Upotreba reči jednu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ćuteći je seo na obično svoje mesto. Posle nekoliko minuta izvadi iz špaga cigaru i, ponudivši jednu meni, zapali svoju; a to nije bilo nešto obično, jer on sam vrlo retko je pušio, i to ili u najvećoj brizi ili

A kad joj pružih ruku, ona je pritište na usta i poljubi je — sirota! Ja uzmem jednu tronogu stoličicu, na kojoj su obično panduri sedeli pred vratima kancelarijskim, i sednem do nje.

Tuda su često prolazili Madžari. Moj otac ih nije mogao gledati, obrnuo je glavu od prozora i gledaše u jednu staru zarđanu pušku; pesnica mu beše stisnuta, a čudna vatra sevaše iz očiju njegovih; a posle mu je bleda glava

Berberin dođe, pozdravi se lepo s ocem, izvadi iz neke modrikaste maramice svoj žuti tasić, a moj otac dohiti jednu malu tronogu stoličicu, posadi se na nju i mirno gledaše preda se, neveselo i zamišljeno.

Čiča Marko je gledao: kad deca poseku prst, a oni pospu to mesto solju, i krv prestane; pa je i on metuo jednu malu pregršt soli u veliku čašu vode, i dodade je bolesniku.

On mora doći, mislila sam. Ponoć je... Ja vidim iz daleka jednu tavnu senku, posle čujem kako opaklija šušti. On je! I ja bih htela da uđem u kuću, ali ne mogu...

im se od te posne hrane što udeli, a kuvar im, pod nadzorom nekih ljudi, jednom golom varjačom sipa na svaku glavu po jednu kašiku. To je sve za jedan dan i jednu noć.

To je sve za jedan dan i jednu noć. Uzmem lončić, odnesem kući; tetka uzme jedno parčence od toga peskovitoga hleba, nadrobi u čorbu, pa onda ručamo.

“ Međutim, gospodina je nestalo s hodnika, a kuvar me uvede u jednu sobu. Crnomanjasti gospodin me najpre posmatraše, posle milostivo osmehnuvši se, zgladi s moga čela onu gustu

Kad je bilo pred zoru, on dođe, spusti jednu punu vreću na zemlju, pa me onda poljubi. Glas mu drhtaše od razdraženosti: „Grlice, evo jela!...

ravnici, tražeći makar i kapku vode da samo pokvasim osušene usnice, ali nigde ni kapke; i ja, malaksala, padoh pod jednu evedru, gde pastiri zimi od severnih vetrova zaklanjaju ovce.

„Grlice, šta ti je?“ pitaše me tužno osmejkujući se. „Vode!... Samo jednu kap vode!...“ On se maši rukom u nedra, izvadi jedan mali sudić čudnoga izgleda.

Obradović, Dositej - BASNE

Eto kako su postala sva prividjenija i strašilišta, letući zmajevi, vile i aždaje. jednu noć na mesečini, naša stara sluškinja Ugrinka uplaši se od svoje seni; jao njoj kukavici, vikne, pak beži koliko igda

„Deli ti sad”, rekne lisici. Ova natovari sve u jednu gomilu, a za se ostavi samo jednog zeca, pa kaže lavu šta je, čije.

mal' ne rekoh ... reče lav. — Da lavovi umedu pisati kao vi, ja bux tebi sto ikona za jednu pokazao kako lavovi ljude dave.

15 Kurjak, baba i dete Kurjak gladan hođaše kojekuda tražeći što da ize. Dođe uveče na kraj sela pred jednu kuću i čuje dete gdi plače i babu gdi ga straši, govoreći da ako ne umukne i ne pođe spavati da će ga namah dati

23 Lisica i drvena glava Lisica uđe u dućan drevosečca i nađe tu između ostalih vešti i jednu drvenu glavu vesma majstorski sadelanu, koju je pozadugo gledala i tamo vamo premetala, no ne čujući od nje nikakve

Ovde lepo priličestvuje i ona basna koja kaže da je konj pre bio svobodan, pak se zavadi s jelenom o jednu livadu, i za izgnati jelena zovne čoveka na pomoć, dâ sebi metuti uzdu i na se uzjahati: i tako istera jelena, ali

Mnogi inateći se za jednu stvar, hajde u proces, pak se zatru. Bolje je kad što i izgubiti nego uvrediti dobra prijatelja i od dobra komšije

Ovaj dozvoli. Al, eto ti stignu i lovci, i upitaju ga nije li gdi upazio jednu lisicu tuda da prttrči. Ovi rečma odgovori da nije ništ smotrio, no u isto vreme pokaže im prstom na kolibu.

Sazove jednom sve graždane u jednu veliku salu, gdi dâ postaviti čanak mesa i pustiti jednog zeca. Zapovedi pustiti i dva rečena psa u salu.

” 35 Pas i kurjak Pas spavaše u jednu letnju noć preu avlijom. Dođe kurjak i hoćaše ga izesti, a ovi mu počne govoriti da sad u njega ne dira jer je odveć

Ukrade se jedno veče od kuće, stane putovati i dođe noću u jednu veliku šumu. U prizorju sretne ga jedan mršav kurjak.

54 Mačak i miševi Mačak dođe u jednu staru kuću gdi se nahođahu mlogi miševi. Počne loviti jednog po jednog. A kad vide miševi taku napast, dogovere se da

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

KRUNISANjE BUNDEVE 1. Odvedem ga na poljoprivredno dobro! Bilo je mnogo jesenjih poslova! Jednu po jednu, iznesem alatke! I lepo mu kažem: Ako ti je ova lopata teška i velika! Ako ti je i ova teška i velika!

KRUNISANjE BUNDEVE 1. Odvedem ga na poljoprivredno dobro! Bilo je mnogo jesenjih poslova! Jednu po jednu, iznesem alatke! I lepo mu kažem: Ako ti je ova lopata teška i velika! Ako ti je i ova teška i velika!

Čime si juče kupovo venac luka, danas ne da ne možeš jednu glavicu, nego ne možeš ni jedno jedino čeno! Više danas košta jedno jaje, nego juče jato kokošaka!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kad — jedne noći nestane sviju čamaca što su bili s naše strane na Savi! Docnije čuo sam da su Nemci za jednu i tu istu noć, od vlaške granice uz Dunav i Savu do Dubice, sve turske lađe oduzeli i na onu stranu prevezli.

što se seje u baštama; na jednu košnicu po oku meda ili naplate pošto je med bio; na kazan 2 groša; najedio matoro krme 6 para — i koji je spa’ija

mrtvi̓ frajkoraca donesu iz kvartira i strpaju u stražaru kod škole u Ašanji, pak odande iza dudare po 12 nji̓ strpaju u jednu rupu, i zemljom zaspu. Zatim, da je jošt veća propast i žalost, udari nekakva bolest u sav ovostranski narod te pomre.

i čisto sam se radovao da moj učitelj ne zna više od mene i da ću se kući skoro vratiti, dok on jedno jutro donese mi jednu knjigu i kad sednem za astal, upita me: „Kad si sve izučio, da vidim znaš li, i jesi li i ovu knjižicu učio.

” Potom uzme moj otac jednu veliku čašu punu vina, i pošto otpije za jedno dva prsta, rekne mi: „Prve godine, kad ideš po nuriji, samo ovoliko pij

uzmu taj tefter rashoda i odnesu veziru u Beograd, koji i svoju porezu troškovima doda i buruntiju napiše po koliko na jednu oženjenu glavu dolazi, i tako jedni̓ puta dođe na mešćemsku glavu po sto a katkad i više groša o Mitrovu-dnu i o

a on mi priseče reč: ,Ja znam šta vi tražite, vi hoćete da udarim porezu po hatišerifu carskom; to i ja hoću, ja neću jednu aspru više nego što se u fermanu piše.

(Ti̓ isti̓ teftera naći ćete, deco, jednu polovinu u mojim pismima a druga polovina izderala se; a to je sačuvao du̓ovnik Jeremija u manastiru Grabovcu, gde je

— Međutim i ja se usudim i odem u Valjevo. Sakrijem se u jednu ekmedžinicu, pošaljem pandura Glišu Pavića, našega komšiju, da zapita oca, smem li ja do njega doći.

Onda se nas dva u̓vatimo za ruke, poljubimo se i pobratimo. Međutim doneše mi jednu zobnicu fišeka i 300 taneta. Major kaže: „Hajdete sada”. — Ja mu kažem: „A kuda ćemo proći?

Sutradan, 27. februara, pošljem onu jednu vrećicu od 16 oka baruta knezu Nikoli Grboviću i njegovu sinu Milovanu, da oni dadu polovinu knezu Miliću Kediću.

