Upotreba reči jedno u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

žene, deca — iz takoga se društva sastojao naš tabor, koji se i na najmanji šum, kao jato divljih tica, dizao da prne. Jedno veče se izdaleka čula rika topova.

Oh, tašte sujete!... Ali možda bih i bio veliki živopisac?... Ko zna?... Samo jedno priznati moram: da mi, Srbi, nećemo ni u kakvoj veštini imati velikog čoveka; bar ne tako skoro.

raznesu, onda će biti jevtina nadnica, onda će bedan seljak gologlav stajati na vratima čaršilije, moliće za milost, za jedno parče hleba, a gazda će mu dati... Ali će mu svaki zalogaj zagorčati.

A kad sa prozora jedno bledo, vrlo bledo lice molećim glasom povika: — Ljudi, pomagajte! — onda ne beše više premišljanja.

Ha, ha! Čuste li ga, poštena! Neki, opet, od bolesnika ćutahu tužno i neveselo. Među tima našim mučenicima beše i jedno žensko lice osobite lepote.

Je l’ pravda to?...“ Majstor Sima je svršio svoj posao, tetka ga ponudi stolicom. Majstor Sima sede a tetka donese u jedno stakôce komadare, pa ga ponudi: „Pij, majstore!

To je sve za jedan dan i jednu noć. Uzmem lončić, odnesem kući; tetka uzme jedno parčence od toga peskovitoga hleba, nadrobi u čorbu, pa onda ručamo...

“ Od svega toga razgovora meni je jedno mozak poremetilo: čula sam da je i čiča Marko zatvoren, a to beše dosta da me do ludila dovede. Čiča Marko zatvoren!

Rešila sam se da idem u Srbiju... Još toga večera spremim moje malo košuljica i haljinica. Sve sam to ušila u jedno malo ćilimče, kako ću lakše na mojim slabim leđima nositi. Put beše dalek, žega velika, a moja snaga slaba.

Posle sam našao, baš pored česme, jedno hladovito mesto; metnuo sam moju torbicu pod glavu, pa sam se onde odmarao. Gledao sam tamo u daljini podgoračke i

Čovek beše obična izgleda, suvonjav, srednjih godina; na njemu sukneno gunjče, čakšire i crven pojas, a za pojasom jedno pištoljče... To je obična nošnja tamošnjih seoskih trgovčića.

postade neradan; katkad će samo uzeti pušku, prejuriće preko ovih planina, ili uloviti il’ ne uloviti što, sve mu je jedno, ne tiče ga se ništa!... A od svoje dedovine prodaje parče po parče; kad jedno propije, prodaje drugo da opet pije...

Obradović, Dositej - BASNE

Ko što želi, to lasno veruje: mloga životinja, jedno drugo ne čekajući, navali koje će pre, pod imenem poseštenija, izdisanjem lava svoje oči nasladiti.

A ovi ti, kad jedno kad drugo dočepavajući, sebi kao bolesniku na ponudu posveštava. Najposle eto ti nam i lisice, koja kroz vrata vireći:

7 Lav i medved Lav i medved pođu po jednoj dubravi od gladi lekarstvo tražeći. Namere se zajedno na jedno debelo jelenče, koje, jedan s jedne strane a drugi s druge, lasno uhvate i ubiju. Da ga razdele na polak?

jošt jedno: u svim nemačkim i rosijskim vladjenijam niko se dobar, ni hristjanin ni Turčin, soldata ne boji, no gleda u njemu čuvar

Miš čuje, pritrči, vidi i pozna blagodjetelja svoga; ne otlažući vremena, počne gristi mrežu i malo pomalo pregrize jedno uže. Onda se mreža raspe, i lav se izbavi. „Čudne stvari što vidim na svetu!” — Sav začuđen rekne lav.

Onda ti kurjak stane bežati, misleći u sebi: „Međer babe u ovom selu jedno govore a drugo misle”. Naravoučenije Ljudi koji svoje pristrastije i koristoljubije za sovet primaju podobni su ovom

επεί ου δίκη εστίν επ΄ αυτοίς, ανθρώποις, δ΄ έδωκε δίκη ο θεός: Ribama i zverovom i pticam letućim dozvoljeno je da jedno drugo jede, zašto nejma pravde nad njima, a ljudma je dao pravdu bog”.

Može i to gdi biti, no ovde baš nije taj događaj, ibo lisici odrezati rep toliko čini koliko čoveku nos; jedno i drugo užasno boli. A natura je u tomu premudri učitelj.

imade ne samo nad ljudma no i nad skotovi, uzme dva kučeta od jedne fele, zajedno od jedne kučke okoćena, pak jedno nauči loviti zecove, a drugo ništa nego žderati i ležati.

Ukrade se jedno veče od kuće, stane putovati i dođe noću u jednu veliku šumu. U prizorju sretne ga jedan mršav kurjak.

39 Magarac i njegov gospodar Magarac gledaše s zavidljivim očima da njegov gospodar toliko milovaše jedno svoje malo pašče, misleći u sebi: „Ja se toliko mučim, vodu i drva noseći, pak jedva toliko mi dajy jesti da od gladi

Kad su razumni i prilježni domaćini da imadu svoje potrebe, jedno prosto jelo njima je i slađe i zdravije nego bogatim deset.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Da li te iko na kraju puta čeka? Je li ti nebo prazno bez čoveka? Ili si mračna što znaš da gore ima Jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima? Ili znaš tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane?

Čime si juče kupovo venac luka, danas ne da ne možeš jednu glavicu, nego ne možeš ni jedno jedino čeno! Više danas košta jedno jaje, nego juče jato kokošaka!

Više danas košta jedno jaje, nego juče jato kokošaka! da sam juče imao milion, belela bi mi se reka od gusaka! A danas mi se, za taj

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

na nju, i sa zadovoljstvom i unutrašnjom nagradom prolazim u mislima sve prošle godine mog života, i radujem se da ni na jedno delo ne nailazim, za koje bi mi sovest štogod prebaciti mogla.

vola da bez odmora najviše puta rikne; i tako, kad su došli na brankovički vis, čuju vola gde je neobično mlogo puta jedno za drugim riknuo, i odma tu se zaustave i nasele, uverivši se po tome rikanju da tu mora dobra i plodna zemlja biti.

više ne treba učiti, i čisto sam se radovao da moj učitelj ne zna više od mene i da ću se kući skoro vratiti, dok on jedno jutro donese mi jednu knjigu i kad sednem za astal, upita me: „Kad si sve izučio, da vidim znaš li, i jesi li i ovu

” Potom uzme moj otac jednu veliku čašu punu vina, i pošto otpije za jedno dva prsta, rekne mi: „Prve godine, kad ideš po nuriji, samo ovoliko pij od svake čaše kojom te ponude, druge godine

No kad vi tako hoćete, to je za mene lakše. Ja ću mome bratu, vidinskome veziru Pazmandži-oglu, jedno pismo pisati i s njim se pomiriti, moje vojske umaliti, a samo carski grad čuvati, i onda baš po hatišerifu carskom

Jedan samo bimbaša vidinski zatvori se u crkvu, i tuče se iz crkve, a Srbi naši opkole ga. Knez Ilija Birčanin uzme jedno odelenije vojske i sa pročim oteraju Vidinlije do Smedereva, gde se zatvore u smederevski grad, kuda vezir pošlje

u aps (kneza Aleksu, kneza Iliju Birčanina i Milovana Grbovića) i svima metne sindžir na vrat i obe ruke zajedno u jedno gvožđe, štono se zove lisica, koje je Fočić sa sobom doneo.

Najpre dade Fočić na srpski jedno pismo pred svima pročitati, koje glasi ovako: „Pozdravlje tebi, gospodine majoru Mitezeru u Zemunu, od mene kneza

Napisao sam dva pisma, jedno mitropolitu Stratimiroviću a drugo — sad ne znam upravo kome, zaboravio sam, ili princu Karlu ili general-komandi,

ga neki knez Maksim iz Guberevaca prekim putem do u Vrbicu, gde je bio Crni Đorđe i Katić Janko na konaku u hanu sa jedno sto momaka; i kad po polju vidi vojsku, mislio je da je naša, jer nije se nadao Turcima s one strane; dok Kučuk Alija

Siroma komandirender nađe se u čudu, jedno se boji da Janko nji̓ koga ne dodirne, te bi morali svi u kontromanac ići, a većma se boji da onako ljutit Janko ne

” — „Jest, tokmo v Serbiji ostal”. — „Horošo, nadobno hranit odgovor takoj”. — Ja: „Tokmo među pročim odgovorom to jedno govorjat, čto se budu postarat pozvat nas i Turki dlja pomirenija, za jeto i prišel varadinski komandirender Ćenej i

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Šta se on puta uspavao kod svinja, a svinje pravo te u Rakinu njivu pa načine pokor od kukuruza. Jedno jutro seo gazda Raka kraj vatre, pa puri purenjake i pripija pomalo rakije...

— Pa i on dostiže i zaokupi nazimad, bacivši se za njima kocem, te umalo ne prebi jedno. Kad Paja vide da tu već nema šale, rastrese se malo i on, pa zaokupi s jedne, gazda Raka s druge strane, te poteraše

Ele, kao što vidite, retko gde ima tako lepo i zgodno kapetansko pleme... I taj lepi kapetan opremio se jedno jutro da ide po srezu. — Jesi li spremio, Đuko? — upita svog pandura, svog ljubimca. — Jesam, gospodine!

Drugi su dolazili češće — odgovori jedan. — Baš bi valjalo — reći će na to drugi — da mu spremimo jedno jagnjence, a? Šta ti kô veliš, Đuko? — Ne šal̓te se glavom! — iskosi se Đuko čisto ljutito. — Jok.

— promišlja, božem Đuko... — He, šta bi — to je muka sad! Da je nešto za decu onako lepo... — Da spremimo jedno prasence malo? — A jok! To neće biti u redu... A i da je — on prasaca sad ima.

To neće biti u redu... A i da je — on prasaca sad ima. Tu baš pre neki dan oprasila mu se krmača. — A bi li valjalo jedno jarence? Deca vole jariće... — Ta ono vole, nego, opet, opet — i to nekako nije lepo...

« I sad grmnu opet jedno opšte »mnogaja ljeta«; Đuko pali iz pištolja, a virauni udariše tako goropadno »zort« i tuš da se čak u drugom selu

U kafanu »Kod petla« slegne se ceo svet, pa gotovo ne samo ceo svet, nego — čak i jedno od ona »tri sela više«. Sav je taj svet raznolik.

Ele na sve strane žagor, vika, lupa, svirka, pevanija — samo bruji!... Tako je to gotovo svako u boga veče zimi. Jedno veče tako beše žestoka mećava. Zviždi vetar, a prećavac magli u oči kud se god okreneš. U kafani »Kod petla« puno.

Njemu je lako — sedi besposlen po vas dan, pa izvoleva... Tako je bilo i s tom glavom šećera! Uđem ja jedno jutro u kancelariju a ona mu stoji na astalu. Ja se malo začudim, bogme.

Ja sam se začudio kad se to pre oglasi, kad li pre iziđe u novinama. Tek jedno jutro zove me kapetan, a osmehuje se: »Hajde, Đuko, spremi se da idemo na jednu prodaju!« Spremim se ja i pođemo.

— Tako se svi hvale njime! — potvrdi i pisar. — Znam ja sâm — reče pop — bio je i kod mene jedno leto, i ja nisam imao boljeg momka od njega. — Hm, hm! — učini Milun i malo se zamisli.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Zamori se pogled putnikov gledeći jedno isto: njivu, pašnjak, njivu, pašnjak, i ništa više. Ili uđe u selo. Tu vidi kućicu do kućice; uz kuću staje, iza staja

Ozgo se pokrije krovinom ili korom od drveta. Takva kućica imala je samo jedno odeljenje, a to je: sve što krov pokriva. Na sredini je veliko ognjište na kome vazda vatra gori.

I onda je išlo sve kao po lojy. Ti odmetnici su imali samo jedno pravilo, a to je da uguše svakoga ko je protiv njih. Najmanje se usprotivi - ode glava!...

One te glede nekako čudnovato, pa kad mu reči slušaš, ti jedno misliš, a kad mu u oči pogledaš — prođe te volja. Pa, nešto to, nešto baš i što je Turčin - odbi ljude od njega.

Lazare!... Lazo!... viknu ga. Ali Lazar beše onesvespuo od silna straha, pa ne ču viku njegovu. Marinko kleče na jedno koleno pa mu pridiže glavu. – Lazo!.. Lako!... Lazo!... Lazar poče dolaziti k sebi.

Ni cvrčak ne cvrči, ni iz zemlje ne dija više topla para... sve se ućutalo, sve odmara sanjive oči, sve spava. Samo jedno momče u selu ne beše zaspalo...

Harambaša izvadi nož iz cagrija, njim prekrsti najpre hlebac, pa onda odseče jednu krišku. Desnom rukom odlomi jedno parčence, umoči u so, pa pruži Stanku. Stanko skine kapu, prekrsti se i pojede ono parče hleba.

Ko bi ih sad video, zakleo bi se da ni jedan od njih mrava nije zgazio, a ovamo svaki je imao bar po jedno ubistvo na svojoj duši... — Zavrzane, Zavrzane! — viče Jovan. — Šta je, Klempo? — odazva se Zavrzan Latkoviću.

I opet ga okupiše moliti. — Dobro, da pričam! — reče on. — Bili, tako, starac i baba, pa imali jedno malo, majucno detešce... — Pa onda? — zapita Latković. — Ništa. — Kako ništa?

Popa trže ruku. — Bog te blagoslovio!... Šta ćeš? Aleksi se steže grlo. On poče grcati: — Oče!... jedno mi unuče bolesno... Pa... pa sam došao da te zovem da čitaš molitvu... Jedva izgovori ove reči... Zagrcnu se.

Sve se oči okretoše na Aleksu, a on sagao glavu i ćuti. — Jeste, braćo!... Opet Ivanu učinjena pokrađa. Odneto mu jedno prase noćas... Šta je ovo?... Zar vi hoćete da se ja odrečem Crne Bare?... Dosta sam starešovao, više ne moram?... Na!.

a na drugoj prijateljstvo, prijateljstvo iskreno, srdačno... Što bi god hteo odgurnuti, ne može. Boli... I jedno i drugo ulegalo se duboko u srce, pa i kad bi hteo koje iščupati, bi li mogao a da srce ne povredi?...

Dučić, Jovan - PESME

Opet jedno veče... I meni se čini Da negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca u prvoj tišini, u blistavoj senci smarag

Nema je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reku, cvet i kamen. Evo jedno groblje. Tu leže seljaci, Do suseda sused, drugar do drugara; A dok se u svodu brišu zadnji zraci, Pobožno kapela

Mi besmo nemi; ali mi se čini To veče da smo u ćutanju dugom, Sami i tužni u hladnoj tišini, Svu povest srca rekli jedno drugom. I tajne misli bolne i zloslutne, I strah od patnja kojih nema više...

ČEKANjE Doći će i trenut poslednji i sveti, Kada ćemo jednom, mirno čekajući, Reći jedno drugom: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.

i svetlost deli, Zamrznuće mirno suza zadnjeg jada, Jada što se nikad, nikad nismo sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo Kraj zelenih reka; ili noć kad brodi, I dok mesečina nepomično, dugo, Leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.

I kad opet izbi: s topola se rasu Zadnje mrtvo lišće. Mir je na sve strane. Dok ponova kucnu: tiho u tom času Jedno gnezdo pade visoko sa grane.

Vodi li put naš k tebi, da li vodi? Kraj i početak — je li to sve jedno? Ko pečate ti čuva nepovredno, Ko tvojim strašnim granicama hodi?

Sejač i seme, reč i obličje, Od prapočetka isto načelo; Zakona istih hladno zatočje — I jedno u svem što se začelo. Ali u patnji večnih promena, Svemoćni!

koje je to doba: Zora ili veče? Plam što je zablisto; Šta je? Mislim ljubav, a ono je zloba!... A meni se čini tako jedno isto... SAPUTNICI Sve za svojim putem, ja sam žudno hteo Sve za svojim putem!

Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta...

I umri, da spaseš verovanje čisto, Da si kadgod stao pred istinom golom: I da u životu nisi jedno isto Jednom zvao srećom, a drugi put bolom.

U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge... I ti beše samo sen nečije sene... SNOVI Vaj! kako to boli reći jedno zbogom! I kolika rana otvori se tajna, Kad i za tolikom našom suzom mnogom, Opet padne jedna suza oproštajna.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Dao sam se maltretisati i njegovim latinskim rečima i rečenicama. Šta ću? Voleo sam ga, pa sam sve podnosio! Jedno poslepodne ja sam, kao i obično, šetao s njime.

Ali ona ima nešto u ruci što smeta da se moja ruka sljubi s njenom, i ja odvih jedno parče hartije. Gle šta je sad sveta!

— Idi! To je jedno dobro i čestito dete! Znala sam joj i mater — krasna žena! I Ćorđe je jedan po jedan čovek! On, eto, sad nije nizašto,

” E, pa valjda vidite šta će iz svega da bude! Dođoše oni svi jedno veče. Dođe s njima još nekakav Pero Zelenbać, nekakav svinjarski trgovac koji, vele, „radi s Peštom.

Čuješ ti, bre, hodi ovamo! Obriši ovo! Odnekud iz mračnog ugla dovuče se jedno prljavo stvorenje. — A šta je ovo ovako masno? Je li, magarče?

Ne valja to maziti dete i popuštati mu, pa da je jedno u svetu. Ama nikako! To veče dođe Arsen savim zamišljen kući. Što mu nije običaj — prvo svrati u kačaru, pa mosurom

” Ali jedno veče, kad se vrati iz sela, zastade on pošu u nesvijesti, a Ikonija se sva oznojila kupeći krpama krv ispod kreveta.

Sjedili smo može biti jedno po sahata. Mićo iznio rakije u bardaku, pa služi vinskom čašom. Piju ljudi, a žene othukuju i uzdišu, a u čaši nestaje

Šta je pop radio sam na grobu, to niko ne zna. Tek poslije jedno po sahata vrati se on, i istom stupi na avlijska vrata, a dijete u sobi zapišta.

— Pa da ogledamo, a? — reče kum-Ninko. I tako Mara ostade kod oca, a pođe u školu. Na jedno po godine poslije toga naprasno se razbolje pop, zakovrnu odjedanput, i već mu se čini da neće ni noći živ dočekati, pa

I vladika ćuti. Tako to traja neko vrijeme, onda reče pop: — Treba li tu štogod trošiti? — Jedno pet šest dukata mjesečno. Popu čisto odlaknu: — Nema od toga ništa, oče vladiko! Gdje su toliki novci?

Stadoše još dvoja kola pred popovu kuću. dođoše žene i ljudi iz susjedstva, a i koji su dalje sjedili. Još jedno po sahata, i avlija bješe puna ljudi, a pred kućom više od deset kola, a Mara — još spava!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

selu dosta baš k’o praznika u godini, pa svakog praznika ili nedelje na drugom roglju igra kolo, pa se sve pozaljubljivalo jedno u drugo sve 40 ušiju.

A gospodin popa sedne tako u pročelje, otpeva jedno »Glas gospoden na vodah«, a zatim samo zahteva i izvoleva. Jede revnosno i zaliva još revnosnije, a kapariše

trinaest i po funti, kaže, teško, a dere se k’o mali bik... Čuje se još od vincilirove kuće larma u kući. Jedno čudo... — O maj! I jeste čudo! A kad brž’? — čudi se popa. — Pa već nekoliko dana ima kako je, — ublažava Arkadija.

— rekla bi gospoja Persa, pop-Ćirina lepša polovina, onoj drugoj popadiji, — sve se kanem da jedared dođem kod vas na jedno pola dana, pa da vi mene lepo naučite kako vi to pravite one vaše čuvene puterkrofne.

potpuna tišina i pauza u društvu, da se njegovo tik-takanje nije čulo, — to mislim da neće biti na odmet i njega, kao jedno, bar za večeras, tako reći, dejstvujuće lice opisati i s čitaocima upoznati ga. Sahat je davnašnji.

Eno i sad visi na njemu sijaset nekih stvari, samo da radi k’o i drugi sretni satovi. Sve to obešeno uz jedno i uz drugo đule. Šta ti tu nema!

Sida je uvek krišom od pope metala u veče sanovnik pod jastuk), a ono i za »kuglanje« i za »sluge i sluškinje« stoji jedno isto, veli: znači da će te posjetiti neko izdaleka i da ćeš imati gostiju. Sve, vi te, izlazi na jedno.

Sve, vi te, izlazi na jedno. Pa sve sad mislim: ko li će nam, bože, to doći, i kome je do gošćenja sad u ovo doba kad su najveći poslovi!?

Slova u imenu i prezimenu im, istina, izgledaju kao ono red dece kad se tocilja po ledu, pa leti jedno za drugim i pada na leđa a noge mu poletele uvis.

Čim se umio i očetkao, zapita putnik birtaša Švabu gde je pop-Spirina kuća. Švaba ga obavesti i zovne jedno dete sa ulice da odvede gospodina i da mu pokaže.

redom po stolovima, a nije ih baš mnogo ni bilo — nekoliko staraca i baba koje su snaje otpratile u crkvu samo da bar jedno posle podne odahnu malo dušom — pa se uputio za pevnicu, i to za onu koju je držao Arkadija crkvenjak, a drugu je

šarov, i lopov mačak, i mladi guščići i stari patak, i popina ćerka i učiteljeva poseta; drugim rečima, opisano je jedno idiličko predveče uoči nedelje u kući pop-Spirinoj. Pop-Spirina kuća nije bila daleko od crkve, odmah u drugom sokaku.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A groblje? Puno. Što kažu: čitava gora od grobova. Naročito oko crkve, jedno do drugo, pa i preko drugo — kao da žele da probiju zidove i uđu u samu crkvu — grobovi znanih ludi, bogataša, hadžija.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Gosa mu je bio veliki bogomoljac, a Ljuba, kad ga je shvatio, nije ni jedno jutrenje prenebregao. U dućanu bio je okreten, mušterije brzo je posluživao, ali je i doterao do toga da su sve varoške

— Vi sigurno miraz podrazumevate? — Kanda ste pogodili! — Ala ste đavo, tek vam je preči miraz nego devojka. — Jedno mi je tako milo kao i drugo. — A kako sam ja pošla za moga bez miraza? — To je sasvim drugo.

uđu u sobu da promišljaju kako će vizitu praviti. Bilo je već pred veče. Hodaju po sobi gore dole. Kad dođe jedno devojče, ište od birtašice jednu zemičku, a ovamo pilji Ljubi u oči.

— Moja Persa ima šildgerehtikajt, pa onda veliku trafiku i sav dućan je njen; pored toga ima sedam motika vinograda, jedno na drugo vredi devet hiljada šajna. — A šta ima dete? — zapita Gavra.

” Dođe Ljuba sa šetnje. Anka i mamica, otišle u drugu sobu da se presvuku. Uklonio se zamalo i Belkić, jedno da čuje kako se Ljuba devojci i materi dopada, a drugo da vremena dâ Ljubi i čika-Gavri da se porazgovaraju nasamo.

Ne! Ljuba mora svoju čast da spase. No, kako? Kao god što je Redić njemu pisao, tako će isto Ljuba Belkiću pisati. Jedno jutro dobije Belkić pismo na pošti i čita ga. Poštenorodni gospodaru!

— Ja sam dosta škola prošao, al’ ovo nit’ je belo niti crno — ne razumem ga! — I meni je čudno. Ja joj jedno pišem, a ona drugo odgovara. Ja ištem da izrazi svoje čuvstvo, a ona kaže: čuvstvo u boga!

— Tako bi’ i sam želeo. Sad malo zaćute. Ljuba čeka da mati što počne, a mati čeka da on započne. Gleda jedno u drugo. Ljuba se boji da se ne zabuni, ako i dalje bude ćutao, pa započne.

Ovaki par ljudi kao što bismo mi bili, ja i gospođa Makra! Je l’te, gospođo Makro? — Ta da, samo da smo oboje za jedno petnaest godina mlađi. — A šta nam fali? Vi izgledate kao bubreg, a ja kako kakav mladić. — Baš kao mladić!

Čekmedžijić vidi neka pisma, sve sam fini i lepo izreckan papir, pa se približi i uzme u ruke jedno. — Šta je to, frajlice? Kako su lepa pisma — valjda su ljubavna? — Dajte taki natrag pismo!

Ma kakove protivne glase čujete, nemojte ništa verovati, jer ja ću zadatu reč održati. Do jedno šest nedelja očekivamo vas. Želeći dobro zdravlje i strpljenje, ostajem vaša . . .

Meni se vrlo dopada što pišete da ćete vašu reč održati, samo mi to jedno ne ide u glavu što toliki dug termin pravite. Ja bi’ voleo da je što nakraće.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

i promukla jedna mršava novinarska maska, pijanih očiju, pa mlatara rukama, utišava da bi se čula i ponavlja stoti put jedno isto. — Gospodo, evo vam poslednje, najnovije, evo gospodo... Evo šta Pariz javlja samo pre deset minuta.

Ja ne znam šta se sve ovo radi i ne mogu nikad ni znati i samo je jedno sigurno, da sam ja sav čovek od patnje. Da mogu nekako da zatvorim razum ovako kao oči i savladam ovu mahnitu svoju

Samo ja osećam jedno: da do novog rata mora doći. Jest, mora, mora doći, do novog rata. A zašto mora doći ja ne znam i da me čovek ubije ne

Život taj samo je jedno sanjarsko lenstvovanje, nedostojno čoveka koji mora da voli onaj drugi, pun tragičnih, velikih strasti, jedan bujan ti

preleti očima niz uramljenih posmrtnih plakata u crnim okvirima na potamnelom zidu, onda priđe ormanu pa stade vaditi jedno po jedno parče svoje sure oficirske uniforme.

očima niz uramljenih posmrtnih plakata u crnim okvirima na potamnelom zidu, onda priđe ormanu pa stade vaditi jedno po jedno parče svoje sure oficirske uniforme.

Poslušaj me, eto povuci onu molbu, povuci je smesta. — Ti imaš verenicu... ali to nije jedno isto. Nisi ti još bio u mojoj koži... Ja ne znam, pravo da ti kažem. Ja se upinjem, naprežem, trudim...

Zašto si me ubio? Ja zaista osećam da više nisam jedno. celo biće. Ja se mučim, ja ludujem ja sam smrvljena, ja ne umem već da se izrazim.

U tom trenutku jedno čudno talasanje na njegovom mračnom i užasnutom licu odavalo je neku strašnu rešenost. On se brzo spremi i kad neki

Jer ona uzavrela krv je uvek gotova za izmirenje i nje se ne tiče ništa. A jedno posle podne, dok je on operisao čiodama na karti, dođoše poštom dva neočekivana pisma.

A jedno posle podne, dok je on operisao čiodama na karti, dođoše poštom dva neočekivana pisma. Jedno, u žutom, prostom uvijaču sa tri crvena poteza i pečatom, bilo je iz pete poljske baterije.

Pa šta je u stvari? U stvari, to je onaj bitni nagon da se voli, ona osnovna potreba, uvijena u jedno uzvišeno i plemenito osećanje, potreba za onim višim, nežnim i čarobnim snom duše.

Afrika

On je nekada bio u Africi generalni direktor agrikulture a sada vodi jedno veliko preduzeće za proizvodnju kafe. Mi ćemo samo do njegovih plantaža ići zajedno a onda ću ja produžiti sam.

17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima.

To behu duga niska ostrva u produženju jedno iza drugog. Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke. Bregovi ostrva, ogledajući se u vodi još obasjanoj

gama sve treperavijeg, sve golubijeg plavila, sve bleđeg, nizala se na ovom arhipelagu, čija su se ostrva pružala jedno za drugim. Ne mogu evocirati svečanu, skoro patetičnu, tišinu tropskoga mora uveče.

Sve bi bilo skoro irealno, i tako bi ostalo i u uspomeni, da jedno jedino ostrvo, najmanje, nije se odjednom sasvim približilo brodu, još zeleno, još konkretno u ovoj večri, iako potpuno

Pokazuju mi u urođeničkom kraju jednu drvenu kućicu, oko koje raste pet stabala: čokolada, banana, hleb drvo, kokos i jedno koje nosi divne crvene cvetove. Između stabala je šećerna trska. „I vi se čudite, kažu mi, što su crnci tako veseli.

“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja. Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere.

Da čak prvo putovanje kroz jednu zemlju više upozna čoveka s tom zemljom no i jedno iduće, koje još slabi i prvobitno stečena ubeđenja.

Mati i deca su jedno jedinstvo, otac je samo večita čežnja da se spoji sa njima. Do šest ujutru pod mojom sobom strahovita larma džeza,

Fotografišem najpre jedno selo od pruća na koljima, u udubljenju između šume i vode, zatim jedan kut Raja: jedan sasvim nagi par koji se kupa.

U trenutku kada udesim aparat da ih snimim, jedno treće lice, nago, sa evropskim šeširom na glavi pojavljuje se kraj njih. Odapinjem ipak.

služi za konak (kampman) kad naiđe koji belac, što je toliko retko da, kad mi pređemo preko praga, imamo pred sobom jedno opšte bežanje najraznovrsnijih reptilija i insekata koji su se tu naselili.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Što sam počela, počela! Ja vidim da ovde nema za mene života. JANjA: Pa to sve teće za jedno šešir? JUCA: Jeste, za ljubav šešira. JANjA: Ama, more, što ći tebe šešir? JUCA: Ja oću da imam.

JANjA: Ama, more, što ći tebe šešir? JUCA: Ja oću da imam. JANjA: E, kad oćiš baš, oćim da ti kupim za jedno ljubav. Nega da mi daš gracija tri dana, da si promislim. JUCA: Šta će...

JUCA: Šta će... JANjA: Ama ne mi govori jednu reč, de, kad ti miluim, znaiš, jedno slovo. Oćiš da mi osiromašiš, ajde, de! Janja ima novci, Janja ima veliko dukjanu, Janja je bogato čovek.

JANjA (uzane): Siroma Janja, mora da postrada črez nevaljalo svet! PETAR: Gospodaru, evo jedno pismo na vas... JANjA: Ko ga šilji? PETAR: Taki. JANjA (prodere se): Gajdaros! Ko e poslo ovu pismu?

JUCA Znate li kako ćete učiniti da ne platite? Da razglasimo jedno jutro da su nas poharale pustaije; pak onda, kad se pročuje po varoši, svaki će vas žaliti, i niko vam neće dolaziti

JANjA: Pi, pi, pi! To je majstorsko plan! Tako može i da si nosi za mene jedno tas po crkvi. da kažu ljudi: „Postrado kir Janja, ajde da go pomognimo!

Kakvo elinsko mudrost! Kad čui Grku u Morea, oći da ti digni u štatua, kako jedna Pitija. Eh, slavno Grecija! Jedno zrno kako si nađi od tvoga duh, teći eto pamet. Dušo Juco, oći da si svi Grku radui za tvoj rod.

Oći da mi si dopadni devojka, oćim da si ženim; neći da mi si dopadni, is ton teon! JANjA: Kir Dimo, vi ste jedno pametno čoveku. Oćim da vam dam Katica, da go vospitavate. Ona ij mlado ludo.

DIMA: Tora prepi na kitazo tin dulja mu. Igienite! JANjA: Dulos sas! POZORIJE 10. JANjA (sam) JANjA: E, de de, opet jedno špekulacija! Pravo kaži grečesko mudrost: Tihi ton antropon pragmata uk evvulia.

Pravo kaži grečesko mudrost: „Di — j nestreću, tu — j i streću.“ Znaite što, gospodin notarius, oćim i ja da načinim jedno luftbalon i da idim u Amerika.

POZORIJE 5. BIVŠI, JANjA JANjA (vrati se): Katico, i ti, dušo Juco, idite malo u vaša soba, imam jedno malo razgovor sos gospodar notarius. KATICA: Oćemo, papa! (S Jucom otide.

Ama, znajte, ne si složi nešto. Vidite, gospodin notarius, ja vas poštuim kako jedno pametno muž, ama, znajte, imam mlada žena, a svet je hunsvutsko. Zašto da pravim sramota na moja kuća?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

SEOBE SE NASTAVLjAJU VEČNO 657 DRUGA KNjIGA SEOBA I ALI SVE JE TO SAMO OMAMA LjUDSKIH OČIJU Bilo jednom jedno kraljevstvo, u srcu Evrope, koje se zvalo: Hungarija.

Oni se, Rascijani, kreću kao bratstva, rođaci, familije, a u tome je opasnost. Kao ovce oni nagrću jedno za drugim, svuda. Sad su naumili da se odsele u Rosiju. Ko zna šta će izmisliti sutra.

Ali na drugoj strani, imala je jedno krilo još iz turskih ratova i tu je bila sva mračna, sa prozorima u gvozdenim rešetkama.

Bio je naredio da im se donesu kamiši i rekao im je da mogu pušiti, i u njegovom prisustvu. Garsuli je seo na jedno đule topovsko, i s vremena na vreme ustajao i, kao paun, šetao.

Gde to može da bude? Nekoliko trenutaka u dvorištu nasta velika tišina. Garsuli je i sam bio kao zanemeo. Da mu je jedno od onih topovskih đuladi palo na glavu, ni to ga valjda ne bi bilo tako pogodilo.

Niko se nije micao među njima. Bila je tolika tišina, da se u daljini čulo jedno zvono, sitno, sitno. Te godine je bilo mnogo groznica i na grobljima je, skoro svaki dan, bilo po nekoliko sahrana.

Ta žena, tada u svojoj dvadeset i drugoj godini – već tri godine u braku – bila je jedno plavo, vitko, ružičasto stvorenje, malo riđe kose, a očiju promenljivih, plavih i blago zelenih.

Zatim se okrete potrbuške i hteo je da nastavi. Čuvši da ga žena zove, ponova, on najzad otvori oči, ali jedno ponova zatvori i poče na drugo da čkilji, upitav, nabusito: „Šta je?

Na dometu topa, od kapije princa Evgenija od Savoje, bio je jugozapadni forpost, jedno malo utvrđenje, prema pristaništu dereglija, koje su odatle, do Bečkereka, spuštali.

