Upotreba reči jednoga u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

i suzu u očima njegovim; ali svakad ozbiljno lice njegovo ne dopuštaše radoznalcu da i dalje u tajne duše njegove prodire. Jednoga dana stupio on mnogo ozbiljniji nego obično u moju radionicu. U ruci je držao jošte otvoreno pismo.

Imao sam i ja jednoga druga, brata, i više od brata! I njega su sa mnom dušmani naroda našega gonili, i on je stradao za veru i slobodu, i on

Kad ga vidim, ja se sva stresem, srce mi silnije zakuca, uveče ne mogu da zaspim — mislim na njega... Jednoga dana stojim ja na mali vrati i gledam nepreglednu ravnicu što se od naše kuće nadaleko prostirala; nešto sam se duboko

kazuju mutne oči, bledo, uvelo lice i napred ispružena suva ručica koja čeka na zalogaj hleba od mimoprolazećih. Jednoga dana dođe čiča Marko. Lice mu beše tužno, zabrinuto. „Imate li hleba, Maro?

Ista bleda i izmučena lica oko kazana, a i ljudi su isti što tu mršavu milostinju dele. Samo jednoga dana ne beše tako. Odem ja s lončićem po ručak...

niko ne govori reči, ni oni što su najgladniji ne smedoše otvoriti usta da zaištu hrane; svi su bojažljivo uprli oči u jednoga čoveka, gledaju u njega i čekaju šta li će on reći...

Kad je jednoga dana čiča Marko došao, njemu pođoše suze na oči, pa samo što uzdahnu: „Maro! Haj, moja dobra Maro!“ A ona ga pogleda,

Sa takim mislima sam i zaspao. Kad sam se trgao, beše sunce na zahodu, a čelo moje glave video sam jednoga čoveka gde poji konja...

Tako u razgovoru dođosmo do jednoga proplanka. Tu beše jedna livada vrljikama ograđena. Moj kožarski trgovac dodade mi ular od konja, skide nekoliko vrljika

Kad je bilo pola noći, naši u kući već su davno pospali, u celome selu nigde jednoga glaska da čuješ. Živko osedla i moga i svoga konja, vežemo ih, onako osedlane, za jedno drvo ukraj puta koji vodi preko

Sećam se da su se u mom detinjstvu svi doktori našega sreza uzbunili da izleče jednoga oholog velikaša; ali nikoga ne beše da ga lepom rečcom uteši, da mu na bolove kane balsam duševne uslade.

Onamo, opet, u lugu niže Nikoline kuće, iza jednoga grma, zgurio se Đoša. Šta čeka on?... Glavu je zaronio u dve snažne ruke, ćuti, hladan i nepomičan.

Obradović, Dositej - BASNE

Kurjak, prvi kurjački muselim, ofavno pametozlopstvovaše na jednoga komšiju svoga, staroga lisca, zašo što ovi, najdeblje guske hvatajući, sebe samoga čašćaše bez najmanjeg kurjaku peškeša.

Sama hrabrost i junačestvo jednoga naroda bez nauke i mudroga pravljenija podobne su zverskoj snagi; brane se za neko vreme, al' najposle moraju reći

mudrost, mudro i zakono pravljenije, iskustvo, prosveštenih naroda podražanije, a svrh svega trudoljubno i dobrodjeteljno jednoga opštestva žitije: evo što sastavlja njegovu pravu hrabrost i junaštvo, i bez toga ili je u rabstvu ili će s vremenom

33 Dva psa Jedan čovek imao dva psa. Jednoga od njih nauči loviti, a drugoga prenebreže doma. A kad bi bilo do jela, jednako bi davao obojima.

Vidite, braćo moja, dva psa jednoga roda i zajedno okoćena, no kakovu različnost među njima vospitanije uzrokuje! Ne učimo, dakle, decu našu izmalena

” upita car. A kad čuje da on radi za jednoga: „Napolje iz carstva nijednu veru, i ako se igdi opet pojavi, daću ga obesiti! Takovi bi ljudi upropastili zemlju.

— „Zar mislite gdi je vami mesto, da tu svakom mora biti”. Naravoučenije Nije se nimalo čuditi što nisu svi ljudi jednoga načina života.

Ne bi li mi bolje bilo pretrpiti ozlobljenije jednoga neprijatelja, Nego s bezvremenom osvetom mnoge protiv mene razdražavati?

Svi učeni ljudi vrlo dobro znadu koliko je muka, i da se na stotine godina vreme iziskuje, za iskoreniti iz jednoga celoga naroda neka luda sujeverna i čelovečeskomu rodu vreditelna mudrovanija, kojima su se materinim mlekom zadojili

ένεστι νόος, εις γαρ γλώσσαν οράτε και εις έπος αιόλον ανδρός, εις έργον δ΄ουδέν γιγνόμενον βλέπετε: Od vas svak do jednoga lisičjim tragom hodi, i u svim vam što vas je god slab se nahodi um, ibo na jezik gledate i na reč šarenu muža, a na

Slavni harakter jednoga naroda u tome se sostoji da su složni na dobro, mužestveni u potrebi, verni jedan drugom, poslušni zakonom otečestva,

I ako se jošte za neko vreme gdi nađe koji vladika ili sasvim neučen ili nedovoljno za jednoga episkopa učen, a on neka se stara da svojom otmenom dobrotom to što mu u nauci nedostaje nadoknadi: na učenije i

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Pri rastanku s njime reče mi: ,Idite odma u Valjevo i četu skupljajte i držite u skupu; ja ću vam poslati jednoga fendrika s nekoliko frajkora i čuvajte narod, da se ne porobi, a i mene će skoro car poslati, da na Zabrežju šanac

i Banatu, kako su sela na kumpanije podeljena, jošte kako se vratio iz Karlovaca, odma je naredio kod svake crkve po jednoga glavnoga kmeta nad onim selima koja god onoj crkvi idu, a svakoj crkvi išlo je po 8 i po 10 sela, i tako ti kmetovi

Nji̓ovo društvo po̓vata vojska, izvezu dva topa na čaršiju, i nji̓ 27 za jednoga kneza Ranka udave s konopcem nasred čaršije, i po turskom običaju kad jednog udave — pukne jedan top.

Ja odma pošljem za svakoga po jednoga momka, a oni rano dođu, i novi knez Peja. Pitam ja nji̓: zašto su tako uradili, da od Boga nađu!

idu u Kličevac da načine kolebe i tamo da sede i sude; što ne mogu rasuditi da nama na Vračar u logor šalju i da uzmu jednoga sveštenika iz brankovičke crkve, jerbo tamo i̓ je dosta bilo, da načine kapelu makar oda šta, da onde službu služe i

Ali su Turci u jedne sobe već ušli i zapalili, te kuća s jednoga kraja gori, a naša vojska prelazi preko Topčidera, ali ne može brzo da pređe preko vodenički̓ brana.

Opali tobdžija te jednoga bela hata pogodi, a lako je pogoditi, jerbo su konjici turski bili gusti kao šuma. Kako naš top puče, a naši se vojnici

reknem: „Jošt i ovo te narod pozdravio i ljubi ti skut: da na tu našu pogodbu i ugovor zovneš ili ti, ili mi da zovnemo jednoga od nemačkoga dvora čoveka, da nam bude svedok ugovora, pa ako mi prestupimo, neka Nemci jave našemu caru da pošlje

zulum počnu činiti, kao što su činili, neka Nemci, kao naše najbliže komšije, jave našemu caru, neka car pošlje svoga jednoga vezira i vojsku da nas odbravi”.

Odemo ja i Protić, kad al̓ došao Steva Živković; dade nam jednoga živa šarana: „Najte tu ribu i što pre možete ugotovite i ponesite — reče; — ja odo̓ polako, a vi kad me stignete,

Mi đoja ne̓otice upustimo lađu s broda niz Moravu, i vičem na vozare: „Držite lađu, držite, ode lađa!” do jednoga vrbljaka, i tu je svežemo u vrbljak, onda Turcima odgovorim: da ne smemo dati lađe, dok ne dođe binbaša Milenko, no

Poznam da jedna vojska bega, ali je naša, ali turska. Izađem na putu kuda su Turci pobegli; nađem na putu jednoga, malo dalje dva i tri mrtva Turčina. Čujem jedan sat od mene gdi puške pucaju, ali sve dalje.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Oni se zgledaše, pa se malo nasmehnuše. Đura odgovori: — Evo gradimo rogu; hoćemo da udarimo na jednoga brava. Čini nam zijan — pa se opet osmehnu i pogleda ispod oka u Spasoja. — Bogme, to nije roga nego čitava ruda!

— Kako je ove godine letina? — pita kapetan jednoga od njih. — Ta svakojako, gospodine! Nema onih starih godina. — Nema, ja — nestalo je onog berićeta.

Saleteše ga tu i uhvatiše; ali jednoga od njih dobro ogrebe. Opet ga vezaše nekom uzicom i dovedoše opštini. Ćata Živan namisli da pošalje tu zver načelstvu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Bilo je slučajeva kad su mu dovodili bolesnike koji boluju od „one” (padavice). Tako jedared dovedoše mu jednoga iz Banova Polja. Vezali ga, jer se zbesio. Popa reče da ga odreše. — Ne smemo, popo! - rekošte ludi.

A on, zaista, beše rđav čovek, čovek koji je u kavzi živ, U nesreći ljudskoj — srećan. Jednoga dana uputi se u selo, koje mu ne beše daleko.

Slušaj samo kako brblja! Ta tvoje će junašvo učiniti da se čak i Surep raspriča!... Zeka je pogledao sad jednoga sad drugoga. Stanko mu je od prvog pogleda pao na srce. Divio se pouzdanoj ruci i sigurnom oku...

Ali nikad nije mogao oprostiti Turcima, niti se ma jednoga trenutka pomiriti s njima. Zato je napustio mirni ratarski posao, pa se mašio trgovine.

Onda im reče: — Čuješ, Milošu! Ti, brate, imaš ćerku na udaju. Prose ti je dvoji prosioci. Jednoga ti je dete odbilo, a drugi je za ruku doveo u svoju kuću. To joj je zar i bog odredio sudbinu...

Ali, ne lezi đavole! Turčin ti jednom smotri devojku, pa naredi svojim pandurima te je jednoga dana dokopaju i odvuku njemu... I šta je dalje bilo, ne vredi ni da kazujem... znaš već... U Stanka senuše oči.

I ovo što beše pršte kud koje. Hajduci se nadali za njima da ih do jednoga potuku... Na bojnom polju ostaše samo Srbi. Bitka beše svršena... Čupić dojaha na svome vrancu. — Čija ovo beše četa?

Gledao sam jednoga dečaka, nije mu bilo sedamnaest godina, sitan, malen, pa kako nije imao noža ni jatagana, on dokopao neku britvu pa

Jurio je sad na jednu sad na drugu stranu, i gde je god došao, jedno isto: što teralo, to i stizalo!... Jednoga jutra otac ga gledaše, pa se nasmeja: — Ama, more, šta je tebi?... Stanko ne znade šta da odgovori.

Ali je Aleksa osećao kako ga nestaje... Ako pođe, zasopi se; ako što počne raditi, umori se. Jednoga dana, beše malo vetrovito, vrati se iz voća, gde je praščiće hranio, sav pomodreo kao čivit. — Šta ti je?

Međutim, u Mačvi beše mirno. Turci kao da se behu mnogo umorili, kao da im više ne beše do megdana i bojne slave... Jednoga dana, kad Zeka dođe, upita ga Stanko: — Pa šta radite sad? — Ništa, vala. — Kako ništa? — Eto tako.

oblaci gomilahu se po srpskom obzorju, a iz njih sevahu vatrene munje i potutnjavaše, kao da bi hteli uništiti sve do jednoga... Glas za glasom crnji od crnjega, strašniji od strašnijega stizao je. Više ne beše radosnih vesti...

Dučić, Jovan - PESME

Dok nad Paunima blisnu zadnja zraka U zlatu jednoga konja i junaka — To despot Oliver od Lesnova, minu. Posut draguljima u ruci mu sinu Teški krst za Solun, kad padne

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Mene poče kopkati. Šta je to? Jednoga dana, kad nje nije bilo kod kuće, premetao sam po njenu stolu gde radi. Izvučem jednu fijoku i na dnu njenom nađem jedno

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Đorđeviću profesoru Velike škole GLAVA PRVA U kojoj su opisana dva popa, dve popadije i dve popine ćerke iz jednoga sela u Banatu, u kome su parohijani bili tako pobožni da su badava mleli svojim popovima brašno u suvačama.

Već čisto čovek da ne veruje! Za jednoga od ove dvojice, i to baš, boga mi, biće za pop-Ćiru, pripovedaju da je u jednim svatovima pojeo punu jednu veškorpu

i ponizno šešir i štap, koji je bio onakve forme kakvi su obično protojerejski štapovi, a doneo mu ga je na poklon s jednoga vašara majstor Leksa leceder još pre nekih dvadeset godina.

? — Ju, gospodine, ta to bi još vrlo rano bilo! — veli Melanija. — E, dabome, to je uvek delo jednoga momenta. — Nisam znala, verujte, da su karlovački bogoslovci takvi šmajhleri!

koliko i Melaniji, to pisac nikako nije mogao da dozna), pa da ne oseća, nego da je kao kamen prema laskavim rečima jednoga onako lepog i prijatnog učenog mladića, i posle da je tako ravnodušna kad joj, tako reći ispred nosa, odnose priliku?!

Tu je jednoga lepog dana imao prilike da vidi kroz baštenski plot Julu kako se zajapurila pleveći baštu, i da je čuje kad peva.

— A, jeste l’ svaki dan tako vredni, frajlice? — osmeliće se Šaca jednoga dana i zapitaće je. Jula ćuti i radi dalje. Kratka pauza.

Al’ kanda će zaboraviti!« tešila se Jula, al’ Šace nikako nema, tako da se Juli učini ovo nekoliko dana čitav vek. Jednoga jutra tih dana ustade Jula vrlo sumorna i rasejana.

Išla je svakog dana u baštu. Jednoga dana radi ona tako u bašti, kad čuje gle se nešto u komšijskoj bašti provlači, pa šušti lišće.

Posle toga sna nikako da joj iz glave izađe Šaca! Zato ovaj i nije imao pravo kad je opet jednoga dana napao Julu što joj je g. Pera doneo obećanu knjigu Preodnicu.

Pred petom se kućom opet skupili oko jednoga koji se onomadne vratio iz Bečkereka — kamo je odvezao bio neke Čivute, grošićare žitarske — i koji im je pripovedao

Pripovedao im je kako je u Bečkereku slušao i čuo od jednoga gospodara koji je mnogo knjiga pročitao, a i sad još jednako povazdan čita sve novine, kako su se tu skoro, lane ili

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Ne diraj me, mori! Pusti me! Oh!... Sada, jednoga dana sretoh Ljubu. Bila kiša. Blato na sve strane. A naročito iz njiva i bašta odakle je on dolazio.

I popu, za sina mu, predskazao. — Na popa! — opet jednoga dana isto tako počeo da se dere. — Na popa, sina, po glavi — pup! — I rukama je pokazivao kako će ga kamenom udariti.

Obilazio bi manastire, crkvišta, i tek jednoga dana opet bi se pojavio u varoš. I to uvek na jednom istom mestu, ulazu, dolazio je u varoš, isto onako zanesen u

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Onda, sa skrštenim rukama i zamišljen pređe nekoliko puta sobu, s jednoga kraja na drugi. Pod njegovim teškim koracima škripao je i ugibao se istrulio patos.

prinese sa svim labavo ruku do štitića pa prosto pokaza rukom duž belog druma, kojim je sura i kriva gusenica jednoga puka forsirano žurila podižući i sama veliki oblak prašine s jedne i s druge strane puta.

bilo da njega namerno i zbog onakvog njegovog držanja u poslednje vreme, šalju i određuju na sve rizičnija mesta i da bi on jednoga dana, pošto niko kraja ne može sagledati tom strašnom razračunavanju, najzad morao platiti glavom. To je sigurno.

i tako ostavljen na miru, nediran, on je verovao da je onaj njegov zločin ostao njegova najdublja tajna sa kojom će on jednoga dana i umreti.

dođe, sve dok nije ponova i došao, da ubrzo, samo posle nekoliko dana, ispolji opet sve svoje ružne, prostačke osobine jednoga grubijana, geaka od glave do pete, varvarina.

i ti pored mene to činiš... ja tu... jednoga... jednoga zabušanta, sama si kazala... Ona sačeka da zamaknu oficiri i sa onom mirnoćom živaca što ledi krv,

i ti pored mene to činiš... ja tu... jednoga... jednoga zabušanta, sama si kazala... Ona sačeka da zamaknu oficiri i sa onom mirnoćom živaca što ledi krv, odgovori prosto:

— Odvratna, neobuzdana životinjo... jednoga... jednoga zabušanta... pored mene, preda mnom. Ona se zasmeja satanski: — Varaš se, ranjen kroz sred grudi, zato je

— Odvratna, neobuzdana životinjo... jednoga... jednoga zabušanta... pored mene, preda mnom. Ona se zasmeja satanski: — Varaš se, ranjen kroz sred grudi, zato je ovde, nije

mršavu devojku sa vratom iskrpljenim od škrofula, jednu ubrađenu, crvenu i punu ženu sa uspavanim detetom u krilu, jednoga gospodina skoro bez nosa, koji je među dugačkim, koščatim kolenima pridržavao neku naročitu, veliku kutiju od pleha.

Eto ti oca. A posle ono drugo: „Čuvaj obraz, sinko!“ I sad šta? Ja sam njihov sin, a praunuk sam jednoga kiridžije. Pa šta ja hoću?

j. uspomene i sad te uspomene vise na zidu, a jednoga dana će i moja gazdarica biti uspomena, pa ću i ja biti uspomena, crno slovo na beloj artija koja će požuteti.

Afrika

Razgovaramo sa njima. Dolaze iz Liverpula i idu za Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. „Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom.

na čemu su nam beskrajno zahvalne; polazeći upadamo pogrešno u jednu odaju gde nailazimo na nežnu scenu između jednoga mladoga bračnoga para, brata i snahe malopređašnje lepotice. Mladi čovek skače sa postelje i ljubazno nam pokazuje put.

pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri puta sirenom, prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua pristali da rade na brodu jedino ako njihovo selo bude tako pozdravljeno.

Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda. Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj. Zove se Samba sedamnaest mu je godina, rodom je iz Bamfore, tetoviran je po licu.

Alkohol osim toga ubija još i poslednji polet njihovog duha. Čim sam stigao, uveče, odneo sam pismo gospođi Bede, ženi jednoga odsutnoga trgovca.

Sen Kalbr ubija potom iz puške i jednu, od tri jarebice, a srećom promaši jednoga zeca koji nas najpre sasvim smešno dočekuje, a onda se ipak na vreme seti da pobegne.

Međutim zakoni belih o tome ne vode računa; zakoni belih ne znaju da svi ljudi ne vrede podjednako, da život jednoga kaptiva, žene ili deteta vredi taman koliko da posluži životu odraslog člana plemena.

Ili će jednoga dana Blonde ogrnuti pantersku kožu i namaći na prste panterske nokte, koje drži sakrivene u šumi, pa sačekati prvoga

Ima nekoliko godina da je administrator Pruto načinio jednu veliku aferu povodom jednoga od dvanaest tajnih udruženja ovoga kraja. Ticalo se društvo Vihibi čiji su članovi činili prave pokolje u selima.