A to što vidiš to je samo do Slovca i do Brankovine, a Grbović s vojskom baška je, a Kedić baška, a jednu vojsku imamo na Belom Brodu, a drugu na Paležu — čuvaju od Beograda, — a jednu imamo kod Svileuve u Gomilici, prema

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Oni bajagi popiše još po jednu čašu, nađoše nekaku mahnu vinu, proinatiše se s mehandžijom oko plaćanja, pa odoše. Odmah udariše jedan s jedne a drugi

mu gospodin omalen, buljavih očiju, s postriženom bradom i kratkim čibučićem u zubima, pa ga upita kriveći usta na jednu stranu: — A šta ti je to, brale? — Koje?

Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop? — upita gotovo pevajući jedan, a drži u desnoj ruci dve i u levoj jednu kartu, hitro ih premeće, već što treba u toj igri n viče, i pita uzgred Radana.

onog što u najvećem trku na konju može da nosi punu okanicu vina na glavi a da ne upusti, i što uvek vodi sa sobom jednu crnu kerinu, pa jedanput zaključa je posle večernje u crkvu: svu noć je nesrećna kerina vijala po crkvi uskakujući na

Znam ja tebe — ti punu okanicu na glavi... A tri dana držaste ono bdenije, a? Nego neka, dede još po jednu! — i opet se kucnu. Svi digoše čaše, kucnuše se i graknuše: — Hajd ovu u zdravlje kapetanovo!

Svi se latiše čaše i napiše u zdravlje Đukino. Opet se javljaju glasovi da se ide. Opet nudi David »po jednu s nogu za srećna puta«.

Kad je tako, stanem i ja beležiti na glavi šećera; kad se god proda, povučem po jednu belegu plajvazom. Kad bi da se proračunamo — a to smo radili svakog meseca — po njegovom računu izlazi da je prodato

Tek jedno jutro zove me kapetan, a osmehuje se: »Hajde, Đuko, spremi se da idemo na jednu prodaju!« Spremim se ja i pođemo.

Svi se zagledasmo šta mu bi sad! Dok, ništa ti bog ne dade — grunu puška kroz jednu badžu, a moj se Uzlović prevrte, baš ni nogom ne mače!... — Ubi ga! — začudi se Pajo. — Ubi, dabome. Dogorčalo čoveku.

U slučaju ako bih ja odustavio Miluna i ne bih ga po ovom ugovoru oslužiti hteo, dužan sam mu jednu mesečnu platu naknaditi, to jest da mu ne bih mogao ajluk za onaj mesec naplatiti, u kome sam ga ostavio, ili ako

— Puški, puški, bre, donesi! — prodera se ćir Trpko. Otrča momče i iznese nekake dve cevare i jednu arnautku kao pritku. Odmah ćir Trpko uze nekake krpetine, pa stade čistiti svoje oružje.

— Ih, ih! — zavika ćir Trpko, pa dokopa jednu od onih svojih cevara i zape žurno čistiti je. Naviknu na momče da mu donese barut, pa uze i puniti.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Pop Miloje beše pop na svome mestu. On je imao jednu uzrečicu kojom se dičio: — Ko je mom „Trebniku” došao - morao se pokloniti! I... ejvala njegovom „Trebniku”!...

Radost, žalost, zlo, dobro — delili su zajednički. Pazili se oni, pa im se i deca pazila. Ivan je imao tri cina i jednu kćer, Aleksa samo četiri sina. Podesilo se nekako te je Aleksin Stanko parnjak Ivanovom Lazaru.

Ali... đavo ga znao!... Kao da je neka premaglavica!... Oba se pobratima zagledaše u jednu devojku!... Bila je to Jelica Sevića. Grom devojka! Bila je to lepota, ali ne gospodska nego junačka lepota.

ne dajte mi lagati!... Skačem još stopu! — viknu Stanko. — E, čekaj! — reče Lazar. Pa priđe belezi. Odmeri jednu stopu, izvadi nož iz cagrija, položi mu tiluće na zemlju, a oštricu okrete gore. — Skači!

Pandur promoli glavu na vrata. — Kaži Marinku neka dođe. Marinko uđe, govoreći još s vrata: — Ja malo prisedoh da jednu, u tvome zdravljicu, popušim, čestiti efendija... A malo sam pijno i rakijice... — Ako, ako, Marinko!...

— Što ne sednete, ljudi!... Hajte ovamo, evo sovre!... Sedite, da bar po jednu popijete... Ali se užasnu od onih bledih lica.

O njemu su pričali strašne priče. Kažu da on ima jednu lađicu. Na toj lađici on prevozi, mahom Turke, preko Drine... Vozio je samo noću.

Stanko priđe drvetu, pljunu u dlane i poče se puzati brzo i vešto kao mačka. Kad se uspuza do krune, on odlomi jednu grančicu, metnu je u zube, pa se spusti na zemlju... Hajduci se sve više i više diviše okretnosti i veštini Stankovoj.

Jovica!... Daj hlebac i so! Jovica Ninković poskoči lako, dohvati jednu torbu, izvadi iz nje čitav hlebac i drven zastrug sa solju pa pruži harambaši.

Harambaša izvadi nož iz cagrija, njim prekrsti najpre hlebac, pa onda odseče jednu krišku. Desnom rukom odlomi jedno parčence, umoči u so, pa pruži Stanku.

— Pričaj nam, bolan! — okupiše ga opet. — Ne može da mi padne ništa lepo na pamet, a ovako... — A ti otpevaj jednu! I u času gusle su bile pred njim. — Bogami, ne mogu!... — Onda dajte meni gusle! — reče Stanko. — Zar umeš?

Počeše šaptati. Harambaši sevnuše oči. — Dakle, tako je. — Tako, Srećko. — Dobro. Zbogom! Deva priđe te odseče jednu divlju lozu, koja se vila oko jednog drveta, i ode najlak, praveći gužvu. Harambaša pogleda po družini.

Dučić, Jovan - PESME

KRAJ Hoću u tvom srcu, posle tamnih jada, Da ostavim jednu nostalgiju dugu: Pa sve kada prođe, da se sećaš tada Sa bolom na sreću, s radošću na tugu.

No tom večnom bolu i toj tamnoj sreći I reč jednu novu ako bude dao — Ko će znati da sam nekad iščezao Jer tu reč čudesnu ne umedoh reći!

Sjaj magijski nekog sunca koje seda — Jednu drugu ženu i druga vremena? Jer zaljubljen pogled žene dobro vidi U očima našim, kroz sivu dubinu, Sve tragove kojim

međutim, prešao u zboru S jednim kardinalom, pun rečite sile, Celo stanje crkve na Jadranskom moru: Sve misleć na jednu cipelu od svile.

Gospođica Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i tona, Okružena jatom dama, pripoveda Jednu plavu priču iz Dekamerona.

) Minuše za zastor od spavaće sobe. A oprezno tada za njima, u času, Dva mala i bela Amora s kamina Napraviše jednu nevoljnu grimasu... Dok mrak s kišom pada, setno, vrh džardina.

bacio je seme, I hrabro je brige prebrodio mnoge: Pola veka opšte nosio je breme, I toliko isto nosio je roge. Jednu noć vrativ se iz Velikog veća, Posle reči koje sve znaše da plene, Pri plamenu dveju dogorelih sveća Otkri

Žene ne veruju od kad njega nije, I s plačem odstoje njegova opela — Gde muževi plate po molitve dvije: Jednu za mir duše, drugu za mir tela.

Kiša je zatim neosetno rasla, postajala krupnja, crnja i ledenija, a put je ulazio sve dublje u mokru pomrčinu i jednu nevidljivu šumu. Naličio je na put koji vodi u drugi svet. Najednom se začu šum, hod.

Te noći mladi sensualni polip oseti prvi put u svojim mikroskopskim venama jednu dugu vatrenu struju, strast od koje je zadrhtao u besanici, i osetio čežnju nepoznatu i slatku.

Do mišica u vlažnoj jami, jedan mladi radnik kopa nov naručeni grob i uz ritam motike pevuši jednu ljubavnu pesmu. Nedaleko od njega u jedan grm pade jato crnih kosova.

Ali je on čekao da se ta zvezda popne na jednu određenu tačku u svemiru, kao na stepenice svog prestola. Tako je prošao ceo život tog čoveka zaljubljenog u zvezdu.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

“. Posle toga ja još sedim i ne dižem se od stola. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča.

“. Posle toga ja još sedim i ne dižem se od stola. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča.

“. Posle toga ja još sedim i ne dižem se od stola. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča.

Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Priča se uvek morala svršiti „moralom“ koji ona uostalom ne interpretiše i ne gura mi ga pod

o oživljavanju umrlih i o sahranjivanju živih, o gujama u srcu i — sto kojekakih budalaština: sve se to potencisalo u jednu moćnu gužvu i klupče, i tako mi se činilo da bi se to sve počelo snurati i odmotavati čim bih stupio nogom u sobu gde

— Hajde ti napred! On uđe. Uđoh i ja. Za nama njegov asistent, pa onaj momak. Zatvoriše vrata. Video sam jednu veliku, svetlu, visoku, čistu sobu. S obe strane kreveti s belom prostirkom.