Trifun i gospoža Kumrija hteli su, tako, da, bar jednom dnevno, pripadaju samo jedno drugome, svojoj ljubavi, svojim uspomenama, svojim nadama.

Bila je deset godina u braku. Za čudo, prvih, zanosnih, godina, toga braka, ona nije rodila ni jedno. Ali, posle, iznenada, dečica počeše da se kotrljaju, po kući, kao da su pilule iz apoteke mitrovačkih fratara, kojih

Mati njihova jedva je čekala, uveče, da odu. A deca bi otišla na spavanje, oterana rano, i legla bi, u mraku, šapćući jedno drugome, žalosno. Posle bi, u noći, katkad, dolazilo i do plača dečijeg, gorkog.

Teodosije - ŽITIJA

njen, oboje u skrbi i žalosti zbog ovoga, jer im je duša veoma žudela da dobiju još jedno čedo, noću stavši na molitvu svemogućem Bogu, za se, sa suzama govorahu: „Vladiko Gospode Bože Svedržitelju, koji ci

usliši danas i nas grešne sluge svoje što ti se mole. Daj nam, po tvojoj dobroti, da dobijemo još jedno muško čedo, koje će biti uteha duši našoj i tobom naslednik naše države i žezal starosti naše, na koga ćemo položiti

Još jedno treba ti da izvršiš, reč u jevanđelju Sina njegova: ,Ako ko hoće za mnom da ide, svega neka se odrekne i uzevši krst svoj

otac ce nactani y ćelijama što ih je sin podigao, i obojica postadoše dobar par pod jednim krovom, zajedno stanujući, jedno misleći i jedno da vide nadajući se, kroz trud i molitve i post Boga tražeći.

y ćelijama što ih je sin podigao, i obojica postadoše dobar par pod jednim krovom, zajedno stanujući, jedno misleći i jedno da vide nadajući se, kroz trud i molitve i post Boga tražeći.

prvosvetiteljstva sede i svečano ispriča o uzroku sabora i o sebi, govoreći: — Znate, dakle, i čuste za moje najppe jedno pa drugo bežanje od vas u pustinju, i da ne pretpostavih ništa od krasota ovoga sveta Božjoj ljubavi, niti išta od

moljaše Oca svoga za apostole, reče: „Ne molim se samo za ove nego i za one koji njihovim rečima veruju u mene, da svi jedno budu, kao ti. Oče, u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu“.

Oče, u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu“. Jer ne dade se blagodat Svetoga Duha jedino apostolima nego i svakome koji živi po blagodati.

ja koji zalivam učenjem, nismo ništa već Bog koji vas podiže. Otac moj koji je zasadio i ja koji zalivam jedno smo, služitelji Boga kome poverovaste, a Bog neka vas primi svojim milosrđem, kako Pavlovo i Apolosovo tako i naše

Zbog ovoga obuze užas i divljenje one koji su tu stojali, i svi saglasno jedno povikaše: — Gospode, smiluj se! Pocle toga sveti arhiepiskop ga ukrasi svetim i anđelskim i velikim obrazom

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Oni pevaju monotone i razvučene pesme, često zapušivši jedno uho. Starovlah je živog duha, često iznalazačkog u kome ima kadšto lukavstva.

Srpska plemena u granicama Crne Gore dele se u dve grupe. Jedno su crnogorska plemena, tj. plemena Stare, istorijske Crne Gore, između doline reke Zete i Skadarskog jezera s jedne i

Ali su ovi morali ući u jedno bratstvo, uzeti slavu i prilagoditi se plemenskim navikama. Osim toga je bilo, naročito u sadašnjoj oblasti raških

I kao što je karsni reljef mreža zbijenih oblika, tako je i crnogorsko društvo sastavljeno od malih plemena, priljubljenih jedno uz drugo. Crnogorska plemena nisu imala slobodnog prostora da se razvijaju i uvećavaju kao raška plemena.

Posle pada Bosne i Srbije pod Turke, prošlo je 1530. god. jedno nemačko izaslanstvo kroz Bosnu idući za Carigrad i u njegovoj je pratnji bio jedan obrazovani Slovenac, Benedikt

Drugo jedno muslimansko bratstvo iz istog kraja, Vučedabići, slavi kao „slavu“ Sv. Arhanđela. Ove su uspomene osobito žive kod

god. bunili (Krivošijski ustanak). I posle vladavine Balšića ostao je narod u tesnim vezama s Crnom Gorom, a jedno vreme je Boka u crkvenom pogledu pripadala cetinjskoj mitropoliji.

osećanjima i u narodnoj misli, ili, ako se je održala, to je bilo u neznatnoj meri, kao da su pokolenja nasleđivala jedno od drugoga poglavito fizičke osobine. Gotovo je ostala ona ista arhaična slovenska svest.

se od pečalbe: svi idu, počevši sa decom od 12 godina pa do ljudi od 50 do 60 godina, u zaradu, i to ne samo na jedno leto ili na kraće vreme, kao što to čine ostali Sloveni, već na više godina.

U ovoj zaostaloj i arhaičnoj masi javljaju se, ređe, dva viša duhovna tipa. Jedno su tihi, krotki, pažljivi, skoncentrisani ljudi, koji zapažaju i duboko osećaju, koji imaju pored rabote i više duhovno

Po drugim obaveštenjima sam mislio da je on iz šopske zone. Bilo jedno ili drugo, on je iz centralnog tipa. Poznajem i više trgovaca po Srbiji i nekoliko oficira, koji su poreklom iz Pologa.

Slovenima koji su zauzeli donjodunavsku ploču pridolazili su jedno za drugim turanski Bugari, Pečenjezi, Kumani i Tatari Zlatne horde, koji su se manje ili više utopili u ovo slovensko

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— lupkaju drumom četiri nepotkovana kopita, nasađena na četiri tanke noge. Noge na sebi nose čitavo jedno magare. Magare za sobom vuče mala kola, a kola voze jednog srditog čiču i jedan zavezan džak.

sam se i smijao dok me trbuh nije zabolio, a tek onda se nešto dosjetih i počeh sam sebe da grdim: — Tošo, pseto jedno glupo, zašto miševe nisi pustio da se uvuku u sam džak, pa ih onda mirne duše polovio?

— A može li u taj tvoj džak da se zaviri malko, samo malčice? — upita čovjek s bijelim mišem. — Hajde, ali samo na jedno okce i to škiljeći — pristade skitnica i otvori džak taman toliko da bi se unutra mogla zavući dječja ruka.

Prijatelji nađoše, vezano za krušku, jedno veoma tužno i zabrinuto šareno pseto, koje im se učtivo predstavi: — Čast mi se predstaviti i od vas vrlo

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova Daleko u nama (1943) IGRE PRE IGRE Zoranu Mišiću Zažmuri se na jedno oko Zaviri se u sebe u svaki ugao Pogleda se da nema eksera da nema lopova Da nema kukavičjih jaja Zažmuri se i na

čuti Ali mu dojadilo I žudi da se ponovo pretvori u sebe Ali bez očiju ne vidi kako A onaj je otkrio sva svoja lica I jedno za drugim vitla preko krova Poslednje baci pod noge I zagnjuri glavu u šake A ovaj je zategao svoj pogled Zategao ga od

i od umora zaspe I tek u snu kosa im se digne na glavi (Ova igra dugo traje) LOVCA Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I iziđe mu na drugo Uđe korakom šibice Korakom upaljene šibice Glavu mu iznutra obigra Glavni je Neko uđe bez

drugo Uđe korakom šibice Korakom upaljene šibice Glavu mu iznutra obigra Glavni je Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I ne iziđe mu na drugo Pečen je PEPELA Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu

mi ljubiš odjek Pa ti ne umeš da se voliš 9 Beži čudo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledam Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

BABA ROGA Ima jedna pećina stroga u kojoj živi Baba Roga. A ja sam, valjda razumete, jedno veoma hrabro dete. Pa sam rešio zapravo stoga da joj pokažem njenoga boga!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I AGENT (pošto je malo razmislio posmatrajući i jedno i drugo): Ako je po volji, ja mogu povesti zvaničnu istragu, ali, ako dozvolite, mislim da je bolje ne davati stvari

(Čita.) „Mojo sčastije odno obstojateljstvo trevožit”. PAVLE: To ne mogu da razumem. ALjOŠA: Kaže, njenoj sreći samo jedno smeta. (Čita.) „Ja znaju što ti svjo vremja dumaješ obo mnje”. (Govori.) Zna da ja stalno mislim na nju. (Čita.

Ne sme on ni slutiti da ja znam. U tome i leži harmonija našega braka, što jedno drugo ne uznemiravamo. MILE: Onda ti ne ostaje ništa drugo do strpljenje. RINA: Strpljenje!

RINA: Zamislite da se sretnem, ja ne znam šta bih radila. SPASOJE: Dakle, bićete i jedno i drugo pošteđeni. Pošto sam odložio venčanje, to sam obustavio i sve kupovine... Ima za to uvek vremena.

Verujte, sve je to jedno isto. SGІASOJE: Ti govoriš tako bezobrazno, zaboravljajući sasvim na dužno poštovanje prema ocu svoje verenice.

I SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (stoji kraj stola i otvara poštu). SOFIJA (donosi jedno pismo). SPASOJE (uzimajući ga): Od koga? SOFIJA: Ne znam, doneo jedan dečko.

Uostalom, i šta će vam, za vas je najbolja kvalifikacija to što vas poznaje gospođa Rina. MILE: To je, znate, jedno slučajno poznanstvo. SPASOJE: Pa da, slučajno, tako sam i mislio.

SPASOJE: Nikakav zločin. Toga se ne morate bojati. Naprotiv, vaš pasoš poslužiće da se učini jedno dobro delo, razumete li, dobro delo. ŠVARC: Verujem, gospodine, ali je stvar ipak vrlo nezgodna.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Polubrat, ako baš hoćete! - spazih u poluokretu jedno dečački vitko telo i dva zelena oka koja kao da su signalisala nešto. „Kakvo parčence!” — rekoh sebi.

Nisam ga slušao. Razmišljao sam o crevima: lav ih ima kraća nego ja, ali zato ovca ima čitavo jedno čudo crevaca u sebi. Nisam želeo da budem ovca, iako nisam mogao da budem ni lav.

Pticu nismo videli, ali jaja su joj bila sitna, sa zelenkastim pegicama. Poneli smo svi po jedno, za uspomenu. U gnezdu je bilo četiri jajeta i kada smo pošli, dugo još u ušima imali smo krik neke ptice.

Dole na reci bilo je sasvim tamno, iako je i to slučajan utisak. Jedno ovakvo sindikalno proleće u stanju je svačim da vas iznenadi.

Tise kričale su sarke a u dvorištu se o grane dve patuljaste višnje vešao čitav čopor klinaca između dve i dvanaest. Jedno koje nije znalo da hoda devojčica je držala u naručju. Upitah je da li još živi u kući kraj rampe. - A gde bih?

ali nisam bio baš sasvim siguran da je to bio on i nisam rekao ništa, a onda ga više nisam video, iako sam se čitavo jedno leto pentrao na drveće oko bolnice. Pred Novu godinu je umro.

Otac je, u svakom slučaju, imao bogatiji rečnik, ali je ipak izlazilo na jedno, dosadno do ludila. Postojavši nekoliko minuta, izađoh napolje, opet zviždučući da bih privukao pažnju na sebe.

Pokušavao sam da mislim o onome što je Bagricki govorio, ali su mi stalno na pamet padale mačke koje sam jedno popodne, otišavši da mu odnesem neku poruku svoga oca, video kako leže po njegovim nogama, grudima i svemu.

tetkicu u gimnaziji i oči tamnomodre i baršunaste, nalik na cvetove dan i noć koje smo krali sa katoličkog groblja. Jedno vreme bio sam zaljubljen u nju i svako od nas je to bio, bez naročitog rezultata, uostalom.

- šmrknula je kad sam počeo da vičem na nju, a ja joj rekoh da greši. Sada znam da je bila u pravu: ja moram imati jedno mesto samo za sebe, ili sva ostala bivaju oklop koji me guši.

Ona je sve shvatila kao vic, zabavan, istina, ali vic! - rekoh sebi. Jedno takvo derište i ne može da misli na neki drugi način!

Uz put smo naišli na jaja divljih sarki i na jedno gnezdo s već izleženim mladuncima. Bili su goluždravi i pištali su, dok je sarka upaničeno lupala krilima nekoliko

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Njega će otsada zvati „mali fiškal“. Tako se lako dao gospodar Sofra prelomiti na volju gospođe. Jedno je svršeno. — Ja ću se razgovarati sa Krečarem, pa će i Čamča ići s nami u Krakovu; sve poznaje u prste onde.

Sada njen sin Đoka seče meso, i tako životare. Jedno pre podne, obučem se lepo, pa idem upravo u kuću Tatijane Uglješine. Bilo je osam sati.

Lenka već prešla petnaest godina, rekao bi da je već sedamnaest, tako je razvijena. Stvor, stas divan, jedno prema drugom sve srazmerno. Lenka ima lice ovalno, pravi rimski tip, obrve kanda hoće da se sastave.

Obuče se po redu, uzme nadžak i kaže da je gotov. Sad uđe u birtiju. Razgledaju gde bi bilo najbolje. Moler nađe jedno mesto na duvaru, u čelo, da svakom koji uđe odmah u oči padne.

Armicijaš uverava gospodara Sofru da se ništa ne boji, da nije na rđavom mestu. Čamča unese „provijant” i jedno polovače. Mesto da armicijaš njih časti, oni časte armicijaša. Armicijaš dobro pije, već se pomalo ugrejao.

On će se već za to sa društvom poreveniti. Pa onda još jedno polovače vina i jednu bocu „auspruha”, u dar za armicijaša. Već zora rudi, vreme je odlaziti.

Hoćeš doći? — Ako po tu cenu prodaš „auspruh”, evo ruke da ću doći. — Ja sam zadovoljan. No još jedno: moram li onda doći obučen u paradno? — Pa da, valjda nećeš u „janklu”. — Dakle, sad smo gotovi.

Mnoge sluge služe. Jela mešovita, francuska i poljska. Tu je sve jedno za drugim išlo, čorba-bouіllon — pa ovčje meso, ribe biberisane, i fine pastete, chaudeau, i krmeće pečenje.

Čamča zna već njihov običaj, iznese mu i bela i crna vina, i „auspruha”. Šljahtec može birati šta hoće. I doista, sad jedno, sad drugo, sad treće je pio, pa onda opet natraške, i sam se već jedio što ne može kod jednog da ostane nego mora

Čamča je izredan trgovac, nadmašio bi sve, no nema strpljenja; sad se hvata za jedno sad za drugo, pa je „bon vіvant”, lepo hoće da živi.

Neka ga neka putuje. Gospodar Sofra donde uređuje kod kuće, ali dosta bez volje; samo to ga jedno drži, da je rad Šamiku još za svog života u kućevnom redu videti. Slabo kud ide, ode Krečaru i Čamči.

Krečar, i on je srećan čovek. Ima ženu, njegovu Agru, koja mu u svačemu gove. Njegovi prijatelji su i njeni prijatelji; jedno drugo nikad drukčije ne zovu, već „duško”. Ima jednog sina, slavnog „fiškala”, pa onda unuke.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Po celoj se kući već znalo za krađe, paljevine, tuče i jedno silovanje. Još neobučen, Komesar, otvorivši prozor na prvom spratu, pojavi se, vičući.

Živeo je za njih i zanemario svoju trgovinu, brinući se da ih već jednom naseli stalno na jedno mesto. Uvide da je sreća bratovljeva sasvim slučajna, ali da tako mora biti.

A šta je ona primetila, i mislila, to se nije videlo ni na njenom licu, ni u njenim očima. Tek kad jedno veče, u Cvetnoj nedelji, naiđe kada se ona kupala, u izbi sa velikom zemljanom peći, u kojoj se inače pekao hleb, i,

Bila je lepša nego pre ikada. Tiha i drukčija, ona ga rukom često dodirnu, a jedno veče, pri otvorenim vratima, tako da je mogao da gleda, presvukla je svoju novu, mletačku haljinu. Lagala je.

Njenog osmeha. Decu je bila dala sluškinjama; samo pred mužem držala ih je na krilu. Sa osmehom. Jedno jutro zapita devera, da li mu se brat ne čini naglo ostareo?

Za njega nije bio onaj kikot, ni ta ćeretanja, ni sve to. Za njega je ona imala i drugi glas, i drugi pogled, celo jedno drugo biće. I ne samo ona, već i njene sluškinje, bez naročite naredbe, menjale su se, kad bi on dolazio.

Nisu više išli na igranke u tvrđavu, niti je više onako često jahao sa njom. Čitavo jedno selo beše naselio, pod gradom Varadinom, sa ocem, i celo proleće hodao je bos, po blatu do kolena, vodeći svoje nove

Noć je bila provela sa rođenim deverom, ali to ne mrdnu ni jedno zrno zobi na tavanu, iznad njinih glava. Osetivši i pre, kraj sve svoje vlasti, da leži po kući kao neka stvar, oko

nedogledno plavetnilo neba, između raznih zvezda i sazvežđa, koja su redom dolazila u četvorokut njenog prozora i tamo jedno vreme stajala i treperila. Sa upornim ćutanjem verovala je da će je lekari spasti i da će se oporaviti.

tih dana, kada je sedela kao uzeta, beše jedna bezgranična zavist prema obojici muškaraca, koje je volela i mrzela, a jedno neizmerno preziranje sebe same.

razmišljanja, o svom prošlom životu i ženi i deci, posmatrao je pažljivo, dremljiv, kako se na putu koji se video svega jedno parče, bele, kao puževi, kamenice, sve jednim istim pravcem, nedaleko jedna od druge.

Zatim upade u sobu u kojoj je toga dana bilo mnogo ustajane prašine i u kojoj je Isakovič pregledao jedno sedlo prinčevo, kupljeno od Turaka.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Za vreme kupanja žena mora da pojede po jedno zrno od gloga i od šipka.“²³ Ritualno provlačenje je u mnogim prilikama (bolest, urok, težak porođaj itd.

Nema te stvari koju ona ne bi učinila, nema tog postupka koji ne bi okušala samo da rodi makar jedno dete i da sa sebe skine prokletstvo.

i ovako: „Kad trudna žena izađe iz sobe napolje, onda neka komšika metne na klupu ili krevet ispod ponjave ili ćilima na jedno mesto nož a na drugo makaze, ali tako da trudna žena o tome ne zna. Zatim je zovne i kaže joj da sedne.

⁶ Deca koja su rođena istog meseca nazivaju se jednomesečići i za njih se smatra da su sudbinski povezani. „Kad se jedno od jednomjesečića ženi ili udaje, onda drugi ne smije biti kod kuće...

niti smije jesti od onijeh jela što se gotove za svadbu“, piše Vuk.⁷ A kad jedno od njih umre, onda se vrši ritualno „otklapanje“ onog živog (tj.

³¹ (Ovom objašnjenju ide u prilog i jedno predanje srpskog naroda u đevđelijskoj kazi prema kojem je sreda nekada bila srećan dan, ali otkako je na taj dan

Jednodanci su deca istih roditelja rođena u isti dan (istog imena). Ona su sudbinski povezana: kada se jedno razboli, razboli se i drugo: ako jedno umre, ubrzo će i drugo.

Ona su sudbinski povezana: kada se jedno razboli, razboli se i drugo: ako jedno umre, ubrzo će i drugo. Zato kada se jedno od njih razboli, oba se deteta izmere, da bi ono bolesno ozdravilo, a zdravo

Ona su sudbinski povezana: kada se jedno razboli, razboli se i drugo: ako jedno umre, ubrzo će i drugo. Zato kada se jedno od njih razboli, oba se deteta izmere, da bi ono bolesno ozdravilo, a zdravo da se ne razboli.

A ako jedno od dva deteta umre, vrši se obred „otklapanja“ (kao i kod „jednomesečića“). Za sudbinu deteta nije važno samo to u kom

To nije dobro ni za porodicu u kojoj je rođeno, a ni za selo. Veruje se da je bolje da odmah jedno od njih umre i da time odnese sa sobom svu nesreću, tako da ono koje ostane ne bude u životu nesrećno.

Žene na babinama ne valja da pletu jer će dete biti brbljivo.³⁴ Valja se, kad se ide na babine, poneti i jedno povesmo (svežanj kudelje, vune ili lana), koje se stavi uz kolevku, da bi dete, ako je muško, bilo brkato, a ako je

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Rokenrol je oterao u staro gvožđe bugi-vugi, za koji smo mislili da je večan. Jedno vreme tresli smo se kao sumanuti u ritmu egzotične »rašpe«, da bismo koju godinu kasnije učili korake mamba, sambe,

Dok su sa vama, one čuju i bez slušalica najdivniju muziku. Posle jedno sat i po dao sam Jeleni slušalice da i ona malo sluša Radio Beograd, koji je puštao novogodišnju muziku, ali nekako mi

da odvajaš, kaže, ćošak sa nama, jedno pet-šest godina, rekao je, pa ćeš valjda nešto smisliti! Tako on ode, a posle smo mu videli i taj drugi film — ali nam

Film je bio fenomenalan, na časnu reč! Igrao je celo jedno poslepodne, ali ne i uveče, i ne na matineu u deset sati, čoveče! Koja je to bila masaža!

Dok smo mi trljali leđima hrapavi zid Kinoteke, oni su se oslanjali jedno na drugo. Bila je to, očigledno, jedna od onih dugih dečjih ljubavi koje traju od prvog osnovne sve do smrti u

Nastaviće da žive bez ljubavi dan, dva, tri nedelje, a onda će se ponovo naći u »Hungariji« da kažu jedno drugom da njihova veza ne vodi ničemu. Dok si izlazila, pogledala si me rasejano, Žuži.

Možda do jeseni... – Gdje ste odsjeli? – Tu blizu. – Fino— kazao je šef Terase. — Znači, počelo je ljeto! – Još jedno... — rekao je nostalgično.

– O, dobro su, dobro... — reče šef Terase. — Stariji mi je u vojsci... – Ma stvarno! — izvukao je jedno malo divno čuđenje iz tajne rezerve. — – U Zagrebu. – Fino — kazao je.

bio još vrlo mlad, i dok je imao običaj da se klati na stolici i smeje bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno pokraj drugog i ćute. Zajedno, a svako od njih tako daleko! Gledao ih je kao neko čudo.

Potrošio sam, dakle, nerazumno još jedno leto, a mogao sam da ga pažljivije koristim, da mi duže traje. Ispratio sam desetak generacija kupača i osetio se

Koračali su jedno pored drugog. Ona je izvukla skriveni ključ ispod otirača kuće obrasle u bršljan i popela se uz stepenice.

Idućeg trenutka smo se prepoznali. Htedoh da ga zagrlim. ali momak pokaza krajnju evropsku uzdržanost i procedi samo jedno: »Kako si?« Rekoh da sam dobro. Kako je on? I on je dobro. Hvala bogu, neka!

Matavulj, Simo - USKOK

Na njekoliko koraka od njih stojahu dvije djevojke, iza njih momče jedno, držeći jednom rukom ugojeno june, a drugom osedlana konja; iza njega bješe gomilica Crnogoraka.

Sad knez nema u domu od muškijeh glavah nâko jedno uvuče u kolijevci!... Ala je stari soko ohronuo, potavnio, jadnik!

E, moja banino, davno nije bilo, đe i kad se poznadosmo i sastasmo, đe i kad se evo opet nađosmo! Ali čovjek misli jedno, a bog drugo, a božja je najpreča! Ne izgubiše Srblji na Kosovu što ne bjehu junaci, no što im bješe suđeno!

Pa onda što je taj Krcun znao napamet pjesama, priča, poslovica, zagonetaka, to je bilo čudo jedno; uz to, u večernjim posijelima kod vladike, bješe prikupio dosta znanja i o „svjetskim rabotama“, o kojima velika većina

polja njeguškog i kad stadoše, Krcun ispali malu pušku i viknu: — Blago meni danas i dovjeka, e po anđelu prorekoh čudo jedno! Hodi, Janko, hodi, brate, da se pocjelivamo!

— O, sačuvaj, bože i Božiću! — reče Krstinja, pa u strahu uze dijete u naručje. — To je jedno — nastavi Mrgud — a drugo je: evo ti u kući gosta, o kome će se graknuti kroza svu Crnu Goru i Brda, pa će nam dika

Odjednom potekoše jedno drugom, ali se na vrijeme odmakoše, jedno nadesno, drugo nalijevo, ne gubeći u tome mjeru igranja.

Odjednom potekoše jedno drugom, ali se na vrijeme odmakoše, jedno nadesno, drugo nalijevo, ne gubeći u tome mjeru igranja. Najzad, brzijem polukrugom izmijenjaše mjesta.

Mrgud i Krstinja izmijeniše mjesta četiri-pet puta, pa potekoše jedno drugom i poljubiše se ona njega još poljubi u ruku. Zamijeniše ih knez i snaha mu, udovica Joke.

— Ne, no ruski? — ispravi Stevo Bajov. — A da li to nije sve jedno? — reče Gašo Perkov. — Umijem nješto — potvrdi Janko. — Naučio sam među Graničarima. A slova su ista i srpska i ruska.

Onamo prime to za gotovo, te sve vladike ruske sastave jedno grdno pismo protiv našega vladike, i to pismo pošalju po đeneralu Iveliću.

A ja sam opet od dostine naših slušao da mnogima ne mogoše ništa, nego baš dobiše rane od njih! — Jedno je vještina, a drugo je srce — reče Janko.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Ali i umu ljudi, brate. OTAC: E, šta ćeš. UGLED 3. DEVOJKA (stupi), PREĐAŠNjI DEVOJKA: Jedno je momče ovde, kaže da neki strani ljudi žele nas posjetiti. OTAC: To će biti onaj. (Mane glavom na mater i odlazi.

MATI: Ta lako je za to, samo neka je u drugom dobro. DEVOJKA (podskakuje): Baš imam jedno lepo ime za njega! ODJELENIJE TREĆE ŠEST NEDELjA POSLE VENČANjA UGLED 1.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Razvoj školstva je u tome odigrao odlučujuću ulogu. Sa širenjem obrazovanja čitavo jedno malo čovečanstvo stupilo je na pozornicu društvenog života, i prinudilo odrasle da porazmisle o njegovim pravima i

Dečja književnost je pribežište, jedno od središta tog otpora: postojanje se pojednostavljuje do elementarne ravni, čime se njegova ozbiljna, to jest tragična

”13 Izbegavanje uopštenih izraza i apstrakcija odlika je svakog boljeg stila: konkretnost situacije ili slike jedno je od načela jezgrovitog pripovedanja i zgusnutog stihovanja.

određivanju i zbog dvosmislenosti onog prideva „dečji”: izražava li taj epitet njenu suštinu, ili njenu namenu, ili i jedno i drugo?

Samo dečja pesma nije pristala na ovo osiromašenje. Našavši se po strani, ona osluškuje i jedno i drugo iskustvo; njoj pristaju i romantičarske navike, i antiromantičarska trezvenost.

Svet je to što je, neposredna čulna predstava; golo postojanje jedno je od najvećih čuda, pa je izlišno tražiti njegovo više značenje. Dečji svet je svet bez Boga.

Da bi našla jedno prihvatljivo izvinjenje, dečja pesma se rado obraća detetu. Dete joj je, iz mnogih razloga, blisko. Međutim, nju potajno

Reč je o jednom iskustvu umetnosti, jednom shvatanju sveta: jedno od tačnijih njenih imena moglo bi biti naivna pesma.17 VI Kad se stvari ovako postave, moguće je ustanoviti pravi

Taj estetski obrazac je utvrdio Tvorac, a Pesnik pokušava da ga vaspostavi u rečima; pošto je zec jedno od savršenijih otelotvorenja tog obrasca lepote, pesnici ga rado uzimaju kao temu i model, što je, razume se, uprošćen

O pravom smislu zečje uloge u dečjoj književnosti Radović je ostavio jedno pronicljivo upozorenje. Noćas kasno dvoje roditelja čitali pesmu o zecu i odgonetali — šta je pisac time hteo da kaže.

Vredne dečje knjige nastaju pri povremenim izletima iz kruga vladajućih književnih normi u jedno područje gde su stege labavije, opšta klima prijatnija i neobaveznija.

Čitavo jedno poglavlje njegovog pesništva, manje poznato, obeleženo je tom vrstom nadahnuća: Palo sito, palo na korito, Sa korita

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Hm, hm! To je đavolski posao. SMRDIĆ: Ja kanda sam znao, te sam bio umeren. ŠERBULIĆ: Šta, umeren? Niste li mi jedno parče iz ruke istrgli? O, ako dođe do čega, sve ću redom iskazati. SMRDIĆ: Ja se mogu zakleti da nisam ni ruku metnuo.

Znate li koliko je palo Madžara? Pogodite. NANČIKA: Valjda je palo jedno tri hiljade. MILČIKA: Oho! Petnaest. Mesaroš skočio je od jeda i žalosti u vodu da se udavi, i jedva su ga spasli.

Zašto ne kazuju ljudima da je to nezdravo? GAVRILOVIĆ: Jest, ali treba imati što drugo. Ajdete da nakupimo između nas jedno sto forinti, pak da podelimo međ sirotinjom. SMRDIĆ: Sto forinti! Šta vi govorite?

LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate? Rus valjda nije došao zabadava SMRDIĆ: No, fala bogu, da i to doživim. LEPRŠIĆ: Jedno me samo obespokojava što se nameštaju strani ljudi za činovnike u vojvodini. SMRDIĆ: Šta, šta? Gdi je glavni odbor.

SMRDIĆ: To smo odavno mogli znati. ŠERBULIĆ: Kaže da se jedno prošenije na cara potpisuje, u kome Srblji sami priznaju da nas je malo i da za nas nije vojvodina.

GAVRILOVIĆ: Kad tako lepo dišete za Srpstvom, evo i vama jedno pismo od vašeg starog prijatelja Nađfaludija. (Pruži joj pismo.) SMRDIĆ: Šta je to? GAVRILOVIĆ: Čisto rodoljubije.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Od pisaca su pominjani ili oni koji imaju književnog uticaja, ili oni koji su karakteristični po jedno doba i po jedan književan pravac. Za najnovije doba uzimani su samo pisci od književne vrednosti.

su napisi: ili koji su dobri i sigurni, ili koji donose kakve bilo nove pojedinosti ili koji su karakteristični po jedno shvatanje. Što se tiče ilustracija, ovde su unete gotovo sve do kojih se moglo doći.

I slavonski katolici su se jedno vreme služili ćirilicom, kao što Matija Ante Reljkovih peva u svome Satіru: O Slavonče, ti ѕe vrlo varaš, Kojі god mі

Po prelasku u Austriju nekih petnaest godina su lutali, bedni »siraci i prišelci« u tuđoj zemlji, — »kako Judeji«, veli jedno pismo iz toga doba — bez stalnog staništa, živeći po zemunicama, desetkovani bolestima i glađu, ganjani od austrijskih

Pokušaji da se sastavi jedno srpsko akcionarsko društvo i da ono kupi štampariju, ostali su bez uspeha. 1796. štamparija bude prodata mađarskoj

8 Zna se da je bio jeromonah, da je jedno vreme živeo u Sentandreji i bio u školi Kiprijana Račanina; da je oko 1736.

10 Među ostalim stvarima preveo je sa poljskog i jedno delo svetovnog sadržaja: Istorіa Barona Cesara, gardinala rimskago.

godine. U Karlovcima, još šezdesetih godina XVIII veka, počeo je sam pisati jedno veliko istorijsko delo, koje je 1768. bilo gotovo, ali koje je neprestano dopunjavao. 1794.

vremena, ali koji nije pokazao ni originalnosti, ni dubine, ni književnog i naučnog talenta, i nije ostavio za sobom ni jedno delo od trajne vrednosti.

Jedini njegov bolji i originalni bogoslovski rad jeste rukopis Apostolskoe mleko, pisan u Temišvaru 1763, jedno od najranijih dela napisanih na srpskom narodnom jeziku.

Dugo vreme nagađalo se ko je pisac, i tek u poslednje vreme stvar se utvrdila. Pored običnog izdanja ima i jedno bolje izdanje ove knjige, na finoj hartiji, sa vrlo lepim bakrorezima i dobrim kartama, i sa posvetom Katarini II i

Njegov patriotizam ima sasvim realnu političku podlogu. Jedno vreme [oko 1788] zavaravao se praznom nadom da će Josif II osloboditi Srbe, ali kada je 1804.

Milićević, Vuk - Bespuće

čoji; nastajala trenutna tišina; sa zvekom padao koji put novac na zemlju; i od vremena na vrijeme dizala se svađa. Jedno đačko društvo očito se dosađivalo.

Napolju, jedno natušteno junsko popodne, sa suncem koje se izgubilo iza gustih oblaka, ali koje je ostavilo u vazduhu toplinu svojih

Ljudi s uzdignutim jakama, i žene, prihvatajući suknje, žurili se, trčeći i tražeći zaklona. U kavanu jurnu naglo jedno mnoštvo ljudi, nalazeći jedva i s mukom mjesta.

On večeraše na stanici i, iščekujući voz, dosađivao se, pušio i posmatrao jedno društvo oficira koji su glasno razgovarali njemački i grohotom se smijali, gledajući izazivački žene koje su prolazile

On se pope u kola i stajaše na prozoru. Iz čekaonice treće klase pojuri jedno raznoliko mnoštvo: seljaci i seljakinje, s košarama i velikim zavežljajima, gurajući se, spotičući se, sudarajući se da

Tada su se posljednji put vidjeli. Kad je u Zagrebu jednog zimskog jutra, još sav drjemovan i u krevetu, otvarao jedno pismo iz Ugarske, na kome je vidio bratov rukopis, on nije ni slutio što će u njemu da pročita.

