća iz njive s praznim sudovima, pa udari opet preko zabrana.
Pogledavši još jedared Đuricu i videvši ga dobro raspoložena, on se odluči. — Đuro, znaš ... meni bi trebalo para. Baš mi je jaka potreba.
ništa... Baš kao i oni čvorkovi sa bresta !« Đurica se sad seti detinjstva. Jedared opazi da se legu čvorci u jednom visokom, okresanom brestu.
I Đurica je u dva maha davao po dve banke, i ako mu je tražena samo jedna. I to mu je donelo lepa uvaženja u društvu. Jedared Đurica opazi da se mlađi posetioci ove kavane, uvek u jedno isto vreme, odvajaju u zasebnu sobu, otkuda se više ne
« Tako mu prolažahu dani, dugi, dosadni, teški... Jedared ga, preko običaja, poseti Tima, rano u zoru. Behu prošli božićni praznici.
Grozan plan sevnu joj samo jedared u glavi... sevnu i ode... ona se ne postara da zadrži tu misao, da razmisli o njoj...
Petlovi počinju svoju pesmu... Zora!... Određena četvorica zauzeše mesta pod prozorima. Još jedared pregledaše magacinke, pa ih nasloniše na ragastov...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ribica, kad vidi carevog sina, stane mu se moliti: — Po bogu da si mi brat, baci me u vodu; ja ćy tebi jedared vrlo trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je protri malo.
kako su mu dali svaki po jedno perce, pa kako će mu doći u pomoć, ako mu bude do nevolje, „pa zato sam — veli — još jedared došao po tebe; hajde odmah da bježimo!
— Šta je, baćo, — jedared će on ocu — jeste l̓ vi poludili, je l̓ šta, kad svako jutro s višnjovcom po vitru mlatite? — Ej, sinko, sinko, —
Odio on, brodio, sve vitrove protukô, al̓ iz vitra nikad da vikne pravda „joj“. Već mu dosadilo i tući i ići, kad jedared došô on u niku čudnu šumu, a u toj još čudnija kolibica i prid njom još čudniji dida.
Kad jedared, evo ti dva brata, pa se počnu svađati čije će šta biti od ti njiva i šuma, i tu ti se oni svađaju i svađaju, kad jedare
evo ti dva brata, pa se počnu svađati čije će šta biti od ti njiva i šuma, i tu ti se oni svađaju i svađaju, kad jedared, došli oni do njegovog višnjovca, koji je sve dosad pivô; tu ti stariji zgrabi njega i ubije s njim mlađeg, a višnjovac
da vam još naposlitku kažem: ja sam jedan od ona dva pijanca što su vilištanjcu tikve razlupali — ta poznate me, nisam jedared s vama nazdravljô! I ja još vama pripovidam o pravdi, a tuđe tikve lupam!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
sam ga spram meseca: Učini mi s’ kô da vidim Mesečara, sonanbila, Koji bole srca svoga Mesečini poverava, Na jedared jedna misô Proleti mi kao žunja: Boži, beži — jer ti znadeš Opasno je sonanbil’ma Kad ih kogod nesmisleno Po imenu
Pa se zagledajmo u očice njine... Zasuzićeš, brate, suzom od miline. Pokušaj jedared to u svome veku, U svetinji badnjoj zapaliti jelku; Taj običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile,
Još jedared mrežu hiti, pa je izvuče, A u njojzi koprca se mala ribica. To ne bila prosta riba, svakidašnjica, Već je bila zlatope
Posla opet bab’-Anuška, to jest carica, Posla gardu da dovedu dedu ribara. „Još jedared moraš ići zlatnoj ribici (Ako nećeš, odmah ću ti glavu poseći).
Ne bude l’ skoro Onda je jao... »Starmali« 1886. OPORUKA Oporuku činim još za zdrave svesti, Sad ću još jedared praporce zatresti. Ne veliko zvono već praporci mali Nek’ otcingiliču: svršuje „Starmali!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tako jedared pijan dohvati čelično dleto, I poče rezati mramor, bez misli i bez plana, Za nekom nesvesnom težnjom. I slika čudesne
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sve je to on nosio u sebi kao neku tajnu. Jedared samo poveri se poslužitelju čitaonice. „Znaš, kad tako čitam o Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, a naročito o onom Sandžaku,
kad se svojski razigraju, u mojoj je kući pravi zemljotres!” Kako tu reč jedared upotrebi, nekako mu se naročito dopade, i više se od nje nije odvajao.
oslabiše živci, i on tek tresne makazama o tezgu ili zalupi neku fijoku koju su momci ostavili poluotvorenu. Jedared, ušao je da ruča, kad tamo, nijednog deteta nema na mestu.