Izjavio je da je na gozbi bio dobio najgore delove tela, da su sa sobom imali i jednoga kuvara, koji sam nije bio fetišer, ali koji je doneo soli (so je vrlo retka i skupocena kod crnaca) kao i jednoga

i jednoga kuvara, koji sam nije bio fetišer, ali koji je doneo soli (so je vrlo retka i skupocena kod crnaca) kao i jednoga dečka koji je doneo vode i ložio oganj. I pored mučenja, nije hteo reći kakav ih je obred gonio da ubiju i pojedu žrtvu.

„Sad ću vam pokazati jednu crnačku porodicu, vrlo bogatu, domaćin je brat od strica jednoga kralja koga ćete u savani upoznati. On je fetišer i podigao je međ kolibama prvu građenju kuću u ovom kraju.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Tako sam ja poznavao jednoga, koj je svaki dan u kafanu dolazio, a nikada ni krajcare nije trošio. Ovaj jedanput opazi gdi se igraju karti, pa,

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

To zlo je u životu velika tajna. Borba Ormuzda i Arimana! Isakovič nije znao ni jednoga, ni drugoga, ali nije hteo da pita. Veterinar se beše uozbiljio, kao da se promenio, iz jednog čoveka, u drugog čoveka.

Ubi, veliš? A oni? Tolike nas na robiju, a druge među nama kuga. Oni nas tolike, a moj rođeni, jednoga, pa, gle, kolika dreka. Pavle se bio prenerazio, kad ga ona pomilova po licu.

A teško je njihova imena, i inače, prepisivati: eto on piše jednoga: Šterba, a Austrijanci pišu to Čorba, pa nije lako reći, jesu li to dva oficira, ili jedan.

To, da je rosijski posol primio u audijenciju jednoga među njima, a da će početi i ostale primati, dočekano je, među tim nesretnicima, kao vest, koju treba proslaviti,

Ima kurvi u Potisju, ali ih nema u Pomoršiju, ni jednoga. Svi se sele koji su se Ševiču upisali. A njegova Mahala sad samo peva i viče, a njima, Isakovičima, psuje majku

Ako bi došlo, do procesa, u Kijevu, tri Isakoviča, sa ženama, bili bi svedoci, protiv njega, jednoga. Njegov pezevenk, postmajster Hurka, nije bio Rus.

Čurug je ovako Vijeni otpisao: Svi mi jednom zasvagda, jedan za sve, i svi za jednoga izjavljujemo, da tražimo, da ostanemo vojnici i radi našeg imena i časti, ni najmanje volje nemamo, da odbacimo od sebe

Teodosije - ŽITIJA

Bog, koji mi ga je mimo nade dao, udostojiće me da ga vidim i da se nasitim ljubavi njegove. I odmah dozvavši jednoga od svojih vojvoda, reče mu: — Znaš koliki je bol od ljubavi prema deci i oganj što vazda gori i nikad se ne može

budno oko, ustavši od njih pokloni se pred svetim oltarem i dade svoje obete Gospodu, pošto ga blagoslovi iguman, i uze jednoga starca, odlikovana svešteničkim činom, te uziđe pa veliki pirg u manastiru.

Zar — reče — nije prvo ovaj varalica što smrt zaslužuje — i pokaza na jednoga — od vas došao da moli milostinju, i milosti nju kao ništa prezrevši, i od oca sina ugrabivši pobegao, a oca i mater u

Jer njegova reč sladošću meda sve je naslađivala. Čudesa i sile svetih ne bivahu obični. Nego molitvama jednoga, a pomazivanjem mirom drugoga duhovi izganjahu se, bolesti isceljivahu se, raslabljeni podizahu se, i mnogo drugo o čemu

njima prebivajući učaše ih da ukrase crkvu po volji njegovoj, tako da se i do danas vaistinu vidi crkva ukrašena u svemu; jednoga dana izišavši — nađe čoveka raslabljena rukama i nogama i svima udima svojim, donesena da primi milostinju i ostavljena

“ i bratu Stefanu zasebno napisavši bratski utešno pismo, posla jednoga od svojih učenika, časna i ppepodobna starca Ilarija monaha koji je imao sveštenički čin, da ga odnese u srpsku zemlju

A sada samo rečju jednoga ka drugome u Bogu, poslušanje iznad prirode razumeste. Videste da čak Bog sluša obojicu i da izvršava njihovu volju.

A ovo sve vidi se da Bog čini radi našeg spasenja, da bismo razumeli kako Bog više ljubi jednoga pravednika i sluša ga više nego mnoge grešnike sveta, i da poznamo da naš život nije bogougodan, i da osudimo svoju

molim milosrđe vaše, krotosti, da nam u ovom ispuniš molbu, da svetome ocu vaseljenskom patrijarhu Carstvo ti naredi da jednoga od moje bratije osveti za arhiepiskopa zemlji našoj, radi osvećenja našeg i pohvale vašeg blagočašća.

stolice, sveti sve sazva i jasno, da svi čuju, poče prvo sam govoriti obrazac svete vere, to jest „Verujem u jednoga Boga“, stav po stav, a samodržac Stefan, blagorodni i svi ostali takođe su govorili i božastvo Svete Trojice

A car posla u lađu i jednoga od svojih slugu sa oružanim ljudima, da bez bojazni i sa svakom počašću svetoga provedu. Božjim projavljenjem pošli su

Izabravši jednoga od učenika svojih, Arsenija jeromonaha, koga tačno poznavaše da je više od drugih ukrašen bezlobnošću i pravdom, kao

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kad se poznaje celina jednoga naroda, jasnije se zapazi veza između osobina raznih grupa koje čine taj narod i uspe se proceniti relativna vrednost

Srbo-Hrvati govore jezikom koji je toliko jednolik, da jednoga Srbina iz Srbije može bez ikakve teškoće razumeti Hrvat sa Istre.

Pesma kaže: „Car je Mehmed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga“, osvojio je grad, ali u njemu nije zatekao ništa od onoga što je želeo: ženu, oružje i konja vojvodinog.

Često idu dva i dva zagrljeni. Kad se zaustave da obeduju uvek jedu zajedno. Čutura sa šljivovicom ili vinom ide od jednoga drugome.

Povećavanje teritorije jednoga plemena zavisilo je samo od njegove životne snage i jačine. U ovom su pogledu u najboljem položaju bili Drobnjaci, Kuči i

Pesma kazuje, kako je jednoga dana neki harambaša da bi prikazao kakve su to muke, oderao matorog jarca i pustio ga da pobegne u borovu šumu.

U ovom mijačkom selu sam bliže poznao jednoga „amerikanliju“, tj. čoveka koji je više godina proveo kao radnik u Americi a u poslednje se vreme nastanio kao

Ovo je krajnja faza u raspadanju jednoga plemena. U Brsjake ubrajamo Slovene iz bitoljske kotline, iako nije pouzdano da su toga porekla, i isto tako

U njemu se jasno razlikuju življi: turski, aromunski, grčko-aromunski i slovenski. Naprotiv, Prilep je od jednoga etničkog saliva, mada ima i nekoliko poslovenjenih aromunskih porodica i nekih koje se još drže.

Sa novim vremenom gube se i ovi pevači. Imao sam prilike da čujem jednoga od njih možda poslednjeg. To je bio slepac koji je znao sve poznate pesme o Kraljeviću Marku i druge o događajima iz

Izgleda da mijačko iseljavanje nije starije od jednoga veka i da je nastalo tek onda kad je stočarstvo počelo da opada, te su oni bili prinuđeni da menjaju zanimanje.

Vrlo često su seljaci ostajali kod jednoga bega i u jednom selu samo po jednu zimu i leto, pa se dalje kao čergari selili tražeći milostivijeg i jačeg gospodara

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— zavijao je nepoznati — ko li će me noćas zaštititi od mrkog mede! Au-vau, tražim prijatelja! — Eno još jednoga koji je u nevolji — prošaputa Miš prorok. — Koliko čujem, to je neki pas. — Šta kažeš, zar da psu pomoć ukazujem?!

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

u sivom dvorcu, pored sive rek, tavorio je svoj zmajevski vek. Jednoga dana stao je na ob, rešen da više ne živi ko rob. Pa skoči u reku, i već tome sl, a nije znao uopšte da pl.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: U, 'ajde da si kazao, na primer: ugasilo se sunce, lepo, primam; što svetli mora se jednoga dana ugasiti. Primam! Da si kazao, na primer: tutor te i te crkve progutao je toranj crkveni; lepo, i to primam.

ANTA: Ne može država nikoga naterati da bude mrtav. SPASOJE: Pa to znači, ja nisam siguran da se jednoga dana ne pojavi moja pokojna žena, koja je umrla pre jedanaest godina.

SPASOJE (nastavlja):... da dođe jedan nasilnik, da otme moju imovinu koja služi kao kaucija; da sruši jednoga zeta, odnosno ne zeta, nego jednoga direktora preduzeća. ĐURIĆ: Valja o toj stvari ozbiljno razmisliti.

da dođe jedan nasilnik, da otme moju imovinu koja služi kao kaucija; da sruši jednoga zeta, odnosno ne zeta, nego jednoga direktora preduzeća. ĐURIĆ: Valja o toj stvari ozbiljno razmisliti.

ĐURIĆ: Vidite, celu stvar ne treba posmatrati sa jednoga uskoga ličnoga gledišta, kao što vi činite. Stvar zahteva da se posmatra sa jednoga širega, tako reći državnoga

Stvar zahteva da se posmatra sa jednoga širega, tako reći državnoga gledišta. Zar ne vidite vi u celoj ovoj pojavi izvestan sistem, sistem sa rušilačkim

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

okretao globus pokazujući trudničku oblinu zemlje i ostrva Južnog mora o kojima sam kontikijevski razmišljao, na koja ću jednoga dana morati da odem.

Ja ću otići. dovoljno sam lud za to. Na tim ostrvima čitavo je čudo zlatnog peska, palmi i majmuna. Izdresiraću jednoga da ljudima zavlači šapu u džepove i dovesti ga u Karanovo, ako se vratim, mada mislim da se neću vratiti. A zašto bih?

Kako je mesec rastao nad vodom, lavež pasa s druge strane reke postajao je sve jači. Bilo je čudno misliti da ćemo jednoga dana gledati Zemlju sa Meseca.

Mrtvi i pokopani, sa spomenicima po parkovima, oni mogu da budu čak i dragi! Pomislih na knjigu koju ću napisati jednoga dana. Biće to knjiga o krvi i seksu.

Ona je zaista volela knjige. Kad god bih uzimao u ruke listove na kojima se nalazilo ono što će jednoga dana biti roman Slobodana Galca, ona bi se prikučila maltene na pet santimetara i, ispruživši vrat kao u starice,

Ja sam je u pismu molio da ne obraća pažnju na to. Mi nismo malograđani i jednoga dana tresnućemo svima istinu u lice, ali za sada se moramo kriti.

Isprana i glatka sopstvena koža izgledala mije dragocena kao svila. A ipak će ona jednoga dana biti zbrčkana i rožnata kao Gretin vrat! Osetih kako mi se utroba grči i sažaljenje za samoga sebe.

Zbirka insekata, slike po zidovima, geografske karte s ucrtanim mestima koja ćemo jednoga dana posetiti, kako to ne znači ništa bez Rašide! Moram izaći, Vesna! - šapnuh, mada nije bilo potrebe za šaputanjem.

Verovatno sam, ipak, lud. Stanika čitavo jutro tvrdi da sam lud, mada ni to nije važno. Ja znam da ću jednoga dana biti slavan, iako Rašida tvrdi da ono što ja pišem nema veze s onim što ljudi vole da čitaju.

Bilo je smešno misliti da ćeš jednoga dana ući u prodavnicu i reći: „Jedno srce za čoveka od pedeset godina, molim. Parče bubrega i slezine, takođe!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pozivam vas sutra na ručak, da budete moji gosti. — Oprostiti, іllustrіssіme domіne, imamo još jednoga saputnika; njega bi morali u meani kod Arona ostaviti. — A ko je to? — Jedan šljahtec iz Mađarske.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Duž cele obale, sve do vojnika Ivana Horvata, dobio je svega jednoga lekara, da vezuje rane. Potpolkovnik Arsenije Vuič, koji je predvodio dva puka, slao mu je svaki čas oficire da zajme

život i bojeći se da ga ne ubiju, ona se, grozeći se toga, bila navikla da misli kako će on umreti, ili kako će ga jednoga dana vratiti kući krvavog, tim pre što je i on uvek to govorio.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

(u C. G.) panpress, 2. čeljad, tj. žene i djeca, familia: đe je tvoja glota?...; ne mari glota za jednoga skota. 3. nekako đubre u žitu...

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

A bombe su padale svakog drugog dana, tek da nam ne bude dosadno dok čekamo odrasle da se vrate na belim konjima. Jednoga dana pročulo se da počinje saveznička invazija. Invazija— strašno lepa reč!

Ali, setio me se, i to je bilo dovoljno od njega! Onda nas je jednoga dana oslobodio naš rođak, partizan. Bio je opasan redenicima, nosio je »brengal«, deset bombi, dva revolvera, dvogled,

Sve ostale bajke bile su sumnjive. Držao sam se za deda-Mraza kao davljenik za slamku, kada me jednoga dana moja rođena kći obavesti kako su u prvom razredu učili da Deda-Mraz uopšte ne postoji!

Živeli smo između dve igranke, od subote do subote. Jednoga dana odnekud se pojaviše i retki saksofoni: blistave, dobro čuvane životinje iz kojih se rasipao lepljivi zvuk, pun

Ipak, ponosni smo jer čujemo iz kutije kako nam iznad glava grme »čuvari našeg slobodnog plavog neba«. Onda se jednoga dana, u uličici preko puta Starog dvora, otvara izložba elektronike. Nešto dalje nalazi se neka kutija.

) prevesti moju priču žednu preko vode, možda ću se proslaviti tamo, iza crte, možda će i meni jednoga dana krasti brisače s auta koji ima registraciju 75, možda ću i ja jednoga dana gledati druge momke iz istog kraja

proslaviti tamo, iza crte, možda će i meni jednoga dana krasti brisače s auta koji ima registraciju 75, možda ću i ja jednoga dana gledati druge momke iz istog kraja kroz dvogled naopačke?

đevrek, a jedanput nas je sve ponudila semenkama, pa sam posle dugo čuvao njene dve semenke, nadajući se da će iz njih jednoga dana i za mene proklijati divna ljubav.

Još je imao toliko toga da ispriča da nije mogao ni da pomisli kako se ista stvar može i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti da priča i da neće imati čemu da se raduje, da će isto tako

zbog onog prokletog akumulatora, pa sam panično pokušavao da zapamtim što više stvari koje će mi, ko zna kad, jednoga dana zatrebati i dobro doći — u onim jutrima, možda, kada prilikom brijanja ugledate u ogledalu svoje lice, a pod

ta lica koja vidim u prolazu, ti zidovi o koje se očešala moja srećna i lepa dosada iz pedesetih godina, sve će mi to jednoga dana sigurno zatrebati, ali kako da zadržim sve te prizore kada tako brzo promiču s onu stranu stakala, poput

Ipak, taj oblak ostaje da leži pohranjen negde u kinoteci njihovih prizora, i jednoga dana kada ga postanu svesni, taj ptičiji oblak će ih odneti prema drugom gradu, u kome će biti toliko zaokupljeni

Matavulj, Simo - USKOK

Svima stršahu „velje“ puške ispod crnih struka, svi pušahu iz predugačkih čibuka i kanda malo razgovarahu; svi, osim jednoga, imađahu fesove bez kićanka, a onaj jedan, na sredini klupe imao je kožni kalpak, a ispod struke mu provirivahu

Udovica i Šuto takođe priđoše mu ruci. Knez reče Krstinji: — Evo ni, babo, jednoga gosta iz svijeta! Ona prihvati: — Dobar ni došao i s anđelom došao! — Uđi, gospodine — reče knez.

— Soko, bogme! — nastavi Stevo. Od prve je oborio iz puške jednoga, pa iz ledenice drugoga, pa zagna jataganom, te nam se među njima izgubi ispred očiju.

“ — „Ev’ ovo radi bog!“ reče vladika, jednako prebacujući kutiju. „Sve ovako, sve ovako, iz ruke u ruku; od jednoga uzme pa drugome dâ. Onome suturanu uzeo je pletu i tebi je sad dao!“... U praskozorje začu se klepalo.

nudeći rakijom, a kad vidje da se primako glavni trenutak, uzviknu: — Hvala bogu, gospodaru i gospodo, čuda jednoga!

“ Vladika iđaše od jednoga zbora do drugoga, i stizaše uvijek na vrijeme, da ih utiša, da rasplete što se suviše splelo, da ih podstakne na

Onda se opet promijeni vrijeme. Jednoga večera dunu bjelojug, a do dana rastopi sav snijeg. Kad sunce granu, Cetinjsko polje bješe pravo jezero; ali nakon dva

Za njim iskočiše Pero, pa Janko. Krcun opali i obori jednoga do Mušovića, ali onaj visoki, gotovo u isti tren, opali na Krcuna i obori ga. Pero ubi i posječe visokog.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

dela narodne književnosti, rutinski pisani romančići i loše pesme, i, na kraju, vredne knjige koje je „pisac, jednoga dana, slučajno, iz hira, napisao, namenivši ih deci”4.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV: A šta pomaže, kad smo slabi? LEPRŠIĆ: Mi slabi? Tri smo na jednoga. ŽUTILOV: Tri je nji na nas jednoga. LEPRŠIĆ: A Ban i Vindišgrec? ŽUTILOV: Dok oni dođu, ovde nas mogu sve istrebiti.

ŽUTILOV: A šta pomaže, kad smo slabi? LEPRŠIĆ: Mi slabi? Tri smo na jednoga. ŽUTILOV: Tri je nji na nas jednoga. LEPRŠIĆ: A Ban i Vindišgrec? ŽUTILOV: Dok oni dođu, ovde nas mogu sve istrebiti. ZELENIĆKA: Nek istrebe.

ŽUTILOV: Je li to zacelo, ili kao što vi žene imate običaj? NANČIKA: Poslao je jednoga da je prosi. ŽUTILOV: Šta je on? NANČIKA: Doktor; čovek vrlo fini.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Hrvatska i srpska književnost su književnosti jednog naroda i jednoga jezika, ali to su još dve književnosti. To je paradoks, anahronizam, dokaz naše kulturno-nacionalne zaostalosti, ali to

Radi jednoga naslova ili jednoga datuma trebalo je utrošiti čitave dane. Istorija srpske književnosti, koja se življe radi tek poslednj

Radi jednoga naslova ili jednoga datuma trebalo je utrošiti čitave dane. Istorija srpske književnosti, koja se življe radi tek poslednjih godina, oskudeva

svih naših lokalnih književnosti imala najsolidniji osnov i najviše veze sa stvarnim i narodnim životom, koja je imala jednoga tako valjanog i popularnog pisca kao što je bio Reljković, koja je nikla i razvila se u sredini pravoslavnih Srba, nije

Taj filozofsko-istorijski roman jednoga od tada najpoznatijih francuskih pisaca Žana Fransoa Marmontela (1723. do 1799), koji je izišao 1767.

je da kod njega ima više no što bi trebalo popustljivosti, gotovo poniznosti putujućega kaluđera i preterane ljubaznosti jednoga domaćeg učitelja koji je često živeo od tuđe darežljivosti.