I zadrijemali su, sjedeći oko vatre; u drugom ćošku se micale dvije-trije ovce, i cijelu noć ječalo jedno bolesno dijete.

desnoj nozi do iznad koljena, vidjele se rane s kojih otjecaše krv koju mu žena zaustavljaše, ispirajući rane rakijom. Jedno momče iz komšiluka odjašilo je bilo po doktora u drugo selo. Doktor dođe tek oko podne.

uzdrhtalo i uznemireno poslije sastanka sa Jekom; on osjećaše da ravnodušno upropašćuje jednu mladost i podlački gazi jedno srce; on se uvjeravaše da treba bar da stane, da prekine prije nego što bude kasno; on se stotinu puta odlučivao,

Ko zna . . . Kad je digao oči, vidio je gdje prema njemu ide jedno seljačko dijete kome su tek negdje odskora obukli gaće kad je pošlo u školu, skide s mnogo muke svoju crvenu kapicu i

I za čas nestade između njih svega što je smetalo njihovom razgovoru i udaljavalo ih jedno od drugoga. U njihov razgovor miješao se žamor šume nad njihovim glavama i oko njih, dok se vidjelo užurbano mnoštvo

I dolažahu mu trenuci kad htiЇaše da se otrese svega toga, da baci to preko sebe kao jedno breme sa svojih leđa, da odgurne nogom, da raskine rukama, da kida zubima, — pa da ispravi ponovo glavu i da ponovo

Sremac, Stevan - PROZA

je nekad bolje biti i nepozvan, pa sedeti lepo sa »kostgeberom« svu noć, pa kad dođe na njega red otpevati kroz zube po jedno »Roždestvo tvoje«, nego da mi se desi na prvi dan Božića ono što se desilo Pavlu Postiljonoviću kad ga je pozvao Jovan

Nije me ni pit’o, ako ćeš mi verovati... — Molim te, ja ništa ne kažem, a ti, gospodin-Tošo, samo uživaj! Za jedno vlakno ja oderem runo čitavo... Ja sam arnautska sorta!

smrti, crte iz karaktera, razne vrline dotičnoga ili dotične, pa iz toga sastavlja, sa manje ili više uspeha, kako kad. Jedno mu se nadgrobno slovo još i sad pamti u čaršiji i počinje se ovako: »Čovek je tvrđi od kamena, a mekši od stakla, a evo

I čim ga spazi, a on ostavlja karte, a Švaba bi već, razume se, platio kafe i po jedno vince. Jova bi otrčao u poštu, seo na svoje mesto i šefa dočekao.

Pričekao je još jedno pola časa ako bi se mačor još koji put javio (»jer toj poganoj sekti ne može se verovati«, — govorio je Jova).

— E, sad, priko, ’ajde jedno »Mnogaja ljeta«. Da mi pomažeš, a ja ću započeti. Zapevaše. Najpre domaćin, za njim domaćica, da spase pevanje, a za njom

Nađu kod njega neke malo krupnije neispravnosti, tako da ga ni njegov lep rukopis nije mogao spasti, i on ode u jedno novo društvo.

Da uzajmiš, i ne vredi, jer što ove lole kreditorske služi pamćenje, to je jedno čudo! Najlepše mi godine, priko, propale plaćajući te proklete mjenice!

tako uhvatio vevericu ili lisiče — pa se lunja i vuče po tri dana po varoši dok proda — od njega, dakle, dobije Maksim jedno prase. Navalio seljak, pa veli: »Neću ti boga nazvati, učo, ako mi ne primiš prase.

I još samo nekoliko dana je ostalo bilo do suđena mu dana. Kad, ali jedno jutro dolete Puja famulus, sav zaduvan i usplahiren, pa reče: — Gospodine, nema nam gicana (tako mu je ime ostalo još

’Aj’te, deco, u školu! I Puja ubrisa nos pa uze zvoniti, a deca ulaze jedno po jedno, i za njima, naposletku, uđe učitelj u školu.

’Aj’te, deco, u školu! I Puja ubrisa nos pa uze zvoniti, a deca ulaze jedno po jedno, i za njima, naposletku, uđe učitelj u školu.

Radičević, Branko - PESME

Eto tako juče Dođe jedno luče, Ao kad ga zglenu, Srce mi se krenu, Ova, ova bela Srce je odnela. (1843, dek.) DRAGI Petli poju, eto

na me Kô da vele: o ne boj se tame, Jošte malo, pa će danak svanut, Jošte malo, pa će sunce granut, Svetu jedno, a do dva tebeka, — Sutra, sutra, o blago meneka!

Bre, Apolo, golaću ubavi, Pegaza mi što pređe nabavi! Ao goljo, da ti kažem pravo, Tebe mlada žao mi je zdravo: Jedno momče — devet moma mladi, Ču li, dragi, to su veli jadi! Pomoz', Polo, ti sada meneka Pa ma posle ja morô tebeka.

“ Tako ljuba u molitvi zbori. Oh, jao je nama svima, jao, Kako Lazo na Kosovu pao, Al' onome jošte jedno jao Ko od puške svoga ne kopao!

Bija žedan, te pođem pešice Da potražim u gori vodice, Nađem jedno vreoce studeno, Stenjem, cvećem divno okićeno, Tu se vode ponapijem dobro, Te pogledim okoline, pobro, Al' stajau

Još pogleda — jao mili Bože! Tare oči, verovat ne može: Blizu njega jedno čedo belo, San je i to, misli on zacelo: „San je san je —“, gleda, — „al' opeta —“ Ta lepa je, prelepa je kleta.

Zora zori, ni sam ne znam koja, Al' je krasna, pa bila ma koja, Gorom jezde dva konjika mlada, Jedno Gojko, a drugo je Rada.

nema, pevaj kô da ima, Nije l' zlata, ima štogod drugo — Pevaj samo, ne razbiraj dugo, To il' ono, sve je, brate, jedno, Što je milo, sve je pesme vredno. Eto moje, pa nek mi je prosta, Jer za sada svakako je dosta.

I tako će dok je veka biti, Jedno grabit, drugo donositi, Al' što zima ugrabi meneka Ne povrnu niko ni doveka. Daničiću!

Život, ime, i sve što mu bilo Negda tako i drago i milo, Sve prežali, sve veće pregore, Samo jedno još junak ne more, Cvetu ne mož' — oh da j' mrtva veće — I ka njojzi brzo se okreće, I vidi je e zemlji kleknula, Pa

ga neka muka prima, Dohvata mu srce u nedrima, U srcu se strašne bude zmije, Gleda Cvetu — Bože, zakrili je! Jedno Ture ka njemu doleće Uplašeno ne mož' biti veće: „Vala eto“ — kâ bez duše poče, Poče jadno, ma reči ne doče, Jedno

Ture ka njemu doleće Uplašeno ne mož' biti veće: „Vala eto“ — kâ bez duše poče, Poče jadno, ma reči ne doče, Jedno zrno udri ga u glavu, Ture pade pred Rada u travu: „Dakle tako, dakle još zamalo, Možda odmah pa me je nestalo —

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noći, rascvjetao bi se u baštici kraj naše kuće crni sljez i ljupko prosinuo i

Rade, Rade, rekao bi prijekorno i digao svoj sveti prst, zar ti u moj dom šalješ ovako jedno beslovesno bravče koje ni beknuti ne zna? Kamo te da ga naučiš molitve, da ga dovedeš u red, ti si ga na dušu uzeo?

— Znaš li šta je, Sava: osim toga krsta na tebi, ti si, brate, jedno pravo pravcato, puko pukcato beslovesno bravče. Otkud Marijana iz Manite Drage kad se Nidžo onda nije bio ni rodio?

E, Brko, Brko, poljubi me u ... A stric ih, u stvari, zato ne trpi što je i on sam jedno božje zazjavalo, ajkara i rođena lunjalica.

— pa, sve jedno s drugim, evo ti patrole najprije pred Lazinu kuću. Pošli da se propitaju, onako poizdalje. — Taka i taka stvar, veli,

Starčić se usturi kao na prozivci i osvetnički zavreča: — Neka me poljube na jedno mjesto zajedno sa Vilsonom, a vala i s onim drugim, de! Ostadoh ja vjeran svom rođenom Radi, bog mu se radovao.

I tako započe jedno od onih čudnih prijateljstava između otresitog bojdžije i zlopogleđe Dane Desnice, najsiromašnijeg momka u selu, i

I ona se moraju istutnjati i protjerati svoje prije neg se smire i legnu kao i svaka poplava i nepogoda. Jedno od tih čuda predstavljao je i nenadani dolazak djedova kamarata iz momačkih dana, Dane Desnice.

Ihaj-haj, pa zar sve oko nas nije jedno veliko djetinjstvo i bezbrižni nestašluk, jedno veselo hodanje na glavi, koje samo uozbiljavaju i kvare stroge mame,

Ihaj-haj, pa zar sve oko nas nije jedno veliko djetinjstvo i bezbrižni nestašluk, jedno veselo hodanje na glavi, koje samo uozbiljavaju i kvare stroge mame, poljari, žandarmi, popovi i razni drugi od kojih se

tavanu je, u odlomcima i krnjacima, pohranjena istorija svake kuće i svih njenih stanara, godine i deseci godina nabacani jedno preko drugog, sve pod prahom konačnog mira i pokoja.

kuće i svih njenih stanara, godine i deseci godina nabacani jedno preko drugog, sve pod prahom konačnog mira i pokoja. Jedno uz drugo tu trpeljivo ćute zgorele seljačke jeseni, zamorne večeri uz razboj, utihle uspavanke nad kolijevkama, mudre

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ali ni jedno žensko! A meni ništa, samo najgora ledina! Al da mi dadu žene prekoplotke, uzbukvuše, ustarabarke, murdaruše,

HASANAGINICA: Ilovaču iskopaš, pokvasiš, ne pitaš je šta ćeš od nje da mesiš... Počneš jedno, pa se predomisliš, pa drugo, pa se opet predomisliš, pa treće, a ilovača na sve pristaje...

Biće onako kao si ti izmerio, kako si ti prosudio, kako si ti mislio da je najbolje. Ali jedno ima da bude po mome, inače svadbu rasturaj! BEG PINTOROVIĆ: Ti meni da pretiš? Vidiš li ti ovaj štap?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Moja vas je mati rado imala. Jer jedno što nam beste komšije, drugo što od poznanika i rodbine ne imađaste nikoga, zato vas je ona prizivala i družila se s

se tome činila nevešta, jer je bila uverena o nemogućnosti ma kakve veze, a opet nije htela da prekida ovaj naš život. Jedno, što vas je sažaljevala, a drugo, što si je ti služila i dvorila kao rođena kći.

Sve je bilo po starom i dani su išli, tekli jedno za drugim brzo, neosetno, ti naši mladi dani ispunjeni srećom i bezbrižnošću.

Sad je krijumčar. Po nedelju dana doma ne dolazi niti što donosi... Imaju jedno žensko detence, ali i ono kržljavo — Bog zna da li će da ostane.

Pa odmah, uza zid, držeći u krilu povijeno detence sede ti suva, bleda i ispijena. Na tebi beše pocepan mintan i jedno veliko parče otkinuto od lakta visaše ti; kroz šamiju provirivaše tvoja kosa zanemarena.

Uvek su bili zajedno. Na njivi, polju, uvek, uvek behu oni jedno do drugog. On joj nikad ne dade da oseti, e je ona kod njih samo sluškinja.

Iz reke duše vetrić, a iz požnjevena polja, strnjišta, dopire pesma grličina... Rade, utrkuju se, dirkaju jedno drugo, pa se sporečkaju i, tobož rasrđeni, odmiču se. Ćute oboje.

Radio je, cepao drva, klao, kopao grobove, i sve što god bi mu se naredilo. Leto, zima, njemu je bilo sve jedno. U iscepanim čakširama, nekim pojasima i krpama od ko šulje provođaše dane.

Pa kad sve to počne da se tiska, gura, pretiče jedno drugo, onda ni kokoš ne bi mogla da prođe s jedne na drugu stranu, a kamoli čovek.

Svuda žene, devojke. Trče iz jednog u drugi vinograd, sastaju se. Nestalo je međa, granica. Sve je jedno. Po drvetima bele se obešene haljine, iz jendeka i međa viju se gusti dimovi, čuje se prasak suvih lozinaka na vatri,

Odvojih se od trešnje i sedoh do jednog čokota. Nisam hteo da idem tamo kod njih. Jedno radi nje, Lenke, kao i u inat, a drugo znam da će me terati da radim.

Majka i otac otišli tamo na večeru, a mene doveli, da nije sama Nuška, gošća, koju je mati još u subotu uveče dovela. Jedno, da ima ko kuću da očisti i ručak zgotovi, dok majka i otac idu u svatove, a drugo da se i ona, Nuška, toga dana

Kostić, Laza - PESME

Pred kime kleči Britanija sva, za kime listom zapad likuje, šta mari taj, šta taj raspituje za jedno pleme više ili dva?

Samo na vršku brega visoka, neznana soja, neznana roka, jedno se drvo golemo gleda, i sunca, i posred, leda vekove traje, pobratim kama, od smrti živeć, od jada sama, ogromnim

svile komad žuti, na svili je sitan vez; — taj je vezak što zamuti Samsonovu bistru sves': — šaren vezak njemu niže jedno lišce, a pod lišcem sitno piše po komadu žute svile: „doveče si u Delile!

— Narod bega: „Oj, Samsone, majčin dane, Izrailjev dični brane, udri, sinko, Filišćane, Filišćani tuku nas! Hanaan je jedno groblje, tvoja majka jadno roblje!” tako dalek zbori glas.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe uvrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi

Pred njim je bila jedna česma, na zlatnom čunku izvirala, i tako saljeva se pred njim u jedno korito zlatno. Blizu njega stoji jedna maštrava ukrašena dragijem kamenjem.

sluša, nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dâ u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika

Kad sokolovski car već vidi da ga nikako odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa mu ga dade govoreći: — Na ti — veli — to moje pero, pa kad ti bude velika nevolja, a ti iskreši vatru pa ga

Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa ga dade šuri: — Na — veli — šuro, kad ti bude nevolja, ti ukreši vatru pa ga zapali, ja ću ti onda s mojijem

kako bi ženu svoju Baš-Čeliku oteo, dok mu najedanput padne na um što su mu zetovi kazali, kad mu je svaki od njih po jedno perce dao.

No on joj kaže za zetove kako su mu dali svaki po jedno perce, pa kako će mu doći u pomoć ako mu bude do nevolje, „pa zato sam — veli — još jedared došao po tebe; hajde odmah

Kad tamo dođu u onu planinu, pušte orlove da love lisicu, a lisica pobegne u jedno jezero koje je bilo usred one planine, i pretvori se u utvu šestokrilu, ali sokolovi odmah za njom i odande je

A aždaja stane kazivati: — Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onome je

A on odgovori: — Hoću, svetla kruno! Onda ga car primi i stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji

Tamo je vrlo teško doći: treba pripraviti dvanaest ovnova pečenih i dve metle i jedno uže. Jer kad se dođe u grad, na kapiji stoje dvanaest lavova i čuvaju grad: ko se god prikuči, odmah ga rastrgnu, zato

ZLA SVEKRVA Nekakoga cara sin šetajući se jednom naiđe na jedno mjesto, đe se bijahu đevojke skupile na igru, te se onđe malo zaustavi da gleda đevojke i igru.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

KUM: To je tako. SVETOZAR: No ni ona nije dobra žena, ili, što je sve jedno, dobra gazdarica, koja je neopranica, koja se nije umila od pet dana, kojoj se crni aljina itd.

Novina Čitališta stajalo je o knjižnici Čitališta beogradskog izvjestije jedno od g. doktora filosofije, gl. upravitelja osnovni učilišta Knjaževstva Srbije, člena društva srpske slovenosti, člena

da prizna, što je pogrešno, i da brani učtivo i lepo, gdi misli da ima pravo, nego okupi odma lično vređati naročito jedno lice, s kojim se on ni u kakvom smotrenju usporediti ne može, i nazove spisatelja oni primječanija čaušom, a samu

Raspra ova porodila je u meni misao spisati jedno veselo pozorije, kao za ugled g. Spasiću, da l’ bi lepo bilo, kad bi se njegove pogrešne misli i reči grupirale i

Iščislitelno zemljeopisanije smatra Zemlju kao jedno tjelo, na kom ljudi žive. MANOJLO: To ne razumem. DOKTOR: Iščisliti znači meriti.

DOKTOR: To ćeš čuti dok dođe razum kući. Jestestveno zemljeopisanije ima je u vidu kao jedno prirodno tjelo, koje se na više časti deli, i sve te časti, kao predjele, vodu, podnebije, proizvode i ljude pozasebe

MANOJLO (vrti glavom): Hm! To mi je malo čudno. Na primer, konj se deli na tri carstva. Konj nije ni za jedno carstvo, a kamoli za tri. dosta mu je, siromaku, što se Zemlja na njega deli.

ŠALjIVAC: To je bilo god. 1845. Sad ima 15.000 manje. PUTNIK: Dakle vi natraške idete. ŠALjIVAC: Jedno zemljeopisanije ide napred, a sve drugo zadnjači. DOKTOR: Zemlja je brdovita. Planine su Miroča.

Bar jasno imam sada ponjatije o Srbiji. DOKTOR: Da bi jošt jasnije imali, evo vam jedno Zemljeopisanije. Čitajte, učite, pak ćete se prosvetiti. Osvime! (Uđe u sobu, za njim Manojlo).

ŠALjIVAC: Neću ni ja propustiti. (Otidu.) DJEJSTVO DRUGO (SOBA KOD DOKTORA) POZORIJE 1. DOKTOR (sam, drži jedno pismo u ruci): Ne mogu mu pomoći, jer bi radio protiv moje slave.

PUTNIK: Ne, ne, moj je lek djejstvitelan. U Senegambiji raste jedno drvo koje ima čudnovato svojstvo. Svaka sirječ grana, ako se u znaku telca odseče, ima tu silu da čovek razuman mora

Žena krije svoje tajne od muža, muž od žene; a kad se proračunadu, vidi se, da su malo — jedno drugom dužni. — No kanda moj komša opet dolazi. Da se brže uklonim, jer bn inače sumnjati mogao. (Udali se.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: Jošt jedno! Ti moraš mene i onu tvoju pesmu naučiti, i ja ću je svaki dan pevati i drugima preporučivati, da se vidi kako je

Lalić, Ivan V. - PISMO

Od svega toga sazri jedno leto, Kad bestrasno ga suđaje dosude, Kad buduće i bivše, kad se sve to Smiri u ravan spojene posude — A srce motri za

(22. V 1989) 8 LjUBAV U parafrazi tvoga nerođenja Svaki mi korak senči jedno ništa. Neoštar snimak. Ima li rešenja Sem ljubavi za stvarna čudovišta?

(12. VII 1989) MLADA ŽENA SA VIOLOM Dіdn't I dance wіth you once іn Brabant? Two Gentlemen from Verona Jedno od lica u orkestru, naglom Voljom trenutka izoštreno jasno U fokusu; to lice što se saglo Lako nad zvučno telo

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

odzvanja njena čuvena rečenica kojom me je dočekivala na pramcu, privlačeći, užetom, čamac obali: „Jeste li možda za jedno malo druženje na brzaka?“ E pa, u poslednje vreme malo je viđam.

pomislite da je stvar najzad gotova, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno drugome da se više nikada neće zabavljati!

za pisanje „Ane Karenjine“, na primer, već bih imao svoj sopstveni komforni spomenik na Kalemegdanu, gde sam ošacovao jedno zaista prijatno mesto, odmah desno pokraj glavne šetačke staze. Umesto toga, što sam radio?

Uzmimo drugu mogućnost! Ako neko može da vas otfura na jedno ovako maksimalno mesto, gde svaki sto ima lampu sa abažurom, onda je on kao po pravilu „tabu“, razmenio je četvrtu

I šta se dešava? Naiđe neki gliser „Kris—kraf“ dole iza mosta, podiže čudo jedno od talasa i mi ti se lepo potopismo! Čabar.

Baš mi žao! Stvarno mi je žao! U stvari, da me večeras niste izveli na jedno ovako fino mesto, umrla bih a da ne bih nikada doznala čemu služi stari kečup, na časnu reč!

Ali nećete vi, to se ne bi slagalo s onim što pišete! Šta mogu, to je jače od mene! Jedno vreme sam, znate, mažnjavala samo karanfindle po kafanama! A što se tiče, starog Foknera, hoću da kažem...

Sećam se godina kad je mom matorom išlo naopako: nismo imali lovudže ni za jedno pristojno mesto pod kapom nebeskom, ali stari „Čamac“ je uvek bio nekako tu, pod rukom, i uvek bi se našlo toliko

Imala sam jedno dvanaest godina i sve mi je uglavnom bilo jasno kada sam postala vlasnica najvažnije izvaljotine na svetu.

A ovo je Anči, na primer, jedno pravo pravcato mesto! To sam shvatila tek kasnije. Dakle, na svoj rođendan, odoh, naravski, tamo.

— Šta mislite o najboljim godinama za jednu ženu? — izvali ona budala iz ogledala; nedonošče jedno! —U stvari — rekoh —trebalo bi da čovek odapne pre nego što počne sa ukopavanjem vlastite ličnosti, na časnu reč!

Jednostavno, njoj nije bio potreban neki „Čamac“ na Adi; svoj brod je nosila stalno sa sobom. Piljila sam u nju jedno dva sata, sve dok nije pomislila da sam lezbos. Otišla sam, ne provalivši tajnu tog njenog kaputa ...

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

KRUŠEDOL, II Dolom, gorom, Krušedolom, Mrklom noći i olovom, belo veče dok se svlači, jedno bude - Drugo znači. Ludo kolo pod orahom. Vitlaju se vrane zrakom. Odzvanjaju zumbul-dojke: o osmici snuju trojke.

Vitlaju se vrane zrakom. Odzvanjaju zumbul-dojke: o osmici snuju trojke. Niti stojim ni putujem. Jedno budim — Drugo trujem. Ne sećam se Svetog jutra: vrtelo se sve iznutra, sa zrnima zlatne tmine u kuljanju pomrčine.

ІІ Minulo je s lampom leto. (Jedno smrkne - svane peto.) Razapeta o čudima stara kuća kraj Budima. Zlatna čaša sklizne s ruba iznad stola sjane duga.

Vilenjak biljni jasne se sa duda. III Zatrubi zlokob s ruba pamtiveka. Kad um se smrači, jedno zrno zobi u trenut može kuću i čovèka da slisti, sprži; može i da zgrobi Visinu gordu, kad se zvezde zgraše u krik

S vokala dugog kruni se u zrenik i zvukom kosi zrelu kamilicu. Od svetla dva mu, jedno bi da blista, a drugo, s kruga, Knjigu mraka lista. Ni Petkov cyced niti Sredin ženik.

o prozor vida razapne se sukno, te s duše vivci kao da zapište: „U jedno sve je vukla neka žudba“, a to je bila katastrofe žurba u slepih pčela mračno košničište.

Zrnima grožđa nebo se kiti. Dišite sa mnom - bićete siti. Tvorčeva škola lako se uči. Prost je alfabet: Slovo je jedno, srezano, slito - jednako zvuči. S tkanine vedre kruni se štedro Njegova svetost - grumen suštine.

Tobožnji kremen prirode muške pokreti Tvoji zdrobe u ljuske. Nesvesno struji jedno u dvoma. Zuji mi kičma, kolena huje, puši se glava. Bojim se sloma: zažižem psalme i aliluje.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

(Ulica.) ALEKSA, malo zatim MITA ALEKSA (drži jedno pismo u ruci): Dobro, dobro! Neka ide, kako joj je volja, napred ili natraške, nije mi stalo.

JELICA: Ah, daѕ würde mіch überraѕchen; ali jedno mi stoji na putu. Navalio otac da me uda preko volje. ALEKSA: Preko volje? JELICA: Ѕtellen Ѕіe ѕіch vor, trgovac!

No zasada dosta, evo mi bedintera. 9. PREĐAŠNjI, MITA MITA: Gospodin baron, jedno pismo na vas i veksla. ALEKSA (Jelici): Ja ću morati na jedno magnovenije preporučiti se.

9. PREĐAŠNjI, MITA MITA: Gospodin baron, jedno pismo na vas i veksla. ALEKSA (Jelici): Ja ću morati na jedno magnovenije preporučiti se. JELICA: O, molim; izvolte biti komotni, kao u svojoj kući. (Iziđe.

No ja sam se zadržao, a može me gospodin tražiti. Izvinite! (Pođe.) Jelica: Jošt jedno: jeste li se i vi dogodili u Madridu kad je gorelo more?

I naša jedna, koju je gospodin kupio da nas doveze i natrag odveze, otišla je u dim. Imao je štete do jedno po miliona talira. MARKO: Po miliona talira! MITA: Vi znate šta jedna galija koštuje.

JELICA (žalostivo): Kad nije drugojačije, ja vam moram obreći. MARKO: Tako! Sad jošt jedno: da nikada na barone ne misliš. JELICA: Ah! MARKO: E, sad možeš biti Batićeva supruga i dobra gazdarica.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Puna je varki njegova glava, podvale smišlja i kada spava; ako li padne u san duboko, još uvijek škilji na jedno oko. Provijeri triput ono što čuje, rođenom repu ne veruje, planove kuje unedogled, i nikad neće na tanak led.

I Mačak juri, potjera siva, htio bi Lisca u ruke živa, i jedno-dvaput, u brzu lijetu, zgrabi ga skoro za samu petu.

Čudi se Ćosa i glavom klima: „Tu jedno ljeto čitavo ima. Što god je ljeto bogatstvo dalo, u moju torbu sada se zbralo.

Kad odjednom, jedno veče, gazda reče: „Star mi Sivko, zla mu mati, sjutra ću ga ucmekati i zovnuću

A mlin se vrti, peva i bruji, beskrajnu pređu ispreda vredno, namata klupko, ogromno sivo, na njemu ima stoleće jedno. Da nije mlina s njegovom hukom polja i staze bile bi neme, dan i noć postali gluvi, na svome točku stalo bi vreme.

A Vidran Vidrić, lovdžija stari, hitar i lukav, mudrica prava, oprezan uvek, očiju budnih — na jedno gleda, dok drugo spava — taj ti se svuda pametno kreće, u zamku lako upasti neće.

Posluje tata garav i znojav, lice mu puno žara, al zato noćas nad svakim stolom po jedno sunce stvara. Nad radom starog naučnika prosipa sunčan zrak, šetaču svijetli i hrabrom bati kome je mrzak mrak.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ima li ribarskih naseobina na oba? — O, Manje je samo lovište gospodina markiza. Na Većem ima jedno dvadeset kuća. — Mogu li večeras preći tamo? — Svakako. Poštanska lađica biće ovde kroz jedan sat.

— O, ne biste nam smetali Ni najmanje. Viđamo se često; i posle, mi smo stari verenici, rekli smo dakle sve jedno drugom. Uđe deran što poslužuje u kafani: — Gospođice, večera samo što nije gotova a male Ferere nigde nema.

Po šumu, izgleda da su to neka užad i baloni. Pitam se da li me vide. Onda odlaze tako natovareni. Svi; jedno po jedno.

Po šumu, izgleda da su to neka užad i baloni. Pitam se da li me vide. Onda odlaze tako natovareni. Svi; jedno po jedno.

Slavni junaci, ti iz Belmontehe! — Kad im budemo objavili rat, mi ćemo napisati jedno pismo Generalisimu gde ćemo mu objasniti kakvi su soldati u Belmontesi, a on će biti zadovoljan što ćemo im mi pokazati

Doći jednoga dana na jedno jezero kao ovo, pristupiti svemu, svakome, slušati sve i gledati sve i posle, ne to opisati, već iz toga načiniti

Tu je samo utisak a poznanstvo u stvari još ne postoji. Ali postoji ona divnija stvar: načinili ste jedno poznanstvo, izmenjali ste samo nekoliko reči a uviđate da ste bezrazložno saznali tačno ono što je najbitnije u tom

— Hteo bi da vam pruži ruku, ali se ne vidi, — kaže ono isto devojče. Nailazim prvo na jedno toplo, žensko koleno, zatim na njeno rame i tek onda susrećem pruženu ruku; jednu pa drugu. — Dobro veče!

Da je to bilo radi mene a ne radi nje. Ja sam egoistički želeo da radi daljeg „moga“ života ona unese u ovu noć jedno osećanje sreće; i ona mi je unela u ovu noć osećanje sreće, ali zbog sreće što znam da je to dobro radi „njenoga“ daljeg

O, ona mora da ima ipak jedno osećanje sreće što se njegova kći zove njenim imenom, i što se barka, kojom on plovi, zove isto tako.

sam toliko ljudi u obom mestu, ali je bilo nužno da bude potpuna noć, tišina, pa da mi jedan krik osvetli odjednom celo jedno trpljenje; trpljenje u tome čoveku što viče, što je bio zagubljen u toj gomili i sada odjednom zvučno izdvojen jedini,

Biće lep i mlad i verovaće da može šta hoće a u stvari može samo jedno jedino, a to je ono što su svi mogli. Ništa bolje ni više. Posle će biti, star, star. — Kao ti, recimo!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa pola je i gore krio. U jedno studeno jutro, kad majka ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više.

Ispovest mi treba, za to sam te zvao: Oče, — ja sam majku svoju otrovao... 4 „Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad odlazio često, A na tome mestu pećina je neka, I u njoj jezero.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Zato nas u ploti zadrži, molim te, i neprijatelje naše odbi i bistre izvore naše krvi sačuvaj za još jedno stvaranje sveta da nam se tek posle podviga na zemlji nebeska krotkost podari.

U podrumu se napila vojska potopima svoje sopstvene krvi, bitka je još juče svršena i samo jedno srce od kamena sa zaspalih ruku diže se u vis. OPLAKIVANjE SMEDEREVA Ostadosmo bez grada i bez zakona, grad je pao.

Neko je na nebu zaveru kovo i kidao perunike s livade kao što smrt otima vojnike. Jedno popodne videsmo svog boga kako silazi da se kupa s nama, mi izlazimo iz vode na sprude da se ne češemo o njega koji

Oblačimo se, idemo, munja se kezi nebom kao zdravi zubi, ka Crnom moru pluta jedno posečeno deblo i jedno mamutsko stegno pokazuje svoje stidne dlake. Što smo mu tako dugo bili verni?

Oblačimo se, idemo, munja se kezi nebom kao zdravi zubi, ka Crnom moru pluta jedno posečeno deblo i jedno mamutsko stegno pokazuje svoje stidne dlake. Što smo mu tako dugo bili verni?

No niko od nas ne voli da se ogleda u mraku i mislimo kako je najvažnije da postojimo. Opet se čuje jedno otegnuto neeeeee, malo strožije izgovoreno iz malo veće daljine. Suviše se brzo navikavate da budete neko drugi.

Zašto je tako? Treba umreti u istini. Jer umiranje je istina. Ko je taj što govori neistinom? Da li je i on jedno Ja, nalik na moje? Da li je vaistinu toliko velik, prkosan, nerazmrsiv?

Z Možda su izmišljeni Duh i Svetost no izmislilac je bio Duh i Svet Možda ne postoji ni jedno ni drugo ali nepostojanje nije nikakvo zlo jedino treba da se zna čega i koga nema i šta nam znači nemanje

Apokalipsa zbilja nije stipsa nema više zaveta ugovora ni prstenske veze svi koji su nekad i negde rekli jedno ne dolaze da nas podsete da su bili u pravu Prestaju postovi prestaju molitve monaha ukida se i strogi tipik žića

*** O gornje žiće sad ima još malo molbi od naše strane koji se ne nađosmo usred neke bitke daj nam jedno parče hleba i sitnu mudrost da se ne počine novi gresi u ovom poslednjem času u žurbi ko na putovanju kad se kovčeg

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Nije drugo, Tanasije, nije to drugo. I za jedno i za drugo treba imati iskustva i ruku. A deder, kaži mi ga ovde, među vama, ko bi bio za taj posao?

POJAVA II DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (pri njenoj pojavi svi zaćute, razmenjuju samo poglede i daju jedno drugom znak da se pred njom ne govori. Danica donosi na služavniku žito i služi ih).

se, izvesno, već navikli na taj stan, a za mene, pravo da vam kažem, za mene bi bilo to vrlo prijatno, imati u kući jedno tako lepo, mlado stvorenje. Zar ne? DANICA: Hvala, to je vrlo ljubazno od vas, ali, ja mislim, tetka želi da se iselimo.

TETKA: Zar se ne sećaš? DANICA: Sećam se, ali kao kroz san. Malo, popločano dvorište, jedno drvo, i... Tada je mama još bila živa, je li? TETKA: Jeste! DANICA: A tata? TETKA: On je davno, vrlo davno umro.

ADVOKAT: O, pa utoliko bolje; vi ćete umeti da mi date jedno obaveštenje koje mi je vrlo potrebno? AGATON: O, molim, vrlo rado!

POJAVA I PORODICA, bez AGATONA i SARKE (Opšta utučenost i potištenost. Sede raštrkano svako zasebno i jedno drugom okrenulo leđa.

Bio kod mene jedan mlad pisar, tek svršio školu, pa našlo se za plotom jedno žgepče, podmetnula ga majka. I znaš šta taj pisar kaže za to vanbračno žgepče; veli: i to je član društva?!

Ja sam i bez te vaše molbe pošao baš ovoga časa da uzmem svoje stvari, utoliko pre sada. Samo, jedno bih vas molio: možemo li i kad možemo nastaviti ovaj razgovor? DANICA: Kroz šest godina, kad me prođe žalost.

AGATON: Gospode, gospode, velika su dela tvoja! DANICA (u nemogućnosti je da se odbrani, jer je za sve vreme jedno od drugoga otima i grli): Ali, molim vas!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Za jedno kratko vreme zvuci se nisu čuli... Ali naskoro dopreše oni ponovo preko neme planine. Oko mene svi su spavali.

— Da pišeš i da tražiš odsustvo! — dobaci mi sestra, kojoj mahnuh rukom, i onda zatvorih vrata. Išli smo jedno vreme ćuteći. Otac kao da se mučio, hteo je nešto da mi kaže. Na izlazu zastadosmo. — E, sine da se rastanemo. Ali...