Ajaoh! Strašne slike! Uđosmo u jednu malu sobu. Bila su samo dva kreveta. Jedan prazan, a na drugom jedan čovek. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je

” Neki me hladni znoj obuze. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku. Kroz otvoren prozor pirkaše sa one lipe sladak, mirišljav dah. — Ne! — rekoh ja.

Ja ću se truditi da budem kratak, tako kratak kako samo može biti kratak čovek koji dolazi kod sarafa da za jednu monetu uzme drugu koja mu u onaj čas treba.

to plavetnilo i — kad sam se probudio — video sam da je devet sati, i da je moja mati, zabrađena, držala pod miškom jednu veliku pletenicu i u ruci bocu s vinom. Toga dana bila je nedelja. Nisam morao ići u kancelariju.

Molim vas, izvolite! — Molim, gospodine! Devojka sede na jednu stolicu čak kod furune, ja sedoh do pomoćnika na „prazan” krevet.

” Jedanput opet — jali je bilo deset, jali nije — a njega eto iz kavane. Nakrivio jednu astrahansku šubaru, preko prsiju zlatan lanac s prsta debeo, za pojasom jedan srebrnjak iskićen zlatom i dragim kamenjem.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Za jednoga od ove dvojice, i to baš, boga mi, biće za pop-Ćiru, pripovedaju da je u jednim svatovima pojeo punu jednu veškorpu krofni, i to za ono kratko vreme dok je pre ručka kurisao domaćici.

Ali kažem vam, slatka, samo jedared da vidi kako se nešto gotovi, odmah ti ona, râno moja, trči kući pa proba. Ima jednu knjigu punu ispisanu.

Piše k’o kancelarista kakav; isti njen otac! Ko je uzme, slatka, taj će bar znati da ima jednu dobru virtštafterku. — Râno moja, znam.

Eto onomadne je táta jednu ukebao baš kad je pisala pismo u špajzu tamo nekom njenom sa roglja. Čuje táta gde nešto ciči u špajzu, pa pošao da vidi

je stajao u gostinskoj sobi; zatim i jedan zimski kaput sa olinjalom jakom od krzna i rasparanom postavom, i naposletku jednu veliku zimsku maramu kafene boje sa dugačkim fronclama. Sve je to skinuto s kola u prisustvu putnika i uneto u kafanu.

stao pa ne zna u koju će avliju, jer čuje neko hrkanje, ali ne zna u kojoj to kući hrču, — pa ne sme preko zida ni u jednu kuću!

Sve je ovde drukčije. Eto samo devojke da uzmemo. Ovde u selu su dosta neokretne, stidljive; ne možeš joj klještama reč jednu iščupati. Kad joj štogođ kažete, a ona pocrveni do ušiju pa u zemlju da propadne, a već od unterhaltunga ni spomena!

— Juco sine, pa kad već ideš, donesi nam po jednu rakiju, ako vas smem, to jest, ponuditi reče pop Spira i okrete se gostu. — I donesi stolicu jednu, dve stolice donesi.

— I donesi stolicu jednu, dve stolice donesi. Imam črezvičajne sremačke šljivovice, kako ono kaže pater Inocenc kad iskapi, a, Sido?

»Ajn vares getlihes getrenk, ajn varer nektar, dize slingovic«. — Poslao mi je jedan moj prijatelj iz Fruške... Samo jednu čašicu. — A, zahvaljujem lepo. — Ama samo jednu. — Ne, ne, verujte... ne pijem. — Čašicu, zaboga...

— Poslao mi je jedan moj prijatelj iz Fruške... Samo jednu čašicu. — A, zahvaljujem lepo. — Ama samo jednu. — Ne, ne, verujte... ne pijem. — Čašicu, zaboga...

Gospodin Pera je odmah povadio nafore iz čiste tanke džepne marame, i dao jednu gđi Sidi, a drugu gđici Juli. — Gospođice — rekao joj je — vi’te kako se staram za vašu dušu.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Još jednu godinu, pa je i za trgovačkog momka mator; već je tu grčko majorenstvo. Ljuba je sve to uvideo, pa gleda da se kakogod

Ljuba je bio sa gospom vrlo dobro poznat. Ova je imala jednu sestru, Savku, koju je htela za Ljubu udati. Video je Ljuba na svetkovini u K., pa se u nju zaljubio.

— E dobro, dragi. Sad opet ja iskreno da pitam šta vi imate? — Imam dve kuće u O.; jednu malu, u toj ja živim; drugu, veću, dao sam pod kiriju; osim toga, sad sam otvorio malu gvožđarnicu.

— Ima li što? — Ima nešto. — Al' on kaže da ima dve kuće i gvožđarnicu? — Ima jednu malu zemunicu, a u većoj kući, koja je zadužena, sede kirajdžije.

Bilo je već pred veče. Hodaju po sobi gore dole. Kad dođe jedno devojče, ište od birtašice jednu zemičku, a ovamo pilji Ljubi u oči. Poslala je gospođa Persa da vidi kakvi su stranci u bircauzu.

— E, sad molim gospodar-Čekmedžijić, ako smem pitati, šta vi imate? — Imam kuće u O., jednu veliku, jednu malu. Onu sam nedavno kupio. I malu gvožđarnicu. — Sve je to dobro!

— E, sad molim gospodar-Čekmedžijić, ako smem pitati, šta vi imate? — Imam kuće u O., jednu veliku, jednu malu. Onu sam nedavno kupio. I malu gvožđarnicu. — Sve je to dobro!

Sutradan je nedelja. Ljuba čeka kod crkvenih vrata kad ženske izlaze. Gleda, telbizi — i doista jednu je istelbizio. To je Anka Belkićeva, trgovačka kći.

Kad Ljuba dođe kući, počne raspitivati za stanje Belkićevo. Dozna da Belkić ima dve kuće, jednu malu i jednu veliku, i osim toga trgovinu dobru. Ali šestoro dece, pa tekar na velikoj kući intabuliratih dugova!

Kad Ljuba dođe kući, počne raspitivati za stanje Belkićevo. Dozna da Belkić ima dve kuće, jednu malu i jednu veliku, i osim toga trgovinu dobru. Ali šestoro dece, pa tekar na velikoj kući intabuliratih dugova!

Vidi da je lepša Julka, al’ nije rđava ni Milka. Posle večere društvo se razveselilo. Svaki je morao po jednu pesmu pevati.

Kad Ljubina mati vidi da ni sa ovom ženidbom nije sigurno, poče se i sama za Ljubu brinuti. Našla mu je u D. jednu zdravo imućnu devojku. Ide Ljuba sa čika-Gavrom da je vidi. Miraz mu se dopada, al’ devojka ne. Obreče da će doći.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

krova, najednom obamro u nekoj strašnoj, ukočenoj i malaksaloj uzetosti, dok se postepeno nije povratio da oseti jednu jedinu strast: jednu mutnu i krvavu mržnju na sve i protiv svega oko sebe.

obamro u nekoj strašnoj, ukočenoj i malaksaloj uzetosti, dok se postepeno nije povratio da oseti jednu jedinu strast: jednu mutnu i krvavu mržnju na sve i protiv svega oko sebe.

Hiljadu puta lakše je njemu poginuti nego regulisati jednu običnu, malu menicu od nekoliko stotina dinara. Jer zametno je to i suviše regulisati menice i pamtiti njihove rokove;

čas Parcanski Visovi, čas Vrapče Brdo i šta ti ja znam i ništa od svega ne razumem jasno, nego vidim da bolujem uvek jednu istu bolest nesretne, večite i kobne nejasnosti...

koja su povremeno doletala, Hristić je posmatrao kako pešaci onoga puka, što je gonio, razdragani a ćutljivi, sprovode jednu potpuno novu neprijateljsku bateriju koju su zatekli i zgodno iznenadili u samom pokretu.

seljak umolio da se vrati i žurno se izgubio, a on zastao onde kod velike kapije odakle su vojnici s mukom uklonili jednu crnu, naduvenu i usmrdelu lešinu neprijateljskog vojnika iz desetog jegerskog bataljona što se bila isprečila na samom

probušene prsi Bogorodice, i ona porazbijana kandila pred oltarom, sav taj utisak ponižene i osramoćene svetinje uli mu jednu odvratnost, koja ga je čudno hrabrila u onoj odluci.

— A ja šta? Šta kažeš? — Ti? Ti dva puna meseca lečiš jednu ogrebotinu. Napregnut i nagnut prema njoj kao da hoće da se uveri: je li to zaista bio njen odgovor Hristić se iskrivi,

IV. U kupeu za niže oficire jednog vojničkog voza, Jurišić je imao ove saputnike: dve babe šesetih godina, jednu grozno mršavu devojku sa vratom iskrpljenim od škrofula, jednu ubrađenu, crvenu i punu ženu sa uspavanim detetom u

Jurišić je imao ove saputnike: dve babe šesetih godina, jednu grozno mršavu devojku sa vratom iskrpljenim od škrofula, jednu ubrađenu, crvenu i punu ženu sa uspavanim detetom u krilu, jednoga gospodina skoro bez nosa, koji je među dugačkim,

sa izrazom one besmrtne blagosti opšte majke, rukama nisko i skrušeno skrštenim i glavom nešto malo nakrenutom na jednu stranu; do nje puna žena sa onom žutom kao vosak bebom u krilu. Detetu je drhtala bradica.