On ceni i prevodi Colikofera, protestantskog pastora i moralista i jednoga od najvažnijih nemačkih propovednika u XVIII veku.

je novator i inicijator kakvi se retko viđaju, jedan od onih ljudi koji stvaraju epohu i ostaju kao putovođe celoga jednoga naroda. Novi duhovni i književni život u srpskome narodu nesumnjivo od njega potiče.

I odista, danas, posle više od jednoga veka, Obradović izgleda bliži, moderniji, življi od Vuka Karadžića, sadašnjost i stvarnost daju mu za pravo, i zato je

Ako se vrednost jednoga pisca određuje po plodnosti i dugotrajnosti uticaja koji je vršio na duhove, po tragu koji je ostavio, po koristi koju

Osim popova i kaluđera jedva bi čovjek u 1000 duša mogao naći jednoga čovjeka, koji zna pomalo čitati (a pisari su, kao što je napomenuto, i među popovima i kaluđerima rijetki).

crnogorska su dramatizovane glavne epizode crnogorske istorije od Kosova do vladike Danila — »trovjeka istorija naroda jednoga«.

Milićević, Vuk - Bespuće

I doskora pade opet u postelju. Umrije, iza bolovanja od osamnaest mjeseci, jednoga jutra u maju. Gavre Đaković pamtio je kako je njih djecu probudila mati u zoru, plačući i ljubeći ih, kako se kuća

— Kako da nemam? - reče on i pogleda je. — A ti? Ona se veselo nasmija i pobježe. Jednoga dana pljusnu kiša kad je htjela da polazi. On joj reče neka pričeka.

I tako se vukli dani bez obilježja i bez uzbuđenja. Jednoga jutra probudio se kasno, umorniji nego što je legao; soba je bila mračna, napolju padala kiša, zapljuskujući prozore.

Sremac, Stevan - PROZA

I olako mu se prošlo! Bio je samo iznenađen jednoga dana. Kad je jednoga dana seo već za sto i uzeo pero i oprobao ga na noktu levog palca spremajući se da nešto

I olako mu se prošlo! Bio je samo iznenađen jednoga dana. Kad je jednoga dana seo već za sto i uzeo pero i oprobao ga na noktu levog palca spremajući se da nešto prepisuje, priđe mu šef i

I on se opet nekako ućuška u državnu službu. I jednoga dana se opet obrete među gomilom praktikanata kao stari Jug među Jugovićima.

Kupio je doista na četiri dana pred Božić. A to je ovako bilo. Iziđe Jova toga dana na pijacu i stade pred jednoga seljaka. — Oklen si, poreska glavo? — zapitaće Jova. — Je l’ ja? — pita seljak i meri ga. — Ti, da! — Ama zar ja?

— Hoću, reče Jovan, da izvadim »dijamant« iz blata, i jednoga dana mogao se u zvaničnim novinama čitati ovakav oglas: »Moja žena Katarina, nazvana Kaja, ostavila me je pre nekog

« Potpisan: Jovan Maksić, ukazni poštar. I nekako, đavo bi ga znao kako, ali kod toga sveta sve može da bude. Jednoga dana, kud i kamo pre postavljenog roka, eto mu nje. Došla je predveče, u nemačkim haljinama.

Sad ja vidim. Nemaš danas iskrena prijatelja da s njim družeski proživiš. Nemaš ni jednoga, pa to ti je! — I-ju! — začudi se Kaja. — E, priko, nemoj tako! — veli Paja. — Vređaš me, boga mi ti kažem.

molim... naravno, s drage volje, što ne? — reče g. Paja malo tanjim i tišim glasom, pa uze preturati »puslice«, s jednoga na drugi kraj tanjira. A posle male počivke zapitaće: — Aaa, ovaj... kolika je suma?

razlike; gledaju da svi budu svetski građani, da se zbog vere i narodnosti ne mrze; — a vi ovde, jedne vere, jednoga naroda sinovi, — napravili Kosovo!

Ne treba ni da kažem da bi Marjan dao tri kazne profesorove za jednu očevu. GLAVA TREĆA Jednoga dana dozna gazda Radisav na svoj užas da i iz nižih razreda đaci posećuju kafanu »Kod ruske krune«.

I jednoga jesenjeg dana popodne, prošlo već pet sahati. Već prestaju gosti poručivati kafu, a javljaju se oni što traže rakiju; već

Radičević, Branko - PESME

(1843, 27. nov.) TUĐIN Ukraj mora, kraj tioga, Tu brodovi stoje, A sa broda, sa jednoga Momče vako poje: „Ao sveta golemoga! Ao jada moga, Da na svetu baš nikoga Ne imadem svoga!

! Tako staja srca veseloga, Al' eto ti čuda još jednoga: Preko luke pravo ka meneka Jedna krasna uputila s' seka, Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge

Ode kolo, ode cela lupa, Vi stojite oko mene skupa, Sve tu soko jedan do drugoga, Samo nema međ vama jednoga, Oči vam se grozni suza pune, One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja,

ogradi, Pa mu ruci prionite mladi, Poljubite onu ruku svetu, Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga, Onaj mišku u gvožđe vam skova, Ovaj duši verige raskova, A ko veli: on to nije

otrovna se prene, Pa na ljuto orpašje se dene, Oće l' udrit na dušmansku silu, Pa kâ od pre zbijat u gomilu, Od jednoga graditi dvojicu, Od dvojice opet četvoricu, Ne plašit se te junačke muke Dok je mača, dokle traju ruke, Pa zla

Za jednoga boja žestokoga Beše muke dosta za svakoga, Svak činjaše koliko mogaše, I pred sobom Turke razgonjaše. Ja od čete bej

Živo Turčin niz poljanu naga, Opazi ga Gojko, potera ga, Još klikuje: „Stani, tako t' Boga, Ta jedan će samo na jednoga.“ Ali Arslan glave ne obraća, Samo đoga bakračlijom laća.

Sunce zađe, a Gojko uzdanu, Spusti oči, glenu niz poljanu, I opazi jednoga konjika, Al' još ne mož' razaznat mu lika. Konjik bliže — oh sad ga poznade, I mučnija muka ga spopade, Pozna

Svako skoči, pred Turke pohita, Sretosmo se, pa se pokrvismo, Izgibosmo, ljuto s' izranismo, Bez rane nas ne osta jednoga, Svaki bratski branio je svoga, I sam Rajko u boj se nagnao, I on rane u ruku dopao — To su, brate, to su jadi

Na mrtvace bistra rosa pada, Kroz mrtvace suzna i krvava Ide, luta jedna ženska glava, Sve pregleda, a traži jednoga, To je Hajka, Ala joj pomogâ. Brzo Hajka mimo prve hiti: „Tamo“, veli, „tamo mora biti.

Ta dvaest nas ima na jednoga — Jala za mnom koji žena nije.“ Tako viknu stari Mehmed-beže, Pa od gnjeva čisto se podmladi, Trže sablju, naže niz

Juriš, Srbe, kroči, teci, De ga nađeš, tu ga seci, Sve tamani do jednoga: Nema tebi tuna tvoga. — Juriš, Srbe, sve su zmije, U Madžara vere nije!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

!), pa jednoga koji jaše, bezbeli na paripu. Ima tu naslikanih i bezobraznih predmeta, grdno uvećanih darežljivom rukom kakvog maštovit

zadjevenu u ćošak Vilsonova okvira, i prožvakao: — Cvikeraš jedan, cvikeraš drugi, nema tebi, moj Lazo, vajde ni od jednoga, džaba ti je to. Gledaj ti onu svoju kobilu pred kućom, bolje će ti biti.

Bazao je za ovcama, igrao se klisa i „krmače“, iskradao se uveče na prela, a jednoga dana našao se s Danom u plitkoj vrtači pored kuće i tu su, pod kržljavom lirskom, jedan drugog obrijali krnjatkom stare

Kao da sam slutio da će mi jednoga dana glave doći. Džakan diže ruke kao da se predaje i zariče se: — Druže komandante, il rasturaj nekud ovu neboračku

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ali jednoga dana majka joj se, tek što je bila ujutru otišla od nje, opet preko običaja brzo vrati. Kapiju zaboravi da za sobom zatv

Kostić, Laza - PESME

— Na plodu rajskom tragovi gnjili gujina zuba. Pod zlatnim žigom careva grba svi su se sagli; al' svi baš nisu: jednoga samo ne beše blizu, ne beše Srba.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa sobom još dva hrta što mogu zeca u polju stići, i jednoga sokola što može svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde.

Idući tako, nađe u gori jednoga staroga pustinika, i nazvavši mu boga, zapita ga ne zna li on da ima gdegod taki i taki grad.

lavova i čuvaju grad: ko se god prikuči, odmah ga rastrgnu, zato im treba dati dvanaest ovnova, svakome lavu po jednoga, pa će se zabaviti; kad se već uđe u grad, imaju dve devojke što čiste sav grad svojim rukama, te bi čoveku odmah oči

— Pa ga otera iz dvora, a on siromah onda otide u svet, i pribije se u jednoga kneza da mu čuva ovce. Carica ona što je imala vodu, ostane trudna od careva sina, i kad bude na tom doba, ona rodi

Oni sandučić sa ono troje đečice ploveći rijekom nanese sreća ispred jednoga velikoga dvora i džardina nekakoga prebogatoga čoeka, koji baš sjeđaše pokraj rijeke pred svojijem domom odmora radi.

ovi čoek cara na objed, i po objedu izidu gledati građevine n džardine, da take ljepote i darila božijega nije bilo ni u jednoga cara ili kralja.

I tako krene. Putujući nađe blizu nekaka jezera usred planine jednoga starca, đe sjedi vas sijed kao ovca, koji ga upita đe ide, a on mu sve kaže.

Posle toga počne sam putovati po svetu, i tako putujući zadugo, dođe u jednu planinu i onde zanoći u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao kazati što za devet zlatnih paunica.

Konj veli kobili: „Hajde, brže, što si ostala!“ A kobila odgovara: „E, lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.

Išao je tako po svijetu a vrijeme je prolazilo, dok se najpošlje ne pogodi kod jednoga bogata čovjeka da mu ovce čuva. Često ga je žalost snalazila ali se on čuvaše da ne svira kad je pored ovaca ili na

Jedno jutro sedeći u dućanu ugleda jednoga siromaha, sav odrpan i poderan. Čim ga vidi, odmah ga pozna. To je bio tivtiz, njegov drug.

PRAVDA I KRIVDA U jednoga kralja bila dva sina, jedan bješe lukav i nepravedan, a drugi dobar i pravedan. Pošto im otac umre, reče nepravedni

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Zato držim za nužno, da se objasnimo. Ja sam poslao jednoga prijatelja, da vas od vašega gospodina oca za mene prosi. No nužno mi je jedno uverenje i s vaše strane: oćete li za

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Hoću da kažem, odjedanput pomislite da se ista stvar može i vama jednoga dana dogoditi, a onda — ćao, ragaci! A opet je sa njima, s tim matorcima, lepo, na časnu reč!

da je Hajduk Veljko stalno spavao sa lepom devojkom ispod nekog drveta, da smo najgostoljubiviji na svetu i sve, a onda jednoga dana, kada završite školu i otvorite novine, načisto vas opali kap!

Najzad, i gosn Sule se jednoga dana nešto kao proslavi, kada ga izabraše da tumači ličnost nekog krajnjeg negativca koji tek u ratu kao postaje

Da vam pamet stane, čisto izluđivanje! A za to vreme — sistem „Pametniji popušta“! I šta? Uzmimo, na primer da jednoga dana neko poželi da mi postavi spomen-ploču na kuću u kojoj sam živela, stvarala i delovala.

Ništa! Neprestano si nekog davola čekao, i on je stvarno stigao jednoga dana, taj đavo, mislim, ali, sorry, bilo je već kasno. Hoću da mi se sve dešava odmah. Evo sada!

“ —tako nekako, štatijaznam! A onda, sasvim slučajno, natrapate jednoga dana na nešto njihovo, štampano u nekom bednom štreberskom srednješkolskom listiću i udari vas načisto šlog na licu

Đavola, droge! Pa oni su još na nivou punjenih paprika! I onda završe jednoga dana fakultete, žene im podšišaju kosicu i obriju ono paperje od brade, a zatim ih sačekuju iza krivine krediti.

Patila sam kao ubogi đavo, toliko je bio rasejan kad god bi me slušao. I jednoga dana, baš sam bila ustala a napolju oblačan dan, pogledam se lepo u ogledalu, pravo oči u oči, i upitam se: „Pa da li

I još sam osećala kao da sam izgubila album sa svojim najdražim fotografijama sa male mature! Najzad, jednoga jutra, moj čovek iz kioska ponovo ispliva na površinu, kao da nikada nije ni zaronio.

Grebatorski genije! Kada sam ga upitala kako može da tako mimo živi na tuđ račun, odgovorio je: „Svi će oni jednoga dana biti presrećni što su mi davali po koju kintu! To će njihove mastiljarske živote ozariti neverovatnom srećom.

Taj momak će, na časnu reč, jednoga dana, ako ne i ranije, maznuti nagradu za životno delo) — „Zlatni mali predah“ ili nešto slično.

Sistem Ivica i Marica. Čitavu stvar ću jednoga dana, ako ne i ranije, patentirati pod šifrom „Kako da se čovek ne izgubi u životu i ti fazoni“.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ali kad od jednoga izvaram sto forinti, vidim šta mi se piše, pak — ispod žita. Zatim se dam na doktoriju. MITA: No, tu znam da si sve

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

! Eh, kad bi našli čarobni kraj, Crvenog Vrapca zavičaj!“ Jednoga dana, priča nam kaže, drugovi pošli da Vrapca traže.

Ponekad, opet, u osvit siv, niz klanac neki promakne div. Jednoga dana družina slavna nađe se srećna na kraju gore, pred njima puče ravnica travna, ljulja se, šumi zeleno more.

Umalo torba stradala nije. Gdje li se samo grickalo krije?“ Dođe mi jednom prilika rijetka, krenuh sa Ćosom jednoga petka, uzesmo kape od nevidiša, lutamo svijetom tražimo miša.

Kad padne veče, krenu se braća, Svaki se domu — pečurki vraća. II Curica neka jednoga dana kupeći drva u šumu zađe i tako najzad, s bremenom grana, pred malom kućom ona se nađe.

Pred njim, dan hoda, širi se strava, njegovim tragom putuje slava. LIJINO PISMO Jednoga dana, videli nismo, Ježić je, kažu, dobio pismo. Medeno pismo, pričao meca, stiglo u torbi poštara zeca.

PUT NA KILIMANDžARO (KILIMANDžARO, AFRIČKI BRIJEG: PRI DNU JE ŽEGA, PRI VRHU SNIJEG) Jednoga sniježnog dana tri se drugara slože da pođu na dalek put: slonče od porculana, majmun od sive kože i lav od vune,

Vrti se žrvanj u setnom huku, oblačni sati sporo se vuku. Jednoga dana Žuća i Toša močvari krenu šetnjom; nad njima oblak, leden i težak, odiše snežnom pretnjom.

“ Dedica samo zamišljen kaza: „Evo nam jutros u goste mraza.“ Jednoga jutra praminja sneg, obeli polja, sakrio breg, svile se vrbe do rečnog ruba, na svakom žbunu pamučna ćuba.

“ dedica veli: „Zima je, rode, već kovač Sever okiva vode!“ Jednoga jutra, po vedru danu, okova zima na mlinu branu, prestade točak žrvnjem da kreće, sa njega vise debele sveće, ledeni

“ Široko polje rosom se kupa, biserje trepti, sunčana kiša. Ratnički poklič vojvode mačka uplaši samo jednoga miša. U rupu strugnu, progunđa strogo: „Vidider mačka, blesav je mnogo!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— O, dosta je otvoriti novine. U celom svetu pišu o tome. Mislite li da se to može izbeći? — Ne znam. Možda će jednoga dana ratovi sasvim iščeznuti. Duboke, iskonske sile koje pokreću ratove, više neće imati dejstva.

Već kao pomori i nesreće. Jednoga dana će celo čovečanstvo paziti uzbuđeno da takav pomor na njega ne naiđi. Svaki narod zasebno paziće na sebe

— Ali je čitavo jezero između vas. Biće vam vrlo teško voditi taj rat. — Ni najmanje. Jednoga praznika mi ćemo se iskrasti rano ujutru u ribarske barke i otići na Malo Ostrvo. Tamo ćemo ih čekati da dođu.

Doći jednoga dana na jedno jezero kao ovo, pristupiti svemu, svakome, slušati sve i gledati sve i posle, ne to opisati, već iz toga

— Video sam vas izdaleka kad ste otišli, pa sam mislio da ću vas sustići u ribnjacima. — Imate još jednoga sina? — Još jednoga, koji je za dve godine mlađi...

— Imate još jednoga sina? — Još jednoga, koji je za dve godine mlađi... Iako su moji sinovi, a ovaj je još i prisutan, moram vam reći da ne bih mogao poželeti

— Mislite možda da se zavetujete? — Neću da se udajem jer sam od detinjstva želela da pođem za jednoga mladića odavde. Bio je pet godina stariji. Iako sam bila devojčica puštao je da igram s njima, dečacima, i branio me.

Možda! Ja ne vidim živopisnost, sklad, poetičnost. Ogroman broj elemenata, ili ogroman broj izraza jednoga istog elementa, živi tragično i herojski oko mene. Živi u zajedničkoj borbi i slozi oko mene. U sarađivanju.

Ljubičast, goreći od fosfora kao buktinja, na vrhu jednoga oštroga brega, gradić i seoce u njemu. Precizno ocrtane kule, krovovi, zvonare. Uz njih ližu beli plameni.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Ama polako, čoveče! — Samo pravo i guraj — veli on i zapinje još jače. Zapeh i ja, i tako se dočepasmo jednoga furgona. On me gotovo ubaci, te mu dodadoh ruku i izvukoh i njega.

Zakoračih. Ugledah jednoga narednika kako postrojava vojnike. Malo dalje jedna grupa nosila je slamu... Jedan je trčao nekuda.

Najzad pesma zamre, svirka umuče. Vojnici su raspremali šatore i iz jednoga se čulo: — A ti, bre, svu slamu privukao, a ja ležim na zemlji. — Šta je ovo, šta je ovo?

Onda je upravio prst na jednoga i zapitao kako se zove. — Vučko Stojković — dreknu onaj iz stroja. — A kome se ti obraćaš?... Onoj štali ili drvetu?.

Predahnusmo, kada prednje baterije skrenuše u neko oranje. Kako se zove ovo mesto? — zapitah u prolazu jednoga starca. — Vučjak — i stari pođe, naprežući godine da me stigne. — Odakle idete, deco?

Na zastanku izbace samo desnu nogu, presamite se preko puške i ćuteći gledaju preda se. Zapitah jednoga zašto ne sedne. — Teže mi je onda. Zabreknu noge, pa ni da maknem — odgovara pešak, vadeći iz marame križani duvan.

Tako razgovarajući stigosmo u selo Veliki Bošnjak. Podne je davno prevalilo. Selo je bilo gotovo pusto. Ispred jednoga hrasta opazismo samo nekog starca povijenog do zemlje.

I nehotice se nameće misao da ćemo tako možda i mi. U obližnjem jarku ugledasmo još tri leša. U jednoga raširene ruke, drugi zabio glavu u zemlju, a trećem glava prepolovljena. Teško je posmatrati.