Ali evo ti sad prilike da sa tim škartovima raščistiš... Prvo bih njih pustio u borbu. Ako nema jedno oko, a ima zdrave noge, natovari mu municiju na leđa, pa neka nosi dotle dok ne pogine.

— Jest, a šta ćemo onda sa mitraljezom? — E, bato, tu bih pored mitraljeza postavio one ćorave u jedno oko, ali sa zdravim nogama, pa neka oni spasavaju mitraljez. A ako svi izginu i ostane mitraljez...

Jeste li razumeli? — Razumeli smo! — grmnuše jednoglasno vojnici. Ovim usklikom sliše se sve one pojedinačne misli u jedno zajedničko osećanje, izraženo u pojmu: Otadžbina.

Bilo mi je odmah jasno. Ljudi u vojsci imaju dva lica: jedno kojim gledaju ispred sebe, a drugim iza sebe. Iako su ispred mene bile visoke stepenice, ipak me je tešilo što je za

Već smo se narazgovarali. Pričao mi je Milojko, prednji vozar, kako je ženjen, ima jedno dete. Letina je dobro ponela... Sekira ga stalno dešnjak koji pomalo zaostaje, te mora češće bičem da ga opominje...

— zapita ga podnarednik Trailo. — Lutam tako ne bi li poginuo. Pa me ni dušman neće... Nego kaži ti meni jedno... Ima li pravde? — Ima, čiko. — Dobro... a ima li zakona? — Ima... — A ima li Boga? — Sigurno da ima...

Leži jednim obrazom priljubljen za zemlju, jedno oko mu poluotvoreno i vlažno. Još diše i nesvesno pomera ruku. — Zašto ga ne sklonite?

Siđosmo jedva tako u jedan potok. Tu napojismo konje. Onda opet uzbrdo, dok ne stigosmo u jedno selo, čini mi se rekoše da se zove Sikot. Dugo smo tu čekali.

Naiđosmo na jedno ušoreno selo i na raskršću se sakupili seljaci, starci i žene. Tu zastadosmo. Pričaju seljaci da se vodi velika bitka

— vikao je jedan oficir. — Sviraj, sviraj! — govorio je mlatarajući rukama. Neka kola naleteše iza nas na jedno drvo i s treskom se polomiše. Ljudi jauču...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Odjedared zalaja jedno pseto i iskoči iz dvorišta, za njim pojuri drugo, pa treće i oko umorna učitelja podiže se čitav urnebes.

Pred školom seđahu, na jednoj klupi, nekoliko seljaka i malo podalje, na visokoj stolici, jedno lepo odeveno žensko čeljade.

Ne dam ti, kaže ona, pa da si još toliki... i drži, bre, i povuci i potegni, dok jedva dade još jedno. Tako dobismo osam za groš!... III Učiteljica se žurno približavaše školi.

Taman rekoh: da mi bude od pomoći, a ono... Ljubica se okrete i razgledavši po dvorištu uđe u školu. »Sve jedno isto«, pomisli ona prolalazeći pored stola, za kojim se vrši upis i slušajući preklinjanja jednog mlađeg čoveka i molbe

Ali tamo daleko pred njima viđaše se drugi, još veći oblak, koji im se naglo približavaše. Oni svrnuše u jedno sokače i malo zatim nađoše se pod jednim humom, što se ponosno izdigao nad kosom, po kojoj se pružilo selo.

— Kako se zoveš ti, mali, što se jednako obrćeš? zapita ona jedno đače, koje joj pade u oči kao nestašno. Sva deca iz toga kruga, u koji je ona gledala, stadoše bojažljivo pogledati čas

Sva deca iz toga kruga, u koji je ona gledala, stadoše bojažljivo pogledati čas na nju čas jedno na drugo, čudeći se kome se to ona obrnula. — Ti, mali, ti... ti !

A kad sam se oženio? — Usput, brate, brodeći s Drine na Timok, ugrabih jedno devojče... Naša učiteljska posla! Sve radimo uzgred: i ženimo se, i saranjujemo decu, i kućimo, i raskućavamo, i

Tako je to, bratiću, ja... A on učiteljima ništa ne može. Ne može ništa, kad ti kažem. To jedno, što ih vorta s platom, ali tako ti je svud, po svima srezovima.

— Dobro odgovori on. Možemo... samo ranije... Posle podne iđahu niz potes, jedno pored drugog, učitelj i učiteljica, ali oboje behu sumorni, zabrinuti.

Pitajte Gojka kako on misli. — Da, slavno ide! odgovori Gojko odlučno. — Vidim ja kako se vi mrštite... U jedno vreme pomislih sad ćete skočiti, pa naročito biram nerazvijeniju decu.

Uze da pregleda izrađene zadatke na tablicama. U tome mu pomogoše i gosti. Posle zaželeše da on drži jedno predavanje. I to im učini po volji: uze drugi razred i poče poznavanje prirode.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 3. Osu se nebo zvezdama, I ravno polje ovcama. Ovcama nema čobana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo. Budi ga Janja sestrica: “Ustani gore, Radoje, Ovce ti za lug zađoše!

73. Veseli se, ženikova majko! Tri ti sunca dvore obasjala: Jedno sunce momak i devojka, Drugo sunce kume i devere, Treće sunce kićeni svatovi. 74.

“ 120. Alipaša na Hercegovini, L’jepa Mara na Bišću bijaše. Aj, koliko su nadaleko bili, jedno drugom jade zadavali. Knjigu piše paša Alipaša: “L’jepa Maro, bi li pošla za me?

Hoda, hoda preko polja Mlado momče i đevojče; Stiđe momče neg’ đevojče, Ispod stida momče reče: “Daj, đevojko, jedno oko.“ A đevojka milostiva I iz srca žalostiva, Dade njemu i obadva. Ljubi oči željno momče. 140.

ne bila bela loza vinova, To su bili dva mlada i mila: Oni su se u nevreme sastali, A sada se u vremenu rastaju. Jedno drugom u rastanku govori: “Ostaj zbogom, moja ružo rumena!“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!

“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora zelena, I u gori bunar voda studena, U bunaru jedna gruda snežana; Uzmi grudu, te

Nema niko da je bere, Nego momče i devojče; Stidnje momče, neg’ devojče, Ispod stida progovara: “Daj, devojko, jedno oko.“ Ona kučka milostiva I na srcu žalostiva, Pak mu dade i obadva. 208. Dika kaže: “Ljubi me, umreću!

do tri mila sina: Milovana, majke u milosti, Radovana, majke u radosti, Simijanče, što mi knjige znaje, Oće sestra jedno da ti daje, Da zameni tvoju rusu glavu!“ “Ne da ujka, sestro, ni jednoga, Nego će se klati sa Turcima!“ 226.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

MAJCEN: Možete da idete! JELISAVETA: Izvinite što smo vam upali ovako, nenajavljeni! MAJCEN: Čekajte malo, još jedno pitanje! VASILIJE: Samo izvolite! MAJCEN: Jeste li videli vešala na Žitnoj pijaci? VASILIJE: Jesmo. Zašto pitate?

JELISAVETA: Baš me zanima kako bi to izgledalo! SOFIJA: Ne vidim zašto se rugate! VASILIJE: Glumac je jedno u životu, a drugo na sceni, i to niko pametan nikada ne meša!

JELISAVETA: Ja bez te granice ne bih znala gde sam! VASILIJE: Pozorište je, zna se, ovde, a život — onde! Ja jedno s drugim nikada ne brkam! ja sam Hamlet samo na sceni, i tačka! SOFIJA: Zato tvoj Hamlet miriše na Aleksu Žunića!

Za mene pozorište prestaje na rampi! SOFIJA: Nije to jedno od drugog odsečeno ko sabljom! VASILIJE: Bože, pa zar sam ja kazao da jeste?...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

GOSPOĐI X. Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir. Za vas je u grehu mir. Biti nesretan malo više ili manje sve je jedno. Kriti u srcu za sve gnušanje o kako je bedno. Vi niste krivi znamo za ono što će biti, nesreća je baš čast.

Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj. Gledaj u jesen mirno, kako se gubi dan i ljubi. Blago kao jedno zvono da zazvoni u daljini mišlju tom sam te dodirno.

Smešeći se počast bih šinuo i tiho rekao: Jer sam muško. Posle da je godinama tuda nema. Jedno veče da, iznenada, opet, tuda lovi, i zvezdana, majska, noć da mi je na grudi, rujnu od žudi, baci, svu bledu od žudi.

Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala. Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno veče, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno teče!

Njihov govor se sastojao od besprekidnog jaukanja, tužakanja, pričanja povoljnih novosti i obećanja. Saopštavajući jednako jedno drugome cene hleba, šećera, rada, oni su jednako dodavali ponešto novog, dobrog; povoljnu mogućnost za zaradu, selidbu

Večan bol i večna patnja na ovim sivim, kamenitim obalama. U vrhu broda, pokriveno krpama, jedno malo pseto. Iz dubine broda viri par nogu, odevenih u nove, žute cipele, amerikanskog vrha, sa gumenim potpeticama.

Jedan crveni, radnički jastuk. Sirotinja svud ista. Jedno ogledalce i brijač na jednoj dasci, ničeg ribarskog. Na palubi okreću čekrk i daju znake rukom drugoj barci.

Tada sa drugog broda odjekuje uzvik: „fora“ i mreža je sva otišla u dubinu. Zviždimo jedno drugome i tako dajemo znakove. Motori lupaju sve tiše, plovimo plašljivo i paralelno, prema Senju.

28 iz Austrije, grdno smo nastradali. Izvedeni smo na jedno brdašce, otkud se gradić, kao Španija, video. Kad se pojavismo, artiljerija nas je počela tući kao da smo na

U Galiciji sam video rat. U Beču: kako se jedno carstvo i jedna prestonica raspadaju. Beč je, već u jesen 1915, bio jedna ogromna javna kuća.

Svi će biti jednaki pod bombama. Moja tetka, kaluđerica, tražila je od mene u Beču samo jedno. A to je, da nedeljom primam svetu pričest, kao i ostali pacijenti.

Ma koliko da je to smešno, i mada su Austrija i Mađarska jedno, zabranjen je unos mesa, masti, brašna, u Austriju, to jest iznos iz Mađarske.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

po ždrelima i valjali kamenje; zveri podivljaše: lavovi su rikali tražeći plen svoj, zverovi se klali i proždirali jedno drugo, zmije su siktale i sipale otrov svoj!

carevo ništavilo i narod oslobodio od takvog čudovišta, pošlje jednu mušicu, tog našeg dalekog pretka, caru, kad je on jedno veče sedeo u svojoj bašti.

je, drage volje, da i mušice mogu biti od koristi na ovom svetu i da je Bog sve što je stvorio — stvorio dobro. Jedno je samo starac molio mušicu: da njemu ne ulazi u Nos. Mušica mu obeća to i ode od njega.

„Moja je osveta“ — govori gospod — „i ja ću vratiti.“ Onda car smisli da učini jedno dobro delo, da bi se umilio i narodu i starcu.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Video sam mnogo gradova, mnogo sela, mnogo zemalja, mnoge lude i narode, ali me ništa toliko nije začudilo kao jedno malo pleme, u jednom divnom, pitomom predelu.

Vidim da ima tamo neka zemlja, al' nisam pitao kako se zove. — A odakle si ti? — pitam. — Pa, eto, tu mi je za jedno pola časa kuća. Tu sam se i rodio.

Ko bi sve i popamtio! Od svakog sam samo za po jedno njegovo odlikovanje zapamtio, a već sve izređati bilo bi nemogućno.

— Došli ste nam kao poručeni, verujte! — uzviknu taj viši činovnik oduševljeno. Mene to još više zbuni. — Imamo jedno upražnjeno mesto za konzula.

69. — Čudnovato! A šta mu to treba? — Treba mu, jer tek tako ima pravo da se kandiduje za poslanika na jedno upražnjeno mesto, a on je naš čovek i pomagaće svojski postojeće političko stanje.

On se odobrovolji i ispriča mi kako Anuti, jedno ratoborno pleme, upada s juga u njihovu zemlju i čini grdne zulume. — Danas je stigla vest — produži on govor — da su

Vojska im je poslušna i hrabra, to se dokazalo u tolikim ratovima; i našto, onda, ne izvesti jedno odeljenje na granicu i sprečiti opasnost od tih anutskih četa?” — Vas, možda, čudi ovakav moj plan, gospodine?

Ali, to su već sitnije stvari što se menja jedno mesto u udžbeniku, jer se i udžbenici, pa čak i celokupni programi za nastavu menjaju svakog drugog dana.

Starac očajno uzdahnu, odgurnu ljutito hartije i glava mu klonu na grudi. Prema njemu, na drugoj klupi, sedi jedno đače; u ruci mu zaklopljena knjiga, a ono napamet govori lekciju iz botanike: „Ova korisna biljčica raste po močvarnim

Kad sam uzeo te listove i pregledao brojeve od početka godine, video sam da se dolaskom svake vlade ponavlja sve jedno te jedno.

sam uzeo te listove i pregledao brojeve od početka godine, video sam da se dolaskom svake vlade ponavlja sve jedno te jedno.

nekim listovima se govori o krizi ministarskoj, u nekim kako je vlada već povoljno svršila pregovore o zajmu, u nekim i jedno i drugo, a vladini listovi pišu kako nikad zemlja nije bila u boljem blagostanju.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

S druge strane vrljika, otud iz čajira, načetili se gojni teoci, njuškaju ovce kroz vrljike, ili od duga vremena skaču jedno na drugo; najstariji vočić, da bi se dopao petomesečnoj kravici, gicne se nogama, nadigne rep i načulji uši, pa poleti

Uzima se osušeno, vrelo grožđe, kruške i jabuke, što su naročito za društvo metute na lesu, među šljive. Probaš jedno, drugo i treće, pa vidiš da nema ništa lepše ni slađe od toga vrelog i slatkog ploda, što ti, kao najčistija medovina,

ruke sa kukuruzom padnu joj na krilo, a ona se primakne, pa sluša i gleda, kako se sve društvo zbilo u krug, sve jedno uz drugo, pa se zavela šala i smej, da očiju ne odvojiš... I ja zadremah, pa se prućih u komišinu.

Videh, čini mi se, dobro, kako se spojiše i postade jedno veliko, svetlo sunce. Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju...

Od njega je strahovalo šest velikih okruga. U jedno isto vreme — svakog trenutka — na svakom mestu njega su očekivali i bojali ga se: i seljak za plugom češće se osvrtao i

— Hm, šala ja, presešće ti... reče kmet i ode. — E moram mu dati jedno prasence, — poče Živojin, kad se odmače kmet; — oprasila mi krmača samo dvoje, a on mi odavno traži jedno...

mu dati jedno prasence, — poče Živojin, kad se odmače kmet; — oprasila mi krmača samo dvoje, a on mi odavno traži jedno... Samo da ne kaže onome... — Vala, brate, nek čini šta hoće, ali mene je stra', — veli jedan. — More, koga nije?

— odgovori kmet, posle kraćeg razmišljanja. — Samo pazite da ne prođete ni jedan žbun, ni jedno drvo, a da ne razgledate. Razmakosmo se i zauzesmo dosta dugu liniju.

Nije ni čudo! Odjednom nastadoše nekakve promene, i jedno jutro puče glas: »Dolazi nam za kapetana stari Burmaz!« Da je naša Grabovica obrnula tok uz čaršiju, i to nas ne bi

Tu se dovijamo od svake ruke ko može biti pisac onog dopisa, ali ništa ne mogosmo zaključiti. U jedno vreme bismo gotovi da okrivimo učitelja, ali pop i Mitar ustadoše tako energično u njegovu odbranu, da morasmo ućutati i

— Što li onaj iz Beograda veli »kapetanovo pismo«, a ne kaže »ispravka?« — reče neko iz gomile. — To je sve jedno, — veli kapetan, pa malko poćuta: — Aha, znam: ja sam uz ispravku poslao zvanično pismo, pa valjad' su i njega štampali.

— Ovo je soba za spavanje, objasni mi direktor. Oni imaju još jedno ovako odeljenje za kujnu i ručavanje. Gospođin je muž nastavnik V ranga, ali je već zaslužio, svojim umešnim i skromnim

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Pa ovaj... i to da ti kažem... Ako ti je počem stalo do toga, a ja pristajem i da podelimo, da me pustiš prvo mene jedno dve godine, koliko znaš da se pomognem, pa posle ti idi, ako hoćeš, u skupštinu.

SRETA: Jest, bogme na pragu su! JEVREM: Čujem, onako, sasvim poverljivo, da je načelnik dobio jedno pismo iz Beograda da se Ilić ne bira za poslanika. SRETA: Gle, molim te! To nisam čuo? A zašto?

SEKULIĆ: Četiri tužbe, razumeš li, četiri tužbe! Jednom detetu, za jednu zapetu, mal' nije odvalio jedno uvo. Pa je onda, bratac moj, rađao decu tvrdo povezanim knjigama, koje mu je poslalo ministarstvo za poklanjanje dobrim

Eno, već se lepe plakate po ulicama i zbira se svet u gomilama pa čita. Ovo sam tebi doneo (daje mu) jedno stotinak komada da rasturiš po čaršiji. JEVREM: Ama, ko da rasturi, je l' ja?

(Traži gde bi ih sakrio, pa kad ne nalazi, on ih trpa u džep od kaputa.) MLADEN (unosi jedno pismo): Pismo, gazda! JEVREM: Je l' za mene? MLADEN: Jes'! JEVREM: Ko je doneo? MLADEN: Jedan žandarm.

DANICA: Nemam! JEVREM: Nemaš, ali lakše pišeš. Meni je lakše da dignem sto kila nego da napišem jedno a. Nemam dara za pisanje. Pa dabome, ne može čovek za svašta da ima dara. (Šeta uzbuđeno i frkće.) DANICA: Šta ti je?

JEVREM: Pa razume se da nema, ko je od nas to mislio pa da spremi hartije? (Vadi iz džepa puno hartija, zagleda jedno pismo.) „Pop Spira...” (Čita.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

ali što je baš nužno da vam odmah morim pamćenje imenima i da vam poimence kažem u kom selu! I posle, zar je jedno selo u našoj dragoj Srbiji u dlaku iste te sreće i sudbine bilo kao i ovo o kome je reč!

? Pričekajte samo jedno desetak-petnaest godina, pa ćete videti lepo šta će biti i od Zaca, a sledovatelno i od onih oko njega.

Tako se s njim već uveliko šale i dva putnika koji su tu odseli od pre tri dana. Jedno je Tešman, magazadžijski momak iz okružne varoši, koji tu kupuje hranu i kože, i kupi veresiju po selu i okolini; a

A to baš nisu trebali da rade! Samo badava da greše dušu. Nisu trebali nikako da ga diraju. Jedno, što on nije, na primer, taj čovek, ženskaroš to jest; a drugo, što su ga samo mogli omraziti sa gazda-Đorđem, koji ni

što postoji a i što ne postoji — tvrdile da ćir Đorđe već ima na vilajetu jednu ženu i petoro dece, pa sve, vele žene, jedno drugom do uveta, pa svi, vele, u dugačkim anterijama i u jemenijicama sa zakovrčenim vrhom naviše i sa ružom od vunice

— A kude ostaviste, na priliku, kuferče? — Kod kuće — veli učitelj. — A ’oće li da spremim jedno pile. Da ufatimo i zakolemo jedno pile, pa za jedna ćisela čorba i pečenje. — A ne, ja ću kod kuće večerati.

— Kod kuće — veli učitelj. — A ’oće li da spremim jedno pile. Da ufatimo i zakolemo jedno pile, pa za jedna ćisela čorba i pečenje. — A ne, ja ću kod kuće večerati. — Vaša volja — veli uslužno ćir Đorđe.

Imaš kef i merak — gotova žena. A vi ste još mlad. — Pa došao, eto, malo; rek’o, da se upoznamo. Upućeni smo jedno na drugo; viđaćemo se češće, pa, ka’ velim, da odem. A vele da si jedan od prvih ljudi ovde.

— E, gospodin-učitelj, šta će da liješ za tu pismu, ja će da častim. — Pa, veliš, dopada ti se? — pita Sreta. — Jedno kaligrafija, neje drukče, gospodinučitelj. Svaki reč težak jedna stara oka — veli ćir Đorđe zadovoljno. — Tašula, gumari!

Svaki reč težak jedna stara oka — veli ćir Đorđe zadovoljno. — Tašula, gumari! Jedno posluženje za džabe za gospodin-učitelj Sreta; poskoro, vrat da skršiš! — Eh, samo kad ti se dopada!

— E, onda zbogom, ja odoh. Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi. — Tašula dete, ela jedno slatko, iska mi duša slatko od ružu; i jedna kafa turi za men’ u džezva!

ministra i načelnika i, što kažu, jednim udarcem ubio dve muve) prilikom poslednjeg obilaska po srezu, nije platio jedno »slatko« i tri čokančića rakije?

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Četiri sata? Kakva četiri sata! Ono jeste, stajala je jedno vreme pored puta, Dok su se dečaci-rvači hvatali oko vrata, I to je trajalo — pa... jedno četiri minuta.

Ono jeste, stajala je jedno vreme pored puta, Dok su se dečaci-rvači hvatali oko vrata, I to je trajalo — pa... jedno četiri minuta.

A šta bi bilo da im se nije mrzela rodbina, I da im je brak potrajao dvadesetak godina: Jedno vreme bi se voleli, a posle bi Svađali se i mirili, kako kad, po potrebi...

Nije bazen u kome, nego u kojem, Todor podseća. Jedno je nosiva, drugo nosna, treće nosata i noseća! Problem savesti kod Sartra: kod je tu u grlu kost!

— Sve što krave od ljubavi žele Jeste jedno malo, slatko tele: Čim se rodi tada iz meneka Poteče u svet reka mleka. Kakva reka?

Stoje, nasamo, oči u oči, Jedno spram drugog, kao Đerdap i Golubac. Kad čovek, najzad, jabuku prismoči, Ugriz mu je nežan kao poljubac.

U zlo doba razgrnuli sapunicu, postiđeno Skupili se sa svih strana, i avlija beše puna, I videli čudo jedno neviđeno: — U lavoru nije bilo nijednog sapuna.

U magli, nedogledno, Sve je isto i jedno. Kroz dane, kao kroz snove, Kupušnjaci plove, plove; Lutaju, po rečnom slivu, Tonu, u magli i dimu, Idu, iz njive u

kraće, Šuška li pod strehom, kraj puta, u šipragu, (Onaj najmlađi vetrić, što ne zna od sebe šta će) To znači samo jedno: proleće je na pragu.

U dva udaljena stoleća, dakle, Mi smo dve barice koje se cakle Na dva ničija, crna poseda, Al u njima se jedno sunce ogleda: Sunce ljubavi prema istini I pravdi, na koju su nam preci mislili Živeći u muci i u prisili.

GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA Danima, danima, danima Samo me jedno zanima. Muči me zagonetka Svih ljudskih naraštaja: Gde je početak početka, Postoji li kraj kraja?

„Tramvaji”, koje ću sročiti četiri-pet godina kasnije, mogu se uzeti kao apoteoza što ju je jedno ushićeno seljačko dete sačinilo u slavu velikog grada, u kojem je našlo utočište.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Drugo jedno mišljenje, koje su naročito uporno zastupali profesionalni ribari, i to baš oni što su živeli od lova jegulje, bilo je to

To je bilo jedno stvarno otkrovenje i značajan prvi korak ka rasvetljenju jeguljine misterije. Oko polovine sedamnaestog veka Mondini je

bio utvrdio da su srebrnasta, žuta i zelena jegulja, dotle smatrane kao zasebni varieteti jegulje, u stvari jedno isto.

Šmit nije naročito mislio o jegulji, koja za danske ribare ima mnogo manju važnost od haringe i bakalara. Ali jedno slučajno, na prvi pogled sasvim beznačajno otkriće koje je jednog dana učinio u tim vodama, bilo je sudbonosno za sav

Godine 1897. dva italijanska prirodnjaka, Grasi i Kalandručio, našli su u Mesinskom Moreuzu, i to u izobilju, jedno sićušno živo stvorenje, pljosnato, dugačko 75 milimetara i po obliku slično listu vrbe.

Takvo je jedno plodište nađeno kod Sumatre, gde je Šmit zapazio ovo: sve slatke vode što utiču u Indiski Okean sa jedne strane ostrva

jeguljinih plodišta po okeanima, a poglavito otkriće da sve evropske jegulje, ma na kome kraju Evrope one živele, imaju jedno isto plodište koje je Šmit obeležio, proučio, od njega radijalno u svima pravcima propratio rasprostiranje i metamorfoze

Slika V je otolit jeguljice koja je provela jedno leto i jednu zimu u slatkoj vodi (starost 4 godine). Slika S je otolit posle 41/2 godine starosti; D označuje otolit

Ali je u isti mah odlučeno i da se podigne nov i moderan daljan ispod Taš-Moruništa. Tu se nalazi jedno mesto gde korito Drima naglo silazi, pa voda preko njega teče velikom brzinom.

U tome zakonu ne igra ulogu dubina na kojoj se telo nalazi; od dubine može proizaći samo jedno malo smanjivanje zapremine tela zbog male stišljivosti vode.

Od godine 1822 do 1825. druga jedna ekspedicija sa brodom »Coquіlle« donela je u Francusku čitavo jedno prirodnjačko bogastvo iz okeanskih dubina, predato opet pariskom Muzeju Prirodne Istorije. Godine 1863.

Spuštanjem Bibovog aparata u more, u blizini Bermudskih ostrva, pokazalo se da je on jedno vrlo podesno sredstvo za posmatranje prizora i scena u morskim dubinama.

Rakić, Milan - PESME

I bežao sam iz našega stana Tražeći mira u poljskoj samoći. No to je bilo samo kratko vreme, Ne postadosmo tuđi jedno drugom, I gledasmo se u ćutanju dugom Tupo, ko sito dete šećerleme.

A sad polako teče ovo vreme, Postasmo tako tuđi jedno drugom, I gledamo se u ćutanju dugom Tupo, ko sito dete šećerleme.

Ja sad, ako plačem kad se mesec krene S oreolom modrim niz nebesne pute, Il̓ kad stare šume, čarobne sirene, Jedno tužno veče zlokobno zaćute.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Sljedovat im rijekom krvavom u lađici grdna stradanija, to je biti jedno ili drugo. Ali hula na svešteni ćivot koji ga je mlekom odránio — to mi prsa u tartar pretvara.

Što će biti, to ne može proći, nego pričaj, da i nije milo. KNEZ BAJKO Hoću, kneže, sve mi jedno biva. Ja sam noćas grdan san vidio: sve oružje svoje u komate.

PITAJU OD ČIJEGA JE BRAVA, I KAŽU IM DA JE OD BRAVA SKENDER-AGE MEDOVIĆA. KNEZ JANKO (gleda jedno pleće i priča iz njega) Ima ovaj dvadeset govedi, guvno mu je kod kuće lijepo, na kuću mu šljeme dosta jako, jaki su mu

SERDAR JANKO Je li mu se kuća iskopala? VUK TOMANOVIĆ Ne, serdare; ali što za fajdu? Ostalo je dvoje đece muško, jedno drugom vode dat ne može; i zgodna su kâ dvije jabuke. Nego ko će đecu dočekati? KNEZ JANKO Kolika mu brata ostadoše?

Pa se narod cio pomutio, niko ne zna što hoće da radi; pomrzjelo sve jedno na drugo. Na čudo smo i na jade bili razdvajući da se ne iskolje. Jedva smo ih ovamo savili, eda kako vi to pretečete.

IGUMAN STEFAN Ko je da je, nije ugodio. ULAZI JEDNO MOMČE K NjIMA, CELIVA VLADIKU U RUKU, PA IGUMNA STEFANA. VLADIKA DANILO Što je, momče? Otkuda si sada?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I ko zna zašto je, već kao velika, zaostala devojka, tu dovedena. Sa njome imao samo jedno dete, sina, koji se prvi počeo da nosi a-la-franga.

I onda njega uvode. On prilazi. Poljupci ludi, besni; stiskanje, lomljenje snage; beskrajno duboko, do dna duše upijanje jedno u drugo... Zato je ona tu samoću uvek volela.

A na prvom mestu se isticalo jedno veliko parče pite, koje se i belinom svoga brašna i množinom jaja i sira odlikovalo. — Evo, na, Sofke!

I kroz široke pukotine od istina teških, jakih dasaka, ali dosta jedno od drugo rastavljenih, on jedva dočeka da vide kako se tamo, u kući, zasvetli i kako otuda, sa lojanom svećom u čiraku,

Upaljene sveće videle su se iz pojedinih soba i štala. Rubovi dolina ocrtavali su se na nebu i gubili jedno u drugom. Marko ulete na otvorenu kapiju, koja je, kao uvek kad bi on bio u varoši, a ne bio kod kuće, nekud noću

Poče jače da se druži sa Arnautima i da prodaje stoku za tursku vojsku. Ali jedno sve pokvari. Marko i neki čuveni Ahmet, Arnautin, poglavica najvećeg i najjačeg fisa, pored interesa što su imali da

krivu ulicu, koja je, vodom izlokana, bila navek puna kamenja, te se nije moglo da ide u gomili, skupa, već u redu, jedno za drugim.

s kojima su već toliku decu izrodile, tek tada prvi put u životu vide, kao da se prvi put tada zavole i zaljube jedno u drugo. I cele noći biće sve gore, sve bešnje.

I svi oni, njeni, zajedno jedno uz drugo, da se time kao odvoje od ostalih svatova, osobito od svekrovih, od onih seljaka na konjima.

Ti šta hoćeš, kome hoćeš, kako hoćeš, čuvaj, daj, rasipaj... Sve je tvoje. — Znam, znam, tato. — Ali jedno samo, Sofke, Sofke. — I Sofka | Oseti neki njegov drugi glas, u kome nije bilo: ni „kćeri“, ni „čedo“, već samo: Sofke.

I zaista to bi, jer on, nadnoseći se nad nju, poče strašno da drhti i da muca: — Sofke, Sofke, samo jedno. Istinu samo. I da bi je bolje u oči gledao, i što jasnije iz njih video da li će mu istinu kazati, uhvati je za rame.

I sa užasom Sofka je gledala kako je sve to počelo da postaje, da se stapa u jedno. Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe opet u jednu opštu žensku.

Pandurović, Sima - PESME

mis’o, moje drago: Da treba da nam sve bude svejedno, Da nam je ovde još jedino blago Kad za nas kuda bedno srde jedno.

Zbogom.“ Prošla si tiho s gospodinom onim. Jedno je dete danas došlo k meni. Ono je bilo željno poljubaca, Ljubavi, ruža, radosti i sreće.

Jedna otužna boja nemara preko stvari Stvara se. Sve mi sada liči na jedno isto. Svaka ideja lepa brzo se, čudno kvari U meni samom sada, n izvorište čisto Negdašnjih snova talog života prlja

I misao jedna zahvata u meni Korena sve više: jedno uverenje Da je to najbolje, dok sunce rumeni, Dok nas bura bije o rapavo stenje.

S glavom na tvom krilu moja duša sanja Jedno staro doba u to rujno veče, Sa šumorom dok se bukovoga granja Sliva šum kladenca što ispod nas teče.

Jer nam sada treba jedno vreme Kad se nova oseća lepota; Kada želje, nadanja zaneme, I svrši se predstava života; I kad zvezde, tiho

draga moja, jedino ne vrede Časovi kad smo bivali nas dvoje Sami, pod nebom il’ međ četir zida, Predani uvek voljno jedno drugom, Predani bez greha, bez sumnje i stida, Srećni u brbljanju i ćutanju dugom?

Ali uvek, kada bol il’ radost stiže, Kad nas sreća mami il’ nas se jad kosn’o, Mi smo, s dana u dan, jedno drugom bliže Neotstupno, stalno, jače sudbonosno.

Ako budu živa, — ja ću ih već reći. Ali su mi jedno obećanje dužni: Pa im suza za mnom ne sme tad poteći, Ni uzdasi teški, ni vapaji ružni.

Sva iskustva samo jadnu dušu ruže. Jer, na kraju, sve će biti jedno isto: Prazni vetri koji „memento“ zašume, Malo trošnog praha, ništavilo čisto, Kraj dosadne, duge i frivolne glume.

Sve postaje jedno. Pa i to je lepo... AMBICIJE Moja je prošlost svaka ponoć draga, Puna mekog sjaja sa zvezdanih kôla; Moja je

Sad izgleda da ta zima bledi Mrzne život svih bića od reda, Da sve tužno mre. Samo jedno uverenje ledno K’o da sine, k’o inje: Svejedno, Docnije il’ pre.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

svekrva pažahu je koliko i svoju Stanu, a Stana, od milošte umjela je tako priljubiti k sebi dijete joj i nju, da se ni jedno ni drugo, noću ni danju, ne razdvajahu od lijepe Stane. Eto vam, u glavnijem potezima, obličija tijeh ukućana.

Djevojka trčaše k njemu raširenijeh ruku te se zagrliše i priviše jedno uz drugo. U taj mah uđoše u dvoranu tri čovjeka i jedna žena.

„Bog će dati, ali prilike nije da će ovi zore dočekati!“ reče Otaš, koji mu bješe rane oprao i kako je mogao zavio. Jedno mu zrno prošlo kroza stegne ali nije kosti prelomilo; drugo kroz rebra s boka na bok. „A sve zbog tebe, Marko!

Stoga priviše se jedno uz drugo i odrastoše gotovo u potpunoj slobodi. A rastući tako, bez prećerane njege, razviše se i osnažiše kud i kamo

U isti vidjeli tičije gnjezdo pa se mučili jedno za drugijem ko će se popeti da ga dohvati. Svi se zaludu mučiše pa i Jan dva je puta pokušavao da se popne ali zaludu

Tišina se poremeti. Ljudi i žene iz susjedstva, digoše se jedno za drugijem i odoše. „Šta misliš?“ upita serdar vidara kad ostadoše sami. „Bogami, dosta rđavo.