I svi su zauzimali uvek onaj isti položaj, kao kad su prvi put ušli y kupe: blaga baba s glavom nakrenutom na jednu stranu, devojka je preko Jurišića posmatrala kroz prozor, ogreѕѕe ca očima sove u dubokim crnim jamama neprestano

Afrika

Sat-dva njegova razgovora za mene su kao jedinstveni seminari. On je pre trideset godina vodio jednu od najvažnijih misija po Sudanu, on je osnovao po Visokoj Volti čitave gradove, dao mnogim insektima i biljkama svoje

njinog tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju tamu?

Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo. Najzad izabrasmo jednu kuću gde je devojka jedinstveno lepih obnaženih grudi, sanjalačkog, skoro nežnoga lika i dugih divnih ruku.

Ostavljamo devojkama pet franaka, na čemu su nam beskrajno zahvalne; polazeći upadamo pogrešno u jednu odaju gde nailazimo na nežnu scenu između jednoga mladoga bračnoga para, brata i snahe malopređašnje lepotice.

Park, ogroman vodoskok, čitav bazen. Pokazuju mi u urođeničkom kraju jednu drvenu kućicu, oko koje raste pet stabala: čokolada, banana, hleb drvo, kokos i jedno koje nosi divne crvene cvetove.

Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije dođe sinoć u posetu. Iziđosmo na krov: limunade i led.

Bilo je zanimljivo gledati jednu tako bučnu oluju nad nepomičnim morem. Oko jedan po ponoći pojaviše se opet zvezde. Vuije je pričao da je prvih

Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.

Guvernerova palata dominira tim vrtom, prostranim proplancima i širokim stazama; ničega što karakteriše jednu varoš: nijednog dućana i nijedne kafane.

Daje nam jednu ruku koja sveže odiše na sapun od badema i kolonjsku vodu. Njegovo umorno, izbrazdano, debelo lice gleda nas žmirkajući

Vuije, naprotiv, tvrdi da čovek koji prokrstari jednu zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom

Da čak prvo putovanje kroz jednu zemlju više upozna čoveka s tom zemljom no i jedno iduće, koje još slabi i prvobitno stečena ubeđenja.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Nega da mi daš gracija tri dana, da si promislim. JUCA: Šta će... JANjA: Ama ne mi govori jednu reč, de, kad ti miluim, znaiš, jedno slovo. Oćiš da mi osiromašiš, ajde, de!

Neći niko da dâ nijednu feniku. MIŠIĆ: Evo, hvala bogu, skupljeno je već hiljadu forinata. Dajte i vi jednu hiljadu, pak ćemo lako namerenije dostići. JANjA (uplašeno ga pogledi): Hiljadu forinta? Otkud hiljada krajcara?

JANjA: Škilji, da mi vučiš jošt koja krajcara iz džepu? KATICA: Zaboga, da ne propadnete! JANjA: Da propadnim! Da dođi jednu vetru, da mi uzmi za kosu i da mi nosi u luftu! O, moje lepo Miška, moje lepu Galin!

MIŠIĆ: Kir Janja, ja mislim da vi o meni nećete sumnjati. Vaša je gospoja česna i poštena žena, no vi imate jošte i jednu kđer. JANjA: Katica je dete. MIŠIĆ: Prekrasno dete, tako da bi se svaki pravedno u nju zaljubiti mogao.

JANjA: Katica je dete. MIŠIĆ: Prekrasno dete, tako da bi se svaki pravedno u nju zaljubiti mogao. Ja bi imao jednu priliku za nju, i to je pravi uzrok zašto ja tako često k vami dolazim.

MIŠIĆ: Zaboga, kir Janja, nemojte tako strogo postupati s vašom kćerju! Ta, fala bogu, kom ćete i vi, nju jednu imate, podajte je za njenu priliku. Zašto da se ne usreći kad vam je moguće? JANjA: Što mogući?

JUCA: I što je sveće potrošio za to, i što je jedanput s takovi voskom pismo, naravno, slabo zapečativši, vekslu jednu izgubio!

Sos voda si gasi vatra!... Kad si bio u vinograd sos nadničar, izgubilo si jednu sikiru, trideset krajcara... Kad si nosio putunja, puko kajšu i prosulo si toliku kljuk, pet forinta...

deset hiljada forinta, bre! DIMA (maja rukom): Epajsun. Znaiš što, kir Janja? Da ti rečim na srpsko jednu slovo. Sum došua, da mi dajš Katica, nega da mi dajš i aspri.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

On je imao svega jednu naslonjaču, a za Garsulija doneta je jedna obična stolica. Garsuli se popeo do Engelshofena, sav crven, u boji koja se

Engelshofen se svega toga gadio i, kad je seo, uza zid, na jednu klupu, nije imao nimalo volje da pomaže Garsuliju. Kad su iz zatvora izvedeni zatvorenici, okrenuo je glavu i nastavio

Oni bi se skupili u jednu odaju i tamo bi iz tronošca od drveta – u kom je stajao kabao za nuždu – izvadili kabao, a tronožac doneli u sredinu.

Igra se sastojala u tome da jedan od igrača ima, dole, da zavuče ruku i cimne jednu vrpcu, na „tri“, Derući se prethodno „jedan, dva, tri“.

Oni su držali, kod „Zlatnog jelena“, jednu od najraskošnijih soba, a tog jutra, kad se ova priča o Isakovičima nastavlja, prvi su se budili.

Samo dok su Petru našli lepoticu i zjelo bogatu Varvaru Stritceski, Pavlu su utrapili jednu Varvarinu rođaku, Katinku Petričevič, siroče bez oca i majke, koja se bližila tridesetoj godini.

Pre nego što se oženio, kapetan je imao svega dve Vlahinje – svoje sluškinje – i jednu Bečliku, iz teatra, sa kojom je živeo dve‑tri godine. A kojoj je morao da plaća, i roditelje.

Gledao je uvis, kao da, na danu, zvezde broji. Đurđe je, kroz pukotine dasaka, posmatrao jednu kvočku sa pilićima, koja je trčkala, ispod čardaka, u prašini.

Nije bio rđav čovek, čak se Mahalčanima i smejao dobroćudno, ali je ponavljao samo jednu jedinu reč, srpski: „Plati“. Mahalčani su na to psovali boga i lelekali.

Gotova je i da ide u Beč, dvorskom savetniku, Maleru. Uverena je da njoj neće odbiti ni jednu molbu. Kad bi to govorila, gospoža Kumrija bi se isprsila, kao da će da zaigra polonezu.

Ima, kaže, kuću, iznajmljenu, u blizini Engelbirte, gde Isakovič namerava da se nastani, a ima, kaže, još jednu kuću, u Leopoldštatu, koja je za njegovu ženu kupljena.

Pitao se s kim to putuje i kuda? Tekla Božič je, međutim, bila rešila da odvede kapetana u još jednu šetnju. Ona, potrča uzbrdo, a kapetan vide kako odskoči, kao čigra, ili neki plav cvet iz žita, sa svojim svilenim

Teodosije - ŽITIJA

Jer tako je bila bezmerna ljubav njihova, kao da u dva tela jednu dušu nose. Mnogo puta šiljaše pisma k njemu, govoreći: „Odlazeći od nas, ti nas uteši nadom da ćeš se vratiti k nama a

postavi za nadzornike, to jest episkope, da pasete crkvu Gospoda Boga, koju steče svojom krvlju“, znajući da ćemo i za jednu jedinu ovcu od glavnoga pastira Hrista u onaj veliki poslednji dan javljanja njegova biti ispitivani.

Potom sveti objavi caru svoj polazak morem u Svetu Goru, u Aton, a car spremi jednu od svojih lađa i iz svoga doma dade svetome sva blaga zemaljska koja su na potrebu, i obdari svetoga časnim drvetom

I otuda sišavši nađe dolinu opkoljenu velikim stenama, a u njima peštere mnoge. Na jednu visoku stenu se pope, prihvatajući se prstima.

I tako kao na stub sa mukom, uzašav, obrete visoko na ovoj steni jednu pešteru, kao od Boga spremljenu, i veoma Bogu zahvalivši uzveseli se zbog nje.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

bolje da shvati i klasifikuje psihičke osobine stanovništva duž celog pređenog prostora, nego kad bi se ograničio na jednu ili dve oblasti.

Osim toga su Srbi imali, pod dinastijom Nemanjića, jednu periodu jake državne organizacije i periodu kulturnog, naročito umetničkog, stvaranja.

One su morale biti donete iz pređašnje zakarpatske domovine, gde su Južni Sloveni verovatno činili jednu etničku zajednicu još tešnju nego što je današnja.