Težak zadah usirene krvi i truleži ispunjavao je vazduh. Pokraj topa ležala su dvojica... U jednoga bledo lice, proraslo crnom bradom, usne poluotvorene, a iz nosa mlaz usirene krvi spojen sa crnom lokvom, u koju je

Tu je i zavojište. Zgrčeni, leže ranjenici na zemlji, čekajući na red. Neki umiru. U jednoga se grudi snažno nadimaju, a poluotvorene oči već su potamnele. Dopire odnekud samrtni ropac.

Vojnici zastaju užasnuti... Potom ljutito mašu glavom i osvetnički stežu pesnice. — Ih, ih, ama ni jednoga živoga ne treba ostaviti! — govorili su među sobom.

Vojnici našli svoje poznanike i u prolazu čuh jednoga ranjenika gde veli: — Vala, ako se ko od onih vrati Franji, neka se pofali... Iz kukuruza iznose mrtvoga vojnika.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ima li koji đak među vama? — Eve... ovaj, pružiše deca prst na jednoga. — Odi, đače, ovamo; odi, ja sam učitelj. Deca se začudiše.

zaplamtele, celo lice obuzeto nekom nervoznom živošću, jednako nekud trči, nešto raspituje, dogovara se sa Stojanom. Jednoga dana vejaše sneg.

Pa kad se on začudi i zapita kako i šta je, a ti opet: što me ubi i osramoti, Gospodaru, zašto onogaj ti tako jednoga tako reći svoga činovnika i podajnika, a?...

veže ga negde u zaklon, pa ide veselo u školu, gde ga Ljubica očekuje, neki put vesela a neki put neraspoložena. Jednoga hladnog, turobnog dana policajac dođe neobično veseo, a i Ljubica izišla do stepenica u doček.

O, to behu neki svetli dani, srećni časovi... ona se topila samo od jednoga pogleda, bila je blažena kad se rukovala sa njim, osećala se srećnom, mnogo srećnom!

oteže predsednik. Ti već znaš kako mu to ide, pa samo gledaj da ne bude posle valinke. Posle jednoga časa otpoče suđenje. Uvedoše uplašena Gojka i ćata mu stade postavljati pitanja. Optužuju ga za »oporočavanje vlasti«.

Ja sad moram da vam se sam naturam, pa ću lepo kod jednoga četvrtkom a kod drugoga nedeljom. Da živimo, brate!... — Nama izvolite svakad nedeljom, prihvati Ljubica živo.

Ko zna šta im je; pitaću Velju nasamo...« I opet Gojko sumnjivo mahnu glavom i stade sa nekom zebnjom pogledati čas jednoga čas drugoga gosta... Ništa!... I Ljubica se nešto ućutala. i uozbiljila... krije oči i ne gleda nikoga.

Naposletku jednoga dana osvanu i kod njih ustanovljena zadruga. Vlajko se sav predao toj ustanovi, i sve vreme što mu ostade slobodno van

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 113. Smilj Smiljana pokraj vode brala, Nabrala je nedra i rukave, Izvila je tri zelena venca: Jednoga je sebi ostavila, Drugi svojoj drugarici dala, A treći je niz vodu pustila, Pa je njemu tijo besedila: “Plovi,

Meti dvore, da praha nejmade, Loži vatru, da dima nejmade, Nosi vodu, da trunja nejmade, Jer ja nejmam sina neg’ jednoga, Nemoj ludo izgubiti glavu.“ Vrlo mudra Latinka djevojka Poručuje zagorkinji vili: “Svekrvice, zagorkinjo vilo!

I sokola na desnici ruci, Kamo l’ neće jednoga junaka! 206. U livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu

“ Ljuto kune Bogdanova majka: “Oj Moravo, vodo valovita, Što utopi mog sina Bogdana, Što ću jadna bez njega jednoga!“ 219.

“ “Ne da ujka, sestro, ni jednoga, Nego će se klati sa Turcima!“ 226. Oj đevojko, imaš li dragoga? — Imala sam brata i dragoga, Pak sam oba na

Gđe je jedan, ne ucvili majke, Gđe su po dva, ne rastavi braće, Gđe su po tri, uzmi po jednoga!“ To Stevane ne slušao majke!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Čuj, kako se ori pesma naša tvrda glasa, neklekla nikad, nesretna, al bijesno vesela, sa krvave obale jednoga naroda cijela. Da nije najlepše ljubav, već za grumen Sunca ubijati i rano umirati.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Oseti da mu je na duši lako i dobro, krv mu se umiri i on, kako mu se činilo, postade sasvim drugi čovek. Jednoga jutra, rano u zoru, kad se gora budila i ptice počele pevati, ustane kao obično, pomoli se Bogu, uzme svoj krčag pa

smrću niti grehom Večnom lepotom večitoga sklada— Kad alʼ iznenada— Idući putem kroz polja On sreta U raspadanju leš jednoga pseta... I, gadeći se, glas Petrov ga trže: „Ravi!... Strvina!... Obiđimo brže!...“ Al On zanesen svemirnom lepotom.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

k nama (a svakome se čini da je okrenut baš pravo na njega), iz koga će svakog trenutka da plane vatra i da pokosi jednoga od nas. Niko se i ne seća Đokića, već svaki veli u sebi: »Sad će... Sad će!

Seća se da je Gotfrid Buljonski duša prvog rata, ali se ne seća ni jednoga od ostalih učesnika u ratu... Ovo ga veoma uplaši i pobrka mu i ono malo reda što ga je imao u poznatim mu istorijskim

Jedan, kudrave crne kose, zažmirio očima, pa korača živo od jednoga zida do drugog i beleži stopama gradove koje je Džingis-Han pregazio, opisujući glasno junaštva i divljaštva njegova.

a ja... oni svetski izrodi, što nemaju druga posla no piskaraju po novinama, te misle da okaljaju besporočno ime jednoga dugogodišnjeg činovnika... hm... ne znam šta mu rekoh posle, ali mu tu kazah: »za zlato se rđa ne prijanja!...

Kad spremi sve što je kući za zimu potrebno on, jednoga jutra, oprosti se sa svima komšijama i ode u manastir. Nastupi ljuta brdska zima, kad se ledi drvo i kamen, a svu

Kad ogreja sunce, prođoh kroz Beograd. Opazivši neku gomilu na đumruku, siđem tamo i vidim da su to sve trgovci. Od jednoga doznam da su svi podneli ponovne deklaracije za sav espap koji su u minuloj godini preneli preko carinarnice...

Vinarski trgovci žurno vade vranjeve i čepove, a crvena tečnost kulja u Savu. »Šta je to ?« — pitam jednoga. — »Nećemo više da trujemo rođenu braću. Prosipamo ovaj otrov...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

) DANICA (sedne na njegovu stolicu i čita): „Evolucija jednoga društva zavisi često i mnogome od napora i podviga pojedinaca, kada isti podvizi harmonišu sa socijalnim potrebama i

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Tu sedi, na primer, s vama za stolom povazdan, a tek jednoga dana zebezeknete se kad vidite u novinama pismo na vašu adresu: Pogledate, pošto dođete malo k sebi, da vidite ko vam

A ko bi i mogao kod živoga Milisava?! Ono sve drugo — a veruj bogu — jedva da mu pandur bude. Svi graknuše ka’ iz jednoga grla na nj: »Ti čiča-Milisave, i već niko drugi!« — Phi! Baruština! Vandeja. I niko ni da piše, da protestuje!!

Gazda Đorđe kad je pravio, nije pare žalio. Naročito je pozvao jednoga molera iz varoši, pa mu je ovaj izmalao celu mehanu.

Namalo mu je iza kelneraja, onako pride, jednoga Marka Bočarisa u prirodnoj veličini sa užasno velikim brkovima, kakve smrtan čovek nije ni video a kamoli poneo!

militarizma i sluzi tiranije (a ovaj poslednji beše samo jedan grešan pandur), jeste, podviknuti im gromoglasno, kao iz jednoga grla: Dole sa toga svetoga mesta na kome nezaslužno sedite, vi Neroni devetnaestoga veka!

Tek odande lane! A to je zeljov jednoga odbornika. Doskora se Mića s njim lepo pazio i zabavljao. Naučio ga je onako matorog da preskače preko štapa na

I kakve je samo zube vadio! Jednoga je tako jedanput, prilikom ordiniranja, triput oko crkve onako kleštima vukao. Na svakom ćošku Mića stane, odmori se

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

blagorodne, tople kiše maslačak rastao sve više, više, išao sve dalje od ovog sveta, nadrastao je sva drveta, i jednoga je dana maslačak nežno dotakao beli oblačak.

SRBI Pođi do na kraj sveta, do najdaljih visova i grbina I tamo ćeš naći bar jednoga Srbina! Otkako, u šestom veku, krenuše hoda drhtava Iza Karpata — dospeše do najdaljih država.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Misterija jegulje 3 II. Prvi tragovi stvarnosti i rešenje jednoga dela zagonetke 5 III. Istraživanja Johanesa Šmita 7 IV. Dvadeset i pet godina krstarenja po okeanima 9 V.

U knjizi jednoga starog, prema slici u knjizi zaraslog u bradu i kosu srednjevekovnog kaluđera, iscrpno se pretresa taj dokaz i nalazi da

II. Prvi tragovi stvarnosti i rešenje jednoga dela zagonetke U sedamnaestom veku prirodnjak Redi prvi put je tačno zapazio tri osnovne faze u ciklusu razvitka

Šmit je tu, jednoga dana, uhvatio jeguljinu larvu, prvu na koju se dotle naišlo u Atlantskom Okeanu. Da bi se razumeo sudbonosni značaj

Kad je jednoga dana, u drugoj polovini juna, otvorio flašu, jegulja je iz ove iskočila i odmah počela puziti po stolu. Ona je u takvome

žive na dubinama manjim od 200 metara još mogu da vide slabu i nepotpunu sunčanu svetlost, lišenu crvenih, oranžastih i jednoga dela žutih zrakova. One što žive na dubinama do 700 metara vide još samo ljubičaste zrake, i to jako oslabljene.

Bilo je veliko iznenađenje za prirodnjake kad se 1861 godine raščulo da je prilikom vađenja iz Sredozemnog mora jednoga telegrafskog kabla, koji je dotle ležao potopljen i položen na dubini od 2200 metara, nađeno na kablu mnoštvo živih

bio Agasic, stajali zaprepašćeni pred tim bogastvom, ne mogući verovati da je sve to skupljeno i obrađeno za vreme jednoga putovanja.

Na ostrvu je i ona naišla na podivljala goveda, razmnožen i podivljali čopor napušten od jednoga negdašnjeg kreolskog naseljenika, koji se bio odselio na ostrvo Reinion.

Pošlo se iz velikog francuskog pristaništa Šerbur u koje smo se i vratili po završenom ciklusu putovanja. Tada smo se jednoga lepog letnjeg dana, krstareći po beskrajnom okeanu, prvi put našli na mestu gde se svake godine, u jedno isto vreme,

naslagama treseta na svima tim ostrvima i po stalaktitskim pećinama na njima, misli se da su ostrva postala raspadanjem jednoga većeg vulkanskog ostrva.

vrše migracije samo po ograničenim prostorima; tunj i jegulja su jedine ribe koje vrše dugačka okeanska putovanja, sa jednoga kraja zemaljske kugle na drugi.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Svagda graja bješe oko mene kada hoćah po gradu izaći, kao u nas bijele neđelje kad se krenu momčad u maškare. Da jednoga bi prijatelja, glavom sina Zana rbičića, svoga doma već ne ćah gledati, nego kosti tamo ostaviti.

Grbičić se meni kunijaše da su jednom žbiri i špijuni oblagali jednoga principa pred senatom i svijem narodom, i da su mu glavu otkinuli baš na stube njegova palaca.

OBRAD Ada što je nego maštanije! Ja sam čuo od jednoga đeda, u Boku su jedni dohodili iz Talije, ili otkud drugo, na naš pazar isti izlazili, pa viknuli cijelu

na muku bio đe prah gori pred oči junačke i đe glave mrtve polijeću — jošt takvijeh očih gvozdenijeh ja ne viđeh u jednoga momka. A nemaše jošt dvadest godinah. I što ću vi kriti, Crnogorci, živo mi je srce pokosio i našu je zemlju ocrnio!

BABA (drhtećim glasom kažuje) Kad se spravljah iz Bara ovamo, dok evo ti jednoga kavaza đê od paše za mene došao; povedi me na Skadar veziru.

A slijepcu oči ne smetaju, no se drži sve jednoga puta, kâ pjan plota kada se prihvati. VOJVODA BATRIĆ Da pričamo snove pri kretanju!

Više žalim pusta džeferdara no da mi je ruku okinula! Žâ mi ga je kâ jednoga sina, žâ mi ga je kâ brata rodnoga, ere bješe puška mimo puške.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Kratko i mirno sa sobom je svršila. Jednoga dana našli je u kupatilu mrtvu, sa presečenim žilama. Pa čuveni deda Sofkin, Kavarola.

Svi, iz celoga sela, kao da su od jednoga oca, matere, od jedne kuće, a ne iz čitavoga kraja. I onda one jezovite priče, za koje se u varoši znalo, verovalo,

Ali bi i to. Jednoga dana, pred mrak, dojuri konjanik seljak, planinac, dugih nogu, sa ašama na konju mesto uzengija i starim nekim, drvenim

Pandurović, Sima - PESME

REDOM... Svakog božjeg dana, možda i trenutka, Iz duše nam čili po prošlosti deo; I, po stalnom redu, vrh jednoga kutka Njenog, — pada sivi zaborava veo.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Riječka i Crmnička, otpraviše Gospodaru svaka po jednoga izabranoga sina svoga. Praćen glasovima zvonâ, duhovnicima u odorama, dvadesetinom glavara i svojijem perjanicima,

Jedine im dužnosti bijahu da budu jutrom i večerom na molitvi a iza molitve za opštom trpezom. Jednoga ljetnjega dana pred veče, mnogo seoske djece s Janom i sa sestrom mu, okupilo se u šumi, pod jednijem brijestom.

Pejo niti je htio zajma, niti da ga ko služi, nego naredi stopanici i snahi da se spreme e će s njim u grad, i odvoji jednoga junca kog će mu bratanići do dolje pognati, pa će s novcem što za nj uzme podmiriti sve troškove.

Pomenuše ih lijepi broj a o svakoj se čuda povijedahu. O Stani pričahu mediku kako je više od jednoga momka obalila, kako dobro baca kamena s ramena i skače. „Da“, zaključi medik, „vidi se, brate, vidi.

ni jedno svoje dobro; ni junaštvo, ni pamet, ni bogastvo, ni ljepota ne ostaje za vazda u jednome domu, no prelaze s jednoga na drugi!“ „Tako je, valaj!“ potvrdiše mu drugovi. „A da — što bi? pričajte ljudi!“ reče medik.

Ovako neću, vaistinu, no jednoga ti uzeti, a ne maknu li mi se s očiju, brstina će isto posle imati...“ „Ha da vražije sile!“ umješa se neki.

Kad se svi izrediše i pošto zvono presta, Vladika progovori: „Bajice! Zemlja je zinula da popije krv jednoga vašeg brata! Ja sam ovdje da u ime Božije, kao njegov sluga, i u ime svoje kao Gospodar vaš, pravdu dijelim.

“ reče serdar, pa se saže i potra ga po čelu. „Jednoga već poznaje!“ reče Ozrinić, sagnuvši se i ljubeći se s njim. „A kako si?“ „Dobro!“ odgovori Janko. „Crnogorac! Bogami!

“ „Ja sam malo pospao... Legoše li ljudi?“ „Eve sad!“ odgovori cura i sjede. „Ja nijednoga ne poznajem... Da, jednoga znam!“ „On mi je ujak rođeni, onaj postari čovjek!“ reče cura s nekijem ponosom. „Lijep čovjek!“ prihvati on.

Ja sam to još kao dijete slušao, ama vidio sam očima sinoć jednoga!“ „A, obilati, obilati!“ primjeti medik. „Kako obilati?“ „Obilati trbusi, ja!“ Svi u smijeh.

“ „Ama ko je on?“ „Ovo je najbolji moj prijatelj. Iz jednoga smo mjesta. Zajedno smo učili i odrasli.“ „A onaj drugi?“ „Ne znam!“ „A đe idu!“ „Ne znam ni to...

Osim što ćeš tijem mene umiriti, i nju ćeš izbaviti od zla. Ne od jednoga zla no od mnoštva zala. Oni će je udati za česova starkelju, ili će s njom u manastir, a ovako kad ti prispiješ, grof

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Retke su poslovice ovakve dužine: „Jedna koza okozi dvoje jarića, pa od jednoga koža dospe na bubanj, a od drugoga na jevanđelje“; ili „Međedu su uši izvukli dok su ga na med navukli, a dok su ga s

— Tko posrće, i padne. — Greh je grehu zametak. — Jedan greh rađa sto greha. — Jedna šteta sto grehova. — Grijeh jednoga sve selo plaća. — Grijeh najmanji zlo je najveće. — Dvared greši ko se grehom hvali. — Čiji gresi, toga i kajanje.

O SUDBINI — Ko se za vješala rodio, neće utonuti. — Jedna koza okozi dvoje jarića, pa od jednoga koža dospije na bubanj a od drugoga na jevanđelije. — Nema smrti bez suđena dana.

Doznavši to novi njihov subaša, zapovjedi da se danas zgotovi čast kod jednoga seljaka i tu da dođu svi da se časte i vesele a sjutra kod drugoga, i tako redom dok se svi ne izrede, pa onda opet

kojima je kazivao zaokupe s dokazivanjem da to ne može biti istina, onda spusti na devet, pa na osam, i tako doćera do jednoga; a kad mu ni to ne ćednu vjerovati, nego mu stanu govoriti da je on to previđeo, otkud onđe kurjak! itd.

— Za kućom nekakvoga čovjeka, koji je imao jednoga sina, dijete od nekoliko godina, bila pod kamenom u rupi zmija, koja je često izlazila, te se pred rupom svojom

Nekakav putnik dođe u jedno selo u kome je gospodar imao veliki prekrasan dvor, pa kod dvora jednoga svog roba uhvatio u jaram te orao na njemu.

4 Pitala baba nepoznato momče: — Koga tražiš, momče? — Jednoga čovjeka, pa ne mogu da ga nađem. — Bilo je nekad i žena i ljudi, moj sinko, ali ih više nema!

A ako ga ne udariš još jednom, onda i onaj jedan crkne. ANĐEO I ĐAVO Svaki čovek ima po jednoga anđela, koji ga čuva od zla i po jednoga đavola, koji ga navraća na zlo.

ANĐEO I ĐAVO Svaki čovek ima po jednoga anđela, koji ga čuva od zla i po jednoga đavola, koji ga navraća na zlo. Anđeo stoji čoveku na desnom ramenu, đavo na levom.

A gdje je to vrzino kolo, i šta je, bog bi ga znao), i ondje nekakvu osobitu knjigu čateći, nestane jednoga između njih dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), ali oni ne mogu poznati koga je nestalo.

3 Grlica je proso brala, K njoj dohodi drugo grle: — „Daj mi, grlo, jedno zrno!“ — Ne dam, grle, ni jednoga, Beše brati a ne spati! Ja sam brala, nisam slala, Po gori se ne igrala, U grm glave ne verala!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

d. Ali sve zaludu! on kaže: „Ja nju, ja ni jed | nu? Kad već vide, da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira, da javi govedaru, da će car da mu uzme kćer za sina.