Bog ne dariva u vječno našljedstvo ni jedno svoje dobro; ni junaštvo, ni pamet, ni bogastvo, ni ljepota ne ostaje za vazda u jednome domu, no prelaze s jednoga na

!“ serdar ne dovrši, no se, bez nevolje, nakašlja. Žena mu uzdahnu duboko, pa mu se zagleda u oči. „Šta si naumio? Jedno ili drugo, čoječe! Bijelo ili crno... Red je, bogami, da se tome kraja dođe!“ započe ona.

Jedanak oboje oboriše oči, a lica im porumeniše. A što! zašto? — Zašto baš u tome času, ne mogoše podnijeti pogled jedno drugoga, a to im se nije dotle događalo; zašto baš da crvene, Bog ti ga zna, ne bi ti ni oni sami umjeli odgovoriti na

Dok je on to činio, jedno crno, plemenito oko viraše ispod pokrivača i praćaše ga. Janko prekrsti noge na svome prostiraču, metnu stočić preda

Nju trnci prođoše. Zatrese se i ublijeđe, pa lagano diže oči, te njihovi pogledi kazivahu im uzajamno, da su dotle jedno mislili a drugo govorili.

Moj Adolf, sve je to predviđeno, sve je to u ova dva pisma; jedno je grofu, a drugo Viri. Vjeruj mi da će te dočekati kao ozebli sunca, i da će te prihvatiti kao mene.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

B) VRAČANjE I GATANjE Po narodnom shvatanju vračanje, gatanje, pa i bajanje nije jedno isto. Ove tri tajanstvene radnje, iako imaju posebne uloge, — stoje u međusobnoj vezi.

Ali su već uspelije: Koji je čam nizak kao trava? (Ječam); Ide seljanka i nosi kotaricu sa dvadeset jaja; ispalo jedno; koliko joj je ostalo (Nijedno, jer ispalo je dno).

— Udri zlo, da je gore. — Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se. — Zlo ni na vojsku ne gine. — Jedno se zlo iz drugog snuje. — Cić jednog čavla izgubi se ploča, a cić ploče konj, a cić konja konjik.

— Svaka služba svoju plaću ište. — Bolje je išta nego ništa. — Bolje je iđe ikakvo, neg’li nigđe nikakvo. — Bolje je jedno „drž“, nego sto „uzmi“. — Svaka korist nije korisna. — Bolje je na mekinjama dobiti, nego na zlatu štetovati.

— Teško meni bez mene. O MALOM I VELIKOM — Ni prsti u ruke nijesu svi jednaki. — Stotinu malijeh čini jedno veliko. — Mnogo zrna gomilu načine. — Svaka voda s potočića jaka. — Pade Pliva u Vrbas pa izgubi svoj glas.

— Ja aga, ti aga: ko će konja vodati? — Jedan konop planinu ne okruži. — Jedno kolo iz kala, a drugo u kao. — Junaka nema od gladi. — Kad velikaši buzdovane lome, narodu kičma puca.

Potom kurjak otide, ali koza više nigda ne legne na kraju, nego sve usred srijede drugijeh koza. Kad jedno veče kurjak, misleći da je koza već debela, dođe i ne našavši je na onome mjestu stane je zvati: „O, Patila!

i jedno i drugo). Da je ralo k’o drljalo, a drljalo k’o sva njiva, i ja bih orao! — Rekao Ciganin, kad su ga pitali što ne ore.

Kiša i snijeg i još jedno vrijeme. — Odgovorio Ciganin kad su ga zapitali kako je na polju, a išla kiša i snijeg i cigani; a kako se to treće

— Pripovijeda se da je rekla nekakva Ciganka. — Onda jedno Ciganče rekne: „Ja bih je odnio u peć da se ispeče“, a drugo — mičući rukom kao da što naglo ispred sebe uzima i trpa

— Pripovijeda se kako je nekakav tako iskao jedno po jedno, dok se nije najeo; a ujedanput da je iskao hljeba i sira koliko mu treba, ne bi mu dali.

— Pripovijeda se kako je nekakav tako iskao jedno po jedno, dok se nije najeo; a ujedanput da je iskao hljeba i sira koliko mu treba, ne bi mu dali.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad jedno jutro prebrojim čele, a to nema najboljega čelca; onda ja brže | bolje osedlam pijevca, pa uzjašem na njega, i pođem traži

Onda ga uzme jedan sluga, te ga uvede u dvor, pa pruži ruku na jedno dijete, koje bijaše uzjalo na štap, pa trči po dvoru. „Eno ono je premudri.

Car pošlje drugoga vezira; ali govedar kaže jedno te jedno: „Dok carev sin (veli) ne nauči kakavgođ zanat, i ne donese mi svoju rukotvorinu, dotle nema ništa od

Car pošlje drugoga vezira; ali govedar kaže jedno te jedno: „Dok carev sin (veli) ne nauči kakavgođ zanat, i ne donese mi svoju rukotvorinu, dotle nema ništa od prijateljstva!

Udruže se međed, svinja i lisica, pa se dogovore, da oru zemlju i da siju pšenicu, da se rane. Zapitaju jedno drugoga, šta će koje raditi, i kako će sjeme naći.

46. Jedna gruda voska cijelom svijetu dosta. 47. Jedna čaša masla svemu svijetu dosta. 48. Jedno veli: Svani, Bože; drugo veli: Smrkni, Bože; treće veli: Kako mi je, tako mi je. 49.

119. Starac sjedi pod voćkom, pokrio se obojkom, založio brabonjkom. 120. Sto orlova jedno jaje snese. 121. Tavno neva u tavnoj kljeti vez veze tanku gojtu plete. 122. Tanjir do tanjira čak do Varadina. 123.

(Kralj i čobanin) i 46. (Ko umije, njemu dvije) pisalo mi je 1835 godine po naredbi pomenutoga popa Vuka u Risnu jedno đače iz Srpske škole; 11. (Kome Bog pomaže, niko mu nauditi ne može), 12. (Zlatoruni ovan), 17. (Očina zakletva) i 35.

Dijete posluša oca, i idući tako po svijetu, dođe u jedno polje đe su se nekolike stotine plugova bile sastale te orali spahiji.

” Onda se Brko zaleti, pa hop! preko vode na drugu stranu, pa poćeraj za Međedovićem. Međedović bježeći uz jedno brdo vrlo sustane, a kad iziđe na brdo, nađe čoeka na uzoranoj njivi koji je u torbi o vratu imao sjeme, pa po jedan

Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu kćer, koju je u kafezu hranio i čuvao kao oči u glavi. Kad đevojka odraste, jedno veče zamoli se ocu svome da joj dopusti da iziđe s braćom malo pred dvor u šetnju, i otac joj dopusti.

mu što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda nađu u polju jedno čobanče kod ovaca, i preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i đevojkama oštro zaprijete da

Sveti Sava - SABRANA DELA

Veliku tugu i bojazan primih, jedno od pustošenja, a drugo od straha od bezbožnih razbojnika. Ostavi mi manastir u malom i skromnom izgledu, u kojem mi

(Jn. b, 53) I božastveni apostol javlja: „Ko se prilepljuje Gospodu, jedno je telo“, (І Kor. 6, 17) kao i: „Ko se udaljava od tebe, poginuće“, reče krotki David. (Ps.

To da vam biva. A u utorak i u četvrtak i druga jela da vam se iznose, ali ne oba sa uljem, nego samo jedno. A vina mali krasovolj, mereno upola od velikog.

Još dok je iguman živ treba izabrati izabranog. Ako u jedno steče se saglasnost volje, da vam se ne protivi iguman, a idući za vama, još više ću čuvati vašu objedinjenu volju i

lukavo, i ne dajte dobro odlaganjem, što ne treba da bude, nego sa voljom svakom i žurbom na to pritecite, da bismo jedno bili svi, isto mudrujući, isto pomišljajući, koje jedan isti pastir napasa i vodi i kao neka zlatna veriga jedni za

koje jedan isti pastir napasa i vodi i kao neka zlatna veriga jedni za druge vezani, jedan drugoga držite se, i u jedno saudite se telo, (Ef. 4, 16) pod jednom glavom, po božastvenom Pavlu, neimarstvom duha. (Ef.

Treba da bude po dvojica u ćelijama, i sasvim dosta! Treba da budu jedno i isto, dišući zakonom ljubavi duhovne, isto misleći i kao jednodušna braća, vaistinu, koja su se sakupila, isti jaram

A samo na jedno paziti: provodite kako je na život u vrlini ukazano, a nikako drugačije. Ako je moguće, disati rečju spasonosnom, i

Velika tuga i bojazan me obuzeše, jedno od pustoši, a drugo zbog straha od bezbožnih razbojnika. Ali kako se ljubavi izvoli Bogomatere i Nastavnice naše i

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Šta kažeš, da ti dadem večeru, imam pasulj sa svinjskim ušima, savršen, i paradajsalatu, plus jedno ladno jagodinsko? Je l važi? PROSJAK: Nije da ne važi...

A ti me ne pitaš da l bi ja nešto popio? IKONIJA: Zamarijala se, pa i zaboravila! ANĐELKO: Dajde jedno ladno pivce i ljutu! IKONIJA: A šta ćeš sad? Mislim, za poso, i stan...

IKONIJA: Naći ćeš ti sto razloga, a ne jedan! ANĐELKO: Dones ti meni jednu mesečarku! I otvorde mi jedno lađeno pivce! A provodadžiši nekoj drugoj budali! MILE (ulazeći, s vrata): Dajde mi jednu rakiju!

Vama na svemu fala! Ono vam nikad neću zaboraviti! IKONIJA: Ma zašta fala, i ti bi meni pomogo! Nego jedno mi kaži. Ko te onako krvnički izdeveto?

IKONIJA: Kupusalata, paradajsalata? Nešto za piće? NEPOZNATI: Kupusalata, i jedno ladno pivo. MILE: Ko ti je onaj tamo primitivac uštogljeni? IKONIJA: Šta ja znam, vidim ga prvi put.

IKONIJA: Nego šta, nego mislim! Sve mi se odjednom sâmo povezalo! Ko da se munjom prišilo jedno za drugo! JAGODA: Ma, šta je vama dvema? Šta se to zašta prišilo? IKONIJA: Pa taj sa stanice...

ANĐELKO: Poznajem ga, al provizorno. ISLEDNIK: Jedno me zanima. Po puštanju iz kapezea, da li si s njim možda stupo u kontakt?

Stanković, Borisav - JOVČA

Levo, od trema na doksat vode drvene stepenice. Gore, na sredini, do uzlaza stepenica dvoja vrata, jedno do drugih, zatvorena, s obeju strana od njih po dva prozora, zatvorena, sa spuštenim zavesama.

MARIJA Ne kažem ništa. Samo nije lepo. Ako meni nisu svi jedno, nisam im mati, tebi su svi jedno. Svi su tvoja deca.

MARIJA Ne kažem ništa. Samo nije lepo. Ako meni nisu svi jedno, nisam im mati, tebi su svi jedno. Svi su tvoja deca.

(Gleda u »kost« pa u Jovču, naginjući se bliže njemu): Jedan fidan, jedno drvce od svih najubavo, najlepše. JOVČA (postaje uznemiren, nateže bocu, puši dublje).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Što ćemo sad? Ništa, na put, na put! Jedno nam ostaje želiti, sireč da naša deca i unuci bolji i pametniji budu.| Moja krv, koja, blagodarenije bogu, počinje

Vreme je života našega jedan minut, jedno trenuće oka i jedno ništa, a po smrti čeka nas večnost. Samo poslednji rodovi sude pravo i bez pristrastija o

Vreme je života našega jedan minut, jedno trenuće oka i jedno ništa, a po smrti čeka nas večnost. Samo poslednji rodovi sude pravo i bez pristrastija o prošastima.

čitajući knjige koje nisu za mene bile, i hoteći da pre vremena svrh devstva i ženidbe mudrujem, ne znajući ni što je jedno, ni drugo. | Može ko pomisliti da se ja sad kajem što sam se zakaluđerio i zato ovako pišem.

verni[h] i ljubezni[h] supruga od samoga boga ne samo dopušteno, no blagoslovljeno, posvećeno i zapoveđeno, kano ti jedno i samo sredstvo črez koje blagi tvorac nova stvorenja iz nebitija u bitije proizvodi.

Dakle, iz ovoga sleduje da su bogu potrebna slovesna stvorenja koja će ga poznavati i slaviti, između koji[h] je jedno i čovek. A čovek (budući daje tako volja božja) ne može inače na svet proizići i postati razve od oca i matere rođen.

O, sveta i bogoljubezna molitva dobrodeteljne matere koja jedno čado svoje doji, a drugom jesti daje i u školu ga opravlja! No, valja trpiti dok narod tako [h]oće.

preživlje ono što je pasla, tako sam ja preživao sav onoga predragoga arhijereja razgovor i učio sam ga kao naizust. Jedno mi je samo smetalo: ne bi[h] se nikad mogao od smeja ustaviti kad bi mi god palo na um kako je Grk Janja na Malenicu

čitati ove vrste, kakva čuvstvovanija blagodarnosti i pripoznanstva k bogu i roditeljem mogu se usejati i ukoreniti u jedno mlado srce črez sami jednodnevni razgovor jednoga čistosrdečnoga čelovenoljubivoga i razumnoga učitelja.

Ovi dan predveče dođemo u jedno selo kod Tise. Nađemo jednog starog sveštenika gdi nešto u svojoj avliji teše. Pitamo ga kako bi[smo] mogli u Srem

O crkovni predstatelji, nemojte sakrivati evangelsku istinu! Nek mi se dopusti jošt samo jedno da spomenem. Drugi put kaže da mu je sveti car Konstandin na poseštenije došao, pak, između drugi[h] razgovora, i ovo

Vreme je da k meni dođem. Moj iguman, kad ustane, nađe me nad knjigom. Bilo mu je začudo da jedno dete mojega vozrasta ne ide kojekud trčati i skakati, imajući dopuštenje. Rekne mi da mu malo čitam.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A Kušmelj i Osinjača zebli su u srcu da im se nadanje neće obistiniti. O tome su svakog večera govorili, a uvijek jedno te jedno.

O tome su svakog večera govorili, a uvijek jedno te jedno. Ne samo što svake bogovetne noći ponavljahu iste misli, nego ponavljahu isti istovjetni niz riječi, tako da im djeca

je bio nadimak Brnin) pogledi im se stekoše vrhu ognjišta, gdje višaše njekoliko butina ovnujskih i svinjskih porebrina. Jedno momče Krkotića, gledajući to, šanu najbližem: — Gledaj, molim te, blaga božjeg u gubavoga Kušmelja!

Frane nije zapovjedni praznik narodu, ali fratrima jeste, te otpojaše veliku misu, a u podne će i đaci imati jedno jelo više. Fratri i đaci taman izašli iz crkve, a kroz velika vrata uđe u dvorište visok seljak u bukovičkoj nošnji.

Osim toga godina je gladna, a puk se pokvarija! — Ja jopet jedno: tu je Stipanova ruka! — veli Blitvar. — Ja sam čuja da je Stipan posli bija kod kaluđerâ u službi.

Pa kao da to ne bijaše dosta, nego mu još provrtilo nožem jedno oko, a ugljenom ogarilo mu nausnicu! Pa odnijelo ispred njega veliko kandilo i tri mala; pa odnijelo ispod njega zlatnu

Eto, moj gošpodin, šetiri kolona pandura što uvika šeta tamo-vamo po Bukoviša, po Kotare od jedno šelo do drugo, od montanja do montanja, a Radeka nima! — Nima, borme — reče Srdar smijući se. — Nima!

Od nikog vrimena sve je pošlo sunovrat. Niko nikoga ne gleda lipim okom, nego bi jedno drugoga otrovalo. Da bog sačuva! Meni je došlo, da bižim! — Ne luduj, nesritno dite! — reče mudri knez, obzirući se.

Tu sam postaja malo, pa pođem dalje i vidim na jedno dva puškometa čovika da tira natovarena konja menika nasusrit. Kolika je vrućina, a on začalmija glavu.

Tetka je morao javiti događaj provincijalu, od koga stigoše dva pisma: jedno bješe „dišpenšacijun“ fra-Brni da može štiti časove u svojoj ćeliji, samo da se pričešćuje što češće, dokle ga bolest

Dojâ je na svom konju i još vodi momka uza se. Ja ga mislim zadržati i na ručak i na večeru. Jedno što je bogat, kako se vidi, a drugo što je iz oni krajeva odakle dosad nije niko dolazija.

— Iste godine, posli niki pet miseci, može biti, čuvâ sam svoj vinograd. Jedno seosko dite prođe onuda. Ja ga udarim velikim kamenom u slipo oko. Dite pane mrtvo.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

BUDILA MIR 2 RUKE BOLA 3 OTVORI SVU TIŠINU 4 OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI 5 O VRATI SE 6 BUKET 7 O DAJ MI 8 PESMA I SMRT 9 JEDNO SIGURNO VEČE 10 TUGOVANKA NAD VELIKIM SIVIM PREDELOM 11 USNULI KAVEZ 12 NITI 13 KAMENA USPAVANKA 14 PUT U

sporo ulazi u tminu: Ja ne vidim više od nje pomrčinu I osećam samo teški tamni zvuk Kako moje ruke vuče u daljinu. JEDNO SIGURNO VEČE U jedno sigurno leto Toplo kao kap plača Hodaćeš tuđ niz sve to Zaklonjen zidom šetača.

JEDNO SIGURNO VEČE U jedno sigurno leto Toplo kao kap plača Hodaćeš tuđ niz sve to Zaklonjen zidom šetača. I gluv već za reč što lupa U sluh o

Kud ću: evo ležem dok mi vali Nude šuplju penu mesto pravih reči. Pitao sam juče (kao da sam mali) Jedno drvo: gde se ova glava leči? Ćute drvo i more. Samo šýme Kao što nem to zna i jedino ume.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Zbog tebe će moja kuća da ostane pusta — reče kasnije iz osušene, grke dubine. — Jedno mene kole. Samo jedno... — promumla Đorđe i iziđe napolje, ne zatvorivši vrata.

— Zbog tebe će moja kuća da ostane pusta — reče kasnije iz osušene, grke dubine. — Jedno mene kole. Samo jedno... — promumla Đorđe i iziđe napolje, ne zatvorivši vrata. — Jeste, zbog tebe — šapuće za njim Aćim, u inat sebi.

Ti si... od večeras, ti si... mrtav za mene. Jedan za drugog mi više ne postojimo! Po muku, jedno pseto laje iz sela. Aćim se strese. Ja više ne postojim. Ja sam iščupan, htede da vikne.

Samo njima govori. A uveče se sa ocem moglo i o knjigama pričati. Tih večeri on je drugi čovek postajao Samo da jedno takvo Badnje veče, sada, večeras, nekako doživi, da zaboravi svađu sa ocem, da ona ne postoji, dao bi sve znanje, ideje,

„Levi“ kao da ne diše. On mu stav i prst pod grlo. Mlak... — Bolestan, nesrećnik! — uzviknu Tola a pijanstvo napusti jedno parče svesti. — Ako mi levi umre, boga mu! A krupniji od desnog. To sam i zaslužio...

ona iz sve snage stezala ispod miški, krv je linula, u mraku su svetlele velike kravlje oči, širile se, pa su postale jedno oko, i on je ceo bio u tom oku, davio se u njemu, pa je kolena polomio, ne, njemu je kolena neko iščupao, zato je išla

Brda su se primicala jedno drugom; nad manastirskim kubetom smanjivalo se nebo, dok. nije postalo veliko, čudno oko, koje mirno gleda u nju.

dete, jedno jedino dete. Ne tražim mnogo. Toliko ih se rađa u svetu. Mnoga, jadna, umiru od gladi. Mnoga se rađaju samo da bi sluge

Vi niste ludi, vi ste slepci, ovce. Što ste se zbili u gomilu? Tako će vas lako nanizati, sve će vas izbušiti, samo jedno đule, crno kao šubara, da lupi, kao onda u šumatovački šanac...

Đule, samo jedno treba vama, slepci, pa da nađete zaklon, da se zarijete dublje nego taj brest, crvi i vatra pojeli mu utrobu, što se

— kapetan se zakašlja od ljutine. Tapka maramicom po usnama i retkim brkovima. — Da mi je milo što će jedno kuče manje da pogani zemlju, to mi je milo, i to ću da kažem kralju Milanu ako me pita. — Kralja ne pominji!

Jesam, jer mi je Aćim otac, u džepu mi je pismo da ga puste. Jedno smo ja i on. Besmisleno je svo to bežanje i trganje. I moje i njegovo.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

« — pomisli. Ali kad otvori šaku, na dlanu vide pregršt čudnog svetlucavog semenja, teškog i toplog, utrča u kuhinju i jedno dade majci. 3atim pođe po svetu da ostale razdeli bolesnima...

— Šta li je sa Tatagom? — pitala su se deca. — Šta jede? — Jedno za drugim iskradali su se mališani u sneg i odnosili starici zdelice s hranom.

Treće je bilo slično licu njenoga brata. Četvrto je bilo njeno rođeno. Od zaprepašćenja, od čuda, devojčica vrisnu, a jedno od onih malenih bića stavi prst na usta. — Pst! Tataga spava! — Pa šta ako spava? — zainati se devojčica.

Najednom, kao na dogovoreni znak, maleno jato poče da se penje uvis. Devojčičin otac potrča da bar jedno od njih uhvati, ali šareno jato već je lepršalo iznad krova, smejući se.

Ko zna: možda je tako i bilo? Možda se ludima pričinilo? Jedno je sigurno: Zlatousti je hodao svetom, a priče su se množile. Izgledalo je: večno će tako biti!

Zato se niko i ne raduje kad orasi, sazrevši, počnu da iskaču iz svojih zelenih košuljica. Da makar jedno dete protrči dvorištem, nasmeje se, pokupi ili razbaca orahe, svejedno!

Pokuša majka i jedno, i drugo, i treće, ali najmlađi sin, svejedno, nije rastao, niti mu se po telu javljalo perje. Samo je ležao i

A možda ih neće ni biti, jer je ulaz u pećinu zabranjen otkad se jedan od dečaka nije vratio iz nje. Jedno je izvesno: postoji Plava pećina i u njoj vila koja najhrabrijima poklanja bogatstvo i večnu mladost, a njeni glasnici su

Sporno je samo što neke govore o dečaku, a neke spominju patuljka, tako da niko nije siguran o kome je, zapravo, reč... Jedno je, ipak, izvesno: dogodilo se to u vreme kada su planine bile krilate, ali mali rezbar još i sad svetom hoda.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Zato se dogodilo da još jedno opažanje ovih rad nika ostane nezapaženo: oni cy imali utisak da se linijom šanca, i kad ga više nije bilo, proteže

Kroči na Breg za razmišljanje, zađe u senke i nasloni obraz uz jedno drvo koje je bilo mlado 1870. Neko vreme stoji tako, ne razmišlja, sluša: dah sokova, hod mrava, kovitlanje oblaka nad

Onda je, u jedno rasvetljeno majsko prepodne, kad je sunce bilo čisto a zelenila razbuktana, ugledao, na konjskoj grivi, svoju položenu

Istina, Zerek je bio samo jedno od tri mesta na kojima su, istog dana i istim ljudima, udarane batine, ukupno tri puta po stotinu udaraca po čoveku.

Sa manje od trideset godina konstruisao je laki pešadijski top i prva borna kola na Balkanu. I jedno i drugo se, sa uspehom, koristilo još i u Prvom svetskom ratu.

Ubrzo je stekao još jedno iskustvo. Bilo je to 1810, posle boja kod Loznice. Ustanici su jedva odbili Turke koji su tog leta nadirali odasvud, a

Zbog Vuka? Bilo je jedno vreme kada se nadao da će njemu moći da kaže bar nešto od onog što mu se otkrilo. Stigla je 1815.

da svakodnevno prinosi životu, jer život ju je očigledno iskušavao a iskušenja su, iz dana u dan, postajala veća. Jedno od najvećih je nailazilo čim bi Ljubica čula kako, u razgovoru sa drugom ženom, iz Miloša izbija onaj izazovan smeh.

Gledali su se, Vučić i Ljubica, pod otvorenim svetlostima podneva i pokušavali jedno drugom da otkriju skrivenu misao, u potpunosti. Otkrivali su, ali ne u potpunosti.

smisla nego što je to ikada mogao da sluti: svako od temena tih mnogobrojnih uglova bilo je znak kojim se obeležavalo jedno novo njegovo iskustvo o razlozima postojanja.

Osetio je da je stigao na jedno od mesta velikog blaženstva na kojima nastaje dosluh između mira i umora. Iako se teško otkrivaju, viđao je takva

između Kapetan-Mišine i Zmaj– Jovine, možda tu gde je kuća pesnika Milana Rakića, nalazila se zgrada u kojoj je jedno vreme stanovao, u prvom ustanku, Rodofinikin.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Opet jedno veče... I meni se čini, Negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca, u prvoj tišini, Tužna u senci smaragdovih

I bežao sam iz našega stana, Tražeći mira u poljskoj samoći. No to je bilo samo kratko vreme; Pa postadosmo tuđi jedno drugom; I gledasmo se u ćutanju dugom, Tupo, k'o sito dete šećerleme.

A sad polako teče ovo vreme; Postasmo tako tuđi jedno drugom; I gledamo se u ćutanju dugom Tupo, k'o sito dete šećerleme. M.

Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta...

Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka K'o drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače, i u bolu grca.

O pamtiš li, starče, koga majka stara Tad u strašnoj kletvi spominjaše tudi? Da li jedno momče što sa ludog žara Otrže se u sv'jet, da veselo bludi, Raskinuvši prije oštricom nevjerstva Nježno srce jedno?

li jedno momče što sa ludog žara Otrže se u sv'jet, da veselo bludi, Raskinuvši prije oštricom nevjerstva Nježno srce jedno? Reče l', starče s'jedi, Na kog mrtva ćerka pomišljaše onda Onaj gorki osmjeh kad joj usta sledi?

J. Dučić LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA... U majke je ćerka bila, K'o dan lepa, k'o cvet čedna, Pa zavole jedno momče. Bila jednom ruža jedna... Al' to momče leptir beše, I nju prezre, srca ledna: Drugoj momi ruku dade.

Tako zasv'jetli i u ljudskoj duši; I vedra mis'o raspe svjetlost tajnu; Al' često nema da ozari ništa, Sem jedno groblje i pustoš beskrajnu... J. Dučić LXXXV U SUMRAKU Odvela me tuga i misli zloslutne Daleko u polje.

Néma je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reke, cvet, i kamen. Eno jedno groblje. Tu leže seljaci, Do suseda drugara; I dok, k'o kandila, gasnu zadnji zraci, Pobožno kapela sred njih stoji stara.

I kad opet izbi - s topola se rasu Zadnje mrtvo lišće. Mir je na sve strane. Dok ponova kucnu: Tiho u tom času Jedno gnezdo pade visoko sa grane...

Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa polja je i gore krio. U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle, i ode van našeg sela I nikad ne dođe više.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

ali đecu za nje udovoljstva? al' oboje jedno rad drugoga? No vremena pitatelnica mi, okićena cvijetnim vremenom, okrunjena sunčanim zrakama, ali vlase cvijetne

prestoli od topaza i zračna rubina - rad angelah prvoprestolnijeh; nad prestolom svakojijem stoji na vozduhu jedno kolo sjajno, kako što je kolo Saturnovo, te se vije i te zrake lije.

gorkijem suzama, kojuno će voplji nevinosti kod mojega ukleti prestola - nju će oganj božestvene pravde u dan sudnji u jedno trenuće sažeć svojim sveštenijem plamom.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Bilo mi je, pre svega, jasno da posle tog svog najvećeg dela neću celoga života uspeti da napišem još jedno naučno delo koje bi se sa njime moglo uporediti, a kamo li meriti.

„Poplava Nila pretvori celu zemlju koja leži između libijske pustinje i arapskih planina u jedno ogromno jezero. Varoši, sela, naselja i gajevi palma pretvore se u ostrvca tog jezera, isprevlačenog pravolinijskom

Kako se to postiže, pokazaću vam. No za to mi treba jedno uže kanap ili vrpca“. On zastade malo, zamisli se, pa zapita: „Ko od vas ima najduže podvezice?

Sa takvim brojem uzdigao sam se na jedno više stajalište i ostavio egipatsku geometriju daleko iza sebe. „Sa tog uzvišenog položaja uvideo sam kako se

„Naravno, nastavi nomofilaks, „nisu svi jaganjci jedno te isto. Treba ih znati pregledati, opipati i odabrati. U tom poslu ja sam veliki majstor; uverićeš se o tom večeras“.

Grilus poče pregledavati jagnje po jagnje, tumačeći njihove osobine. Kad naposletku odabra jedno kratkonogo četvoromesečno debelo jagnje, on ponosito uzdiže glavu kao da je rešio Delijski problem udvostručenja kocke,

po koji put malo u stranu, pa zato i gledaju sa svog Olimpa uviđavno na smrtne ljude i zatvaraju, kad zatreba, po jedno oko. Uveren u to, naš nomofilaks se koristio, s vremena na vreme, tom dobroćudnosti bogova.

„E to si dobro smislio“. Oni nastaviše svoje razgovore. Demokritos se bavio i medicinom, napisao je jedno delo o groznici, jedno drugo o dietetici, jedno o dijagnostici, a jedno o pravom načinu života.

Oni nastaviše svoje razgovore. Demokritos se bavio i medicinom, napisao je jedno delo o groznici, jedno drugo o dietetici, jedno o dijagnostici, a jedno o pravom načinu života.

Demokritos se bavio i medicinom, napisao je jedno delo o groznici, jedno drugo o dietetici, jedno o dijagnostici, a jedno o pravom načinu života. A Hipokrates ne beše samo velik lekar, već i oštar posmatrač prirode.

Demokritos se bavio i medicinom, napisao je jedno delo o groznici, jedno drugo o dietetici, jedno o dijagnostici, a jedno o pravom načinu života. A Hipokrates ne beše samo velik lekar, već i oštar posmatrač prirode.

Možda je moj učitelj bio slab geometričar, ili ja slab učenik, ili jedno i drugo, tek ja se u tom predmetu ne snalazim ni izdaleka kao u ostalima u koje su me moji učitelji upućivali.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

da izađe u varoš i nakupuje nekoliko skromnih poklona: za ženu od 28 godina, čoveka 37, troje dece do deset godina, jedno žensko, dvoje muško, svega jedno predratno. Ne znam zašto sam ovo poslednje napomenuo.

skromnih poklona: za ženu od 28 godina, čoveka 37, troje dece do deset godina, jedno žensko, dvoje muško, svega jedno predratno. Ne znam zašto sam ovo poslednje napomenuo.

Pre mesec dana u Beogradu očekivao sam je, jedno prepodne, da izađe iz zubnog ateljea u onoj najvećoj kući na Terazijama.

ti znaš ko. „I takav ćeš umreti.“ „To ne znam. Ali sad takav sam. I to od zimus kad sam jedno veče po prvom snegu šetao sa njom pustim ulicama. Taj sneg, rekao bih, mnogo je uticao.

— Ovde smo svi jednaki i svaki ima pravo samo na jedno mesto — dodade čovek s novim torbama. I ja sam odmah bio načisto da su novodošavši vrlo lako odneli pobedu.

i sa nekakvim uprepašćenim izgledom, kao da stoji nad ambisom, plašljivo poglédala u muža, procedi: — Pa mogla bi' jedno krilo.

Ali mi se sad sve učini drukče nego nekad. Onog dana kad smo stigli ovde, pobratim i ja, sećam se, imali smo malo jedno razočarenje.

I kad se poznajemo onda ne vredi da se lažemo, je li? Kad znam šta u duši misliš zašto govoriš drukčije? I ja sam jedno veče rekao pred svima ono što nosim u duši, ne baš sve i to je ono što me muči.

novo, snažno i složeno osećanje kad sam saznao da je to malo biće, što sam tamo ostavio na milost i nemilost, postalo jedno razumno stvorenje.

A zatim, sećam se kako nije bilo pitanja u kome se mi, u to vreme, ne bi složili. Jednom reči, mi smo bili jedno osećanje, jedna duša, jedna misao. Život naš imao je da bude večita pesma i mi neprekidno pijani od sreće.

Sutradan ispratio sam ga za Suboticu, odakle mi je, dva meseca docnije poslao po vojniku jedno dosta opširno pismo, iz koga sam saznao ponešto o njegovom raspoloženju koje nikad ne bih mogao očekivati.

Tamo mi pokazaše jedno zasebno odeljenje, odakle je dopirala paklena svađa. Ja zastadoh da oslušnem, oklevah opet neko vreme držeći kvaku la se

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Nešto kao misao na odlutalog. Ima tu jedno malo (beskrajno malo ali neprelazno) rastojanje između voljenoga i onoga koji voli, između odlutaloga i onoga koji

A pravo na vlastitu fizionomiju jedno je od najosnovnijih ljudskih prava. Najličnije, najneotuđivije, Ta koje drugo pravo, ta što drugo uopće ostaje čovjeku

Obje tetke skupa sačinjavale su samo jedno biće. Pojedina od njih kao da nije bila čitava stvar za sebe već samo polovina jedne dvojne stvari: rukavica koja je

da nije bila čitava stvar za sebe već samo polovina jedne dvojne stvari: rukavica koja je izgubila svoju paricu, ili jedno od stakala prelomljenog lornjona. Doista, kao da su na svijet gledale i svijet doživljavale samo jednim parom očiju.

A pod starost, opet progledamo na prirodu. To je kao jedno ponovno rođenje. Da. Sad me sve više zanima pejzaž, a sve manje ljudi u njemu; sve više stablo, ili pamučast oblak, ili

Valjda smo jedno drugom već sve rekli. Osjećam pouzdano da će sutra opet biti sunčan i vedar dan. I radujem mu se, kao seosko dijete

To je možda jedna od najbolnijih strana braka. Između usnulog i budnog supružnika, jedno drugom nadohvat ruke, legne udaljenost od čitavih eona, od čitavih geoloških doba.

Kroza me bi prostrujao hučniji ritam: slutnja da negdje van našeg uskoga kruga postoji drugi jedan prostor i teče drugo jedno vrijeme. Tamo se — vaj, bez mene! — događaju velebna svijetla zbivanja!