Ova su se plemena uzajamno poznavala i počela su osećati da čine jednu nacionalnu celinu, naročito počevši od turske najezde u XV veku i posle velikih migracija.

Mihaila Obrenovića (1862—1868) koji je, oduševljavajući se južnoslovenskom idejom, bio sebi stavio u dužnost da osnuje jednu srpsko-hrvatsko-bugarsku državu (Garašaninov program). Otada su ove težnje i ovi programi postali precizni.

u Bukureštu bili su zaključili ugovor sa knezom Mihailom Obrenovićem, po kome su Srbija i Bugarska imale činiti jednu državu. Nova bugarska država, stvorena posle srpsko-turskog i rusko-turskog rata 1876—78.

Turci su tražili porezu samo po kućama; seljaci su radije živeli u zadrugama i tako plaćali porezu samo na jednu kuću. Osim toga, u ono doba nesigurnosti velike zadruge su imale veći ugled pred Turcima i drugim neprijateljima.

sa svojim porodičnim precima, čovek dinarskog tipa se oseća duboko vezan za svoje nacionalne pretke: smatra da ima još jednu stariju i slavniju lozu, onu svojih kraljeva i careva, svojih slavnih junaka iz doba Nemanjića i Kosova, velikih

— Ljudi dinarskog tipa su po pravilu življeg temperamenta. Ne mogu se svi, kao nijedan narod, uvrstiti u jednu od onih klasičnih grupa, u koje su podeljeni temperamenti.

Govorili su da idu da se mole studeničkim svecima da spasu Srbiju. Na putu su našli jednu devojku koja je sedela na kamenu i pitajući ih kuda idu, odgovorila im: „Idite u manastir, jer ste se na to rešili,

Erski se junaci često odlikuju od junaka drugih krajeva ovom mešavinom hrabrosti, duha i lukavstva. Da navedemo jednu od starovlaških pesama. Kosovo je zavijeno u gustu maglu. Banović Sekula ide na svome konju.

Spočetka je svako dinarsko pleme naseljavalo jednu jasno ograničenu geografsku celinu; čak i u toku svojih poznijih napredovanja bilo je često sprečavano teško prohodnim

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Ko je krčmar, a ko čiča Trišo, to zna samo mačak — Nestanak džaka Jureći drumom, čiča Trišo ubrzo stiže pred jednu vrlo staru krčmu, nad čijim su vratima bila naslikana dva magarca, ispod kojih je pisalo krupnim slovima: KRČMA KOD

Da bi im misli bolje tekle, čiča i krčmar uzeše u pomoć i jednu bocu rakije travarice i poslije mnogo znojenja, uzdisanja, štucanja, zijevanja i lupanja po čelu, sastaviše ovakvo

Zaista, čim pade drugo veče, meni vezaše oko vrata podugačak kanap i pričvrstiše ga za jednu vreću u ćošku. Još su pažljivo izmjerili da li mogu da dohvatim slaninu.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

i kada je majke uhvatio očaj one su sele i popile po čaj, zatim su našle jednu zdravu alu da im jede decu nevaljalu.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE (za stočićem, zariven u jednu knjigu): A, da, neka uđe! MARIJA (ode na vrata i propušta agenta). PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi!

Razumete li? MARIJA: Razumem! IX LjUBOMIR, ISTI LjUBOMIR (u tom trenutku pojavljuje se na vratima noseći jednu veliku knjigu): Je li slobodno? PAVLE (malo zbunjeno i otežući): Da, da... izvolite! Uđite!

LjUBOMIR: Ako vam je potrebna kakva moja usluga? PAVLE (seti se). Da, dobro pomenuste, mogli biste mi učiniti jednu uslugu. LjUBOMIR: Molim!

MARIJA: Pitam zbog kofera, 'oću li onaj veći ili...? PAVLE: Nemojte ni jedan, ne treba mi! Neću ni jednu maramicu da iznesem iz ove kuće... Ne treba mi! MARIJA: Kako gospodin želi. PAVLE: Ne treba mi ništa.

I NOVAKOVIĆ, RINA NOVAKOVIĆ (po svršenom jutarnjem čaju sedi za stolom malo smućeno, držeći jednu srebrnu kašičicu u ruci i posmatrajući je).

Daćete posrebrene iz malog kredenca. ANA: Da, znam! RINA (uze jednu kašičicu): A posle, kad ode gospodin u kancelariju, uzećete ovu kašičicu i otići ćete...

ANTA (Ani, koja je dopratila Rinu): Ana, još jednu čašu vode! ANA (iziđe). ANTA: Nije, nije ništa! RINA: Ali vi ste tako uzbuđeni?

SPASOJE: Dakle, to tebe žulji? ANTA: Pa to, dabome! SPASOJE: Čekaj, molim te, sad ću ti reći. (Vadi iz džepa jednu knjižicu i prelistava je.) Ovo je krivični zakonik, ja tu knjigu uvek nosim sobom kao ručnu knjigu.

(Čita u sebi.) Dakle, godina dana robije i godina dana gubitka građanske časti. Može i više, ali na jednu godinu možeš onako sigurno da računaš. ANTA: Ko to? SPASOJE: Pa ti! ANTA: Zašto ja? SPASOJE: Pa za krivokletstvo.

Spasoje prekrsti ruke na trbuh i zagleda se u tavanicu; Rina se sakrije iza leđa Novakovićevih; Protić seo u jednu duboku fotelju, utonuo u nju i zaklonio oči; Anta uzeo maramu korsem da obriše nos, pa kako ga zabo u maramu, ne diže ga.

SPASOJE: Da, imam ih, al' ovo su, kako da kažem, izuzetne brige. Tiču se ove naše konzorcije. Naišli smo na jednu vrlo veliku smetnju, kojoj se nismo nadali, i svi smo zabrinuti, i tvoj verenik tako isto.

A kada se tako posmatra, onda se da jasno sagledati da ova pojava sadrži u sebi jednu opasnost šireg obima. SPASOJE: Opasnost, razume se da je to opasnost!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ataman je imao krive noge, jer su svi njegovi bili jahači, ali je gazio kao da se ne nalazi na jedva jednu šaku širokoj dasci, već na oblacima. Njegove beličaste oči sada su bile tamne: toliko su mu se zenice raširile.

O cipelama da ne pričam. Rašida je jednu nosila ispod miške; druga je ostala u mulju kod oborene vrbe, na kojoj su izrasli čitavi bokori perunike i gnezdo neke

pismenih slala ceduljice s gotovim računima i mi smo se hvalili jedni drugima za vreme odmora kad bi u WC-u pušili po jednu, ali nijedan od nas nije uspeo da je poljubi, niti je to pokušao.

Onda u sledećoj godini ne bih morao da učim i pišem sve one referate? Osećao sam kako mi gorčaju usta. Još jednu godinu slušati sav ovaj davež bilo je gore nego osuditi sebe na robiju.

je vinograde na ostrvu Crnih bisera, a onda, kad već više nije imao šta da stavi kao ulog, stavio je svoju ženu, jednu iz porodice Esterhazi, i tako dobio natrag imanje. Baronica je tada bila još dete.

Našem, karanovskom, koga je „Partizan” kupio za milione, ona je tu. Mrzeo sam Vesnu zbog njega. Zamislite jednu crvenokosu pegavu, divnu devojčicu zaljubljenu u nekog kome je pamet u nogama!

Počeh da razmišljam o tome šta jednu mladu, svežu devojku može naterati da se zakaluđeri, ali mi Hadži-Nikolov nije dao da završim.

suknju a onda se nasmejala obuhvativši pogledom nasip sa železničkom prugom, sjajno ogledalo mrtve Tise iza pruge i jednu rodu koja je dremala kraj ševara. - Sad idi!

Galcima je to u krvi! - sedela je i ruke su joj bile spuštene niz krilo. Na sebi je imala jednu od svojih večitih tamnosmeđih haljina, a lice joj je bilo kao u žene od pedeset, iako je imala tek trideset pet.

- Čaponji vas je prijavio. Sedite! - pozvala nas je rukom unutra, ali kad je Rašida htela da sedne na jednu od stolica, trgla se i muklim grlenim glasom upitala: - Zar ne vidite, drago dete?

Moja majka samo pola, otac joj je bio Bosanac iz Brčkog, ja sam Turkinja, znači, samo za jednu četvrtinu, ali možeš da računaš na to da sam Turkinja sto na sto: neću ti dati ni da pogledaš drugu.

Ataman je uz to pismo dodao još i jednu grančicu jorgovana. To ju je izbezumilo. Sutradan na času govorila je o fizici i proleću više gledajući kroz prozor

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Jeste li za to? — Jesmo, biće i više, — reče gospodar Sofra. — Ja ću za sebe uložiti samo jednu hiljadu forinti, a vaš će biti sav putni trošak; zato ću vas ja svud gde treba voditi. — I to je dobro, — reče Krečar.

— No, da se putni trošak isplati, to će ovako biti. u Poljskoj je vino skupo, pa da ponesemo jednu petorku fina vina, ne vina, nego „auspruha”, i to starog.