Rasrdi se lisica, pa otide na tužbu, i kaza im, da će im dovesti jednoga carskog čoveka, koji će žito pravo razdijeliti.

Ispravivši se Međedović rekne: „Sad je buzdovan dobar,” pa ga zametne na ramo i pođe dalje. Idući tako nađe u polju jednoga čoeka đe je upregao u ralicu dva vola te ore, i došavši k njemu zapita ga eda li ima što za jelo.

što si ostala!” A kobila odgovara: „E, lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.

Posle toga počne sam putovati po svetu, i tako putujući za dugo, dođe u jednu planinu, i onde zanoći u jednoga pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao kazati što za devet zlatnih paunica. Pustinik mu odgovori: „E moj sinko!

” On uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti. Iza toga carev sin opet dugo putujući srete jednoga čoveka, pa ga zapita: „Za Boga brate! eda li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara?

” Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa sobom još dva hrta što mogu zeca u polju stići, i jednoga sokola što može svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde.

Sva trojica već dorastu za ženidbu, a otac ih ne ženi ni jednoga, jer je bio siromah. Onda reče najstariji k ocu: „Babo, hoću da me ženiš.

Svi su u dvoru mislili da će ga izvući mrtva iz sobe kao i druge prosioce. Kad careva kći pošlje jednoga od dvorana da vidi jeli on živ, i ako je živ, da ga dovede preda nju, dvoranin se začudi kad ga nađe u sobi gde sedi

” A ona im odgovori: „E moja gospodo! jedno mi je veselje, a drugo žalost: imala sam još jednoga sina pa otišao y svet i propao, Bog zna kako je i gde je.

” A ona mu odgovori: „Idi pa ga traži.” I u taj je mah nestane. Onda čovek pođe da traži Usuda. Idući tako dođe do jednoga sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuću i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: „Ovde valja da je kako veselje ili

” On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje. | Idući tako za dugo, najposle dođe u jednu šumu, i onde nađe jednoga pustinika, pa ga upita ne bi li mu mogao kazati što za Usuda.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ako li se ne nađe tako pogodan u vašem činu, onda vam je za oca uzeti nekog od kaluđera koji blagoverno živi, ali svi jednoga, i da se poučavate od njega, a da on sasluša one koji hoće da se ispovede i da daje svakome potrebno isceljenje.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

i pripoznanstva k bogu i roditeljem mogu se usejati i ukoreniti u jedno mlado srce črez sami jednodnevni razgovor jednoga čistosrdečnoga čelovenoljubivoga i razumnoga učitelja.

Između sviju nji[h] najbolje sam upazio jednoga koji u sredi sviju seđaše. Brada mu pokratka, okrugla, i vlasi na glavi bele kako sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka

I čini mi se“, priloži, „da ćeš u manastiru Komogovini naći jednoga sveštenika otuda s kojim možeš tamo poći. I samo ime Dalmacija poljubi mi se, aki bi prečuvstvovao u srcu da ću tu

Baš kao da su me pod arendu uzeli bili i kad bi[h] kod jednoga ručao, morao bi[h] kod drugoga večerati, niti je meni nadežda izbavljenija dozvoljena bila.

| III DRAŽAJŠI GOSPODINE MOJ! U tartani, s kojom pođem put Korfa, bilo je oko dvadeset korabljenika, svi Greci do jednoga, a ja grečeski nigde ništa; rasudite kako mi je moralo biti.

bi i radosno nižnjim lekcije izjašnjavali i neudobrazumiteljna mesta tolkovali, tako da svaki od nas imali smo ne jednoga učitelja, nego deset i dvadeset, koji bi jedva čekali da nas u čemu nastave.

baš ukraj varoši jedan manastirić Svetoga Nikole; deset kaluđera mo|gli bi u njemu lepo živiti, a nejmamo nego ciglo jednoga, jer mi Albanezi nećemo da se kaluđerimo.

On imađaše svoj kvartir u domu jednoga od prvi[h], u Beču među Greci, trgovaca, imenem Nikolaja Dimitrija Stojčo, kojega zaprosi dozvoliti mu da me primi pri

| Od svakoga imao sam na mesec po dukat; to je meni dovoljno bilo. Uzmem i za se dva učitelja, jednoga - za franceski, a drugoga - za latinski jezik.

U domu jednoga blagorodnoga gospodina, prvoga u gradu, zovoma Takača, vesma sam ljubezno primljen bivao i često u lepom društvu s oficir

U Bečkereku po slučaju dođem u dom jednoga blagoobraznoga gospodara, imenem Filipa Seljakovića, koji mi se kaže da je bližnji srodnik oca roditeljnice moje Krune.

Poznamo se i pocelujemo. Kći stričeva, koju sam pri sisi ostavio, ona sad domaćica i s[a] sinom velikačkim. Pitam za jednoga komšiju, čiču Mijaila. Nejma ga; davno se prestavio. Za drugoga, s druge strane, čiču Lazu - i on također.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

III IZBOR Bješe u početku jeseni. Jednoga radnoga dana, odmah sunčanom smiraju, Kušmelj i njegovi okupili se oko trpezice, na kojoj se dimljaše pura u drvenoj

— veli Šunda. — Ah, Isuse! Isuse! — uzdahnu dujo i stropošta se na stolicu, pak diže obrve, valjajući očima s jednoga na drugog. Stipan stade iza njega, a Kušmelj i Bakonja prisloniše se uza krevet.

Na drugoj stijeni višaše slika koja prikazivaše gomilu ljudi što sjede oko stola. Svi su bili kosmati i svi osim jednoga imadijahu njeki svijetli lopar oko glave. Pred tom slikom bijaše nalonja i na njoj otvorena knjiga.

On nagnu čašom, ali poslije jednoga gutljaja lice mu se zgrči i oči mu zasuziše, te zamanu čašom i udari njom po glavi varalicu.

Ona dvojica skočiše na Bakonju, ali snažni Kušmeljić zalijepi šakom jednoga i drugoga u tinji čas. Grgo dopade. — Šta je!? Zašta se tučete?

“ — Tako su baš lani poslali jednoga iz Primorja, te je crkâ od šiba — veli Kušmelj. — O Isuse! O Divice! O Jozefe, pravedni, šta se još na svitu neće čuti

Bolešljivi đakon Škoranca (pravijem imenom: Inoćentije Lovrić, sin jednoga obućara iz grada) poče mu pokazivati glagolicu. Povazdan Bakonja mrmljaše: az, buki, vjedje, glagoli itd.

— Baš nije loše da se ove budalaštine razglase! — reče on fra-Tetki nasamo. — Naši se ljudi više boje jednoga mrtvoga negoli stotine živi. A bolje po nas ako se prikovođani pripanu, osobito ove godine, kako je slabo rodilo!

„Kamo te, Bukaru!“ — „Ja? Je li? Evo me, ja! Pušti me, vire ti, da ispijem po lule! — odgovarao je obično. Jednoga večera zasijala mjesečina kroz omeč, bi rekao proljetnja je noć!

Kulaš prinjuši zob, pak poče valjati očima od jednoga do drugoga. Sluge, misleći da je već zgoda, povukoše konop za krajeve, ali konj ugrabi prije, te se prope odigavši

Iz crkve se isuka dugačka povorka fratara i seljaka. Nasta gužvanje i graja. Srdar i Vrtirep iđahu od jednoga do drugoga. Oko provincijala okupiše se gvardijanovi bratstvenici; oko Mačka — njegovi, oko Naćvara — Jerkovići.

Zatijem bi vra pokušao da zaspi, ali bi, najdalje do jednoga časa, ustao i počeo hodati po sobama, hučući i bobonjeći. Bakonja se učini kao da spava, ali ga vra probudi i zapitkuje

Ćosić, Dobrica - KORENI

Zbog tebe, nesrećnica, pati. Ukleo si je. Osušio se, jalovak si. Ne rađam ja tebi sluge. Pet sinova imam. Ej, pet! Jednoga ti ne dam za celo imanje.

Lomila je prste. Učiniće to zbog Đorđa. Za njegov spas. Mora. Dižući se, pridržavala se za stablo kukuruza. Jednoga dana i Aćim može da kaže: „Isteraj, sinko, ovu nerotkinju i uzmi sebi drugu ženu.“ A ja? U moravski vir!

Samo se jednom zbog toga naljutio. Sve su žene gadne, a ova Zora, mislio je jednoga dana kad je bio najmožda je i siroče. Ti siročići su najnesrećnija stvorenja. Vidi se da je iz sela.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Mogle su da žive udobno, gotovo srećno. I možda bi tako i bilo da se jednoga dana, na svemu što bi devojka dotakla, ne pojavi tanki zlatasti sjaj, kao da su vez ili čipka posuti zlatnim prahom.

— Vreme je da Zlatoprsta pređe u moje carstvo — reče jednoga dana Carica Istočnog carstva, s čijom se moći niko nije mogao meriti.

Zlatoprsta je vezla i tugovala. Beskonačnim joj se činilo njeno ropstvo, dok jednoga dana u kulu ne bi doveden mladi slikar čije je nacrte dvoraca i gradova trebala da izveze na svili.

Nikada tananiji nije bio njen vez. Ali, još više od veza slikara je očaravala lepota Zlatoprste. Jednoga dana on je naslika kraj jezera s rascvetanim lokvanjima.

« — devojčica je netremice zurila u plod, a vreme se vuklo kao kišne kapi niz okno. Pa, ipak, izlete iz ploda, jednoga jutra, koštica kao zlatna pčelica i slete devojčici na dlan. Drhteći, ona je proguta i istoga trena poskoči na krevetu.

— Tataga! Tataga! — pružala su deca ruke ka starici, a ova im se smešila i odlazila u šumu, sve dok jednoga dana ne niče priča da je Tataga čarobnica. Ko je Tataga i šta radi u šumi? Radoznalci su se za njom sve češće osvrtali.

ZVEZDANOVA TAJNA U najprljavijoj ulici grada, među čistačima i nosačima, pijanicama i beskućnicima, pojavi se jednoga dana dečak pred kojim su se svi i nehotice zaustavljali. Kako i ne bi?

Srebrna ruža bila mu je u mislima i danju i noću. Budio se od njena mirisa. Sav je treperio od njena sjaja. A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži. — Jeste li videli Srebrnu ružu?

Izgledalo je: večno će tako biti! A možda bi i bilo, da jednoga dana, Zlatousti ne naiđe na dete koje je izgaralo u groznici. Šta sve nije činio da mu pomogne, pa ništa!

— Gle, idu Plačko i Smejačko! — uzviknu jednoga jutra časovničar iz susedstva. Uzviknuo je to samo jednom, ali nadimak se sam od sebe prilepi za dečake kao mahovina

Čak je i izbegavao odlazak na obalu plašeći se susreta s Zlatnom krabom, čije je naredbe nemilice kršio, sve dok jednoga dana, udarivši nekog mališana, ne opazi da se sapliće o nogavice sopstvenih pantalona. »Verovatno se porub oparao?

Ali godine su prolazile i on poverova da je sve bio samo san. »San bio, san prošao!« —prošaputa jednoga jutra i zagleda se ka morskom dnu, iznenađen.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Kao da je svaki Srbin imao svoga Turčina: u razgovoru sa Turcima, pregovarači su predlagali jednoga; u razgovoru sa Srbima, vojvoda Luka Lazarević, drugoga.

Od toga spisa moguće da je ostalo nekoliko rečenica, sačuvano u pismu jednoga suvremenika, ali ni to nije sasvim sigurno.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

No svanu i dan žalosti. U Tihi Korintski Zaliv Stigoše jednoga dana sinovi gordoga Rima, Sa galijama svojim. A kad se kretoše dalje Uzeše i lepu Helu, i Hela otide s njima!

Pa jednoga dana kad se Gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode, I sa tvojih ruku panu gvožđa tvrda: Da pobjednu himnu slušam

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

se vječnost odnjihala, iz koje je u krila udrila, u beskrajni prostor ulećela, od svačijeh skrila se pogleda do jednoga koji sve proniče, - u opširno svetilište bića, đe s' rađaju sunca i mirovi, đe vjenčano biće s začatijem, đe se

Kći nebesna usliša mi molbu, i na desno krug poleta savi put jednoga mira velikoga: na sv'jetlom mu bregu počinemo. Svjetlošću mi vid očih poražen, veličestvom njegovijem čuvstva, te

Ljubopitstvo duhe besamrtne srojilo je oko mene krugom, al' pogledi blagi i pronicni jednoga se s mene ne micahu, u njim' sjaše sveta simpatija.

“ Usta angel na zefirna krila, povede me unaprijed malo kod jednoga istočnika malop „Tu ti sjedi i vode se napij sa bistroga toga istočnika; ona će ti upravo otkriti strašnu sudbu

Ko da s tobom, oče, silu mjeri? s tobom kome od jednoga slova ustrepeću bezdne i mirovi! Ah, presveti, milostivi tvorče, slabo naše usliši molenje za preblagost božestvene

dovesti će ljudsko pokoljenje do gluposti ove preslijepe da pohuli na nebesnu svjetlost, a da mračno ime obožava. Jednoga će sunca zrake sjajne šar dvižimi zemni osvjetljati: moć će ljudi sa svojega šara na uzano svoje podnebije viđet

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ali jednoga dana, ubrzo iza dolaska Apolonijevog u Aleksandriju, nekako posle 230 godine pre n. e., iznenadi aleksadrijske naučnike

Njutn zabatali svoje naučne radove, a njegova rasprava o računu fluksija osta nedovršena u fioci pisaćeg stola. Jednoga dana reče mu majka: „Ja sam, dragi sine, o onoj stvari dobro razmislila i raspitala se.

Lekari lakomisleno troškare dragocene životne sokove jednoga Lagranža, pa ipak je on više stvorio no ijedan drugi matematičar“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Rastali smo se po svršenim studijama, a jednoga dana pre ratova izvesti me da će da se ženi i pozva me da dođem dva dana pre venčanja.

nikakve sumnje da se on samo pretvarao da spava, jer sam i ranije bio opazio kako je, s vremena na vreme, krajičkom jednoga oka, kontrolisao stoje li njegove torbe od fine žute kože gde ih je ostavio.

Dakle dve i po godine docnije, jednoga dana, dobijem od njega pismo kojim me poziva da neizostavno odem k njemu, ako sam onaj stari; da mu je moja pomoć

Eto i on. To je sudbina svakog muža.“ Posle mi je pokazao jednoga gospodina vrlo uslužnog i dosadnog. „Za vreme okupacije bio ovde predsednik opštine i nije bilo većeg zlotvora od

Svima nam, istina, čini, sve nas pomaže, ima jakih prijatelja gore. Jednoga dana za vreme okupacije, ađutant Krajs-komande poslao vojnika kod šnajdera Andrejevića da mu ispegla pantalone.

Sve do jednoga jutra kad osvanu sneg na zauzetoj nekoj turskoj varoši i kad pukovski dežurni, sav uzrujan, dozva bataljonske i saopšti:

Sekula svoju majku nije upamtio, a u sedmoj godini saznade, jednoga dana dok se igrao, da mu je otac, štabovski trubač Jefrem Resimić, iako ni časa nije bolovao, umro nasred kaldrme

I tako do devetnaeste godine kad je postao opštinski dobošar, posle jednoga konkursa na kome je pobedio, i ostao na toj novoj dužnosti sve dokle je opštinski budžet imao mogućnosti da odvojeno

Tada ga pustiše, i teško ranjen u jednom od prvih većih sukoba, on se nađe u bolnici, iz koje izađe jednoga od onih strašnih dana kad potpun slom vojske beše nesumnjiv, i posle jedne operacije koja ga ostavi bez nekoliko rebara

umiren nadom da će mu to biti sasvim dovoljno do kraja, komandant očuva svoje dobro, uvek vedro raspoloženje, sve dok se jednoga dana ne dogodi nešto zbog čega umalo ne dobi izliv žuči ili ovom sličan napad.

, komandant me, na moju nesreću, oseti, pa me sa otvorenim krajičkom jednoga oka isprati do vrata. Ja kuražno iziđoh, a vrata zacvrčaše. — E sad, Stevane!

Raskomadana, sa svojim samostalnim političkim gradovima, ona je tako decentralisana mogla jednoga dana da postane tuđ plen.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

kontaminacija, još mi je i sada nerazdvojivo s njim vezan Miserere iz Trubadura, te ne mogu ni dan danas da se sjetim jednoga a da smjesta ne iskrsne i ono drugo: kad god i ma gdje slušao zvuke tog melodramskog Miserere, zvuče mi kao opijelo

Oštro mi se zasijecala u pamet razvezena vrpca na dnu dugih gaća jednoga, tačno sam znao broj dugmeta na prsluku drugoga.

— Ima — nastavi baba povinujući se mojoj želji čak i u padežu koji je bio postavljen u pitanju. — Ima... jednoga Bućka! Bistar djetinji smijeh kao srebrno zvonce.

Ali sutradan se opet vraćao. I, jednoga dana – skočio je. U prijepodnevne sate, oko deset i po. I to baš na ulicu a ne u dvorište.

(Kako li odahnem kad u mojoj lektiri nabasam na istomišljenika! Kad, na primjer, naiđem na vapaj jednoga: „Htio bih napisati knjigu bez sadržaja!

Trudio sam se da svojom riječi ne odmognem ni jednome ni drugome, i na pogled razočaranog lica jednoga od njih opozivao ono što sam maločas rekao, i naknadno ublažavao gdje mi se činilo da sam bio i previše apodiktičan i

A ja sam bio zadovoljan i tim što sam bio umjereno štetan i umjereno koristan i što nisam pretjerano ozlojedio ni jednoga ni drugoga.

— Mislite da je čovječanstvo postalo hrabrije? — Ne, danas se čovjek boji raka. Znao sam jednoga koji je dvadeset godina plaćao mise da bi umro od tuberkuloze. — Pa kako se svršilo? — Umro je. Od raka, razumije se.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Momčadija prebledela, pa niko ne diše; sve uprlo oči u popu, koji razgleda jednoga po jednoga, pa, vidi se, ni sam ne može da se odluči kuda će. Đurica beše, i stasom i lepotom, nadvisio svu momčadiju.

Momčadija prebledela, pa niko ne diše; sve uprlo oči u popu, koji razgleda jednoga po jednoga, pa, vidi se, ni sam ne može da se odluči kuda će. Đurica beše, i stasom i lepotom, nadvisio svu momčadiju.

Posle već popa dade jednome kadionicu, jednome crkvenu ikonu, a kmet i odbornici izabraše jednoga da nosi opštinsku ikonu Spasovo Vaznesenje.

Ni jedne misli, ni jednoga pokreta!... Najedared, usred toga grobnoga ćutanja, nešto oko brave na vratima zaklopara i vrata se otvoriše naglo.

Pred rupom iznutra ne beše ni jedne ciglje, ni jednoga većega parčeta od zida. Bilo je jasno svakome, da su drugi, s polja, zid provalili, da ih je moralo biti više i da je

Tom prilikom zapodenu se zanimljiv spor između Marka kovača i jednoga debeloga terzije. — More kakva pesnica, šta ti govoriš! Ja ću sad da se provučem ovuda — viknu Marko.