Samo je jedna stvar jedincata i nenadoknadiva u svemiru: to je ja. Doista, u čitavom svemiru postoji samo jedno jedino ja. I, ujedno, (gle čudna slučaja!

Eto, i nekadašnja plava djevojčica sa suncem u kosi sada je postala samo jedno drago, ubogo, pregaženo ne-ja!) Detinjstvo — pregršt besmrtnosti!

Taj mi je miš bio sva ljepota i sva razonoda koju mi je život u tom času mogao da pruži. Jedno vedro malo krilce kojim mi je izdaleka mahao. Primijetio sam, raduje me svaki dolazak tanke bolničarke.

I tad na nju gledamo kao na jedno doduše neosporno ali više-manje indiferentno i neznačajno svojstvo — kao na obećanje koje je iznevjerilo.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ugušio je u sebi i najtajniju žudnju za društvom i njegovim životom. Samo jedno nije mogao ugušiti. Ali tu bi se već morao boriti protiv prirode i protiv sebe sama. Žudio je za lepim ženskim svetom.

« I razumevajući pod tim »niko« svoje seljane, naročito mu se izdvajaše u pameti jedno lice, čije je mišljenje za njega bilo pretežnije od mišljenja cela sveta. »Šta li će ona reći kad čuje?...

Nazvaće me lopužom i svakojakim imenima... Eh, lud li sam što se ja o mome sad brinem? Zar nije sve jedno: zar me nije i dosad prezirala! Sve je propalo, i mladost, i oni lepi snovi o budućnosti, sve, sve!... Šta da se radi?.

Ovoga trenutka samo jedno jedino osećanje beše mu prijatno: što su mu sad ruke slobodne. Uvodeći ga u zatvor, odrešiše mu ruke, kojima u prvi mah

— Valjda nećete biti tako bezdušni, gospodinPero, i odreći nam tu veliku čast, da progutate u poštenoj kompaniji jedno pištoljče — čuo se glas od kavane, u kome Đurica odmah poznade govorljivog i besposlenog apotekara.

« — zapita se, računajući da mu danas neće ništa dati. »Da sam se bar setio da ponesem što od kuće; no sve jedno, danas mogu i gladovati.

Sad, kad se našao pred stvarnošću, izgubio se sav. Samo zna jedno: da je mogao unapred osetiti sve ovo što je danas preživeo i što sad oseća — ne bi se nikad odlučio na takav korak.

A posle već — Vujo zna kako se komanduje tuđom glavom... Đurica je sad znao samo jedno: da mu se Vujo mora, kakvim bilo načinom, javiti i dati mu saveta, šta da čini dalje.

Kad je, malo pre, izleteo iz šibljaka, držao je nasigurno da će izvršiti bar jedno ubistvo ; ali ga iznenadi i ublaži ova popustljivost i pokornost njegovoj volji.

— The... šta mi vali? Samo mi je jedno teško — što ne mogu često da se viđam sa vama. — S kime to, sa nama? — Sa svima, brate, pa... i s tobom najviše.

Opazila je samo jedno: sve što je slušala o Đurici, svi njegovi postupci, koji stajahu u bitnoj protivnosti sa životom njene okoline, koji

XI Stanka ne mogaše više da misli. Sav joj se život stopi u jedno jedino, burno i zanosno osećanje, kome se ona predade sva, bez protesta, bez pokušaja da razmisli o svom stanju.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

nađe na jednoj poljani troje dece gde se među sobom svađaju, pa im pristupi i zapita ih: — Što se vi, deco, svađate? Jedno mu od njih reče: — Ostalo nam je od oca tri stvari: kapa, štaka i papuča, pa sad ne možemo da se podelimo.

Kad ti je dade, a ti je zamoči u kotao do polovice, pa onda otidi od njega, pa kad dođeš na jedno polje, a ti onda kabanicu ocijedi. Potom sveti Ilija otide, a stari ostane sam.

Kad to vrag čuje, dade mu kabanicu, a on je uzme pa je zamoči u kotao i otide. Kad stari dođe na jedno polje, uzme i ocijedi kabanicu, a od one svake kapi postane ovca, tako da najedanput sve polje oko staroga zakrile ovce.

Tek što legne, ali dolete dva gavrana te padnu na jedno drvo i počnu se razgovarati svojim jezikom govoreći: — Kad bi znao ovaj čoban, ovde gde leži ono crno šilježe ima u

A petao mu odgovori: — Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nađem, a kad one dođu, ja ga prožderem; ako li se koja stane srditi, ja je odmah kljunom; a on nije

I ako nijesu imali da im se presiplje, nijesu bili ni gladni, ni bez vatre. Jedno jutro naredi mati sinu da doćera kući suhovine, jer da će taj dan pariti i prati haljine.

Kada ga provede kroz pećinu, dođoše na jedno veliko polje, a nasred polja veliki sto, a na njemu se zmijski car kurisao, a cijelo polje pritisle svakojake zmijurine.

Da mu ne bi bilo neobično samu po noći, nabavi jednu mačku i jedno pseto, koje je dobro gledao i milovao. U carskom saraju bila je jedna robinja, koja je iz aščinice u harem nosila jelo

Idući tako zadugo po svetu, dođe jedanput na jedno jezero, i onde nađe jedne velike i bogate dvore i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku, babinu kćep, pa zapita

Pa najposle otvori i dvanaesti podrum; kad tamo, ali nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obručima odvranjeno, pa iz njega iziđe glas: — Zaboga, brate, molim te, umreh od žeđi; daj mi

Kad đevojka odraste, jedno veče zamoli se ocu svome da joj dopusti da iziđe sa braćom malo pred dvor u šetnju, i otac joj dopusti.

mu što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda nađu u polju jedno čobanče kod ovaca i preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i đevojkama oštro zaprijete da nikome

Petković, Vladislav Dis - PESME

2 U daljini iz nejasnih šara, Imao sam u samoći često Mesto jedno koje mašta stvara Za postolje, za budući presto. Na tom mestu nas dvoje bi bili Svet za sebe, nerazdvojan, večan: Sve

Ja danas ne znam za noći umorne. Ja danas imam jedno trulo vreme, Maskiran porok, razvrat i neznanje: S visine bluda dopiru mi teme Za suvereno jedno raspadanje.

Ja danas imam jedno trulo vreme, Maskiran porok, razvrat i neznanje: S visine bluda dopiru mi teme Za suvereno jedno raspadanje. Ja danas imam jedno trulo vreme.

Ja danas imam jedno trulo vreme. S prestola tajni i snova i zvuka Ja sam se naš'o posred niskih strasti; Pod nebom crnim od ropca i

PO GROBOVIMA Ja nemam suze za one mladiće Što su ostali klancima i poljem; Sve drug do druga kao jedno biće, K'o jedna žrtva naraštaju boljem.

” UZDAH SA DUNAVA — ZA DEČIJA USTA — Na Kalemegdanu, pored starog grada, Gde Beograd grle i Dunav i Sava, Jedno Srpče gleda zemlje naših nada, Što ih tajno krije ta daljina plava.

RANE I POSLEDNjE PESME PRVI SUSRET Jedno poslepodne — ne sećam se koje — Išli ste lagano i pognute glave, A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje, A nad Vama

ljubav, mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno, čisto, Lica nova, znana — Uvek svakog dana, Uvek jedno, isto.

Uvek jedno isto ponavlja se, eto, Monotono, tromo, bez ikakva cilja; I otkuda, zašto, čemu zima, leto, Dani, zvezde, zemlja, čovek,

Uvek jedno isto, uvek isto, jedno!... Odvratnost se širi životom i smrću, Odvratnost se širi jezivo i ledno I pada, pritiska, a

Uvek jedno isto, uvek isto, jedno!... Odvratnost se širi životom i smrću, Odvratnost se širi jezivo i ledno I pada, pritiska, a magle se zgrću.

I varoš i voda, brdo i ravnica — Sve je jedno danas, sve grobovi sveži. Dva večita orla: sloboda i sila, Zapevaše pesmu krvavih otkrića; Dva njihova jata nebo su

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Svi članovi porodice, njih petoro, brzo su podlegli jedno za drugim. Ona ih je sama okupala i obukla. Pošto ih je prema običajima svojih predaka ukrasila cvećem, položila ih je

U početku sam morao da potiskujem svoje želje, međutim, postepeno su želja i volja postajale jedno. Nekoliko godina posle ovakvog ovladavanja umnim, moralnim i fizičkim sposobnostima, potpuno sam zagospodario sobom,

Majka je razumela mušku prirodu i znala je da čovek može da se spase samo vlastitom voljom. Sećam se, jedno popodne, kad sam izgubio sav novac i strasno žudeo za igrom, ona je došla k meni sa svežnjem novčanica i rekla mi: ”Idi

Samo u nadi da ću nekoga preobratiti svojim poukama i uverenjima, podsetiću na jedno ili dva od njih. Pre izvesnog vremena sam se vraćao u svoj hotel.

Isto tako, ne mogu da prećutim svoje igrarije s praćkom, sa kojom sam zapanjivao gledaoce na hipodromu. Evo, spomenuću jedno od mojih junačkih dela s tim antičkim ratnim oružjem koje će se čitaocu učiniti gotovo neverovatnim.

Mehaničko letenje je bilo jedno od stvari koje sam želeo da izvedem, mada sam još bio obeshrabren sećanjem na jedan nezgodan pad, kada sam sa otvorenim

Negde duboko u svesti nalazilo se rešenje, ali još nisam mogao da nađem način da ga izrazim. Jedno popodne, koje ću uvek pamtiti, uživao sam u šetnji po gradskom parku sa svojim prijateljem i recitovao poeziju.

Samo da bismo imali sliku o nemačkoj savršenosti i ”efikasnosti”, mogu ovde da navedem jedno prilično smešno iskustvo.

I moj poslednji neuspešni pokušaj da sakupim novac za rad na konstruisanju, bio je još jedno razočarenje, a kada me je gospodin Bečelor (Batchellor) pritisnuo da idem u Ameriku sa namerom da usavršavam Edisonove

Ispričaću jedno svoje neobično iskustvo u vezi sa ovim koje može da bude interesantno studentima psihologije. Svojim uzemljenim

Nedavno, jedno novo otkriće je objavljeno uz zaglušujuću buku ali se pokazalo još jednom “tresla se gora, rodio se miš”.

Video sam sliku proslavljenog umetnika koja predstavlja jedno od godišnjih doba u obliku oblaka sa grupom anđela koji su, kako se činilo zaista lebdeli u vazduhu i to me je snažno

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

i 1866. godine. Jedan starac bio je u bitci kod Asperna u kojoj je Austrija potukla Napoleona. Imao je jedno visoko carsko odlikovanje za hrabrost i bio je vrlo ponosan zbog toga.

Nedaleko od Idvora, istočno od ovih kukuruznih polja, nalazilo se jedno rumunsko naselje čuveno po lopovima koji kradu stoku.

Sa zadovoljstvom sam prihvatio njihovu ponudu i sa njima proveo jedno divno veče. Njihova ljubaznost prema meni bila je zagonetka koju tada nisam mogao da odgonetnem.

Sve što sam imao na sebi bilo je jedno lako odelo. Ostalo što sam nekada imao pretvorio sam u novac da bih kupio kartu za brod.

nama osećanje nadmoćnosti nad onim ljudima koji su lutali unaokolo bez tradicije i bez ičega što bi ih čvrsto vezalo za jedno određeno mesto.

Očigledno, u Kasl Gardenu nisu ovome pridavali nikakvu pažnju, jer mi nisu postavili ni jedno pitanje o porodici, istoriji moga sela, istoriji Vojne granice ili o srpskom narodu.

U tom pogledu svideli su mi se delaverski farmeri i njihovi američki pojmovi. Kod kuće me je čekalo još jedno iznenađenje.

” Jedno veče “Vilina” majka me je upitala kako je moja majka zamišljala moju budućnost. Sećajući se njenih napomena o duhovnoj ul

Bilo je na hiljade nezaposlenih, iako je bilo leto. Jedno jutro Kristijan mi se javio sa vešću da mi je našao posao i odveo me je na jedan mali brod ukotvljen nedaleko od hotela

Ovaj san podsetio me je da je moje obećanje pažljivo ubeleženo u mojoj podsvesti. Prinston nije bio nalik ni na jedno mesto koje sam do tada video.

Pomišljao sam da je Prinston, sa svojim zgradama u obliku manastira, jedno takvo mesto, gde se mladim ljudima pruža prilika da uče i postanu ljudi od nauke, i da tako pripremljeni mogu da posvete

Posle osam godina imao sam priliku da pročitam jedno svoje pismo upućeno majci. U njemu sam je hrabrio govoreći kako ću joj jednog dana pisati i potpisati se - ”student u

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Samo na istom onom mestu odakle Zagorci put druge varoši krenuše, uz zatvorena vrata neke kuće, prikupilo se jedno uz drugo dvoje čeljadi: muško i žensko.

Još trojicu težaka iz jedne kuće, dvoje muških i jedno žensko, udomio je gospodar s njima. Cveta se začas ogleda po kućici i iziđe da kupi u varoši kukuruznog brašna.

Po večeri skupa sedećke molili su se bogu. Posle, kada i za mrtve nameniše nekoliko „očenaša”, polegoše po slami jedno do drugoga, prikupljajući se svako svome. Tako je prošlo nekoliko dana — jedan lepši od drugoga.

Ipak joj se učini kao da su komšije i pridruži se njima. U razgovoru jedno s drugim žena se izjada, tužeći se na rđavo vreme i nikakvu zaradu. —Eto, ne prikupih ni za prevoz! —Pa kako ćeš?

Sjedni! — i priđe njoj. Cveta se tek s nekoliko reči zdravi s družinom i odmah pristupi svojoj deci, te jedno za drugim izgrli. —A kud je Pero? — napokon brižno upita i zagleda se u čeljad. Svi zamukoše, niko ne mrdnu.

Domalo, jedno za drugim, dođe sin gospodarev Nikica, dijete, i kći gospodareva, već djevojka za udaju, pa najposlije i gospodar iz

Krčmar razgleda ispod stolova i po uglovima, otjera jedno veliko pseto što se bješe sklonilo od studeni, i zatvori. Pregleda ključaonicu, ode, a nju ostavi pred vratima.

— Smiješan ti je! — veli joj on, kad je oficir mimoišao. — A ne zna naški.... Ima jedno njihovo magare što im poštu nosi. Vidjeo sam na svoje oči jednom: miluje ga i gladi kao da je kršteno...

Lazo, vidi se, želi da zametne razgovor, ali oni kao da nemaju riječi; rekao bi, navlaš se tuđi jedno od drugoga. Ni piće ne može da ih razgovori: jednako se zbunjeno gledaju.

Oboje u sebi nose klicu iz rodnoga kraja, podžeženu u putu svjetlošću sunca i svježinom morske pučine. I htjelo bi jedno drugome da nešto ljubazno reče, no nemaju riječi da izraze svoje osjećaje.

Pa kada pomisli da je tamo negdje iščekuje jedno od njenih čobančića, požuri nizbrdicom, jednako gledajući u svoj školj što je nepomično čeka, okružen raznolikim bojama

Čamac pristupi k obali. Devojka se diže, prva iziđe na kraj i čeka Marka dok uredi brodicu. Pa se uputiše jedno za drugim uskom škrapavom stazom, žureći da čim prvo u selo stignu.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Pomenuo bih onda jedno ime iz književne teorije – Šklovskog, čije je zapažanje o tome da se u književnosti ono što se obično prikazuje kao

pa zato ni o ulozi umetnosti u prožimanju nacionalnih kultura ne možemo kako valja govoriti ako se prethodno ne razmotri jedno drugo pitanje, naime kakvo mesto i funkciju ima umetnost u sistemu kulture.

osvetljene, budu stvarno dragulji čoveka; tu postoji simbol, stvaranje, i tu reč poezija ima svog smisla; to je, u stvari jedno moguće ljudsko stvaranje“. Aleksandar Blok pak, u svome poznatom govoru o pesnikovome pozvanju, prvo kaže.

Kao što se smatralo da je i Vuk Karadžić u književni jezik položio prostonarodni govor. Danas je, međutim, i jedno i drugo sporno.

Ali se u crkvenoj tradiciji, međutim, sve do danas, kao osnovno uzima jedno od najstarijih, koje verovatno potiče iz 5. veka, a sačinio ga je Andrej Kesarijski.

Ali to nisu obične slike, nego jezičke; i nije obična muzika, nego ona koja nam dolazi iz jezičke prozodije. A i jedno i drugo više postoji za naše unutarnje oko i uho nego za spoljnje.

Dinamički odnos ovde znači dvostrano pomeranje od poklapanja ka suprotstavljanju, pri čemu i jedno i drugo učestvuje u zavodljivome ritmu i melodiji Dučićevog stiha, strofe, pa i cele pesme.

Ali ne zato što su u nju utkane misli, nego zato što njene slike, nošene ritmom i melodijom, grade jedno u sebi sređeno a potresno viđenje sveta i čovekovog položaja u njemu koje je isto toliko dostupno našim čulima koliko i

Rajić čak s njim u epistolarnoj formi raspravlja o mogućim odnosima između Srba i Hrvata po završetku rata. I jedno i drugo, far i rasprava o odnosima u novoj državi, zaklonjeno je ili sasvim prigušeno u docnijim izdanjima romana.

razvoju modernog srpskog pesništva, odmah počinjemo nazirati polaznu tačku ili bar krajičak konca koji će nas povesti u jedno moguće i, možda, korisno tumačenje. U prvi mah uočavamo izvesnu, doduše površnu, ali oštru suprotnost.

Napetost se uvećava, pored ostalog, zato što „parobrodi zaploviše more“ zbog pomerene rekcije pokreće još jedno, doduše potencijalno značenje, kome odgovara pravi objekt: da „parobrodi zaoraše more“.

Rastka Petrovića uopšte je važan ovaj prisni odnos tela i predela, kao i veza tela s prostorom: kao da telo i predeo jedno u drugo presežu, i kao da pri kretanju tela osećamo kako se prostor razmiče.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Pa to sam te baš zvala, tetka-Savka: da te umolim da nam daš jedno dvesta dinara na zajam. SAVKA (trgne se): Ju, sinko, otkud meni? ŽIVKA: Pa ono što imaš na knjižicu. SAVKA: Eh, to...

Volim, kaže žena, da odležim jedno zapaljenje pluća nego jednu ministarsku krizu. DARA: Slušam vas vazdan, a i ne skidam šešir. (Polazeći levo u sobu.

ŽIVKA: Počasni konzul. ČEDA: Kako? ŽIVKA: Tako, počasni konzul Ni... Čekaj, molim te. (Vadi iz tašne jedno ceduljče i čita.) Počasni konzul Nikarague. ČEDA: Gospode bože, ko vam je to opet?

) Uverevam vas da ćete biti zadovoljni. ŽIVKA: Pa sad već kako mu bog da. Kad je otmeno, nek je otmeno! NINKOVIĆ: Još jedno pitanje. Želite li da vam pišem ljubavna pisma ili ne? ŽIVKA: Kakva ljubavna pisma? NINKOVIĆ: Pa tako.

NINKOVIĆ: Se kom vu vule.1 Kako želite, ja stojim na raspoloženju. ŽIVKA: Napišite mi baš jedno da vidim kako je to, pa ako mi se dopadne, ja ću vam naručiti još nekoliko. NINKOVIĆ: Molim.

Kažem ja tebi, a ti mi ne veruješ. XV MOMAK IZ MINISTARSTVA, PREĐAŠNjI MOMAK: Jedno pismo za gospođu Popovićku, ministarku. ČEDA (nemarno): Dajte ovamo.

VASA: Pa valjda nije i tebi i meni poverila jedno isto? ANKA: Je l' treba da svuče kaput? VASA: Ko? ANKA: Gospodin zet. VASA: Kakav kaput, brate?

VASA: Tebi je poznato već šta namerava Živka sa Darom. Moraš i sam priznati, majka je, a ima to jedno žensko dete, pa mora misliti na to kako će da je zbrine. ČEDA: Kako da je zbrine? VASA: Pa tako, da je zbrine.

I uopšte, recite mu da je to naš narodni običaj da psujemo oca jedno drugom. Pa dabome! 'Ajde, molim vas, pa otidite odmah a dođite zatim da mi javite šta ste uradili. Kako?... A... pa-pa?

SOJA (preseče joj reč): Ja samo jedno imam da te molim, Živka, da mi pomogneš da položim maturu. DACA (plane): Eto je, ona opet pruža jezik.

A mi, ako se budemo tako ponašali i međusobno vređali iskazaćemo time jedno nepoštovanje prema ovom domu. Zato vas lepo molim, strina-Daco, i vas, prija-Sojo, uzdržavajte se!

ŽIVKA: A šta da uči? PANTA: Ama, neka njega samo država primi, da ga izdržava, a sve je jedno šta će učiti. Ako hoće za marvenog lekara, a može i za kapelnika u muzici, ili za profesora bogoslovije, ili za

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Tako se desilo, sasvim nehotično, da oba puta po jedno poglavlje - i to baš drugo! - bude posvećeno sintaksi. Istina, sintaksa Borisava Stankovića i, znatno više, sintaksa

Avangardno rušenje tradicionalnih književnih oblika, u čemu je Crnjanski jedno vreme imao ulogu predvodnika, moralo je na kraju dovesti do slabljenja žanrovskih razdeoba, pa i do određenog pomeranja

Kasnije se od toga odustalo. Jedno zbog obima, i drugo zbog namere da posle ove prve usledi još jedna, slična knjiga. U Beogradu, 1988. N. P.

Dobar primer za to sadrži kratka priča Paraputa. Paraputa je jedno raspamećeno stvorenje iz bogate Stankovićeve galerije: bolesno pirofobičan, on gubi glavu već pri pomenu vatre, a uvija

Jer je kod Stankovića bilo vrlo jako i prevagu je umelo da odnese dvoje: jedno je kretanje vremena unazad, prelomljenog kroz sećanje, sve do rane mladosti i detinjstva, što je uzajamno povezano i sa

Ali čovek ovde teško može odoleti iskušenju da ne potegne i jedno u teorijiprozevaljda najzanimljivije a , kako to obično biva, i najteže pitanje: o uzajamnoj uslovljenosti sintaksičkih i

neškolovanom, nekultivisanom i nedisciplinovanom duhu”; „Stil je, uglavnom, njegova glavna mana; a on je, da kažem jedno svoje skorašnje uverenje, najglavniji elemenat jednoga književnog dela”.

Čak i malo pažljivije čitanje Nečiste krvi dovoljno je za jedno opštije zapažanje o prirodi njene sintakse. Budući da nije imao dovoljno (školovanjem sticane) kontrole nad njom, Stanković

I ma kako bilo s tim, tek jedno je izvesno: da se pred nama nalazi izvorni iskaz od kog je pisac intuitivno pošao poistovećujući se, očigledno, sa

Kao što recimo dete - da napravimo jedno poređenje bez vrednosnih implikacija - u sliku koju crta „uračunava” dinamiku svojih očiju, svog položaja, pa i

Ali u liku Magdinome ima i preliva ironije, doduše blage. Što je najzanimljivije, i jedno i drugo - i toplo prikazivanje u intimnome trenutku i ironiju - nalazimo u istoj rečenici.

Sofku, opet, samo u tri maha nalazimo van očeve kuće, ako ne računamo jedno sećanje iz ranog detinjstva, kada se zajedno s roditeljima i sluškinjom Magdom izvezla na izlet u Donje Vranje, na čivluk.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

kad se po mogućstvu svi skupljaju, koji je veći i od Uskrsa i Bajrama, i kad planinci gotovo neosetno osete da su jedno, i ako ih ova dva praznika dele u nepomirljive tabore. Najizrazitiji u ovom pogledu, Galičnik, ima svoj Petrovdan.

Bejaše kao lavica odlučila da mu se, baci sa tim jedinim oružjem u ruci dokle jedno od njih dvoje ne padne mrtvo. No on, čisto i ne shvatajući kakva mu opasnost preti, iznemoglo koraknu na prekladu,

Dakle, ništa neobično... Jablan Kasalo i Arslan, Košutanov sinovac, bili u ratu zajedno. Sela im jedno do drugoga, oni drugovali još za kozama; između porodica od starina pobratimstvo.

Kako je koje prilazilo tako se bacalo na mrtva Jablana. I tek kad se to strašno zapomaganje pretvori u jedno jedinstveno brujanje seljačke tužbe, ozgo se pojavi Jablanova majka, stara Vujana.

Ali takođe ti ljudi ne behu navikli ni na jedno drugo izne– nađenje. Baš toga trenutka prilazaše Karimanova žena, sredovečna Arnautka bez uobičajenoga pokrivala a

Arnauti odmah vešto okružiše domaćina. Jer se menjaše u licu i sve upornije pogledivaše za ženom. Za jedno zrno u ovoj ljutnji za njome pušteno ne bi odgovarao ni običaju ni njenom rodu: teško među ljudima progovorila žena mužu.

Da ovako prođe ovaj svima njima mrski begunac. Ni manje ni više, no kao da im je oteo bio po jedno prostrano vekovno carstvo, pravedno stečeno, ljudski vođeno a grubom najezdom oteto.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Al’ na zemlji takih mesta Nema više, samo dva; Jedno j’ mesto s jedne strane, Drugo s druge života: Majci pod pojasom U začetnom dobu, To je jedno mesto, — Drugo je u

više, samo dva; Jedno j’ mesto s jedne strane, Drugo s druge života: Majci pod pojasom U začetnom dobu, To je jedno mesto, — Drugo je u grobu. «Javor» 1882.

se znalo da umetnik radi — Mnogi željni da vide, da sude, Al’ njegova zaključana vrata, On samuje, kâ da beži ljude. Jedno jutro evo ga pred kralja, Donô dela trudbe samosvojne: „Gospodaru, ja delo dovrših, Evo mene, evo slike dvojne.

Opazi ga jedno momče: „Eh, kad bih ga dragoj dao! Al’ ja srdu molit’ neću, — Ma do veka jadovao“. Stručak plave ljubičice Već se

Samo katkad tek probiju Grki uzdisaji. IX Oj, potoci našeg roda, Svima vam je jedno vrelo Svud gde teče jedna krvca To je meni jedno telo. Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne.

IX Oj, potoci našeg roda, Svima vam je jedno vrelo Svud gde teče jedna krvca To je meni jedno telo. Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne. I ja volim jedne bole Neg’ usklike razne, sitne.

Od ovakve krađe Nikom nije štete. Meni Gospod šapće: „Tako krasti smete!“ Pa šta veliš, Ljubo, Jedno lepo veče Da nas, ’vako stare, Zajedno zateče; Da vidimo šta je I na dnu bokalu, Pa od starih jada Da zbijamo

„Šta, adiđar? Čudna adiđara!“ Tako su me mnogi ismejali. Susrete me jedno momče mlado — Sa čela mu tiha tuga veje — Čim opazi srce, poznade ga, Poznade ga i reče čije je.

Bićeš „srećan“ ako umeš Tako vrdat’, tako šarat’... Samo dvoma... samo dvoma Ne znam kako ’š odgovarat’: Jedno sebi, svojoj svesti, Drugo Bogu, kad zapita; A pitaće, pitat’ skoro... Pazi samo: već te pita. »Starmali« 1881.

»Starmali« 1887. KAMATNIK (Uz sliku) Sapletena mreža tako vešto, kobno; U sredi žmirka jedno lice zlobno, Sa kojeg su spale čovečanske crte, Jer hladne guje po njima se vrte; Kô gladnu hijenu da lešinom dražiš.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: Blagodarim, blagodarim! Nemojte se samo s mlogim truditi; ja sam s najmanjim zadovoljna: malo supe i jedno parčence rindflajša. FEMA: Miko fo!

Miljković, Branko - PESME

GROB NA LOVĆENU Ali ne, to još uvek nije vreme. To je jedno mesto koje prepoznajem u prostoru. Mrtve su gore odakle ta reč dođe.

Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo. Jedno je ime uzrok tome snu. Ruke koje upotrebljavaju kamen i vreme stalo na pomerljivoj liniji između dva vremena, gde

između dva vremena, gde mru dva glasna kamena i otvoren je put, neka uzmu pustinju za svedoka il sunce palo, da je jedno ime uzrok tome snu.

umiranja za one koji su prekoračili preko svoga leša za njihovu smrt tako potrebnu protiv smrti za one koji su sada jedno jer svet je podeljen ljudskom kožom na dva dela a dva i dva su jedan kad padne poslednja noć za one koji su se utopili u

što se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I ptice sleću u kamen sa dleta Nek šuplja senka nestanak tela slavi Jedno je vreme u srcu drugo u glavi Bujnu nevidljivost sa svih strana čuje Mi znamo da je od prošlosti veće Sve čega nema i

sanjam bilje Prste oči sluh drugačije raspoređene U šumi negoli u telu KAP MASTILA Šta sve može da stane u kapi mastila jedno nenapisano sunce jedna nepotpisana ptica jedan nenacrtani cvet i još će ostati toliko da se napiše epitaf: dve su

Sve zaista novo oseća se krivim Sve mi je jedno da li je to zlo Koje se vežba pevajući ili ranjiva mera Zidu koji peva ne trebaju vrata Ovo je misao koju misli njena

Krakov, Stanislav - KRILA

Muzika je svirala. Jedan plavi dečko, bez ratne spreme, radovao se što prolazi kroz grad u kome se smeje jedno oko Svetoga Sergija, i plaču anđeli na svili nad mrtvim telom Isusa od zlata. — Srbi, Srbi, odilaze na front.

Oči su suzile od dima. Mršavi bataljonski pisar seo je na bakvicu sa vinom za oficire. — Naše jevanđelje jedno samo ubijanje dozvoljava... — Je li, Branko, a šta komandant? Posilni se bio primakao vatri.

Probuđene žene vrište. Tužno bleče ovce po bačijama. Kod dvospratne kuće je pucnjava sve jača. Samo se jedno malo dete, sve golo, mirno igra na bunjištu. Viču nešto.

Huči i valja se sve brže ka jarugama. Kamenje se otiska pod nogama i jauče. Sve se slilo u jedno. Ni jedne senke izdvojene. Sve je to obavio i spojno ledeni užas bezumlja, koji pliva kroz tamu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

On je nekada bio u Africi generalni direktor agrikulture a sada vodi jedno veliko preduzeće za proizvodnju kafe. Mi ćemo samo do njegovih plantaža ići zajedno a onda ću ja produžiti sam.

17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora. Sve je u belim isparenjima.

To behu duga niska ostrva u produženju jedno iza drugog. Ćutljiva voda bila je između njih kao zaspale reke. Bregovi ostrva, ogledajući se u vodi još obasjanoj

gama sve treperavijeg, sve golubijeg plavila, sve bleđeg, nizala se na ovom arhipelagu, čija su se ostrva pružala jedno za drugim. Ne mogu evocirati svečanu, skoro patetičnu, tišinu tropskoga mora uveče.

Sve bi bilo skoro irealno, i tako bi ostalo i u uspomeni, da jedno jedino ostrvo, najmanje, nije se odjednom sasvim približilo brodu, još zeleno, još konkretno u ovoj večri, iako potpuno

Pokazuju mi u urođeničkom kraju jednu drvenu kućicu, oko koje raste pet stabala: čokolada, banana, hleb drvo, kokos i jedno koje nosi divne crvene cvetove. Između stabala je šećerna trska. „I vi se čudite, kažu mi, što su crnci tako veseli.

“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja. Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere.

Da čak prvo putovanje kroz jednu zemlju više upozna čoveka s tom zemljom no i jedno iduće, koje još slabi i prvobitno stečena ubeđenja.

Mati i deca su jedno jedinstvo, otac je samo večita čežnja da se spoji sa njima. Do šest ujutru pod mojom sobom strahovita larma džeza,

Fotografišem najpre jedno selo od pruća na koljima, u udubljenju između šume i vode, zatim jedan kut Raja: jedan sasvim nagi par koji se kupa.

U trenutku kada udesim aparat da ih snimim, jedno treće lice, nago, sa evropskim šeširom na glavi pojavljuje se kraj njih. Odapinjem ipak.

služi za konak (kampman) kad naiđe koji belac, što je toliko retko da, kad mi pređemo preko praga, imamo pred sobom jedno opšte bežanje najraznovrsnijih reptilija i insekata koji su se tu naselili.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Al’ on je dobar... jedno uzima, A drugo vraća majci nesrećnoj!... Al’ kraja nema praznom govoru, Vreme je davno da se putuje...

Proklet zalogaj Što ga na danu čovek današnjem Sa znojem lica svog zarađuje! Muselim jedno, hajduci drugo! Muselim viče: „Ana i sana! Ako i jedan ovud prebegne, Sa svojom plaćaš glavu njegovu!

Korak da nisi jedan makao! JANjA: O, bože moj! (U sebi.) Tri su se smrti grozno složile: Jedno su Turci, hajduci drugo. A deset leta čeka Dunavo Da mi sa vetrom strašnu končinu Obali nemoj hučno otkrije...

Manj da ga ne bije olovo, te da ostane!... DRUGI TURČIN: Imam jedno zlatno puce na jeleku, u arnautku ću ga sabiti...

P’ onda i tebi, staro klepalo, Što ti se obraz davno zbrčkao, Preživajući česte naloge, Trebaće jedno zbogom kazati... (Puca.) To je poslednje!... Sve gušći dim!... Više plamena! Isače, zbogom!... Ti skači tamo!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

čabrice, sita, po koji zavezak brašna, ponjave, jastuci, a na vrh toga prtljaga sede čoporići male dečice, šćućurili jedno uz drugo svoje male glavice pa radoznalo glede šta se to oko njih sve, zbiva, ne pojimajući zašto je cve to, zašto ih

Poznavao sam se s Iljom, te priteram konja da se upitamo za zdravlje. U tome priđe Ilji jedno mlado Bugarče s puškom u ruci i reče mu: — Baja Iljo, šte li se tepamo dneska s Turcite?

Varoš zastenje, zanemi, više ce ne govori rečima već pogledima; na svakome se licu može pročitati samo jedno pitanje: »Šta li će biti«? Takav danas izgleda Aleksinac. Današnji je dan prošao u mučnom očekivanju.