Majstor Kosta je pravio figure u razgovoru, a sin njegov ih razbijao. Jedared, kad mu je otac malo nadugačko popovao o strpljenju, Rista ga prekinu: „Nemoj da se ljutiš, ali skrati to.
Jedared, kad mu je otac malo nadugačko popovao o strpljenju, Rista ga prekinu: „Nemoj da se ljutiš, ali skrati to. Jedared si u životu govorio jasno i kratko, onda kad si tresnuo utijom u ogledalo.
„Nije tri, nego dva. Onaj Srećko nesrećko, sećate li se, njega tu više nema. Kad smo se ono jedared, ima godina, počeli raspravljati sa švapskim grobljem: ko kome prelazi granicu i sahranjuje mrtve u tuđu veru, mi odovud
— Ja ne znam, gospoja zna. — Gospa Nola izleti sad u hodnik, prekrsti se, pa još jedared, i odluči da Paulu usvoji. — To je ta švapska crkva i onaj đavolski župnik!
Stanojla Perčinova videla je Tošu Lazarića, starog momka, svega jedared pre nego što će se za njega udati. Kad je po nekom trgovačkom poslu naišao, neočekivano i za njega, u malu varošicu na
Možda u njoj sevdah polako zori... sad je još dete, ali daće Bog, zapevaće jedared, doneće nam proleće u kuću, kad odraste...
A ti ćeš gospođa da budeš, da se u karucama vozaš i da zapovedaš. Barem da se jedared vidi ko su Lazarići i Lazarićke...
vezivale se u osnovi za jednu malu političku strast njegovu, za srbovanje čestito i odlučno, i pomalo paradno. Jedared je gos-Toša sedeo osam dana u zatvoru zbog neke priredbe o Sv. Savi. Time se ponosio.
(Gospa Nola se jedared vratila s njiva sva crvena. — Ne znam ja ali ne znaš ni ti! Čitaj, brate, i nauči i mene, nemoj da me sluge popravljaju!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! Ja si sal poješem, eto, što se pojê po čaršiju i po ma’ale!... — Ih! — viknu kalfa Kote i diže ruku da ga još jedared udari, ali ga ostavi, kad uplašeni Pote uvuče vrat i glavu kao kornjača da bi izbegao drugi šamar koji očekivaše.
Bila je čisto fatalna sa svoje prilepčivosti; i ko je samo jedared čuo, nije mogao više da je izbije iz glave i zaboravi.
zatim se podigoše sve s minderluka; Dena im već okrenula nanule i papuče ka avliji, i ove ponovo, onako stojeći, još jedared izređaše imena devojaka koje treba Jevda da spomene i da ih pohvali pred sinom Mančom.
glava, naposletku dolazi i natrpava na samu stvar, zbog koje je ova pripovetka i postala, a to je: da se u njoj jedva jedared nađoše zajedno Mane kujundžija i Zone Zamfirovo. Zona je znala da je lepa, i da je čak lepotica.
Ali, iako ju je uvek video, nije je uvek i pogledao. Kad prođe pored nje, jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom
Kad prođe pored nje, jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom nekom prilikom prođe preko nje tako ravnodušnim i umornim pogledom kao da
Samo se jedared desilo da je prošao kraj Zone, pa ga neki đavo natentao — i on se okrenuo za njom. Pogledi im se sukobiše jer se i ona
ga tada izdade kompozitorska i stvaralačka moć; to se odmah opazilo na jednoj komponovanoj „Heruvici“, koja je samo jedared otpevana u crkvi, a posle je sledovala oštra opomena njegovog visokopreosveštenstva sveštenstvu: da će ih sve obrijati
Tako će se, govorahu, jedared za zvagda zapušiti usta svakoj laži i kleveti... Tada se sve raziđoše zadovoljne, samo Zona ostade tužna i ne mogaše
Nije ništa pomoglo: glas koji je jedared pukao nije se mogao zadržati, i stvoren jedared sud i mišljenje nije se moglo potrti.
Nije ništa pomoglo: glas koji je jedared pukao nije se mogao zadržati, i stvoren jedared sud i mišljenje nije se moglo potrti.
Glas, jedared raširen, ostao je, i niko ga više nije mogao demantovati i povratiti natrag u usta klevetnicima. Zoni ostade ime „pobeg