Istoga dana Vujo dozva jednoga svoga poverenika, dade mu nekakav nalog, pa se uputi u varoš. Na varoškom trgu nađe Simu kovača, svoga glavnog agenta

— Diži, sinovče, pa da vidimo kako knjiga veli. Apotekar nađe osmicu pik i podeli... Posle jednoga časa prođe ulicom Simo kovač i, došavši spram igrača, nekako se neobično nakašlja — polako, tiho, da nikome ne obrati

Miloš odbornik uhvatio u svom kukuruzu krmaču jednoga siromaška, izveo kmeta, te ocenio potru, pa sad prodaje krmaču. Ljudi, pozvani pozivom, došli da prisustvuju prodaji,

Osim poznatih nam Pantovca i Koste, tu behu dva čoveka u godinama ; jednoga je znao ceo srez pod imenom Mite Sremca. On se naimao u svakom selu na radove, ali se malo gde dugo zadržavao.

Uhodu poslaše da se prikrije negde oko kuće, da bi mogao paziti šta se tamo radi, a za njim poslaše jednoga od onih mladića, da se prikrije u kukuruzu, koji je odmah ispod kuće, da prima izvešća od uhode i da ih donosi društvu.

pogađa njene misli, baš u takvim trenucima iskrsne pred nju; pozdravi je nežnim osmehom, zaturi glavu veselo i prođe... Jednoga dana siđe Stanka na perilo sa rubinama.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I tako je ovde već sto godina proveo, pa je još uvek bio onako mlad kao kad je došao. Jednoga dana reče mu devojka: — Hajde, Petre, da vidiš moje pustare, marvu i svu zemlju moju. Petar pristane i pođe s njom.

Kad to starac vidi, digne se pa otide po svijetu. Idući tako, namjeri se na jednoga gospodina (a to je bio vrag). Ovaj ga pita šta traži, a starac mu reče da bi služio kad bi imao gdje.

Konj veli kobili: — Hajde brže! Što si ostala? A kobila odgovara: — Lasno je tebi: ti nosiš jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi ždrebe.

Najposlije car zovne onu istu badžu, pa će njoj sve kazati, a ona će njemu: — Imadeš u aščinici jednoga jabandžiju. On je onaj isti što ti je kćep odveo bio, ja sam ga odavno poznala.

Posle toga počne sam putovati po svetu, i, tako putujući zadugo, dođe u jednu planinu, i onde zanoći u jednoga pustinika. pa ga zapita ne bi li mu znao kazati što za devet zlatnih paunica.

On uzme dlaku od kurjaka, pa ga pusti. Iza toga carev sin, opet dugo putujući, srete jednoga čoveka, pa ga zapita: — Zaboga, brate, eda li si čuo kad od koga gde su dvori zmaja cara?

godina, jedan od njih dva reče ocu: — Tata, vidim da si ti čoek siromah i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa, i jednu sablju, pa odoh po svijetu: mlad sam, zelen sam, pa đe mi glava, tu mi hrana.

od njih dva reče ocu: — Tata, vidim da si ti čoek siromah i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa, i jednu sablju, pa odoh po svijetu: mlad sam, zelen sam, pa đe mi glava, tu mi hrana.

Otac bi bio jako rad oženiti svojega sina, ali ovaj se nije nikada ni u koju curu htio da zaljubi. Jednoga dana iziđe carević na prošetnju kraj mora, iza jedne šume, kad najednom ali ti ide po moru brod i na brodu otvoren

Kad su već cio dan putovali, sretu jednoga čoeka, a to je bio Oštar Dan. On ih upita kamo idu; oni mu kažu. A on reče malaru: — Ti, gospodine, hajde sad kući, a

Onda reče najstarija vila: — Mama, ovđe krst miriše. — Jest, kćeri, reče ona — carev sin i Oštar Dan idu tražiti jednoga kralja kćer, ali neće je naći; jer da znadu što ne znadu, lasno bi je našli.

A mati reče: — Jest, kćeri; carev sin i Oštar Dan vode kćer jednoga kralja; ali je se ipak neće užiti, jer otkad je carev sin otišao od kuće, njemu se čini da nema nego tri dana; ali tomu

Petković, Vladislav Dis - PESME

Jer jednoga dana, iz drugoga kraja, Noć i vetar bio, i duvao jako, Pa cveće i mladost umrli polako... Posle jesen došla na saranu

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

daleko od toga da su me smatrali glupim dečakom, ako je suditi po događajima kojih se ja još uvek dobro sećam. Jednoga dana gradski većnici su prolazili ulicom u kojoj sam se igrao sa ostalim dečacima.

Među poslugom smo imali i nekog razrokog momka po imenu Mane, čiji je posao bio da ispomaže na imanju. Jednoga dana, Mane je cepao drva.

vode u reci je bio samo dva do tri inča iznad brane i plivanje do nje nije bilo tako opasno, u šta sam se često upuštao. Jednoga dana uputio sam se sam do reke da u njoj uživam kao i obično.

sam knjige iz Javne biblioteke, koja je bila zapuštena i meni je povereno da razvrstavam knjige i izrađujem kataloge. Jednoga dana uručeno mi je nekoliko tomova savremene književnosti, koja se razlikovala od svega onoga što sam do tada pročitao

izbrišemo razdaljine između ljudi u svakome smislu putem prenošenja vesti, prevoza putnika i robe i prenosa energije, jednoga dana će se stvoriti uslovi koji će obezbediti trajno prijateljstvo među ljudima.

Bio sam duboko uveren da će se on pojaviti jednoga dana, tako da sam to sa sigurnošću izjavio svojoj sekretarici i asistentima.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

mojim pravim imenom, umesto podrugljivim ”gospodine”, kako su se obično obraćale starijem službeniku u mom odeljenju. Jednoga dana reče mi Džim: “Slušaj drugar, ti si zaplivao baš kako treba; devojke te zovu Mihajlo, baš kao što i mene zovu Džim.

” Druga diploma proizvela me je u građanina Sjedinjenih Država. Koja je od ove dve trebalo da budu svečanija? Kada sam jednoga dana prvi put šetao od Tvornice u Kortland strit ulici do Vol strit ulice da pogledam staru palatu Federalnog hola,

Na moja izvinjenja oni su mi ispričali kako je seljak Giga, koji je čitav život proveo u Idvoru, jednoga dana otišao u drugo selo na seoski vašar.

Omiljena tema mi je bila ”američko učenje o slobodi”. O tome se i govorilo i pisalo u štampi. Jednoga dana me je čak pozvao i veliki župan Torontalske županije, kojoj je pripadao i Idvor, prema novoj mađarskoj

A inače svečanost u Karlovcima bila je, u stvari, veličanstvena molitva u slavu slobode, koja će pobediti jednoga dana, kada se Južni Sloveni probude i ostvare ono što je prirodno.

Na moja izvinjenja oni su mi ispričali kako je seljak Giga, koji je čitav život proveo u Idvoru, jednoga dana otišao u drugo selo na seoski vašar.

Omiljena tema mi je bila ”američko učenje o slobodi”. O tome se i govorilo i pisalo u štampi. Jednoga dana me je čak pozvao i veliki župan Torontalske županije, kojoj je pripadao i Idvor, prema novoj mađarskoj

A inače svečanost u Karlovcima bila je, u stvari, veličanstvena molitva u slavu slobode, koja će pobediti jednoga dana, kada se Južni Sloveni probude i ostvare ono što je prirodno.

Izuzetni ljudi stvaraju izuzetna dela, ali sudbina jednog naroda nije određena prolaznim delovanjem jednoga, ili čak nekolicine izvanrednih ljudi, već neodoljivom snagom tradicija toga naroda.

'Da, zaista sam srećan i nadam se da ćete i vi jednoga dana doživeti taj osećaj sreće koji se javlja kad dajemo i poklanjamo,” odgovorio je veliki gospodar čeličana.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Eto, sada je trebalo potrošiti i ono malo što se zaradilo za blagoslovenih dana i što se mislilo za kuću prištediš. Jednoga mrkog dana, s večeri, začestalo sevanje i tutnjava.

Ne bi oni to bili uradili da ih na to ne nagna ljuta nevolja. ...Jednoga dana zla sreća namjeri na njihovu kuću u okolici poznatog trgovca Osman—efendiju iz Skadra.

im u dušu unosi malo pokoja, a čim otvore oči, gledaju u zraku što odozgo s prozora unilazi da im navijesti nastup još jednoga sumornoga dana. Ali jednoga dana nada da će vidjeti svoju kuću sine im u duši kao nigda dosle.

Ali jednoga dana nada da će vidjeti svoju kuću sine im u duši kao nigda dosle. Uzeše ih po drugi put na ispit, a ovoga puta učini

Nada im se neprekidno javlja, a život i mladost ne mogu da se odreknu svjetlosti i prostora. Pa kada jednoga dana uniđe mladi sudac da im javi da su prosti, jer su osle crnogorski podanici, — čisto obezumiše.

” Najposlije odredi da je, kad se pruži prigoda, pošalje u njeno rodno mjesto da se bratstvo s njome brine. Jednoga jutra kupi komad kruha i zaveže u maramu, podade joj i dvije šestice za put, pa je s društvom opremi put Crne Gore.

ponajviše o vojnicima što su po tvrđavama živjeli, oko kojih je bila najbolja paša, i kuda je gospodarevu stoku gonio. Jednoga jutra, u jesen, pošla je ona s njime, nosila mu je jelo za više dana, — a on je pred njom gonio ovce što ih gospodar

— Ima ih te su bolji od nas... —A zbore da su usilni? —Jesu tspodari im... Vidio sam jednom te jedan i udari jednoga nevješta... A meni začudo, kao mislim: kakav je to vojnik kad se pušta tući?

Poslije se on na paši sam vježbao, i nauči ubrzo sricati. Jednoga dana ostavi stoku. Gospodar bješe našao drugoga čobanina, a njega ostavio kod kuće da iz magaze iznaša robu i da

izdržavaše dok je za nju iz grada primao malu mjesečnu potporu, a kad mu je uskratiše, naputi je na službu u selu kod jednoga imućnoga seljaka. Ovaj odmah nađe posla curici.

Tri dana provela je u selu, ali misao bijaše joj na školju. Nikako da se već razumije sa seoskim momčićima. Jednoga od njih, koga dobro poznavaše, na u luci uhvati usrdno za ruku, kako je činila na školju.

Antica te zvukove toliko puta osluškivaše, pa i sada, iz navike, ustavi se ispod jednoga da odahne. — Što si se sneveselila? — pita je Marko i uhvati je za ruke da je k sebi privuče. —Pusti me!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

motivišu težnjom da se postigne izvestan uzor ili ideal ritmičke harmonije koji kao opšteprihvaćen – kao deo opšte vere jednoga doba – podjednako lebdi pred pesnikovim i čitaočevim duhovnim okom.

zvezde Koje je u živo srebro oblače („Kosova pesma“) Carica je ovde sama trava, ona koja će nad svakim od nas jednoga dana proklijati (zato je pobeda njena), a sluškinje su ovde zvezde koje je noću u svoje treperavo nebesko svetlo oblače

Mi smo ovde pre u prirodi nego u mitu i kulturi; u stvari, mi smo ovde u zaboravljenome, duboko zapretanome preklapanju jednoga i drugoga.

ulici, koja je pod tim imenom postala prepoznatljivi književni i kulturni toponim – imenom koje će joj se, nadam se, jednoga dana ipak vratiti.

veći broj denotativnih kao i konotativnih značenja, a to dekoncentriše stari pesnički svet, nagoveštavajući obrazovanje jednoga drugog i drugačijeg. Dve knjige lirike obavljene 1923.

I koliko god su u tom pogledu primamljivi i tajanstveni pesnici koji između jednoga i drugoga – između zamišljenog oblika i njegovoga konkretnojezičkog utelovljenja u stihu i celoj pesmi – uspevaju da

Bio je ubeđen da sledi logiku jednoga razvića koju vreme nalaže, i da joj služi. Kad se sa današnje distance čitaju Mišićevi polemički i kritički tekstovi,

Razlozi jednoga reda mogu se razaznati već u tonu kojim je ovo odbijanje izrečeno, a mnoge od njih autor je poimenice naveo.

koje danas izgledaju gotovo neverovatne, ali koje su, istovremeno, izuzetno značajne kao nezamenljivo svedočanstvo iz jednoga prelomnog trenutka u razvitku srpske poezije: novi sistem književnih konvencija koji je zamenio stari, kritičar nije

Kao što se glagolski oblik sruči funkcionalno razdvaja, ponavlja, a faktički se ne ponavlja. Kanda ekstaza jednoga trenutka nastoji da prožme i sažme sve reči u jednu jedinu, ali pri tome dolazi i do narušavanja ustaljenih odnosa u

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Ju, ju, ju! Eto kako će i glavu da izgubi jednoga dana. ANKA (dolazi s lavorom i bokalom): 'Ajde ovamo u kujnu da te umijem. RAKA: Šta će mi da se umijem?

ŽIVKA: Dakle, molim vas, pređite odmah na samu stvar. ČEDA: Stvar je u ovome, gospođo. Ja imam jednoga prijatelja, mladoga čoveka i čoveka od budućnosti.

dešavaju u Kini, ali je pravo čudo što se to isto dešava i kod nas i to u najvišim krugovima našeg društva, u domu jednoga našega mandarina”. (Govori.) E, ovo, jest, ovo mu ne valja. ŽIVKA: Ne valja, dabome da ne valja.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

dogoditi, i to bez ikakvih ograničenja, tako da se jednim pogledom može obuhvatiti sav roman kao celina, odnosno celina jednoga književnog sveta. 4 Stoga je zanimljivo pobliže videti šta to i kako Sofka unapred zna, predviđa i sluti.

39 Kod Stankovića se ovo pitanje pojavljuje iz jednoga posebnog ugla i, doduše, više na praktičnoj nego na teorijskoj ravni, ali zato nije ništa manje značajno.

duhu”; „Stil je, uglavnom, njegova glavna mana; a on je, da kažem jedno svoje skorašnje uverenje, najglavniji elemenat jednoga književnog dela”.

Na stil se i ovde i drugde često udara glasom kao na, kako Branko Lazarević tvrdi, „najglavniji elemenat jednoga književnog dela”.

Lazarević kad tvrdi da je školovana stilska veština „najglavniji elemenat jednoga književnog dela”. Ali mi takođe znamo da su već nakon prvog svetskog rata, kada je došlo do dubokih promena u srpskoj

Spoj jednoga i drugoga, pomenutog pritiska i gramatičkih odstupanja, njihova uzajamna zavisnost, to zapravo i predstavlja vid ispoljavanj

je, uravnotežena i - po postupnosti imenovanja likova od najdaljeg ka najbližem - prikladna baš kao zamislivi početak jednoga zamislivog romana u prvom licu. Sa Sofkom kao pripovedačem.

”220 Samo što ova java u koju se Rajić iz sna budi, i pred sobom vidi Čarnojevića, zapravo nije java, nego je deo jednoga obuhvatnijeg sna. Glavni junak dvostruko sanja.

može svaki put dovoljno jasno pratiti: da se izraženi predmet konstituiše zajedno sa sredstvima koja ga izražavaju, da jednoga bez drugoga nema.

Čitalac to najpre oseća kao muzikalnost; muzikalnost jednoga visoko stilizovanog govora. Intonacije koje su u tekstu dovedene u prednji plan stvaraju utisak o prozi Seoba kao

Iz jednoga takvog tipičnog opisa dajemo prvu rečenicu pasusa, koja sadrži prvi momenat, i poslednju rečenicu pasusa, koja sadrži dr

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

kuli njegova strica arnaut– ski prvaci doneli drugu besu, tajnu a obaveznu za sve: da ni jedan Arnautin ne zakloni ni jednoga Srbina, bio on sused, kum ili pobratim; bio on dobar kao pravednik.

Da Bog da majka ni jednoga kod kuće ne zatekla ako je ovo laž!.. A razume te što ne kukaš. Neka ti je prosto materinstvo!..

OKLOPNIK BEZ STRAHA I MANE Pred sami poslednji dolazak sultanov na Kosovo, 1911. godine, jednoga ranoga jutra prijavi nam mitropolijski kavaz nekoga molioca.

temenu ostao samo jedan srebrnasti pramen, prkosno uzdignut uvis, kao da svedočaše da ovaj starac ima i volju i krepost jednoga Vukašina Mrnjavčevića, iako je sad bedni rajetin u kraju gde reči kaurin gospodar daje težu pogrdu, nego što su ranije

Uzeli ga na oko svi. Imao je dva sina. Jednoga mu Turci pozvali u vojsku. Došao je u Gilane i plaćao i zakonski otkup i nudio mito punu šaku lira.

Obuvajte se, đeco, i čizme ovamo!.. A vi, gosti, oprostite na zanovijetanja jednoga porobljenoga krmskoga popa!.. Zabezeknuti Arnauti tek po njegovu izlasku pomisliše da bi ga trebalo stići i ubiti.

Ali sve to ukupno učinilo je da svet u njemu ne vidi jednoga mirnoga i u suštini čestitoga Arnautina, prostoga muslimanina koji je od te tako stečene vere živeo, no ohola i zla

Srećno je utekao i eno ga sad u Vučitrnu, ali ne sme nikom ni da se izjada. A njega, Selima, pozvali jednoga dana u opštinu sa obema ženama. Bio je tamo ceo medžlis i puno naroda, državni činovnik i sreski imam.

Do velikoratne najezde bio je vitez prema susedima: ni jednoga inoverca nije ni mrko pogledao. A kad je ispred Bugara utekao u planinu, na njegovu je kuću prvi nasrnuo čuveni Met

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

267 OPOMENA O NOVOJ GODINI 1888 270 NA NOVU GODINU 273 PESMA NAD PESMAMA 276 PESMA O RADU 278 IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA 282 ABUKAZEMU 285 ŽELjA ČITAOCU 290 ODA 293 ODA SNEGU 297 ODA KEČIGI 302 RIBOLOŠKE SITNICE 305 IZ KNjIGE PRAKTIČNE

I kad proklija jednoga dana, Pa se ostabli, pa se razgrana Sva ona ljubav, sva ona snaga, Sva ona težnja krepka i blaga, Poljupci oni iz

Suđeno je za sastanak naš: Na istini, bezbrenostitelne, Kud neslozi nije pristup dat, Gde pred licem Boga, svim’ jednoga, Duše gaje rodobublja žar. Tvoje „sutra“ tu će s’ da navrši. A šta čeka ovaj smeten bes?

Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. »Starmali« 1882. IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA I Tam’ u Baltimoru, dalekome gradu, Gde zverove vešto pitomiti znadu, Publika je rado u nekome cirku

trubadur, pesnik. filolog, naučnik koji proučava jezik i književnost jednoga naroda. fora!, usklik za odobravanje i izazivanje. friše-fire (nem.), igra s kartama. hrliti, žuriti, hitati.

Miljković, Branko - PESME

unazad vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje i zemlja koja ostaje verna smrti jer svet ovaj suncu nije jedina briga ali jednoga dana tamo gde je bilo srce stajaće sunce i neće biti u ljudskom govoru takvih reči kojih će se pesma odreći poeziju će

Krakov, Stanislav - KRILA

sa rešetkama platani su bili žuti, a u Svetoj Paraskevi mozaici iz V veka bili su tako divni, da se sada tanke usne jednoga plavoga vojnika smešile u snu. — Ukrcavamo se u zoru. Eh u ime Boga, — major se prekrsti, — izlazi se na front.