Odjednom kraj šumatovačke kose u daljini ukaza se u vinogradima jedno odeljenje konjice, pa se kao vijor ustremi našem šancu, vitlajući sablje u zraku.

S ove strane, na jedno 200 koraka od šanca, bio je naš streljački rov. Ovaj su rov napustili naši strelci, a Turci, spuštajući svoje levo

Velimirovićem. On mi kaza o smrti svoga brata, i pošto mi je prvo pročitao, dade mi da odnesem đeneralu jedno pismo. U pismu je bio izliv bola ucveljenog bratskog srca.

Dragašević mi reče: — E, moj gospodine, jedno čitavo koleno naših akademijskih oficira vaspitano je tako da bi svaki od njih u podobnom slučaju isto tako postupio

Koliko ih ima — tri, šest, — pa i amovi su tu — ta ovo je čitava baterijska zaprega. A gle razlupanih lafeta, evo jedno čitavo kolo, a kakav je ovo trup: crne pantalone, crn kaput; gde, dva prsta osečena, mora da je na njima bilo prstenje.

stegoh — čini mi se prsnuće mi pod rukom, poiskakasmo iza grmova, zgledasmo ce samo, pa onda uz gromovito »ura« nas jedno 50—60 jurnusmo preko čistine turskome rovu i bateriji... Šta je dalje bilo sećam se sad samo kao kroza san.

Šta je dalje bilo sećam se sad samo kao kroza san. Znam da jedno sto koraka tako trčasmo; znam da karteč i kuršumi brisahu kao metla po našim redovima, svaljujući i levo i desno; znam

Kad opet dođoh sebi videh da sam ponovo y onoj čestoj šumici sa jedno desetak Rusa i tri Crnogorca. — Ljuto li postradasmo — reče jedan Crnogorac.

Mudrijaši sjede kod kuće kraj pepelišta. Ama po đe-što mudrija je naša ludost no sva njina pamet. — Ali ti eto i na jedno oko ne vidiš od preveza, pa kako ćeš tako? Crnogorčevo lice opet dobi blag, osmenut izraz. — Lasno ću ja to!

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

il’ ljubavi nije — Što se grli, to su same zmije; Ljubim li te... ili me i nema, Ili tebe, — nas ni jedno nema; Ljubim li te...

oblaku, Davnih leta pepeljastom zraku — U davnini, tako mi se čini, Živeli smo i nas dvoje, Srce moje, srce tvoje Jedno drugo volelo je.

HHHI Ala su nam srca blizu! — Slušaj, draga, tišina je, Po kucanju rekao bih, Zakleo b’ se jedno da je. Oh, kako bi bila prazna, Jedno drugo da ne čuje! Dvoje grudi, dva su srca, — Jedno drugo dopunjuje.

— Slušaj, draga, tišina je, Po kucanju rekao bih, Zakleo b’ se jedno da je. Oh, kako bi bila prazna, Jedno drugo da ne čuje! Dvoje grudi, dva su srca, — Jedno drugo dopunjuje.

Oh, kako bi bila prazna, Jedno drugo da ne čuje! Dvoje grudi, dva su srca, — Jedno drugo dopunjuje. HHHІІ Snivô sam te, a ti puna cveća, Među cvećem lekovita bilja, — Bilo stitka, ljubice i krina,

Ni reči naše neće Svetinju rušit’ tiju; Čujemo samo jedno, — Kako nam srca biju. LVI Nebo gori, zvezde gore, Sve na zemlji spi, Samo ljubav nema sana, A s nom ja i ti.

zarudi zora, Ona zora mila, I pozlati vršak Anđelova krila, Od velje miline Anđô krilma mane, Iz njegova krila Jedno perce pane. Ovo perce anđô I ne traži više, On ga je i poslô Da Ćuliće piše.

Kroz smrt samo valja proći, Pa ću s’ i ja s njima sliti, Ako l’ tamo nema ništa?! — I tad ćemo jedno biti. Evo venca tužna cveća, Koj’ sam tebi počô viti, A venac se šire spleo Sve vas može zagrliti!

Gledam tamo, — pa opet ovamo, Nigde ništa, — jedno sunce samo, Jedno sunce, i to će da zađe, — Da mi nikad više ne izađe...

Gledam tamo, — pa opet ovamo, Nigde ništa, — jedno sunce samo, Jedno sunce, i to će da zađe, — Da mi nikad više ne izađe...

Pitanje jedno drhta nam na usti, A ni to ne sme niko da izusti, Ove dve-tri reči, pune večna jada: „Šta ćemo sada?..

„Ne miriše tvoja pesma, — To je miris rajska cveća, To j’ blizina dveju duša, Kojih-no se sinak seća. Jedno duša tvojeg oca, — Sušta blagost i dobrota,— Drugo duša majke tvoje, Hraniteljke tvog života.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ja se već i ne sećam više u koliko sam sve borbi dosad učestvovao. Ali znam jedno: lakše podnosim borbu u prvom streljačkom stroju, nego ovo podmuklo prilaženje. Tamo je podstrek u mojim rukama.

Bilo nam je nerazumljivo zašto su onda Bugari napustili bateriju, i odstupili za jedno šezdeset metara... Ne znam. — Sigurno je u mraku naletela na njih neka naša grupa vojnika, pa su oni izmakli — dodaje

Bolovi su bili toliko užasni da sam se obeznanio. Nosili su me tako jedno pola časa, a meni se činilo u bunilu kao dvadeset godina. Najzad su me spustili. Čujem žagor ljudi.

Moj kaplar, po staroj navici, zavuče mu ruku u džep, odakle izvadi jedno pismo. Hteo je da ga baci, ali ja ga zadržah.

Noć se spuštala lagano. Čini mi se, mnogo sporije nego drugih dana. Još uvek vidim jedno tanko stablo na sto metara daljine i mislim, kada njega izgubim iz vida, onda se možemo dići.

Pod nama je Crna reka, mutna, široka dvadesetinu metara. Onda nastaje s one strane jedno stotinu metara ravnice, pa se odmah diže brdo.

U ravnici ostali su mrtvi i ranjeni. Jauk se razleže na svima stranama. Uspeli smo se na jedno rebro. Levo i desno od nas su uvale, a pred nama je neprijatelj. Sada smo u zaklonu kamenjara, te nas Bugari ne vide.

Pored mene slomata se podnarednik. „Gospodine potporučniče, eto Bugara sa reke.“ Jedno bugarsko mitraljesko odeljenje odstupalo je sa reke, pa i ne znajući da smo mi na ovom brežuljku, istovariše dva mitraljeza

Naredio sam jednom od mojih ljudi da dopuzi do onoga u crnoj pelerini i vidi da li je oficir. Vojnik se vrati noseći jedno pismo, koje je onome virilo iz džepa... Zvao se, sećam se, Boris Želčev, a pisala mu neka Ratka iz Plovdiva.

Boli me sve! — i razmahne rukom od glave do kolena. Posmatrao ga Branko, koga su prozvali „Pozitiv“, pa će mu reći jedno jutro, kad je izišao lekar: — Bre, majku mu, ostavi nešto malo i za nas...

—... Uzme ga na oko, pa nišani... nišani — pri tom žmiri na jedno oko — i dum! — Pera sruči u grlo čašicu konjaka. Mljasne ustima, podnese čašicu da mu se dolije i nastavlja: — Kad malo

Vrana kobila, krupnih, zakrvavljenih očiju, podavila sapi i gazi oprezno. Kada je privedoše stolu, frknu i jedno uvo isturi napred. Sergije je gleda zadivljeno i ljubi. „Fikus“ otomboljio donju usnu i sigurno misli na „Ružu“.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Radičevića, čitav raniji, njime zaklonjeni period pesničkog razvoja kod Srba, a koji je trajao bezmalo takođe čitavo jedno stoleće, jeste ono vreme kada se začela i u pravim porođajnim mukama, uz vrlo nagla i nemirna smenjivanja

odsudnom stepenu i opsegu, takođe i završni umetnički rezultat svega onoga što se kod nas u poeziji dešavalo čitavo jedno stoleće pre njega; kao da bi bilo moguće zamisliti Branka koji bi u staro karlovačko vino poezije iz vremena svoga

I baš stoga ona nije anahronizam: u ovoj Antologiji diže se čitavo jedno stoleće srpskih pesnika da se pokloni prvom radosnom pobedniku tako dugo nevesele srpske pesme.

Pesmica je, mora se verovati, ozbiljna, i bez sumnje određeno hoće jedno: da istakne vrline svoga čoveka. Ali eto kako ipak, odjednom, sve u njoj pođe nekako naopako, i biće da klizne u komiku

Ta okolnost je u spoju muzike sa poezijom u jedno bezmalo nedeljivo jedinstvo. I u Renesansi i u srednjem veku muzika je bila neizbežniji pratilac i organskiji sastojak

Ot godine ot dve dečicu uče Ugoditi momkom — kako ne muče! Šopfe, topfe i zulofe, salup midere Pravo kroje pre neg' jedno što se izdere, Svaki minut traže nove šnajdere.

Što joj danas, sutra nije po volji, Što je jučer klela danas dovolji; Ne dopušta nova moda ljubiti jedno Ni svršiti jedno leto s mužem zajedno, Javno vele: jednog ljubit jest bedno.

Što joj danas, sutra nije po volji, Što je jučer klela danas dovolji; Ne dopušta nova moda ljubiti jedno Ni svršiti jedno leto s mužem zajedno, Javno vele: jednog ljubit jest bedno.

Bio sam ti ukraj gaja s one holma strane Gdi potočić ispodmiva šumarica grane. Jedno mjesto zeleni se usred gustog hlada, Okruženo sa tri strane kao svodom grada; Odovuda pod zaklonom bistra voda

— po pustinji bludi; I sve traži, i sve pita, vjere ne imade, Sve joj smeta, sve je malo, jedno joj se krade. No vnezapu, kad ovako sjetujuć razbira, Davni sudi nedvižime sudbine su mira!

u stvaranju slaže Tako da je, vseljubezna, i u našej vlasti Samo sušte sozdateljstvo črez ljubovi slasti; Mi smo dosta jedno drugom, dosta za potomstvo, U nami sva sokrovišta, tu naše lakomstvo; Svako naše vnušenije, svaki podvig

S ovim bogom koje čudo da prirodu blazne, Da po svjetu proklijaju zlobe mnogorazne? Samo jedno zapitaću — ko može, nek' diči Što do boga na prestolu vispar gorko kriči: Dvoje mladih zaljube se, predadu si dušu, Van

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Crnogorac! KAP. ĐURAŠKO: To jesam! Ali mi duša jedno željkuje Da te uveri delom, gospođo, Da ima srca što će poginut Na mig ti oka.... JELISAVETA: To ti verujem...

Zaklinjem ti se onim prestolom Sa koga svemilostivna ruka Bezbrojnom svetu svetlost poklanja, Da ću te služit za jedno samo — Ne smem ti nikad ni spomenuti Ranjene duše bolan uzdisaj — Poljubac jedan, pogled, zagrljaj!... Ubij me sad!...

Mudrost ne zna — promisao ćuti... Jedno vidiš okom srca svoga, Na temenu bedne sadašnjosti, Sinji teret ropstva i progonstva. Vidiš Bosnu!... Pak i opet...

KNEZ ĐURĐE: „...Tom izdajniku?...“ Izdajnik je, da! Svaka mu dlaka sedog temena Jasno svedoči sramnu izdaju... — Jedno se čudim: kako dođoste, Kako htedoste, kako smedoste Za izdajnika toga moliti?... Il’ je zavera?

A ja?... Ja sam sirota jedno tražila: Preobraz sjajni tvoga obraza — Blagodarnost sam samo iskala Kojim si Veneciji dugovô — Ili joj nisi time

KAP. ĐURAŠKO: Jesam. Al’ nisam znao, svetla gospođo, Da jednih grudi tvrde kosture Dva živa srca hrane čelična: Jedno razmrskah vrelim olovom — On mrtav pade...

sjajni, ne vidim; A onda drhćem, klonem i slepim, Dušom zaječim, srcem zastrepim, I nikom više ništ’ ne zavidim. Jedno bih samo boga molio Za jednu želju svu krv prolio: Tu da poginem....

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— vele mu đendari malo blaže. — Moraš, jer te zakon goni; ne gonimo te mi... — Čuješ, gospodine, ostav'te. me još jedno dvije-tri godine, u tom će i moj Stole odrasti, pa kad sine proljeće sve će ovo zacrnjeti. Sve ćemo mi ovo uzorati...

Nekom neće valjati!... Ti znaš — Sveto Pismo kaže: „Jedno stado i jedan pastir“ — ljutio bi se pop na pokojnog Miju. — Ama narod pripituje, moja slatka dušo, pa ja, 'nako znaš,

Otpuši nekoliko dimova, pa povrže cigaru na brvno kraj sebe, gdje ih je još jedno desetak ležalo, samo malo otpušenih. Onda teško uzdahnu, opet se podnimi i nešto se duboko, duboko zamisli.

Sva su zvona vješto bila povezana jedno za drugo. On stao, pa ljutito vuče za konopac, a zvona ciče, ječe i potmulo se razliježu.

Ne pomaže. Puška jednako prašti, ne prestaje. Parteniji pade s glave kamilavka i odvalja se u potok, a jedno mu zrno probi džube na dva mjesta. — Goni, Mićane, poplaćasmo glavama na pravdi Boga! — jauknu Partenija.

Svijet se bio malo smirio, ali još, štono vele, zaudara kokija od baruta. Tako to potraja jedno dva-tri dana, dok povikaše: „Eto, veli Turaka Krajišnika na Banju Luku! Eto i', kažu, kô na gori lista!“.

Tako se u ono vrijeme novtalo i govorilo, i ovo vam je, djeco moja i Srbovi moji, kô jedno istoričesko zbitije. Svijet se jope' uznemiri. Počeše ludi sklanjati nejač i sermiju u zbjegove.

— Pa onda, — nastavi' ja, i ne gledeći na Isaiju, jer znam kakav je junak — pa onda da skupimo jedno pet-šest stotina ljudi, pa da branimo ovu našu svetu ćabu od prtokleti' Agarjana.

— Istina, oče Sopronija, to se čini čojeku žalostivno, ali to je jedna žalobitna pripovjest, kô jedno, što veli Simeun, istoričesko zbitije, — razlaže onaj u mraku.

dana preturio preko ove sijede glave braneći ovu svetu crkvu od nemilostivi' i bez božni' Agarjana, te vam je i ovo kô jedno istoričesko zbitije! — uzdahnu duboko Simeun i pruži ruku da primi čašu. — Pa to je, bolan Simeune, kô jedna istorija!

— Tako je, tako, oče Sopronija: upravo kô jedna, što rekô ti, istorija, kô jedno istoričesko zbitije, što kažu naše svete, pravoslavne knjige — potvrdi Simeun, ispi čašu na dušak, otra brkove, napuni

Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši! sjaši... — Dosta je, ako Boga jedinog znaš! — Nije dosta, bolan Asan-beže! Još jedno dvije-tri 'iljade puta, pa će biti dosta da ti i ne kažeš... Sjaši, uzjaši! Uzjaši, sjaši! Uzjaši, sjaši! Sjaši, uzjaši!

Bojić, Milutin - PESME

Zrelost jedrog dana prazna mu je sena, Nejasnih oblika jedno Novo čeka, Skup raskoši, sunca, nestalno ko pena. — i odjednom on se strašću zacereka.

XIV Tražio sam jedno novo nebo, da bih Zagnjurio dušu sa snovima svima, Dušu punu praznih oseka i plima, Dušu, čiji kuti behu laži siti.

Oboje za istom žudili smo slikom, Vođeni nejasnim lutali smo dugo, Kô da nazirasmo mrakom jedno drugo, I rekosmo reč, što ne rekosmo nikom Na susretu prvom, mada nismo hteli Mi smo se voleli, pre no smo se

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Vrata sa strane i u dnu. I JEROTIJE, ANĐA JEROTIJE (šeta uzbuđeno s rukama pozadi i držeći jedno pisamce). ANĐA (dolazi iz leve sobe): Šta si me zvao? JEROTIJE (podmeće joj pismo pod nos): Pomiriši!

Eto, došlo od jutros puno pisama: iz ministarstva, iz okruga, iz opštine. Kad, jedno pismo miriše. Znam, pisma iz ministarstva ne mirišu; ne mirišu ni ona iz okruga, a ona iz seoskih opština...

A ja samo biram. (Tobož vadi iz rešeta jedno lice.) „'Ajde, golube, najpre tebe!” Stegnem ga za vrat, a on samo kmekne kao jare.

ŽIKA: Pa tri meseca, nego! A šta bi ti hteo, da svršiš valjda stvar za tri dana. Dete jedno od kile mesa pa ga čekaš devet meseci, a ti bi hteo da ti tvoga grmalja iz Trbušnice dam za tri dana.

KAPETAN (Vići): Ama, čitaj kad ti kažem! Ko zna šta se tu krije, jer ti revolucionari imaju tako neke šifre, pa jedno piše a ono mu drugo znači. GospodinŽiko, molim te obrati i ti pažnju. VIĆA (čita): „Dvanaest marama za nos”...

KAPETAN: Ama, baš ništa? Jesi l' dobro pregledao? VIĆA: Nema. KAPETAN: Ima li još kakve hartije? VIĆA: Ima jedno pismo. ĐOKA (skoči besno): To ne dozvoljavam! (Hoće da ščepa pismo.) KAPETAN: De! (Pobegne iza Milisavljevog stola.

ĐOKA: Hteo sam samo... KAPETAN: Ćut'! (Anđi). Skloni mi ispred očiju i jedno i drugo, skloni mi ih, molim te, jer mi se smrklo. ANĐA (uhvati Đoku i Maricu i odvede ih u svoju sobu).

” KAPETAN: Eh, na zdravlje! ŽIKA (nastavlja čitanje): Lice koje ste vi uhvatili, verovatno je jedno od takvih, stoga ga sprovedite u Beograd pod strogom stražom, zajedno sa svima spisima pri njemu nađenim”.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

, dok ćirilica ima jedno slovo za taj glas, i to isto svugde gde se ta azbuka upotrebljava. Crkvenoslovenski i narodni jezik ajednički crkveni

Uveo je pravopis u kojem napisana reč precizno odslikava izgovorenu, po načelu "jedan glas, jedno slovo". Ekavica i ijekavica Otpor Karadžićevoj reformi bio je vrlo jak.

veku posle turskog osvajanja Srbije i Bosne i Hercegovine. Jedno od najboljih, najubedljivijih i tačnih objašnjenja, kako o socijalnoj tako i o istorijsko-političkoj pojavi hajdučije,

Kao poznavalac narodne kulture, Vuk je jedno od prvih imena u evropskoj folkloristici svog doba. Njegova klasična zbirka narodnih umotvorina (Srpske narodne pjesme

). Sremac je rodom iz Vojvodine, ali je najveći deo života proveo u Srbiji, u Beogradu, i jedno vreme u Nišu, tek oslobođenom od turske vlasti. Ta tri ambijenta našla su mesta u njegovim pripovetkama i romanima.

Njegov orijentalni milje mračniji je i suroviji od Andrićevog. Derviš i smrt (1966) pripoveda jedno duhovno lice, derviš iz 18. v, a Tvrđavu (1970) obrazovan čovek iz 17. v.

Nazivao je to "patetikom uma", koja se silovito osetila u njegovoj najboljoj i jedno vreme veoma uticajnoj knjizi Vatra i ništa (1960).

Jakšić, Đura - PESME

zraci, Ka zapadu zlatni putuju oblaci; Torbicu sam svezô, opanak pritegô, I ja bih sa suncem nekud dalje begô; Ali jedno srce, drugo sudba želi: Ja po sudbi moram, što ona prideli. Vidiš ono stenje što se nebu penje? To je volja sudbe...

bela, Beloću je snega na sebe uzela; Krst se na njoj blista, suncu odgovara I po hladnoj steni zlatne pruge šara. Jedno se je zvono s bele kule čulo, U mome je srcu triput odjeknulo; Zapojaše tiho kaluđeri sveti...

Nastasijević, Momčilo - PESME

Čedni to presahnuti u plodu, il’ iza plamena gar jadovno golotinjom u nebo, jedno je, o jedina: do u bespuće, znaj, putem je ovim grenje. I dublje li nas nema, dublje se otvori spasenje.

I zamuknuv li, zrakom to neznani zavedri dan. IV I znam, Veliko, mukom jedno, tu kuca srce. Uvoru gde izviralo, klici utaman biljka, tvrdom neznanja zrnu, gde se znalo.

Uvoru gde izviralo, klici utaman biljka, tvrdom neznanja zrnu, gde se znalo. V I znam, Veliko, tamom jedno, rođaju zahodi sunce. I ustav li gde igda palo, smiraj u rođaju to nađe svoj mir.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Svaku sitnicu, veresiju, tačno, pažljivo je zapisivao, uvek dnevni pazar prebrojavao i zavodio. Svakada tačno, u jedno isto doba, kada se dan razdanjuje, odlazio bi u dućan. Iz kuće peo bi se ka kapiji sa ključevima.

Svako jutro, svakog dana u podne, uveče, noću, jedno i isto uvek da čini. Isto onako, kao i pre, da ustane na vreme, da otvori dućan, da radi u njemu, kad dođe ručak, da

Znao je za sve to Mladen. Znao je kako će to biti lepo kad se samo poruši zid pa obe kuće postanu jedno. Njena visoka, s cvećem, alejama, a njihova gore. Gore u kući baba, majka, brat mu, a dole njena mati i otac joj.

gvozdene poluge, vreće brašna, vune, što je tog dana usled kupovine, gledanja i probanja od mušterija bilo izvučeno, jedno preko drugog u neredu stajalo, i u isto vreme slušao otuda svirku, gledao kako što jače noć, mrak, tišina i hlad, to

nepoznatog da uzimaju novaca ili njemu prodaju imanja i tako se čula, videla njihova sirotinja, kako s godine u godinu po jedno parče zemlje prodaje se, gubi; a ovako, to se ne bi primetilo, i kad bi ko slučajno spazio Mladenove radnike na toj

Nemam ih više. Jedno imam. I što da se i ono muči, pati? Kada nije za ženidbu, što se ženio? Ne dam. Č̓a Marko, unezveren, preplašen a

Ipak, Mladenu je bio neprijatan. Neprijatan kao svedok koji ga je opominjao koliko i koliko... Jedno veče odazvaše ga. Mnogo joj [Jovanki] bilo teško od pre ručka. Bila na samrti i nisu se nadali da će se povratiti.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

(BELI) SLEZ Eіbіѕch (althaea offіcіnalіѕ). (Beli) slez. S. je u narodnoj medicini jedno od najpopularnijih sredstava od, tako reći, svih bolesti.

, 3, 123). »U Temniću uoči svadbe mlada isplete venac od b. i u njega metne dva parčeta šećera, namenjujući jedno sebi a jedno mladoženji, pa kad ujutru ugleda svatove, treba mladoženju i njih da pogleda kroz taj venac« (іb., 12).

, 3, 123). »U Temniću uoči svadbe mlada isplete venac od b. i u njega metne dva parčeta šećera, namenjujući jedno sebi a jedno mladoženji, pa kad ujutru ugleda svatove, treba mladoženju i njih da pogleda kroz taj venac« (іb., 12).

, i posle toga jedno zrno pojede, da bi začela (SEZ, 19, 85). »Ako hoćeš da dođe ona coprnica koja ti je odnela sreću npr.

Važno je i to što prve plodove j., po opštem srpskom običaju, daju, kao mrtvačku žrtvu, majke kojima je umrlo jedno ili više dece (to se zove »davanje iz ruke«), i tek se posle te žrtve j. smeju jesti (v. malo docnije). Upor.

Uoči Đurđevdana devojke uzmu nekoliko zrna j. i s njima prenoće; sutra namene zrna pojedinim momcima, a jedno sebi, i onda ih na vatri prže: pa čije se zrno pri grejanju najviše približi njihovom za toga će se momka udati (SEZ,

, i okupaju se pri otvorenim vratima i prozorima, i pri tom pojedu po jedno zrno od gloga i šipka (SEZ, 19, 85). Tej od k. lek je od »goropadi« (epilepsija; ZNŽOJS, 11, 266).

da pa njoj iznikne trnje, a Bog sa svoje strane blagoslovi je da nosi najlepši cvet. I što su rekli, i jedno i drugo steklo se (Sofrić, 191). Moguće je da se ovde ima u vidu divlja r. U okolini Niša priča se da je r.

Kad se počnu sejati konoplje, u seme se metne jedno jaje, koje se po setvi zakopa u zemlju (ib., 262. Svakako, žrtva demonima plodnosti, upor.

On raspolaže sa takvom apotropajskom snagom kakvu, osim glogovine, nema ni jedno drugo drvo. Od tisa beže đavoli, veštice, more, i druge utvare.

s.). Za poneke starodrevne primerke vezuju se i etiološke skaske. U selu Polici (Hercegovina) ima jedno mesto što se, po jednom visokom, uvek zelenom hrastu zove Zeleni Dub.

C. l. se rado upotrebljuje u gatanju. Devojke uoči Đurđevdana prerežu dva pera c. l., i jedno namene sebi; pa ako je idućega jutra to malo više izraslo, udaće se uskoro (ŽSS, 118).

Ćipiko, Ivo - Pauci

U snijegu pod natuštenim olovastim nebom, izgledaju im obrazi blijedi, prljavi, ali kad se jedno drugome nasmija, zabijeliše se jaki zubi jače od snijega, a oči što govore zaigraše sjajem u kojem kao da se sakupila

— Treba učiniti dva pisma: jedno za starce, a drugo za sestru, — opazi pisar. I, uozbiljivši se, diže se, pa im veli: — Dakle, vi prodajete Petru

Osjeća se rasijano čuvstvo samote i prostora. I njih dvoje, što u selu ne javljaše se jedno drugome, osjetiše se u mi slima blizu, kao da među njima dosada nije ništa drugo bilo do sklada i ljubavi.

—Napijmo se, — veli Rade, — pa da napojim kobilu. Jedno do drugoga polegoše na zemlju i prilegom napiše se do volje. Rade, napojivši kobilu, satjera je uzbrdicom; gleda časom

Stigoše u bukovu, staru šumu. Rade nadviri nad jedno suvo, šuplje drvo, što izgledaše kao kakova starinska, porušena kula.

—Sagni se! — veli joj i, uhvativši je za ruke, povuče je za sobom u pećinu. Unutra je tmica; na prvi mah ne vidi jedno drugo. Maša se priljubi bolje uz Radu.

Sastaju se ponajviše na paši. Kad su lijepa vremena, prama suncu, pazeći blago, sjedi jedno do drugoga na kamenu. Nad njima je planina, isprekrštana potočinama, dragama i pećinama; oko njih go pašnjak, posut

—Ih! — zaklikta jedno momče. Bila je tučna!... —Pričaj što bi! —navali njih nekoliko. —Što bi? .... Što i uvjek kad je slama kod vatre...

Uto iza njega neko zapjeva; okrene se i zapazi jedno ženskinje razbarušenih kosa, nadlakćeno na prozoru. —Momče, bi li se oženio? — upita ga hrapavim glasom.

Otada dere svake godine planinu, gazi istim putem i bezmalo sreta u putu jedno društvo; i kad s vrha krajnih brda ugleda more, osjeća se nekako prostranijim i uvjek nizbrdicom zaojka bar u po glasa.

Čeljad u kući prihvati pozdrav; neko od ljudi poodmakne se da došljak k vatri priđe, a jedno žensko doda mu stolicu. —Rade Ilijin! — reče jedan od ljudi najbliži vatri.

nazrijela svoga pastira, dočekala bi ga stojećke, prihvatila se ruke i počitala ga, a evo sada što smo dočekali: da jedno golobrače usuđuje se tužiti svoga duhovnika, čelik—domoljuba i narodnoga dobrotvora.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Gledao bi nekud u prazno, ne obraćajući pažnju na ono što bi mu govorio. Jedno mi nije jasno: travare sam obično poznavao kao starije ljude, mahom starce. Ovaj nema više od dvadeset i pet godina.

Nisam znala šta da radim. Buncao je, hladan znoj mu je vlažio čelo, usne su mu bile bele i skorele. Jedno vreme je pravio trzaje kao da će da ustane.

Videlo se da mu se grlo osušilo. Bila je to takva lepotica, jedno tako zgodno stvorenje, takva jedna retkost da je čovek morao verovati kako je Dadara u stvari opkolio sa svojim ljudima

Gurnuo je potom strelu u zasek na jarčevom vratu i dodao je Janji. Ona je klekla na jedno koleno, namestila strelu na tetivu, zategla luk i odapela. Strela je šišnula između Lauševih nogu i otišla u tamu šume.

Kod novog kralja Milutina bio je jedno vreme psar, posle učitelju mačevanja njegovom sinu Konstantinu. Pod drugim kraljevim sinom Stefanom bio je u pratnji kad je

Gde god je bio, oženio bi se na brzinu, napravio ženi jedno-dvoje dece, a onda bi prosto nestao kao da ga je progutala crna zemlja.

Kad je Lauš saopštio da je za zapovednika izabrao Dadaru, izrazi lica okupljenih ljudi odavali su nevericu. Jedno vreme vladao je muk, a onda su počela iščuđavanja, poluglasna šaputanja postala su glasnija.

Zar da se uzdrži da ne napoji žednu zemlju? Pogledaj ih: zar ih sam bog nije odredio jedno za drugo? 3ar ne vidite da nikakve tuge u njoj nema što joj muž odlazi na opasan put sa koga se možda ni vratiti neće?

Ona je učinila i jedno i drugo: do pola rastojanja je išla dignute glave i lenjog dostojanstvenog koraka, ali je onda u njoj nešto puklo,

Docnije se pomalja iz jednog paperjastog oblačka i vidim ga jasno kako stoji oslonjen na jedno osušeno stablo, bez kore, potpuno belo.

Bila je to, vele, jedna užasna zbrka i bezglavo jurcanje po magli, jedno suludo tumaranje i krkljanac, da tu nikakva pamet ništa nije znala. Brzana nisu uhvatili.

Slutio sam da ga voli, ali to ništa nije govorilo o njezinom neverstvu. Jedno je sedeti s nekim dragim i pričati, a drugo je s njim leći. Da nisam poznavao Doroteja, mogao bih donekle sumnjati.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi. I dok mrtav junak leži, Vranac konjic poljem beži.

I sada se živo sećam na tihotno jedno veče: Ti počivaš na mom krilu, a niže nas Ganges teče. Kao stražar tavne noći bledi mesec tiho sjaje, A prohladni

Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa polja je i gore krio. U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više.

“ „Vrlo dobro!“ car mu reče, „Jedan dan i jedno veče, To je, zbilja, kratak let, Za široki ovaj svet! Al' sad pazi što ti velim, Ja odgovor odmah želim, Il' će s

Ispovest mi treba, zato sam te zvao: Oče, ja sam majku svoju otrovao... Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad odlazio često, A na tome mestu pećina je neka, I u njoj jezero.

Biću tvoja.“ Pan Ljubecki diže oči I pogleda konja vrana, Pa na konja hitro skoči, A na drugog mlada pana. I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao zvezde, Na poljanu konja oba.

To reče od želje same, A zatim zaturi gunjče kicoški, na jedno rame, I podboči se gordo. A ona obori glavu, I tiho čupkaše rukom visoku proletnju travu.

Hram beše zatvoren jošte, te Amor dvorištem sađe Da vajat klisarov gdegod i njega samoga nađe. Prope se na jedno okno, a kmetu buktinju dade, Al' otud naglo se sroza i dole pred kmeta pade. „Tamo nekoga ima!

Jer, najzad, i nije lepo, pristojnost uopšte ne da Da jedno nevino dete komotnu klisarku gleda, Te Amor u selo ode. Štujući odaje tuđe, Kmet se ne reši odmah da u dom klisarev

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Tako vidim, kroz taj varoški prozor, kako godišnja doba prolaze jedno za drugim. Večerom, kad me suton, slaba električna struja, umor, ili drugi koji uzrok, odagna od mog pisaćeg stola,

„Svakoga dana, između izlaza i zalaza Sunca, vidimo nad nama ili plavetnilo nebeskog svoda ili oblake. I jedno i drugo su proizvodi atmosfere, vazdušnog plašta koji obavija našu Zemlju i štiti je od hladnoće prostora u kojem ona

“ - „To mi je vrlo jasno i ubedljivo, samo jedno ne mogu da uvidim: zašto vode i mora ne ocure sa okrugle 3emlje?“ - „I to je vrlo jednostavno.

pločom, iz gomile papirosovih truba, dva manja parčeta te skupocene hartije i na njima je napisao dva kratka pisma. Jedno od njih, upućeno komandantu „Aleksandreje“ da nas primi na brod i dade nam ugodnu kabinu, a drugo, da ga predamo

U njemu se nalazi i malo ostrvce Antirodos, koje je zaklonilo jedno unutarnje pristanište, rezervisano za kraljevsku porodicu i marinu.

To je jedna vrsta mola, jer s njegove druge strane leži još jedno pristanište Aleksandrije, u koje se ulazi zapadno od Farosa; mi ga raspoznajemo po šumi kataraka koje vire preko

Sem ovoga, čuvaju se ovde još desetak Euklidovih dela, od kojih jedno o Muzici. Prolazimo kroz nekoliko velikih sala, namenjenih lepoj literaturi, i ulazimo u astronomsko odeljenje

On mi je, kako izgleda, došao sad baš u susret. Posredstvom našeg Ministarstva inostranih poslova dostavljeno mi je jedno visoko grčko odlikovanje koje se nosi oko vrata.

Meni je, pre izvesnog vremena, dodeljeno jedno francusko odlikovanje koje nije glasilo na moje ime, nego na neko drugo koje je imalo izvesne sličnosti sa mojim.

“ Na prstima koji su drhtali, računao je on koliko ga dana još rastavljaju od onoga dana kada će on izvršiti jedno od najslavnijih naučnih dela svih vremena.