Čamča žurbeno trči od gospodara Sofre ka Krečaru, sve uređuje, samo da se šta ne zaboravi; već je i sam sklopio za se jednu hiljadu forinti; sve je uredio kako će gospođa Sara kuću voditi, kavanom upravljati.

Čamča pita ima li za njih sobe. Odgovori birtaš da ima za goste jednu, i tu će im dati. Stvari najvažnije unesu unutra, a jedan kočijaš će uvek napolju čekati.

Birtaš odmah pošalje u prvo selo po lekara i da stvar prijavi. Bežeći, lopovi su naišli na jednu pandursku patrolu na konjima, budu vezani i pohvatani, pa onda s njima opet natrag u čardu.

Sad su svi veseli. Gospodar Sofra gleda na Čamču, smeši se, maše glavom i prstom mu preti. Sad još donesu jednu bocu „auspruha”, te časte armicijaša. Kad je jezikom ovlažio usta, čašu nagne, pa se prekrsti, pa tako ispije.

On će se već za to sa društvom poreveniti. Pa onda još jedno polovače vina i jednu bocu „auspruha”, u dar za armicijaša. Već zora rudi, vreme je odlaziti. Čamča naloži kočijašima da prežu.

Čamči je dugo vreme, ne zna čime da prekrati. Stignu u jednu varošicu, i tu će se opet jedan dan zadržati. Tu je baš sad vašar, platno se skupo prodaje.

Tu je baš sad vašar, platno se skupo prodaje. Čamča najmi jednu šatru, i od onog platna što je za sebe kupio dâ uneti u šatru, i počne prodavati svoj espap po dobru cenu, sa velikim

Sve to zabeleži. Krečar se već okamenio, vilice mu se tresu. Sad priđe gospodaru Sofri. — Molim vas na jednu reč. Gospodar Sofra ustane. Komesar meri ga, gleda mu noge, pa promumla: „To je taj!

Ne drži ni šegrta ni gazdarice, sam je sve. Sam kuva, sam čisti. Svak kaže da je vredan. No ima jednu slabost: uvek pripoveda o profitu, šta je na slanini i ribi profitirao. Zato ga nazvaše „Profit”, „Nestor Profit”.

Katica se još nije udala, a prešla joj prva mladost. Izbira, neće da se uda. A Pera je beda; dao mu otac jednu kuću i nešto novaca, on hoće da radi na svoju ruku. Sva je nada još u Šamiki. Šamika je već pravnik u Kašovi.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ispraviše se i isprsiše. Donesoše im tri zastave. Među njima jednu vrlo veliku, carsku, nadodoljenu, kao i ti kirasiri, ešarpama, svilenim podvezima, trakama i kićankama.

Ipak, da bi iskalio žuč, okrete se, rumen i oznojen, pod belom perikom, oficirima, obesivši jednu od svojih velikih rukavica za pas i odmerivši sve, redom, ukrućene, gologlave, nepomične.

jedan trouglasti ćošak kuće, pod tavanicu koja se povijaše pod težinom brašna, puna miševa, ona za sebe odabra, odmah, jednu veliku i nisku odaju punu ćilimova, patosanu i poduprtu gredama, u kojoj beše sazidana i velika, zemljana peć.

Nemice, trgovačke kćeri, mnogo mlađe od nje, Grkinje, zatim sve žene prijatelja svoga devera i muža i sve njihove kćeri; jednu debelu Turkinju kojoj su visili očni kapci i koja beše pri zauzeću Beograda prebegla, pa čak i dve Vlahinje, sestre, za

Kao srebrom trgujući, on je hteo da meri njen pristanak, ali ga ona nije dala meriti. Ni jednu jedinu malu reč, ni jedan jedini mali znak. Bila je kao nedirnuta, kao odsutna, kao smrznuta.

Za jedan tren, ona vide, bledo, jutarnje nebo napolju, deo krova i jednu granu, zatim se uzana svetlost odškrinutih vrata, na zidu, opet suzi i zatvori u mraku.

Tako ih, najposle, zajedno sa sluškinjama i kučićima, otera. Dade zvati ženu Dimče Diamantia, onu zakonitu; jednu dugačku crnu metlu, koja je po ceo dan pajala po kući, odevena uvek sa mnogo preveza.

osvetleo i jedan zid u izbi, u kojoj se prevrtala od dosade i očaja, skoro plačući, gospoža Dafina, izgubivši iza peći jednu svoju zlatom vezenu papuču, a drugu kod vrata.

gospoža Dafina, kraj svega toga, slutila je da joj je više stalo da oseti ovog drugog, sa kojim beše provela samo jednu noć, isprva tako beznačajnu, groznu, odvratnu, kao i ta njegova glatka žuta ruka, tvrda kao ćilibar, isprva tako

Oni ostavljaju samo kožu dlakavu i jednu smradnu lešinu, kao i ti hrtovi pred njima, a tamo, kod kuće, u blatu i bedi, neke srodnike koji će ih neko vreme

draženje Francuza, Karlo Lotarinški, usred balova i večera koje beše priredio, pred polazak, izmisli u svom pozorištu jednu igru u kojoj, u stvari, ni on, ni vojska neće učestvovati, nego samo jedna gomila ludaka i nesretnika, koji i nisu

Tada im zapovedi da se ne miču više i dozvoli im da protegle katkad samo jednu nogu. Tako su stajali i čekali skoro četiri sata, mada je pregled bio zakazan odmah.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

ložici, i njome zamese testo i naprave tri kuglice, osuše ih u tri dana na suncu, pa ih uoči svakog petka progutaju po jednu“.⁹ Često nisu ništa ukusnije mnogobrojne mešavine koje nerotkinja mora da popije ne bi li tako začela.

Svadbeni scenario kao jednu od obaveznih uloga predviđa i čauša. Ova čudna figura svojim upadljivim ponašanjem, šalama, odelom i celokupnim izgledom

„Koja je (trudnica) rada da zna: nosi li muško ili žensko, ta nađe u bašti dve dugačke i jednake travke, nameni jednu na muško a drugu na žensko, pa onda do pola obe pregrize.

ma koliko ova pravila (valja se/ne valja se) izgledala besmislena sa stanovišta zdravorazumske logike, ona imaju i jednu dublju psihološku uverljivost, jer su deo duboko ukorenjene mitsko-magijske slike sveta.

U Praputniku veruju da dete koje se rodi u poslednjoj četvrtini meseca može da postane, kada napupi dvadeset jednu godinu, ako je muško: vukodlak, a ako je žensko: veštica.

S obzirom da su dete u utrobi i posteljica bili povezani za vreme trudnoće i činili jednu celinu sve do porođaja, narod veruje da su oni u nekoj mističnoj, magijskoj vezi čak i po prestanku njihove stvarne

⁴¹ Pred polazak svaka povojničarka valja da detetu metne više glave jednu paru govoreći: „Da kupiš brata!“ Valja se, takođe, i da tada pljune u pravcu deteta i kaže: „Gadno“, „pu gade“ ili

Postoje složeni rituali u kojima su u jednu celinu povezani već opisani obredi za održanje dece. Tako, recimo, Srbi na Kosovu izvode sladeći kompleks obreda:

Tu paricu dete nosi na uvetu jednu, tri, pet, a najviše sedam godina. Nakon tog vremena babica u zoru jednog „svetačkog dana“ skine paricu i baci je u

Zatim uzme vuneni crven konac, naniže na njega nekoliko oljuštenih čenova belog luka, jednu starinsku srebrnu paru, ljušturu belog puža i nekoliko pramenova bele vune.

U Homolju stare žene kade na ovaj način: „Nabave paučinu s tri prsta salaša i po jednu slamku i po jedno pero iz tri pusta gnezda, pa uveče metnu to na žar i nakade bolesnu porodilju.

U Bosni, porodilje kojima ne pristiže dovoljno mleka treba da uberu po jednu travku sa devet međa, zatim da od svake travke pomalo odseku, pa se tome doda semena od salate, leskove crvotočine i

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

O SIROTOJ KUDELjNICI U oblastima zemlje carske ni za jednu stvar, nijednog dana, nasilja da nije nikome, i sirota kudeljnica da je slobodna i poštovana.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Kao da smo već tada znali da život nije samo jedan predmet i da ne može stati u jednu jedinu svesku, na kojoj piše »Istorija«.

godine u svoju školu, jer su petnaestogodišnje devojke u to vreme imale samo po dve suknje. Jednu letnju i jednu zimsku.

godine u svoju školu, jer su petnaestogodišnje devojke u to vreme imale samo po dve suknje. Jednu letnju i jednu zimsku.