Potom se okrete na stranu, no još je dugo slušao isprekidani kašalj jednoga stražara. II U LOGORU Prozor od hartije bledeo je i postajao vidljiv. Čovek je protegao probuđeno telo.

i sve bliske smrti odleteše kao davni mučni snovi u zaborav noći, a ako su još ostale rane, one su bile tu da se jednoga dana dole u huci Soluna kaže: — Ranjen sam na jurišu, u samim žicama. Oh, kakvo je samo klanje bilo!

Kazimirov grob je bio nedaleko, ali su na njega zaboravili. I onako su tih dana opet streljali jednoga. Vojnici su primili vino i nedeljno sledovanje u duvanu. Celoga se dana šišali, brijali i prali košulje na potoku.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Razgovaramo sa njima. Dolaze iz Liverpula i idu za Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. „Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat? — pitam ga našim jezikom.

na čemu su nam beskrajno zahvalne; polazeći upadamo pogrešno u jednu odaju gde nailazimo na nežnu scenu između jednoga mladoga bračnoga para, brata i snahe malopređašnje lepotice. Mladi čovek skače sa postelje i ljubazno nam pokazuje put.

pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri puta sirenom, prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua pristali da rade na brodu jedino ako njihovo selo bude tako pozdravljeno.

Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda. Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj. Zove se Samba sedamnaest mu je godina, rodom je iz Bamfore, tetoviran je po licu.

Alkohol osim toga ubija još i poslednji polet njihovog duha. Čim sam stigao, uveče, odneo sam pismo gospođi Bede, ženi jednoga odsutnoga trgovca.

Sen Kalbr ubija potom iz puške i jednu, od tri jarebice, a srećom promaši jednoga zeca koji nas najpre sasvim smešno dočekuje, a onda se ipak na vreme seti da pobegne.

Međutim zakoni belih o tome ne vode računa; zakoni belih ne znaju da svi ljudi ne vrede podjednako, da život jednoga kaptiva, žene ili deteta vredi taman koliko da posluži životu odraslog člana plemena.

Ili će jednoga dana Blonde ogrnuti pantersku kožu i namaći na prste panterske nokte, koje drži sakrivene u šumi, pa sačekati prvoga

Ima nekoliko godina da je administrator Pruto načinio jednu veliku aferu povodom jednoga od dvanaest tajnih udruženja ovoga kraja. Ticalo se društvo Vihibi čiji su članovi činili prave pokolje u selima.

Izjavio je da je na gozbi bio dobio najgore delove tela, da su sa sobom imali i jednoga kuvara, koji sam nije bio fetišer, ali koji je doneo soli (so je vrlo retka i skupocena kod crnaca) kao i jednoga

i jednoga kuvara, koji sam nije bio fetišer, ali koji je doneo soli (so je vrlo retka i skupocena kod crnaca) kao i jednoga dečka koji je doneo vode i ložio oganj. I pored mučenja, nije hteo reći kakav ih je obred gonio da ubiju i pojedu žrtvu.

„Sad ću vam pokazati jednu crnačku porodicu, vrlo bogatu, domaćin je brat od strica jednoga kralja koga ćete u savani upoznati. On je fetišer i podigao je međ kolibama prvu građenju kuću u ovom kraju.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Zaječara ostao Osman-paša i tu se na brdu Kraljevici utvrdio sa 15 bataljona nizama, 2000 Čerkeza i 200 Tatara (iskaz jednoga zarobljenoga Tatarina), a sva se ostala vojska povukla iz zaječarske okoline i odstupa Nišu.

— Oće, bogme 'oće, mnogo ima proklete gadije — začu se neki starački glas iz gomile. Okrenem se i ugledam iza mene jednoga moga poznanika iz Cerja (selo u niškom pašaluku). — Otkud ti ovde, deda Stojane?

Poznati junačina, bugarski hajduk Ilja, bio je poglavica ove čete. On je u svome pesnatom dugačkom gunju išao od jednoga do drugoga i žurio ih da se što pre oblače. Poznavao sam se s Iljom, te priteram konja da se upitamo za zdravlje.

ura! To puca bataljon kneginje Natalije — ali na koga? Ura! ura! pr.. pr.. pr.. pr... Komarov posla jednoga konjanika da vidi šta je.

U prvim redovima nema ni jednoga oficira; nekoliko narodnih starešina više viču zbunjeno, no što komanduju. Turke nismo iznenadili, oni su nas dočekali

Posle vrlo uznemireno dozva jednoga ruskoga oficira iz svoje pratnje, pođe s s njim uporedo uz drum i nešto mu je živo govorio i pokazivao rukom na kosu.

Borba oko Tešice jednako je trajala; ranjenici su jednako prolazili. Posle jednoga časa, na kosi, gde smo ugledali osam simetrično rastavljenih predmeta, ukazaše se guste, crne kolone i počeše se

Kako u ratu zadivlja narav! Kako je tu čovek bra na zlo, pa i protiv rođenoga brata! U mirno vreme na prostu zapovest jednoga starešine ovako se što ne bi moglo desiti. U šumatovačkom šancu nađem ceo štab.

gde se u slučaju povlačenja imaju skupiti sve trupe, opet zato, kad sam tamo došao s artiljerijom, ne nađoh gotovo ni jednoga pešaka. Odmah sam razaslao sve konjanike i trubače što su mi bili pri ruci da sviraju zbor i da skupljaju rasutu vojsku.

Reklo mu se da ne puca, da ne probudi đenerala, pa ce čovek poslužio hladnim oružjem. Malo docnije pronesoše jednoga ranjenog vojnika. Šta je? Gađajući svinje neko ga u šumi ranio.

Jedni su krivili i osuđivali đenerala za preranu smrt jednoga valjanog oficira; drugi su zamerali pokojniku za njegovu suvišnu osetljivost.

o smrti majora Velimirovića, i izrazio mu moje čuđenje da je pokojni Velimirović tako jako primio srcu reči jednoga đenerala, o kome ni sam nije imao bog zna kako visoko mišljenje, g.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Čuli smo još jasnije pucnje topova. Bog bi znao šta ovi artiljerci gađaju po noći. Sa jednoga uzvišenja ugledasmo i jednu našu bateriju. Blizu smo položaja.

Setio sam se. Braniću se! — Svetislav se nasmeja, jer je video da su oni okolni očekivali nešto drugo. — Uputio sam jednoga da mi nađe neku pušku. Stotinama je ležalo na svima stranama.

To, istina, kažem sada. Ali onda pogled mi je slučajno pao na prljave noge, pa se ta slika veza sa predstavom jednoga leša čije su noge bile isto ovako blatnjave, i najednom sam osetio neko uznemirenje.

Bio je pun mrtvih vojnika. Valjda su se tu sklonili pa su ih Bugari sa visine sve pobili. Prislonio sam glavu na jednoga mrtvog i mislim, gde li može biti ta moja rana. Cela mi je noga oduzeta.

“ Onda su se ređala latinska imena rana na njegovom telu. Imalo ih je deset. Gleda jednoga dana tu listu potporučnik Pera, zvani „Đevrek“, i nasmeja se. — Bre, bre... šta se izmotavaju ovi lekari.

Ali je čudnovato koliko ti ljudi malo polažu na svoje pale drugove. Sećam se jednoga primera. Počeli su da ih zakopavaju, pa su ih naposletku ostavili poluotkrivene.

Ispred nas je išao jedan vojnik, koji se pomerao u skokovima, od jednoga drveta do drugog. Sunce je bilo pri zahodu, kada smo stigli na izlaz klisure.

A-ha! Naredio sam kaplaru da dopuzi do samog izlaza i osmotri levo i desno. Mi smo ostali u blizini iza jednoga povećeg kamena. Najednom pripucaše puške i oko nas zaprpori. Mi se pribismo na zemlju. Tu su, dakle.

Mislim se... ako naiđu, zariću bajonet i gotovo. Ležeći okrenut zemlji gledao sam jednoga mrava kako žurno mili. Jednim drvcetom zaprečio sam mu put. On pođe u stranu. I s te strane preprečio sam mu hod.

Zatvorio sam oči i naslonio čelo na stisnute pesnice. Osećam miris zemlje. Setio sam se jednoga leša čija je glava bila zarivena u zemlju. Odmakao sam naglo glavu... Drvo se više nije videlo.

Malo zatim sruči nam se na glavu čitava reka od kamenja, te se sabismo u gomilu. Odnekuda nose mrtve. Jednoga udarila u glavu pa mu oko iskočilo. Zatim smo pretrčali jedan nezaklonjen prostor. Bio sam već sav mokar od znoja.

Ljudi su prilazili polako i zbijali se u gomilu. — Kamo tebi bajonet? — zapitao sam jednoga. — Prebio mi ga kuršum, gospodine potporučniče. Neki zaostali na onom kamenjaru i obavijaju zavijače.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

je i ne znati, jer često lažu: jedna od njih, sročena u mračnoj redakciji Srpskog naroda, ovako je, godine 1873, kaljala jednoga od pesnika ove Antologije, Jovana Subotića, tada miletićevca: Crn đavo, a crn vrag — Post'o Jovan narodnjak, Pa se

Lepo slušat kako zuji Breg, dolina u oluji Cevštine kad bljuju strah, Brata našeg za jednoga U sražen’ju ub’jenoga Zreti sto ih past u prah.

Ona mlada mislila se: — Poljubiti, to se mora, Ma jednoga ma drugoga, Najbolje je najlepšega, Najslađe je najmilijeg.

11, str. 144—50; naslov sam joj stoga morao dati ja, istrgavši dve reči jednoga njenoga stiha. Samo pismo, vrsta komentara postanku i svrsi pesme, glasi: „Visokopočitajemaja gospože Kumo!

43—4, jer onde jedanaestogodišnja mala Ljubica, pošto je jednoga dana bila u društvu izvesne gospodične S. i vratila se odande ogorčena, beleži u svoj dnevnik sledeća razmišljanja:

” Pesma je docnije još jednom štampana, valjda da bismo saznali tačan datum njenoga postanka, a na osnovu jednoga Milutinovićeva rukopisa, u Letopisu Matice srpske za god. 1864, knj. 109, str.

Branković, a to bi valjda mogao biti Avram Branković, opskurni prevodilac nekolikih geografskih udžbenika i jednoga kukavnoga Boja kod Navarina, za koga inače znamo da je pisao i stihove. (O Avramu Brankoviću v.

u štampariju Arse Pajevića, koji je kao izdavač Nevena i Starmalog stojao u živahnoj prepisci sa Zmajem, — saopšti mi jednoga dana pokojni Pajević kako mu Zmaj piše i moli ga da mu nabavi Slavjanku, almanah srpske omladine iz godine 1847.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

ĐURAŠKO: Ti si oplakan — možeš ginuti! (Biju se. Stanojlo pada mrtav.) KAP. ĐURAŠKO: Tako da mi je sve — Baš do jednoga sve istrebiti, Da nema više take nevere Od kojih će se zemlja stideti, Što ih na crnim grud’ma ponese Da svojim

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Jer, jednoga dana umalo ne propali. Tako se govorilo, mada se to nikad po njihovoj kući nije osetilo ili videlo. Deda Mladenov, posle

Samo zna da usled zlokobljenja, slutnje, toliko se jadan oseti da čisto malakše. I naslutio je. Ali mu najteže bi kada jednoga dana dođe njen otac i, kao uvek, snebivajući se, bojeći se da mu nije na dosadi, zadržava ga od njegovih, drugih,

Tako je i tada. Jednoga dana došao i počeo da mu priča, upravo da ga moli. Mladen se nadao tome. Nadao se da će i to jednoga dana doći, da će

Tako je i tada. Jednoga dana došao i počeo da mu priča, upravo da ga moli. Mladen se nadao tome. Nadao se da će i to jednoga dana doći, da će čuti kako nju, Jovanku, udaju za nekoga. I bio spreman.

nešto toliko godina spremano, iščekivano i sa zebnjom čekano, gledano kako s dana na dan sve bliže, jače to dolazi da, jednoga dana, dođe, desi se i sve, i Mladena, i trgovinu, i kuću, i rodbinu preseče, poremeti, zaustavi i povrati ih natrag

Ćipiko, Ivo - Pauci

Radi, vraćajući se iz crkve, učini se kao da se oslobodio jednoga nametnutoga tereta, veselo gazi snijeg, pali iz hajdučke kubure i prilazi curama gdje srebrni đerdan zvekće.

I nikada ne bi mira bilo. ... Jednoga vedroga zimnjega dana, kad ni suncu led ne popušta, Nikina se bolest pogorša, rekao bi: sada će umrijeti.

I eto, ne možeš zakonu pobjeći. — I, brojeći novac, veli bilježniku: — Čudo je ovo, da je i po vražjem zakonu! Jednoga vedroga dana, ljeti, jutrom vraća se Rade, u planinu nad selom, da pregleda ostavljena goveda i kobilu.

Ali joj bijaše sve utaman! I cura dizaše se svakog jutra iz kreveta nezasićena, zamorena i zlovoljna. I jednoga dana, ne rekavši nikome ni riječi, odbjegne ga. Ilija toga jutra opazi da je nestade i pohita za njom.

— veli Rade smijući se. —Zagrijala se, a? Čekaj, sada ćeš se ohladiti. Idi samo za mnom! Obima rukama odgrne grane jednoga drveta na dohvatu. —Sagni se! — veli joj i, uhvativši je za ruke, povuče je za sobom u pećinu.

A veli se: „Iza boja kopljem o ledinu!” I, zanesen tom mišlju, sa zažagrenim očima jednoga jutra uniđe u pisarnicu gospodarevu. Dok ugleda gospodara, javi se: —Gospodaru! —Zdravo, Ilija!

I, sjetivši se nečega, živo nastavi: — Vidiš, oče, ja se baš sada u vojništvu namjerio na jednoga primorca, pa čuj kako on procjenjuje vrijednost zemlje: veli, treba računati i svoje nadnice što se u zemlju ulože, i

Napokon, jednoga jesenjega dana našlo se u kući Ilijinoj Radino muško dijete. Iako nije bilo velike studeni, cijeloga dana u kući gori

A jednoga popodneva, kad je Rade zateče kod seoskoga bunara, taman na onome mjestu otkuda je one noći povede u kolibicu, s malim

A bila je ona godina rđava, dvovjerna; ranije mislilo se biće plodna, te poslije izdade. Između dva kruha, kad jednoga nestajaše, a drutome ne bijaše se nadati, ljudi se zabrinuše; bilo je muških što, da odole gladi, stavljahu ispod pasa

Ilija se primiri nakon toga. Ali malo vremena iza Radina vjenčanja zakonitim putem, jednoga ljetnjega popodneva odbježe Cvijeta po drugi put od Radivoja, ponese sobom svoj curski kovčeg, pokupivši u nj sve svoje

izmaglicom, dozrijelim plodom što se zemlji sa giba, a nad njim ćuti još sjenom obastrijeta litičasta planina. ...Jednoga od tih dana zavadi se Vojkan Vujić sa Ilijinim bratom, Petrom, radi štete u polju, i Vojkan tuži Petra općini u varoši,

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

To valjda i nije bila nikad neka naročita tajna, kako smo mi ponekad skloni da verujemo. Obreo se on tako jednoga dana pred Laušem.

No učinilo im se to ipak preterano, jer je neprilično jednoga vojnika nazivati tako pogrdnim imenom, pa su izbacili iz imena Dandara slovo n, tako da je njegovo krajnje ime ostalo

Udobnost i komocija nikako ne smeju biti narušene. Kome je istina potrebna? Kome je potrebna čistota vere? Možda će jednoga dana Dorotej biti slavljen kao svetac, a Nikanor kuđen kao zlobnik. Sve je moguće među ljudima. Dimitrije Najzad! Kiša!

Lovina im je došla na noge. Nas smo trojica ovde i jednoga će sigurno odabrati kad smo im već pri ruci. Koga? Matiju? Matija je odista lep, mlad i jak.

Imao je sve osim jednoga. Imao je stas, lepotu, snagu. Ali nije imao strpljenja. Nije hteo da čeka. Svoju dragocenu čednost izgubio je onog

Pa šta se buniš, imenjače, reći ćeš, zar se nisi jevtino provukao. Bilo je dogovoreno da jednoga nosiš celo pre podne a drugoga celo popodne. Doroteja si nosio svega dvadesetak koračaji i momak je sam sišao.

Prvi je umeren i razložan, s njim sam vrlo brzo došao do jednoga gledišta. Drugi je, naprotiv, prek i isključiv pa je ostao pri svome da crkva ne može da pljuje pa da liže: ono što se

Nikako to nije ličilo na razgovor između jednoga muškarca i jedne žene, i nikakve tu prikrivene strasti i želje nisam primećivao.

Ilić, Vojislav J. - PESME

prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda budi, Vencima proletnjeg cveća nevine kiteći grudi! Jednoga toplog dana, pod senkom mirisnog hlada, Na svome cvetnome tronu štedra je sedela Lada.

Pod čudnim i žarkim nebom, gde varoš Kordova cveta, Junački Omajid—Rahman iskrsnu jednoga leta. Muhamedanske Mavre on živo skupljati pođe, Obori kalifat stari i na tron kordovski dođe.

“ I čuvši besedu ovu, i pojmiv dubinu jada, Svi smo mu za pravo dali, i svi smo pljeskali tada. Redaktor jednoga lista, s dovoljno nervoznom minom, Promumla kroz zube nešto, držeći bocu sa vinom; I odmah posle toga, za dokaz

Sećam se jednoga dana, - opet je pri čaši bilo, I tu se prilično jelo, al' mnogo više pilo Svaki je zborio glasno o stvari kojom se

No svanu i dan žalosti. U tihi Korintski zaliv Stigoše jednoga dana sinovi gordoga Rima Sa galijama svojim. A kad se kretoše dalje, Uzeše i lepu Helu, i Hela otide s njima!

kapi, da usne okvase samo I straže stradahu tako u mraku i dolini, I zvonko padahu s glava bakarni šlemovi njini. Jednoga dana Azok naredi vojinstvu svome, Da sekirama oštrim svu šumu seku i lome.

I slika čudesne žene Iz hladne, mramorne grudve iskrsnu jednoga dana. Silvije zamišljen stade. U pomračenome umu On je budio slike od rane mladosti svoje, On se je sećao lica što

1887. AMOR NA SELU 1. U jednome mirnome selu, daleko od naših strana, seoski pijani kravar uhvati jednoga dana Amora, božije dete... Jutro je stajalo krasno, I svetla, jutarnja zvezda na nebu treptaše jasno.

Žega ga sustiže potom, Da posle jednoga sata pod kućnim ležaše plotom Bez svesti i saznanja. 2. Podne je minulo kasno, I već na tavnom nebu sunce se gasilo

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

A pred nama stoji jedna jedina. Dozvolite da je premerim; njena kvadratna osnova ima u opsegu 500 koraka. Sa jednoga njenoga ćoška vode u vis udobne stepenice, bolje reći kosa ravan ili rampa, ograđena masivnom balustradom.

Dvadeset hiljada kilometara! Koliko je to? To je šetnjica od jednoga Zemljina pola do drugog, ili najveće otstojanje što ga mogu međusobno imati dva mesta na Zemlji.

iz ničega stvoriti; energija može menjati samo svoj oblik, ali ne svoju količinu; ona se može samo pretakati iz jednoga suda u drugi.