Posle 26000 godina vratiće se sve u sadanje stanje, nebeski pol dovršiće jedno svoje obilaženje po zvezdanom nebu, zvezda Maloga Medveda biće vraćena na fotelju stojne zvezde.

U praktičnom životu valja upotrebiti drugo jedno vreme: sunčano. Ono se razlikuje od zvezdanog time što se mesto kazaljke ravnodnevice upotrebljava kazaljka Sunce, jer

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Šta je Srpstvo? Svetla kruna Biserova kama puna; A u kruni što se sija, Biserče sam jedno i ja! DAROVI OD PRIRODE (Odlomak) MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Ognjevito sunce Veselo je sjalo Kraj pelena cveće Mirom

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ulazi seljak sa kotličetom. SELjAK (Stani, pokazujući kotliče): Stano, sal još jedno kotliče vino da ni daš! STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno.

STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio. STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više. I sada ste već pijani.

Unećemo sav mumuruz; čak i onaj što će se noćas doneti s čifluk, i njeg, i njeg ćemo unesemo u ambarove. Sal ni ti još jedno kotliče daj. STANA (odsečno): Nema, i sada ste već pijani.

TAŠANA (raspoložena): Hajde, hajde. Ti kada počneš, sve jedno te jedno. STANA (nastavlja još oduševljenije): A što mi je milo, što je ove hadžije deda Miron toliko izgrdio.

TAŠANA (raspoložena): Hajde, hajde. Ti kada počneš, sve jedno te jedno. STANA (nastavlja još oduševljenije): A što mi je milo, što je ove hadžije deda Miron toliko izgrdio.

MLADEN (nećka se pokazujući na decu): Ama da se deca ne umore? HADžI RISTA Pa ako se umore, onda ti u naručje jedno, a ja drugo, pa napred kroz čaršiju! (Uzima decu u naručje): Oho, oho, ha! Sad mi je ovako milo, drago.

SAROŠ Da, sestra. Sestra si mi i po zanatu i po životu. Slušaj, Nazo! Imao sam, u celom ovom golemom svetu, samo jedno mesto, jednu kuću, gde sam mogao danima, mesecima, da sedim, ležim, jedem i pijem.

Čisto je sva srećnija, blaženija, što god joj on veće muke zadaje. A posle, i ono njeno, svako jutro kad iziđe, uvek jedno i isto pitanje: da li sam bio kod njenih sinova (pokazuje glavom), jesu li zdravi, i kada će joj doći?

A zna i ona da ja nisam bio, kao što zna da joj oni nikad ne dolaze, niti će joj doći. I onda ja moram uvek jedno isto da joj govorim, uvek jedno isto da joj lažem...

I onda ja moram uvek jedno isto da joj govorim, uvek jedno isto da joj lažem... (Trza se, ponizno, predano, tiho produžava posao, jer odozgo, na stepenicama, pojavljuje se Tašana

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

kao da je on raskršće, vode tri staze, rastu, dužaju, a po tim stazama njegova deca, mala kao što su, svi osnovci. Jedno drugo kao da ne poznaju, njega, kad ih vikne, ne čuju.

Ipak, proviri njegova nesrećna narav. Ljut je kao paprika, kaže njegova žena. Čuo sam, dobio bi još jedno unapređenje, ali se svadio sa starijim radnikom, i još Mađarom. Ne znam šta će mu Bog dati...

Kandilo se celu noć ne gasi, tri čoveka u toj maloj niskoj kućici naizmence žmure i jedno drugo varaju da su zaspali. Svako od njih misli da Ristu, i nijedno ne razume tu prirodu.

Stari i Srećko se tako saživeli, da prosto jedno isto govore i misle. Sin sve više liči na oca. Smanjio se, osušio, osedeo, oko očiju mu se iskopale duboke bore, dobio

Na kraju krajeva bude tako kao da su svi članovi porodice za nešto krivi, i jedno od drugog se kriju. Seka je odgovorila ocu kao iz nekog drugog sveta.

Kvasio je svetom vodom i oči i uši i srce i noge i ruke. To ga je umaralo, pa bi tek jedno ili drugo zaboravio. Jednog dana zaboravi sve, leže u postelju, i pozva advokata.

Kao sad da je gledam. Cipele, prave vojničke cokule; ona vrpca za vezivanje debela s prsta. Haljina, jedno te jedno, sećate li se?

Kao sad da je gledam. Cipele, prave vojničke cokule; ona vrpca za vezivanje debela s prsta. Haljina, jedno te jedno, sećate li se?

Nemojte da opet ispadne nula više!... A ti, Makso, nemoj kao onaj tvoj sat na salašu, da jedno pokazuješ, a drugo udaraš, jer ja vidim šta pokazuješ. Iz crkve idem, brajko, i prozirem te kao staklo! Istinu!

Zbog oca, ona se mnogo savlađivala u ponašanju i reči. Uzdigoše se tako u njoj jedan razum i jedno dostojanstvo, koji su bili pravi ukras. Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca.

Dva vezana vučjaka, i jedno pušteno čobansko pseto. Noću, stražar kućni obilazi zgrade i duva u rog ako mu se neki šum učini sumnjiv.

Mađarice koja je imala mnogo samilosti za njegovu astmu i gluvoću, i na čijim rukama je i umro nekoliko meseci kasnije. Jedno vreme, palančani, švrljajući po groblju, zastali bi pred grobnicom Lazarića, onda raskošnom, i prepričali bi razna

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

No badava je želiti. Želio bi i ja svakom čitatelju po jedno akovče dukata, a meni dva, pa bi uveren bio da bi me više uvažavali nego da bogzna kako pišem.

Najposle jedno momče, koje je kod sveštenika služilo, da mu u svemu opstojatelnije izvestije, načini mu sablju od drveta, spravi mu

Znam da bi gospoje drugojače izvestije o njiovim aljinama i o tjehže djejstviju dale, no budući da naš ciniker samo jedno japundže preko tela ima, zato mislim da bi protiv dobrog tona bilo njega u društvo naše uvoditi.

njojzi nepoznatom predelu, i šibljem mereći tabarku tela svoga, za uvideti koliko je od žalosti spala, najedanput opazi jedno suščestvo koje mi gimnosofistom nazivamo. — »Šta je to gimnosofista?

Samo jedno primečanije ovde navesti imam, da onaj koji želi kasatelni problem razmršavati mora s čudoslovjem upoznati se; jer ako

Mati mu se teška da mu, nije što zlo. Ona ga čas jedno, čas drugo zapitkuje, no on ćuti, i ako joj što odgovori, to je nabrecito i surovo.

koje samo onaj koji je na faro-banki sve sopernike svoje pobedio osećati može, pođe sad svojim putem, i samo ga to jedno mučaše što ovaj hrabri njegov postupak nije nikakav odadžija vidio, koji bi priliku imao odu kakvu na to načiniti.

slučava da ni muško nit’ žensko nije kako valja uglađeno, i tek u tom svoje blaženstvo nahode što primečavaju da je jedno kao i drugo jednako Blaža.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

caričine sluge Koji je crvenim mlekom hrane Usreći i njene sluškinje zvezde Koje je uživo srebro oblače Pevam I palim jedno pero iz levog krila Da mi pesma bude primljena BOJ NA KOSOVU POLjU Jašemo pevajući poljem U susret oklopljenim

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I eto, toga opravdanja radi, ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru. U jedno doba, nastala je bila čitava hajka na mene.

Lirski pesnik N. N. jedno jutro, trešten pijan, sreo se sa svojim budućim biografom. Veliki pokojnik bivao je često puta u životu svinja, ali je

To mora biti jedno naročito zadovoljstvo za mrtvaca koji bi uspeo da zavede okolinu da ga pod tuđim imenom sahrani. I koliko i kakvih sve

I sad, kad bi naišlo jedno blagodarno pokolenje i htelo, recimo, da označi spomen-pločom mesto gde sam se ja rodio, ta bi se ploča, sa natpisom:

— Kako kanforom? — Pa, kad budete umirali, možemo vam uštrcati malo kanfora, te da vam produžimo život za jedno sedam dana, koliko ste izgubili pri rođenju.

Iz te zablude me je izvelo jedno stvorenje koje smo zvali Lulu. Kako je Lulu došlo do toga otkrića, to ni dan danas ne znam; sećam se samo da mi je

Jednom sam opet, kad sam ostao sam u sobi, bacio kroz otvoren prozor saksiju sa cvećem, jedne makaze, jedno vezeno jastuče i majkin kurjuk, koji umeće u kosu, te, radoznao da vidim gde leže ti predmeti, nagao se pa i sam

A pitanje ko je volu natakao rogove jedno je od redovnih pitanja koje sva deca postavljaju i na koje obično dobiju odgovor kad odrastu i malo dublje poznadu život.

Imao sam i jedno originalno zadovoljstvo: kad nam dođu gosti na večeru, da im preturim džepove zimskih kaputa i izmenim stvari koje nađem

imali sve uslove koji su nam dozvoljavali da budemo neustavni, a neustavnost, kad to nema ko da spreči, izgleda da je jedno naše tradicionalno zadovoljstvo.

Da je na takvoj situaciji ostalo, mi bi iskoristili pobedu do kraja, ali je došlo još jedno iznenađenje. Lavež psa probudio je i momka koji je spavao u kujni i ovaj se pojavio na bojištu sa jednom motkom u ruci.

“. Ministar policije uspuzao se kao mačka uz jedno drvo i odvažno skočio sa ovoga na krov, jer ga je momak kamenicama gađao, a ja sam sretno preskočio plot, pošto sam i

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Išli smo ćuteći. Htedoh zapitati komandira šta misli da preduzme, ali sam se plašio svog rođenog glasa. Posle jedno sto metara, komandir progovori: — Jest, Nemci su... A ti hoćeš da opališ? Lepo bismo se proveln.

— Ja nalazim, gospodine potpukovniče, kada bi se izvršilo streljanje jedno desetorice, red bi odmah bio uspostavljen — upade kapetan Velja.

Iako je noć sveža, on skide kapu da obriše znoj, pa će reći: — Ah, želeo bih još jedno ovakvo čistilište kroz Jankovu klisuru, kad se budemo vraćali nazad.

Jednima vetar poduhvati vatru i plamen zakovitla preko naših glava. A već od dima se nije moglo disati. Tek posle jedno dva časa uminu sneg. Otkravljeni malo, počesmo silaziti u dolinu, punu blata i raskvašenog snega.

Šinjel mu sav izgoreo, a namesto peševa landaraju samo kaiševi. Natovario, grešnik, torbu na jedno rame, na drugo pritegnuo pušku, oko pojasa pune fišeklije, a na nogama iscepani opanci, da mu se prsti vide.

Sve pred našim očima i našim pripravnim topovima... Pa im se ne svidi jedno mesto, i onda se pomere na drugo. A njihovi artiljerijski oficiri pregledaju durbinima teren i primaju sektore koje će

Javio sam se novom komandantu, i on mi je odredio položaj. Bilo je to jedno brdo, Hisar ga zovu, čiji se prednji nagib spuštao terasasto, sa strmim odsecima. Baterija je bila odmah iza vrha.

Pozdravih ga. On dodirnu čelo, pa grudi. Jedno malo Arnauče unese dve tronožne stolice. Sedosmo prema starom Arnautinu.

Stari skide kondure i u prisustvu našem poče da pere noge... Najzad opra i ruke. Potom zastre jedno ćilimče, kleče, pa sastavi šake i prinese čelu šapućući nešto.

Gledam i razmišljam, gde li sam video sličnu čarobnu sliku. Ali omakoh se i jedva se održah, pridržavajući se za jedno drvo. Sada smo silazili. Ne zna se šta je gore. Niko ne sme konja da pojaše, jer se neprestano klizaju i padaju.

Malo docnije stigosmo i mi. Pred nama je zaleđena strma ravan, otprilike jedno dve stotine metara duga, i još uz to nakrenuta malo u stranu.

Onda oblim ćuvicima. Ali još uvek smo na velikoj visini, jer su nam oblaci gotovo nad glavom. Pokraj puta beše jedno selo. Odžaci na kućama puše se i dim se leno proteže pravo u visinu. A u kućama je sigurno toplo, ugodno, i miriše jelo.

Petrović, Rastko - PESME

Ima takve neke moći u meni da samo jedno mogu; sve je utopljeno: beskraj, pustolovina, manastiri, moj život mi sija kao zvezda iz daleka, i sve ono što treba da

strasti, sve žuto, crveno, zeleno pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno smejanje bez trajanja, mnogo zlata, zlata i rasputanost časti, moćna uzletanja, u krvave kaše, utapanja.

Hteo bih da ceo ovaj spis bude kao hleb ili kao voda. To je jedno od temelja-uživanja: u redu Rukovanja, Opštenja Osmehom, Odahnjivanja, Kijanja, Riganja, Odlakšanja - creva ili bešike, ili

od mene, već je zadovoljavam mnogo, i time svoje potrebe; a ako mi padne na pamet da razmišljam - i to razmišljanje je jedno zadovoljenje - smislim da i potrebe te same nisu iskočile iz nebuha i da će već priroda, i bez mog pristanka, umeti sebe

U svakome zadatku i muci koje je priroda natovarila svome robu, čoveku i životinji, unela je i po jedno malo zadovoljstvo koje postaje sve ogromnije što u sebi nosi više značaj odlakšavanja.

I ako je u veri neophodno otkrovenje, zar nije i to jedno otkrovenje! I kao da za boga nije najprirodnije da, javljajući se pojedincu, javi mu se preko sile njegovog rođenja i sile

Ali ako kakva žena užasnuta, uvređena, pobegne u moju kuću, i iza redova punih mula, krvi, slame, donese na svet jedno dete i krvavu posteljicu, ma nakazu, bez imena, sa očima bledim kao Zavist, ja ću baciti preko toga još ostatke svoje

Evo čuda nad čudima. Nego ipak, voleti jedno ljudsko lice iznad svih ostalih, i pokriti njegovom zastavom ceo svet. Udarom ogromne ljubavi probih prozor na zidu u

vrebam Istrajnost naspram Smrti Ja se ne sećam više otkad ni kolko ima dana Da su nam pogledi tako unakrsno uprti Jedno će od nas istrošeno sklopiti svoje oči, I kroz njih se nikada neće vratiti već u slavu; Tada će onaj što nadživi upeti

Zagledam li se evo u mirnu bregovitu poljanu, Jedno telo već izdvaja se i ustaje, Poznam tad njegov lik, i liniju njegovu znanu, (dok prilazi) strah me ipak da li će da

nada mnom ona duboko zanosna linija, I senka linije poda mnom sve zanosnija, Kao da smo se hteli poštopoto jedno drugom prikučiti, Kao da je sav cilj bio jedno se u drugo uliti. RUKE RUKE KOJE SU LjUBILE!

senka linije poda mnom sve zanosnija, Kao da smo se hteli poštopoto jedno drugom prikučiti, Kao da je sav cilj bio jedno se u drugo uliti. RUKE RUKE KOJE SU LjUBILE!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Nežno, sve nežnije šumela je školjka. A ujutro, sunce provire kroz prozor i vide kako naslonjeni jedno na drugo spavaju dečak i školjka. Iza sklopljenih očiju plovio im je sjaj bisernoga zrna. More je bilo daleko i tiho.

« Prebaci on vreću preko leđa i krete ka planini, ali se pred sam ulazak u selo zaustavi, misleći: »Što da ne isprobam jedno od novih lica?« Drvoseča otvori vreću i začudi se: puna vreća maski kakvima se igraju deca. — Baš sam budala!

koliko je tako bežao dok ne dođe do jedne slepe ulice, zavuče se iza žbuna, otvori vreću i zagleda se u nju: u vreći jedno jedino lice ostalo! Uze ga Drvoseča u ruke, premeće, misli, samome se sebi smeje. Šta sada?

Možda Neznanac u crnom ogrtaču i jedno i drugo skriva pod svojom kapuljačom? Odluči Drvoseča da ga nađe, pa makar išao do kraja sveta!

Deca koja su kraj njega prolazila gledala su ga u čudu. — Šta je to sa Smešnim Licem? — reče jedno. Sunce se kao džinovska svetiljka palilo na nebu, kada Drvoseča zabaci vreću na leđa i krete u svet da nađe svoje lice.

Oj, kako su im se smejale oči, blistala lica! Zatim, jedno po jedno poče da se izvlači iz čahure, otresa crvenim krilcima i leti ka zemlji.

Oj, kako su im se smejale oči, blistala lica! Zatim, jedno po jedno poče da se izvlači iz čahure, otresa crvenim krilcima i leti ka zemlji.

Bio ih je već čitav roj, ali žena je uzalud pokušavala da uhvati, da zadrži bar jedno. Kao vetrić su joj kroz prste promicali, lepršali dalje, nestajali.

Kao malena sunca zračila su im lica, blještale oči, žena uzdahnu. »Kad bi bar jedno bilo moje!« — pomisli, sastavi šake da ih zadrži, ali i ovo troje skliznu joj kroz prste i odlete.

Kako im je smeh zvonio! Kako su, kao da je začikuju, kružila oko ženine glave! Polete žena da bar jedno od njih stigne, ali što je brže ona letela — deca su sve brže odmicala. Konačno ih sasvim nestade.

Ko zna: možda je tako i bilo, možda se ljudima samo pričinilo. Jedno je sigurno: nigde na svetu makovi nisu bili tako crveni, tako krupni, niti je iko bolje od dečaka iz suze rođenog

U ruci su joj dve travke, gleda u njih, okleva koju da odabere, koju da baci. KRILATI BELKO Jedno lakomisleno pleme mrava sagradi mravinjak u vrbaku pored reke. Kako su samo zapinjali! Kako žurili!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ne mogu više! Idem i ja! (Polazi.) ARSA Kuda? POLICAJA Idem. Ne mogu. Nije ovo jedno. (Očajno širi ruke): Ovo je na sve strane! ARSA Pa zašto imaš ruke? Udri! Kamo ti panduri? POLICAJA Kakvi panduri?

KOŠTANA (se izdvaja i seda). MITKA (ostalim čočecima): Vi do njuma, oko njuma. Ali bez dajre... jedno do drugo. ČOČECI se izdvoje, sedaju oko Koštane malo ponizno. MITKA (gledajući ih): Takoj!

MITKA (uzbuđeno prekida ga): Majku, njuma da mi ne spominješ. Ona jedno pogreši, što prvo tebe, pa posle mene rodi, te s’g moram da ćutim, da te slušam, jer si stariji!

Ja, Koštan, u moj život još brobinjka nesam nagazija, a kamo li na brata ruku da dignem. Brat je brat! Jedno mleko smo sisali od našu slatku majčicu. I, bolje ja, nego on! Više u mehanu — ne! Vino — ne! Pesna — ne!

Šantić, Aleksa - PESME

Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka Kô drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače i u bolu grca.

I svuda, eno, Gde koja pane, Po jedno zlatno Kandilo plane... Položi zbornik Na stočić tamo, i mani sada Anđele cele, Pa sedni ovde uz odar moj, Do

Kapije tvoje niko ne otvara, Po njima mirno crv dube i šara — Grize, kô čežnja jedno srce bono. Evo mi sobe! O duvaru jošte Ikona visi, prašljiva i sama, I u me gleda i šapće iz rama o do6u sreće,

Nikada se tebe nagledao ne bi'! No da mi je jedno: da postanem valom Sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom Da vječito šumim i da pjevam tebi.

I skoro kad žita zašumeše jara, Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu, Jedno jutro s učom oprosti se stara, Niz pragove siđe i putanjom krenu. Postigla je svrhu.

Po gradu gomila bludi, Vreva i huka: Upored ide sreća i muka, Suza i smijeh; Čednost i grijeh Jedno uz drugo stoje, I sve se komeša čudno I vrvi. A tamo, gori, na lazilima zgrade, Zidari rade.

I jedan oblak, pun tople krvi, Nad njima, gori, lebdi visoko. I kroza nj jedno sjajno i budno Gleda ih oko... Prve zvijezde u suton rone; Sav požar neba tiho se gasi, I glasi Večernjih zvona

On je bačvar. Ovdje stanujemo oba. Još od rane zore pa do gluho doba On teše i bije i maljima tuče. Mi smo jedno isto — ljudi sa zanatom, I s nama se samo čedne misli druže: Ja stihove gladim, a on dýge struže, Pa velika djela

1908. PROLjETNE TERCINE Nabreklo drvlje mladošću i silom. U svakom stablu ja čujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom — I ćutim kako puni izvor lije Novog života iz svakog udara, Što korjen trese, budi ga i

kako doli, o hridinu šuplju, Neretva se lomi, a s visokih kuka Naga djeca skaču i s vikom se kuplju, Dok najmanje jedno po prudu se valja Galebovi kruže. Nekoliko pralja Pratljačama mlate, i o greben greda Razbija se eho, mre.

zvonke, fine Madrigale i tercine; Licu što ga lepšeg nije, Stvaram stance najdivnije; A da moja draga ima Jedno srce u grudima, Ja bih njemu, sretan ceo, Jedan lepi sonet spleo.

Lišće pada, muklo gavran graknu lugom, Mrzovoljno sunce U tamu se zavi; Mi rekosmo: ''Zbogom!'' hladno jedno drugom. I uz otmen naklon ti kolence savi.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Starina Novak i knez Bogosav: tamo nepodnošljivi zahtevi proklete Jerine, ovamo obesni turski mladoženja, nije dobro ni jedno ni drugo.

grupa postoje mnoge razlike i sličnosti, od kojih ćemo većinu pomenuti u toku daljeg izlaganja, a ovde ističemo samo jedno: da su pesme starijih vremena, zato što su nastale dugo posle događaja o kojima govore, više legendarnog nego

ih primiti u grad, prvi Momčilo sjaha s konja, pa pešice udariše na neprijatelja, boreći se živo i odupirući se junački, jedno po vlastitoj hrabrosti, a drugo i zato što im je za leđima bio grad, pa se nisu bojali da mogu biti opkoljeni.

Dakle, nebesko i zemaljsko carstvo ne isključuje jedno drugo; i u jedno i u drugo put vodi kroz borbu. Ovakvo shvatanje nebeskog i zemaljskog carstva nastalo je u svom

Dakle, nebesko i zemaljsko carstvo ne isključuje jedno drugo; i u jedno i u drugo put vodi kroz borbu. Ovakvo shvatanje nebeskog i zemaljskog carstva nastalo je u svom prvobitnom obliku još u

a stvarno je pošao putem koji je Kršna pokazivao Ardžuni putem rvanja sa neprijateljem, putem koji je paganca vodio i u jedno i u drugo carstvo: ako umre u raj, ako ostane živ u zemaljske radosti.

Hajdučka pesma pominje kao borce ne samo muškarce nego i žene, pa čak i decu. Takvo jedno junačko dete je nejaki Stevan, koji je bio dovoljno hrabar da ukrade noževe, ali nije bio dovoljno snažan da njima lako

— „rad kotarskih i primorskih serdara u XVII veku uzima kao nastavak akcije senjskih uskoka“ i, najčešće, stavlja u jedno isto vreme i Senjane i Kotarane.

Stari, onemoćali otac ispraća ga sa strepnjom i tugom, sa blagoslovom koji predstavlja jedno od najuzbudljivijih mesta u celoj našoj junačkoj poeziji: Pođi, sine, pošô u dobri čas! Tamo, sine, dobre sreće bio!

Zato je jedno vreme — kad se njegov brat Ilija Mitrović odmetnuo od mletačkih vlasti i počeo na svoju ruku da ratuje protiv Turaka —

Tada oživljava i tradicija o staroj državnoj nezavisnosti itd. Ta će borba da traje čitavo jedno stoleće, da bi početkom XIX vijeka ušla u fazu rušenja plemenske samostalnosti i stvaranja državnih i javnih institucija

Aleksa Nenadović, najviđeniji Srbin toga vremena, uputio je početkom 1803. godine jedno pismo u Zemun tražeći džebanu za ustanak protiv dahija.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

GDE SE ČAVKE ČAVČE 72 ODAKLE SU DELIJE 74 BILA JEDNOM JEDNA KATA 75 OD SELA DO SELA PUTELjAK 76 U JEDNOM DANU 77 BILO JEDNO TUŽNO MORE 79 KAPETAN JE PITAO MORNARA 81 LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA 82 U ZASEDI IZA PETNAESTE 83 JEDNOG ZELENOG

će ujesti UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU Uzeo sam hartiju i olovku I nacrtao mišolovku U mišolovci parče sira I još jedno parče sira Da miš može da bira Oko sira sam nacrtao čamac U čamcu upalio sveću Da miš bolje vidi mamac Da ne kaže

OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči maraton Jedan poljski cvet Igra rukomet Jedno ptiče golo Voli vaterpolo Jedan ljuti ris Obožava klis Jedan žuti nar Pao u bunar GAJITE PATKE Dok zvezde

Svršila je fakultet Ali ne znam koji Imam jednog vola Koji vuče kola Svršio je gimnaziju Al je osto lola Imam jedno prase Koje stalno gudi Svršilo je zanat Kod muzičkih ljudi Imam jednu ovcu Koja mnogo bleji Svršila je travu U

ni glasa Nije davao Sedmi je sedeo Budan i jadan I ponavljao JA SAM GLADAN O SVETO NEBO O MOĆNE SILE BACITE JEDNO PEČENO PILE Uto se javi Gavran sa grane NE DAJEM NIŠTA ZA GOTOVANE DOSTA JE BILO MUFTE DAVANjA PROŠLO JE

Mak u štrudli To je jasno Ne deluje gromoglasno Al bez maka šta će testo Čami gorko kisne često Pusto mu je Jedno zrno Evidentno Čak deluje dosta štetno Al kad rodi mnogo strašno Sve zaveje belo brašno Za pogaču MOJA GLAVA DOK

se u jednog soma NA POLjU GDE SE ČAVKE ČAVČE Na polju gde se čavke čavče U onom gustom spletu trava Rodi se jedno plavo mravče Među milion žutih mrava Mravi imaju poslove preče Plav se rodio pa šta s time Ali mravuljak odlučno

Čovek u srcu čuva Jedan potajni zračak Da će i sam Biti negde daleko Kada odlazi Onaj najdraži neko BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u vodi ispod pene U samoći čami vene Jedna mala bela

Jedan potajni zračak Da će i sam Biti negde daleko Kada odlazi Onaj najdraži neko BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u vodi ispod pene U samoći čami vene Jedna mala bela školjka Jedna ruža bez

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

mršavog sitnog strica, a zimi, bogme, i stričeve stare cokule, krut crn gunj i dugačak šal kojim bi se omotao oko vrata jedno četiri puta.

— Pa kuda onda misliš? — A bi li ti pošao sa mnom na jedno mjesto gdje neće biti tuče i batina? — lukavo zaškilji Stric. — Evo me odmah! O-op! — i Đoko pojuri drumom.

— Šta to, šta to?! — u trku dopade Đoko i radoznalo užiži očima. — E, za tu nam rabotu treba i jedno magare. — Šta tu treba magare! — poskoči Đoko. — Evo mene. O-op, ja sam brži od svakog magareta.

— E, sad je sve gotovo! Da je bio dan, ispod toga ogromnog tovara, vidjele bi se samo magarčeve noge, dio njuške i jedno uvo koje je virilo kroz rupu na geografskoj karti, i to baš negdje između Bihaća i Travnika. — Naprijed, Sivče!

— Čekaj, čmavalo jedno, sad ćeš vidjeti! Mačak pograbi podužu suvu granu, raspali njome po karti i hitro skoči iza velike bukve.

— Hajde da je pogledamo malo poizdalje. Iziđoše iz Tepsije i odmakoše se od logora jedno pedeset koraka. Gledana odatle, koliba je sa- mo gornjim dijelom virila iz udoljine.

Neiskusni Nikolica donio je otrovnu buniku i ljekovito velebilje, ono od koga se kozama rašire zjenice. Boko zagrize i jedno i drugo i razroko se zagleda u mališana.

“ IX Nastavljalo se uređivanje logora. Poslije kolibe i pseće kućice, načinjeno je jedno malo obzidano ognjište za vatru.

Iz gluve vječne tame nikakva odgovora. — Jovanče! Jovanče, gdje si?! Opet ni glasa. U hladnoj tami odjeknu samo jedno jasno: štrop! — Ajoj, brate Jovanče, javi se! — povika Mačak skoro kroz plač. — Samo se javi!

izgovorio i počeo da se smije, kad iz dubine hodnika, iz neodređene daljine, kao neki odgovor na njegove riječi, doprije jedno tanko, podzemno: — Ej! Dva mala istraživača skameniše se u mjestu.

Odozgo ćemo viriti kako nas traže. Bojeći se iznenadnog dolaska potjere, družina žurno krenu kroza šumu. Na jedno pedeset koraka od logora Stric odabra jednu bukvu niske i vrlo guste krošnje na koju se lako moglo popeti. — Evo je!

— zainati se Stric. — Oni mogu posjeći bukvu! — prepade se Nikolica. Najzad se dogovoriše da kuju vežu za jedno drvo, desetak metara dalje od njihovog. Tako se nisu morali bojati da će biti otkriveni.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Bez tebe, kano bez tekuće vode, naša je duša kano suha zemlja; ništa na njoj ne raste krome jedno trnje. Ti, ušavši u mene, trnje svojim božastavnim ognjem u meni požeži, i zemlju pretilu s tvojim radenjem utiriši!

I izarad toga dopadoh ne u jedno zlo nego u dvostruko i trostruko dugovanje zle namere. Jošte tako strepim i trnem u srdcu da u koje podublje se i

sazdanje, ustani moja naliko, moj zrače — na moj obraz si ti sazdat; ustan' i pođi odatle, ti si moj i ja sam tvoj: jedno smo, nerazdeljeno svetljenje. Evo, rad tebe, tvoj bog učini se tvoj sin!

Suncu je hod opredeljen, zna mu se put dokle hodi s okretom svojim; a ostalo što je god na zemlji, jedno nastaje, a drugoga nestaje; koje pak množi se i pribiva, a ovo othodi: sviden posao potočnjem prelazu i tekućim vodami

« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I jedno pronahođenje sjanja) — Za tim velikim svetom Pak ima drugi svet, angelski.

božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I jedno pronahođenje sjanja) — Za tim velikim svetom Pak ima drugi svet, angelski.

Duhnu na lice mu dihanje života i bist človek v dušu živu... MLEČNI PUT Kad na nebu među zvezdama ima jedno skupa sabranje malih zvezdica štono se zovu mlečne kaplje od bogorodičinih sisa, — put na nebu mlečni to se nariče.

Nije li sve jedno — zemlja i prah! Koščine ka kamenje valjaju se... I što je to od nas? Jučer, moj mili sadrug, ka neki mi u telu

On je iskazao za nju jer će se na nebu u jedno dobi ukazati jedna neka čudna zvezda, ovako govoreći mu: »Zasjati će zvezda od Jakova i tadar će se dignuti čovek od

VIZIJA PROROKA JEZEKILjA U jedno dobi izvede Bog proroka Jezekila na jedno široko polje, puno ljudskih kostiju. Gledeći ih Jezekil, s četiri strane duhnu

VIZIJA PROROKA JEZEKILjA U jedno dobi izvede Bog proroka Jezekila na jedno široko polje, puno ljudskih kostiju. Gledeći ih Jezekil, s četiri strane duhnu na njih vetar jako: taki one kosti

JOANATANOV MED Tako je i Saul, prvi car izrailjski, bez požaljenja pravi sud činio. Te u jedno dobi pred bojnim harcem s neprijatelji, o glavu zapovedi da ima sva vojska mu čisto postiti vazdan; do noći niko ništa

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Tu ponekad i sam čorbadžija svrne da popije kafu. Tada obično svi iziđu, samo po jedno muško i žensko od mlađih ostanu, stoje tu kao sveća pravo i očekuju zapovesti, dvore ga.

Uza zid sa sve četiri strane niski minderluci. U svakoj odaji po jedno skupoceno srebrno kandilo gori uoči nedelje i praznika pred ikonom iz Rusije, koja je sva srebrom optočena, a tri

Ali hadži Zamfir je imao još jedno bogatstvo — imao je nešto što se ne može lako kupiti ni steći, nešto što sam bog daruje čoveku, pa zato to svaki

Anasana!“ reknu kad Manča prođe kraj njih, pa se od silna čupkunluka lomi kad ide, a nakrivio fes na jedno oko. — „Eh crna Jevdo, što rodi sina čapkuna!...

— Jevdokijo, crna druške Jevdo, tvojega ti Manču, ete, turiše u novine!... — tim rečima je pozdravi jedno jutro komšika njena, Taska. — Tugo-o-o! — viknu Jevda preplašeno. — A zašto ga turiše? Neje činovnik, ta da se karaju?

i terzija joj počne da meri i šije fustane — ona je za udaju; a dečak, čim počne da krivi noge i nakrivljuje fes na jedno oko i da gleda vrhove od cipela — on je već za ženidbu!... Čim otvori dućan, odmah oseća da mu treba i domaćica.

I jedan doticaj kolenima ispod stola, i jedno „ti“, koje mu ona prvi put izrekne, privuku ga i pritegnu silno njoj, kao najjači konopci i lanci („ružični“, naravno)!

O toj stvari je već nekoliko dana mislila najozbiljnije Manina majka Jevdokija, pa je naposletku i sazvala jedno veće — familijarno veće od rodbine, već postarijih žena. I one se odazvaše i dođoše.

GLAVA ČETVRTA U njoj je ispričano jedno familijarno veće na kome je utvrđen spisak kandidatkinja, to jest devojaka za udaju, ili, još bolje, devojaka od kojih

Boga mi ti kazujem!... — Lošo vreme zastupi! Sedi si, bata-Tače!... — veli Jevda, i nudi ga. — Ako li jedno kafence?... Done, mori, Done! Ela, ispeci ni dve kafe!...

On si pâ ćuti. A domakica mi Persida, kad vide što će iskoči jedno tepanje, reče: „Neće si, vika, dete turcke putine; iska štifletne a-la-franga da mu, ete, kupiš!“ — Što bre, ešeku?

“ — Ti što mu napraji? zapita’ ga pa ja. — „Ta što da mu činim? jedno mi je dete, znaš kako je! Kupi mu štifletne a-la-franga...