Ali, vratimo se u jednu današnju nedelju, u tri popodne! Kada se Tom i Džeri najzad izjure do mile vole, mladi čovek i mlada žena oblače svoju

U mislima još uvek okrećete ključeve i zatvarate brave, gasite svetla i plaćate račune, zavrćete boce gasa, precrtavate jednu po jednu stvar na listi sopstvene zaboravnosti; jeste li zaključali otirač »Dobro došli dragi gosti« lancem, jeste li

još uvek okrećete ključeve i zatvarate brave, gasite svetla i plaćate račune, zavrćete boce gasa, precrtavate jednu po jednu stvar na listi sopstvene zaboravnosti; jeste li zaključali otirač »Dobro došli dragi gosti« lancem, jeste li poneli

još mnogo drugih stvari proleteše kroz glavu sirotog Bel Amija, dok je onako raspet visio između neba i parketa čitavu jednu večnost, a možda i duže od toga, sve dok mu se prsti sami od sebe ne rastvoriše a on tupo pade na strunjaču pred

Pušila je i gledala nas nekako već s one strane. Želela je da što više popuši pre nego što ode. — Vidim jednu raku, i to žensku — reče njen sin okrećući plećku prema svetlu.

Isticali su nam ga kao čudo lukavosti i sposobnosti da se dokažu nemoguće stvari. Zbog tog starog Grka i kupujem jednu kornjaču od starice pokraj puta. Ona uzima novac i iščezava u šiblju, plašeći se da se ne predomislim.

oni što su bili tamo, starac poče da podiže kamenje oko profesorovog tela i da čupa razne travke koje su tamo rasle, jednu po jednu, sa ljubavlju i sa pažnjom, da ih gnječi prstima i valja dlanovima, praveći od njih nekakvu kuglicu, a što je

su bili tamo, starac poče da podiže kamenje oko profesorovog tela i da čupa razne travke koje su tamo rasle, jednu po jednu, sa ljubavlju i sa pažnjom, da ih gnječi prstima i valja dlanovima, praveći od njih nekakvu kuglicu, a što je

A evo je, živa i relativno zdrava, kaže kelneru bifea »Šansa« na Tašmajdanu: – Molim vas jednu votku sa švepsom i malo limuna'? – Mogu li još jedan krug, maaaaaaama? – Možeš, srce, ako pre toga pojedeš breskvu!

Matavulj, Simo - USKOK

pa i po Primorju, po Hercegovini, po Bosni, po svoj Srbiji i bog te pita dokle, đe gođ ima Srbalja, a ima nas zanago za jednu dobru carevinu, nâko što smo rasuti, kao stado bez pastira, i što su pod tuđinima, radi grijehova našijeh starijeh

Za njom ciknu Milica: — Kuku, braćo, dobro moje! Za njom Joke: — Jao, bane, moj đevere! Knez se podnimi na jednu ruku, a drugi dlan položi na Jankovo koljeno. I stara katunska orlušina, kojoj bjehu oba krila slomljena, sakri suze.

Tri dana gonili su ih naši i Rusi i otmu im sve zemljište između Cavtata i dubrovnika i uzeše jednu zastavu i oko dvije stotine pušaka. Francuzi se tada utvrde na više mjesta na brdu Brgatu, blizu Dubrovnika.

“ ...Tako sam eto robovao pet godina, jednu u Beču, dvije u Varadinu, jednu u Zagrebu, pošljednju u Kotoru! Srećom, bio sam u graničarskom puku, među dobrim momcima

“ ...Tako sam eto robovao pet godina, jednu u Beču, dvije u Varadinu, jednu u Zagrebu, pošljednju u Kotoru! Srećom, bio sam u graničarskom puku, među dobrim momcima vaše krvi, od kojih naučih vaš

Ženske zapjevaše. Ljudi zaćutaše i zakurnjaviše. Docnije Stevo Markišin otpijena jednu uz gusle, pa se raziđoše, jer svi bjehu sustali. Napolju bješe cibrin a i snijeg već škripaše pod njihovijem nogama.

Savo ustade, i uputi se k njima. Janko, sav zažaren, reče: — Kad ste toliko dobri prema meni, ja ću vas zamoliti za jednu veliku... najveću dobrotu? — Što mogu drage volje! — reče Savo.

Nema boljeg lijeka od opake vatre i njekoliko čaša ovakog dobrog crmničkog! Ded, strikane, još po jednu! Blagoslovite, vladiko sveti! Ispivši, đakon odmahnu glavom i stade ožimati ustima.

— Sjutra oni gorski vukovi popiće ga svega! Sjutra u ovo doba kapi ga već biti neće — zato, strikane, ded još po jednu! Dede, bolje je nego da opet kapetana liječiš i varaš! Onaj pečeni i oglodani kuvar skoči s klupe: — Šta vara?

— Vaistinu, nijesi li ga tro rumom? Nijesi li naveo starca da potroši dvije plete za rum, pa si ga tobože trljao, jednu čašicu na dlan, drugu kroz pjevalo, pa dok bi dlan o dlan, nestade ruma!

Bilo je pak u njihovu pričanju i vladičinijeh dosetaka i blagih šala, od kojih ćemo navesti samo jednu: — Jednog ljetnjeg dana pred veče izide vladika iz manastira na gumno i sjede.

Trebalo je još samo da obuče zelenu dolamu, da natakne kalpak, da pripaše jednu od onijeh sabalja što višahu u bogatoj oružnici, pa eto ga, kakva su ga zapamtili Turci i Francuzi kad je predvodio

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim.

Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim. PROVODADžIJA: Šta je prijatnije za roditelje nego kad znaju, to jest, da imaju dobru decu. UGLED 6.

Ja upravo nisam stao za novcima, nešto sam dao i pod interes, a uložio sam i u rakiju; nego sam dobio volju da načinim jednu vodenicu, pa bi mi baš sad trebalo. OTAC: E, fala Bogu, u nas su novci uvek gotovi!

) PROVODADžIJA: Zbogom, prijatelju! OTAC: Zbogom! PROVODADžIJA (u polasku materi): Pak prijo, samo jednu dobru kiselu čorbu za večeru, to jest. MATI: Što god zapovedate, sve će biti.

) MLADOŽENjA: Šta vam je to? DEVOJKA: Karte u voprosima i odgovorima. (Promeša.) Izvolte izvući jednu. MLADOŽENjA: Zar vi tako mlogo držite na karte? Ali kad je vaša volja, neka bude. (Izvuče, pa čita.) „Perete li zube?

) „Milujete li belilo i rumenilo?“ DEVOJKA (izvuče): „Ja bi se za apotekara udala.“ MLADOŽENjA: E, da! (Izvuče jednu kartu.) „Koliko godina imate?“ DEVOJKA: „Lepa je stvar tajnu čuvati.

“ MLADOŽENjA: Eto vidite. DEVOJKA: Morao je ko tako namestiti. (Promeša karte.) Izvolte sad. MLADOŽENjA (izvuče jednu). „Zašto se uvek ljubite kad se s drugaricama sastajete i od nji rastajete?

“ - Čekajte malo da ja pitam, a vi odgovarajte. (Da mu karte, koje on promeša i potom joj pruži te izvuče jednu.) „Jeste li mi verni?“ MLADOŽENjA: „Svakog meseca po jedanput.“ DEVOJKA: To verujem. (Izvuče.

MLADOŽENjA: Da takvu suprugu dobijam. DEVOJKA: Vi me opet zastiđujete. MLADOŽENjA: Slatka gospodična, jednu molbu imam. DEVOJKA: Zapovedajte. MLADOŽENjA: Ali, oćete l’ mi učiniti! DEVOJKA: Ako mogu, zašto ne.

— Samo mi jednu reč više progovori, ili kome kaži, pak će se zaprašiti soba od tebe. (Odlazi.) TETKA: Jako se naljutio.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

To izgleda uverljivo; ako, pak, argument obrnemo, zaključivanje će pokazati jednu slabu tačku: izlazi da tanka, dosadna, nezanimljiva dela, samo zato što su slavoljubiva i umišljena, spadaju u „pravu”

Za južnjake je, veli on, dete — budući čovek; za Anglosaksonce čovek je — bivše dete9. Ovo razlikovanje liči na jednu od onih tipično francuskih, privlačnih proizvoljnosti: kulturno jedinstvo Evrope ga je poništilo, ili prevazišlo.

reči ili kakva druga, sasvim iracionalna situacija — dečja pesma oko tog nadahnjujućeg jezgra uvek pokušati da isplete jednu logičnu pričicu, da to jezgro ugradi umirujuću konstrukciju, da svemu, a naročito što je neuhvatljivo, odredi glavu i

bezizgledni razvoj drame; ono ne usvaja igru zapletenih odnosa, koja se završava smrću; ono nas neprestano podseća na jednu drugu, čistiju osnovu.

Njegova je snaga kolebljiva; on zazire od opasnosti koja jednu igru pretvara u samosvestan trud nekog višeg značenja i reda. Izlažući se ugnjetavanju usiljenog napora, gubi dah i polet.

(1890—1960) u romanu za koji je dobio Nobelovu nagradu — ali i oštru osudu ondašnjeg sekretara Komsomola — navodi jednu narodnu popevku koja se može uvrstiti i u dečju književnost.