Da navedem o tome koji konkretan primer. Jednoga dana stajao sam, pri projektovanju građevina za vodovod jedne varoši, pred zadatkom da konstruišem jedan toranj od

To je počelo ovako. Pre mnogo godina, sedela su, jednoga večera, dva prijatelja, mladi jedan naučnik i jedan, još mlađi, pesnik, u jednoj poznatoj beogradskoj kavani.

Stanković, Borisav - TAŠANA

već iz ljubavi, kao brata, a najviše iz sažaljenja što sam siroče, sam bez igde ikoga, što od begovske milosti živim dok jednoga dana, ko zna u kojoj mehani i pod kojim ćepenkom u čaršiji, ne naću me mrtva. (Uzrujano Nazi): Slušaš li?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Na kapslama za metke je spavalo dete sve dotle dok jednoga dana ne pokaza veštinu da kroji i šije devojčicama za lutke. Puškari ga onda isteraše.

Postade vezilja. „Treba samo da počne vesti za crkvu, i onda se zna da će plesti sede.” Seti se jednoga dana majstorica Ristana — „Došlo mi kao u san” — nekog lekovitog blata kraj manastira u Sandžaku.

stolicu i vodu i lek, ulazi da vidi mater, i onda odlazi na ostali domaći posao kao da nikad drukčije nije ni bilo. Jednoga dana stiže vest da je Rista pomilovan s tim da za četrnaest dana napusti mađarsku teritoriju.

Sve to bila je neka vrsta otmene bogataške karakteristike, nekog tobož plemićskog stradanja. Jednoga zimskog jutra, nađen je Petar u svojoj sobi dosta teško ranjen, a starac u svojoj, vezan i zaptivenih usta.

Tek je jednoga dana osvanuo preobučen; dobio nove knjige i potpun pribor za školu; pokazano mu bilo mesto za gospa Nolinim ručavnim

Sve na isti način, bez jasna i vidna otpočetka, jednoga je dana nestalo iz Srbine sobe gospa Nolino „knjigovođstvo”, a stvorio se u tom uglu još jedan krevet, i uselio se u

U kući je važilo da Luka, mlađi, hoće da stigne Srbu, starijeg, i bude s njim u istom razredu. Srba je međutim jednoga dana saopštio svojoj pomajci: da tu ima i župnikovih računa.

Gospa Nola se trže, ali se ponovo zanese. Nekoliko dana, pa i noći, trajalo je to fantaziranje. Jedva, jednoga jutra, ona oseti da su iščezli poslednji otrovi bolesti i nestale sve magle raslabljenosti.

Na sreću, jedna se kći udala, za „Turčina”, trgovca iz Soluna, jednoga od trgovačkih prijatelja oca njezina. Kuću su morali prodati, i onda je gospa Nola troje zaostalih ukućana poslala na

Ali kako se na salašu niko tome nije divio, jednoga dana je zatvorila klavir, zaključala ga, i počela materi da pomaže, i pokazala se odlična u novom poslu.

” — pitali se ljudi na pijaci, po radnjama, i na društvenim sastancima. Na gospa Nolinu molbu, otišli su jednoga dana inženjer i doktor Mirko: „Da pametni ljudi nađu uzrok i smire svet”.

Deca mi plaču, a i ja sam mrtva od straha. — Znači, Nato, da Bog hulitelju još nije oprostio greh. Ali jednoga dana ćemo doživeti i to, jer je Bog milostiv i veliki — tešila je pop-Tominica grobarku. Nikada se to nije doživelo.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Sećam se, na primer, jednoga slučaja kojega sam ja savremenik i svedok a koji sam zatim prerađen čitao u biografiji. Lirski pesnik N. N.

svetu pribirati pokojnikova pisma, školske svedodžbe, priznanice i sva druga dokumenta, pa ih zatim, sa istrajnošću jednoga pasioniranoga islednika, dešifriraju, komentarišu, objašnjavaju, obrću reči, premeću rečenice i, na kraju krajeva, na

Ja se, na primer, sećam biografije jednoga našeg zaslužnog čoveka, priznatoga naučnika, profesora Stojana Antića, koja je u svoje vreme bila sasvim uljudno

Znao sam i jednoga uglednoga naučnika našega, kod kojega je bojazan da ostavi pismene tragove posle smrti postala prava manija, tako da

Kako je Lulu došlo do toga otkrića, to ni dan danas ne znam; sećam se samo da mi je jednoga dana šapnulo: „Ti si muško!“ na što sam se ja strahovito zastideo.

Osećao sam potrebu da joj se, uime prezrenoga umetnika, osvetim. I kada sam se jednoga dana našao sam u sobi, izveo sam pravu vartolomejsku noć.

Gospa Stanka je bila jedna mlada, otmena gospođa, prijateljica naše kuće, koja nam je češće dolazila. Jednoga dana, kada sam zapazio na njoj izvesnu prošenu, postavio sam materi pitanje: — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh?

A jednoga dana, baš kad je na dnevnom redu ministarske sednice bilo pitanje da celokupna vlada preskoči plot Miloša pekara i da mu

Slučaj, koji nam je Mešulam izneo a koji je uostalom i svima nama bio poznat, bio je ovaj: naš plovan provukao se jednoga dana ispod plota i otišao u susedno dvorište u trenutku kad susedni plovan nije bio među svojim plovkama.

Tu brigu pokušala je moja tetka da ublaži time što bi zavirila u moju budućnost i stoga je jednoga dana otkinula končić sa moje košulje, dala ga vračari, ova ga bacila u pun tanjir vode, promešala vodu štapićem i

Time se, uostalom, svi roditelji vrlo rado zanimaju, određujući unapred sudbinu detinju. Sećam se jednoga moga kuma, koji je imao tri sina, moje drugove, kako je vrlo često govorio: — Ovaj mi je mudrica, njega ću u

O mojoj sudbini vođen je naročito jedan opširan razgovor, posle jednoga burnoga dana, kada me je opštinski pandur, zbog neke sitnice, doveo za uši kući pa majka tri puta očajno uzviknula:

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Naša je artiljerija tukla bez prestanka njihovu pešadiju i držala je još uvek na izvesnom odstojanju. Jednoga dana javi nam se jedan pešak: – Pomlati nas njihova artiljerija i ostade nam žalba što ne možemo da se naplatimo

Sa jezom smo pomišljali na onaj dan, kada će nastupiti „premijera“ — kao što reče potpukovnik Petar. I jednoga dana, septembra meseca, kao da se zemlja prolomi. Ama na jedan mah.

I jednoga dana, septembra meseca, kao da se zemlja prolomi. Ama na jedan mah. Na prostoru od jednoga kilometra padao je čelik praiskonskim besom, uz grmljavinu, rijući svaku stopu zemlje. Slabi zakloni leteli su u vazduh.

— Veličanstvo, nemojte se izlagati... — Zar i ti?... E, moj doktore... Zemlja će lako naći jednoga kralja, a još lakše doktora... Ali danas je teško pronaći redove...

Bilo je i pijanih. Priča se da su upali u kuću jednoga narodnoga poslanika i sve razneli. — Bolje je da raznesu naši vojnici, nego da padne Nemcima u ruke — pravdao je neko

Malo podale grupa ludi sa fenjerima. Drali su jednoga vola. Kažu, poginuo od mitraljeza sa aeroplana. — Ovaj se narod ne može krenuti milom, već samo silom!

Ali ga Luka preduhitri, i sa revolverom u ruci, sav narogušen, razdra se: — Preturaj kola! Preneražen postupkom jednoga poručnika, potpukovnik je stajao zgranut i bez ijedne reči.

A sunce blago sija i na dogledu js ogromna ravnica. Preda mnom je stajala sa strane puta grupa ljudi oko jednoga čoveka, obučenog u stari šinjel bez one „šlinge“ pozadi. Paćeničko lice njegovo okruživali su crna brada i brkovi.

Ovaj događaj na drumu jako me je dirnuo, i da ti ga baš ispričam. Dok smo bili još u Ćupriji, naiđu jednoga dana meštani u naš bivak i dovedu jednoga mangupa konja. Vele, sigurno je iz našega puka.

Dok smo bili još u Ćupriji, naiđu jednoga dana meštani u naš bivak i dovedu jednoga mangupa konja. Vele, sigurno je iz našega puka. Ulazeći u bivak, natrapaju baš na komandanta diviziona...

Taman sam uzeo spisak, kada se vozari u konjušnici uzmuvaše i odmah dođe kaplar pa mi izjavi da nema jednoga konja, i to baš onoga koji stoji vezan pred divizionom... E sve mi se prevrte... Zapitah, gde je podnarednik...

Vozari su ležali mrtvi između konja. Jedan prednjak bio je preturen. Za nama pripucaše. Podnarednik Žika dojaha jednoga konja i reče mi da se popnem. Kakvo uzjahivanje! — Beži što pre! — viknem mu ja, jer počeše da pršte kuršumi oko nas.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Koralna grana seti se koja je, takođe sanjala da ode u Gornji svet. Toliko je o tome mislila da se jednoga dana otkinula od dna i s talasima krenula u visinu.

Vide li ga ko? Ču li? Ježio se mališan pri pomisli da bi ga mogli zaustaviti, ali suncokreti su spavali, svi do jednoga! A trave? Spavale su i trave.

Tako je od tuđeg smeha i svoje tuge počeo da živi Drvoseča, nadajući se, ipak, da će se jednoga jutra probuditi sa svojim starim licem, ružnim, istrošenim, ali svojim. Je li čudo što su mu buđenja bila najmučnija?

Ali, žena je verovala u svog sina. Čak je počela da mašta kako će on jednoga dana stvarati čuda. Zar nije, mimo sve dece, iz suze rođen? Ali, mališan se plašio dece.

Ali, mališan se plašio dece. Među njima, u školi ili na igralištu, osećao se kao među nekakvim surovim džinovima. Jednoga dana zaplaka i odbi da i dalje ide u školu. Tamo mu se svi rugaju, ćuškaju ga i smeju mu se.

Poče da proklinje momak svoju sudbinu, a majka poniknu očima, prvi put osećajući da je nemoćna da pomogne. 3atim se jednoga jutra diže još pre zore i pođe u svet da nađe leka nevolji. — Šta da radim?

Nema mesta za razboj u stanu, i ona je tu suvišna. — Prokleto ogledalo! — šapnu jednoga jutra u sebi. — Kad bih bar malo ostarila! Možda bi sin i unuk miliji pogled imali!

Suvišna i tuđa živela je Lepotica, uzalud čekajući da dođu starost i smrt. A onda, jednoga dana, odluči da smrt i starost sama potraži, da se svojima skine s leđa.

Gunđao je starac, gunđao, ali niko i ne obrati pažnju na njega. Svi do jednoga žurili su i zapinjali tegleći terete veće od sebe, i do zore uspelo im je da sklone mravinjak na bezbednije mesto.

Svet ispod njega širio se u svoj svojoj lepoti, a krila su mu svakoga dana postajala sve brža i sve jača. Tako jednoga dana, odlete u nebo više nego ikada. Nije ni opazio da se pod njim kao zlokobna krila vrana — gomilaju oblaci.

— Ej, uloviću ribu Srebrenku! — zareče se starac jednoga jutra, a Marijan žalosno obori glavu, moleći se u sebi da riba na vreme opazi mrežu i pobegne.

Je li čudo što se razjari reka, tresnu ih o obalu i sve, osim jednoga, pretvori u zrnca peska? — A sada? — uskliknu pobedonosno reka. — I sada! — prkosno podiže glavu poslednji Belutak.

Šantić, Aleksa - PESME

I da s tobom gledam na tvoj Lovćen plavi! Pa jednoga dana, kad se gospod javi, Kad orlovi naši visoko zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Pažljivo, istrajno, odmerenim pokretima, kao da budakom krči trnje, on nabija na koplje ne po jednoga, nego dva i dva osvajača i baca ih u reku — neka voda odnese nečistoću i zarazu.

One mogu biti od jednoga stiha: „Kad ujutru jutro osvanulo“, „Sve mislio, na jedno smislio“, „Proli suze niz gospodsko lice“, „Zemlji pade,

s'ječe; al' ga loša sreća susretnula: kad iziđe prema Pirlitoru, susrete ga devet vranih konja, a na njima brata ni jednoga!

Tad se kralje bio pokajao, Te je riječ bio govorio: „Lele mene do boga jednoga, đe pogubih svoga sina Marka!“ Al' iz crkve nešto progovara: „A čuješ li, Vukašine kralje!

Nasmija se Strahiniću bane: „Bogom brate, starišu dervišu, ne žali me, brate, od jednoga, tek me vojsci turskoj ne prokaži“. A Turčin mu riječ progovara: „Čuješ li me, deli-Strahin-bane!

odnijeti u Kosovo i natrag vratiti; odvodiš mi devet mile braće, devet braće, devet Jugovića: ostavi mi brata bar jednoga, jednog brata sestri od zakletve“.

sunca se voda zamutila, udarila mutna i krvava, pa pronosi konje i kalpake, ispred podne ranjene junake; pa nanese jednoga junaka, uzela ga voda na maticu, okreće se niz vodu Maricu.

Jesam li ti, bolan, govorila da ne činiš u neđelju kavge? Sramota je dvome na jednoga; đe su tebe guje iz potaje?“ Glednu Musa brdu i oblaku, otkud ono vila progovara; mače Marko nože iz potaje, te

Kad je bio vodi na ćupriju, al’ eto ti jednoga junaka, na doratu noge prekrstio, topuzinu baca u oblake, dočekuje u bijele ruke; božju pomoć nazivaše Marku, lijepo

vojske koliko ti drago, pod Stalaća kad je tebi drago, udri Stalać kako ti je drago, ja ti dobra ne dam ni jednoga: ja sam sablju za sebe kovao, a ždrala sam za sebe ranio, a ljubu sam za sebe doveo; pa ti ne dam dobra ni jednoga“.

ni jednoga: ja sam sablju za sebe kovao, a ždrala sam za sebe ranio, a ljubu sam za sebe doveo; pa ti ne dam dobra ni jednoga“.

“ Pa skočiše u vodu Moravu. Car je Memed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga. Ljuto kune turski car Memede: „Grad-Stalaću, da te bog ubije! doveo sam tri iljade vojske, a ne vodim nego pet stotina“.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

U TORBI 38 JEDANPUT U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI BUDI PEKAR 46 JEDNOM KAD ME ZVAO RAK 48 JEDNOGA DANA 51 PLAVI KAKTUS I KLEKINjE 54 PONAŠAM SE POPUT PAŠE 56 GNjAVI ME TEČA 58 OTKUD MENI OVA SNAGA 60 U ŽIVOTU TO JE

Igrao sam na taj loz Na taj loz Rekoše mi ČOVEČE SVRATI OPET DOVEČE AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi gotovan Naočit mlad Sede pa reče PREZIREM RAD

taj loz Na taj loz Rekoše mi ČOVEČE SVRATI OPET DOVEČE AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi gotovan Naočit mlad Sede pa reče PREZIREM RAD Drugi gotovan

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

A zar je lako naći takvu hajdučku družinu? Jednoga dana za Stricem u logor doskita i jedan nezvan gost, koji ni po čemu nije spadao u ovo odmetničko društvo

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

A ja, kano skot bih u njega; ne setih se iti na gospodinov posao. Bojim se mojom šijom, zašto ne isto jednoga od manjih da sam pokvario, na zlo naveo, pobujio, s puta dobra svrnuo, i odvoumio, nego i tuštene pobudalio, i zato

Od mladosti do starosti ne služih Bogu, nego sam sebi. Niti čekam i jednoga novca uzeti plaće. Zaštono ako sam i poposlovao što malo, i to rđavo i zločesto, sa zločesti poslenici sam se

Poklopi sve Jegiptene dole na dnu i mahom ih sviju do jednoga poguši... Potom toga, putem pak kroz kamenitu hodeći zemlju toliko dana vode nigde ni za lek.

So toga posla na golemu i čestitu glasu osta Gedeon. KAKO JE UČINIO FINEES NA VOJSKI Jednoga od svoje im vojske smotr(i) s poganskom mađamskom ženom gde se u potaji skurvaše.

I to je tamo smotrio i video je jednoga angela, gde stoji u suncu, koji je iz glasa, koliko ga je grlo podnelo, toliko jako je podviknuo, govoreći svim pticam

S ĐAVOLOM U jedno dobi sveti prepodobni Makarije probaljivaše to, može li se đavo spasti, te se vrlo moljaše Bogu za jednoga nečista zla duha da bi ga opet Bog prihvatio sebi među svoje dobre angele.

TRGOVAC I SMUK Bijaše u jednoga poštena domaćina trgovca u kući mu smok — ona crna zmijica što ne ujeda mnogo dobi. Hranjahu je kućnja čeljad koje čim;

čista zlata, duvarovi, tojest beden gradski, s draga kamena aspisova, s dvanaist velikih kapija; svaka ta vrata po od jednoga su bisera; troja su mu vrata od Istoka, tri od Zapada; troja od podne, a troja od ponoćnika.

li vi to, nisam li ja vama mnogo vikao i govorio, podajte vi mira detetu i ništa mu zla ne činite, brat je on naš, od jednoga otca smo svi mi! I eto, sad je prispelo ono dobi te njegova se krv izsikuje iz naših ruku!

Mudre starce i popove posla ih u Samariju da ih uče verovati u jednoga Boga i zakon urede kako im se valja držati. A idole neka pometnu ne počitovati ih.

nadajući se čekahu osloboditi se i izvesti se blizu na kraj, onda tekar iznenada napade i opkoli ih novi strah, s jednoga tek čovečijeg na vodi priviđanja, ne znajući što je!

« I tadar mu pak reče brat: »No da indi, kade me brate, caru, tako brez izma vrlo miluješ, evo ja sad prosim u tebe jednoga dara i za to i vrlo ti se molim, da bi me ne obštetio ili obnehatio se za to, nego li pouzdano da mi to bude.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Po rešenju familijarnog veća, Jevda uze preda se jednoga dana sina Manču. I pošto je ženidba u načelu bila već svršena stvar, razgovaraše sad o njoj onako u pojedinostima.

To je vređalo njen ženski ponos. Jednoga dana je čak planula i zaboravila se, tako se zaboravila da je grdnu lekciju izvukla od svojih strina i tetaka, i nije

Ali šta ne može čvrsta volja i odlučna namera?! I Mane je vrebao, i najposle uspeo. Jednoga dana, u prvi sumrak, baš kad se umotana u bundu, pošivenu zelenim atlasom, vraćala Zona preko sokaka od sestre

— Će da gu uzne, ama treba da si ima travu stiskavac... — A sag jošte ima, pobratime, da nađemo jednoga kočijaša. Ama cvrst da je, bata da je... — Ti ič brigu da si ne bereš za toj! Znam si jednoga, Stavre jare se vika...

Ama cvrst da je, bata da je... — Ti ič brigu da si ne bereš za toj! Znam si jednoga, Stavre jare se vika... Antika kočijaš!... u svašto se razbira.

će se restaurirati u očima publike i javnog mnjenja, koje ga je držalo za lenštinu od onog fatalnog slučaja kad mu je jednoga dana list zadocnio, izašao na pola tabaka, i u njegovom rođenom i vlastitom listu stojalo od reči do reči: „Umoljavaju

I kad je tačno izvešten bio da je Mane sve to čuo, i kad mu se Mane počeo već i javljati, — krene se jednoga dana sam glavom čorbadži-Zuamfir, ne kazujući, naravno, nikome ništa.