Svake večeri, pred spavanje, tata ispriča svom mezimcu po jednu kratku priču o zečjem repu. Sinčić, zadovoljan, uvek zaspi pre nego što otac dovrši pričanje...

Odrasli su stali pokazivati odanost ovoj vrsti pisanija, prikazujući je kao jednu vrstu sladokusačke nastranosti. Čitanje ovakvih knjižica višestruko je ugodno.

Mnogo je prostije objasniti deci neku rđavu rodoljubivu pesmicu, „za decu”, nego li jednu valjanu strofu Laze Kostića ili Ujevića.

što oni sve čine u ime radnog čoveka i njegovih najdubljih interesa, tako dečji pisci — toute rroportion gardée — neguju jednu sumnjivu podvrstu književnosti pozivajući se na dobrobit onih koji se o tom pokroviteljstvu ne mogu izjasniti.

On je poučavao čitav jedan naraštaj, upućivao ga u visoke nacionalne i ljudske dužnosti, spremao ga za jednu istorijsku obavezu: ako je pouka gušila poeziju u njoj je, barem, bilo neke veličine.

V Propevavši o deci i za decu, Zmaj je, prvi kod nas , uobličio jednu celovitu, radosnu viziju, a sreću postojanja uzneo do vrhovne filosofije.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Kažite, zašto se ne bi kokarde načinile iz opštinske kase, da svaki može po jednu dobiti? Ne pokazuje li to da magistrat ne drži sa slobodom? ŠERBULIĆ: Tako je. Da se zbaci, da se zbaci!

ne znam otkud dolazi. SMRDIĆ: Šerb znači vlaški zmija. ŽUTILOV: Dakle, Kiđoji. ŠERBULIĆ (Smrdiću): Ja da znam da jednu kaplju krvi vlaške imam — i tu bi pustio da isteče. 3. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ: Živilo Slavjanstvo!

NANČIKA: No ja vidim u svakog gotovo po jednu kokardu; zar oćete da nosite po dve? LEPRŠIĆ: Ovo su kokarde madžarske, a naša je želja imati srpske. NANČIKA: Dobro.

NAĐ: Tako se govori. SMRDIĆ: No, treba da i lepo dočekamo. ŽUTILOV: Ja ću im pokloniti jednu kravu. ŠERBULIĆ: Ja tri akova vina. SMRDIĆ: Ja dva. NAĐ: To je lepo. ŠERBULIĆ: A šta vi dajete, gospodine Lepršiću?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

koju su crkveni ljudi u crkvenim idejama pisali za crkvenu upotrebu i za crkvene čitaoce, nije mogla biti od uticaja na jednu književnost novoga, svetovnog doba.

Pavle Solarić priča kako je jednu takvu knjigu, kada mu je došla do ruku, bacio u peć »kao anatemisanu«. I u takvom stanju stvari pojamno je što su

Slavonska književnost oslanjala se na bosansku književnost, jer su slavonski franjevci činili jednu duhovnu oblast sa bosanskim franjevcima.

Prešavši u Austriju, Srbi su došli u jednu isključivu katoličku državu, gde se ispovedalo načelo: cujuѕ regіo, іllіuѕ relіgіo, čija vlada, njegova vera.

Ti stari i novi doseljenici stvorili su jednu nacionalnu celinu, koja se vrlo brzo prilagođavala novim uslovima života i uspešno ulazila u zapadnu kulturu.

i narodni sabori u svima svojim molbama i predstavkama carskoj vlasti tražili su pravo da u svojoj sredini dižu jednu ćirilovsku štampariju.

Još tada u Bukureštu on je naumio da sam piše srpsku istoriju, i napisao na rumunskom jeziku jednu kratku kroniku, koja je tek 1893. štampana u rumunskom stručnom časopisu Revіѕta critică-literară.

koja je imala da sprema sveštenike i učitelje, bila je prva stručna škola među pravoslavnim Srbima i zadovoljavala je jednu veliku narodnu potrebu.

Ruski učitelji, Maksim Suvorov, Emanuilo Kozačinski i njegovi drugovi, spremaju celu jednu generaciju srpskih sveštenika i učitelja na ruskom jeziku i u ruskoslovenskoj pismenosti.

Orfelin je taj svoj posao radio dugo, nekih pet godina, i savesno. Preko svojih prijatelja iz Rusije nabavio je celu jednu biblioteku ruskih i stranih dela o Petru Velikom, među ostalim Lomonosova i Voltera.

altruističku i filantropsku filozofiju XVIII veka, koja je verovala u urođenu dobrotu ljudsku, osetljivost smatrala kao jednu od prvih vrlina duše, postavila za pravilo da je cilj čoveka što veća sreća što većeg broja, i verovala u krajnju pobedu

I Dositej Obradović neće propustiti ni jednu priliku a da ne veliča »svetu nauku, Božji dar, nebesni cvet«. Ništa nije važnije no širiti naučne istine, mudrim

Milićević, Vuk - Bespuće

lomljavinom mrtvačku tišinu zaspalih polja; naličio na nemirnu i nesrećnu životinju koja juri preko mrtvih predjela, kroz jednu vazda istu noć, kao da traži puta koga nema.

Neki dan, jednom nespretnom kretnjom oborio je slučajno jednu malu sliku. On se preko volje i ljutito sagnuo — zar ga i ti ljudi, obješeni na zidove i zatvoreni u okvire, počeše da

On je primakao jednu stolicu i sio pored ćuteći. I tuga materina prelazila je i na njega. On se zastidio sebe kad se ljutio na zimu; na

Čudnovato, on je imao još iz djetinjstva jednu tužnu uspomenu , koja ga je, i kasnije kad je mogao da razumije njihove jade i opravda djela iz očajanja, i nehotice

Prva žena mu je umrla nekoliko godina iza vjenčanja (kažu da je premlatio i prebio život u njoj), ostavivši mu jednu kćer koja se kasnije, iza očeve smrti, udala za nekakvog kancelistu u Bosni; s njom se Gavre Đaković nije viđao, bila

Ona je svršila sav posao, uzalud ga otezala i pregledavala jednu istu stvar deset puta, čekajući da joj on nešto kaže i odlazila polagano, kadgod začuđena, a kadgod ožalošćena.

U njemu je bilo nešto uzdrhtalo i uznemireno poslije sastanka sa Jekom; on osjećaše da ravnodušno upropašćuje jednu mladost i podlački gazi jedno srce; on se uvjeravaše da treba bar da stane, da prekine prije nego što bude kasno; on

Pa kad je silazio u baštu, sjeća se da se je nehotice okrenuo prema njihovom prozoru i učinilo mu se da je spazio jednu žensku glavu koje je ubrzo nestalo. I pitao se zašto se on okreće? Bio je nemiran cijelo vrijeme.

Inžinjer ode odmah radnicima, a oni siđoše dolje u hladovinu, pod jednu bukvu, s gustom, neprozirnom i neprobojnom krošnjom i obilatim i bujnim lišćem koje sakriva grane i ogranke.

Odozgo se čuo ozbiljan, pola ljutit i odsječan inžinjerov glas koji je davao radu jednu oštru i zapovjedničku notu: jače i brže lupali batovi, češće se razlijegala eksplozija, ljudi se naglije i užurbanije

U kući mu se bolje sviđala, gdje se jače, bez šešira, isticala njezina kosa. Našao je u njoj jednu mirnu dobrotu koja mu se dopadala. Vidio je da joj je još uvijek bilo žao što ju je ostavio tako naglo onoga dana.

— reče i klonu čelom o go, drven sto i zajeca, tresući se kao trska. On stajaše neko vrijeme pored nje, tražeći jednu pametnu i utješnu riječ, ali je ne nađe. Pa onda lagano pođe prema vratima. — Laku noć! — reče.

Sremac, Stevan - PROZA

« odgovori majstor ili bakalin. »E baš mi je milo kad ti ide pazar, veli Jova, baš dobro te mi nećeš odbiti jednu malu molbu.« I onda iziće s predlogom.

Jovan Maksić je čovek od svojih četrdeset i pet godina. Poštar je VI klase, taman za jednu klasu stariji od mezulanskog konja, kako mu jednom reče jedan njegov kolega (starije klase, naravno) a da je pravde ili

Jova je često nudio odadžiju duvanom. »Priko, rekao bi mu Jova, ’oćemo l’ da zadimanimo po jednu?«, pa mu pruži tabakeru na čijem je zaklopcu bila ona dobro poznata glava sa: »Ja pušim; i ja pušim«.

Odavno, veli, posmatra rad sviju političkih stranaka, i dosad se nije upisao, veli, još ni u jednu stranku niti je potpomagao, jedino stoga što je hteo da ih hladno proštudira i proceni, i sada, posle dužeg

odgovara, svaki kaže pošto je kupio, ali svaki slaže, bar za jedan dinar kaže da je manje platio, a odlazeći jedan na jednu a drugi na drugu stranu osvrću se jedan za drugim i gleda jedan drugome prase, kao ono naše gospoje što moraju jedna

— zapita Kaja, koja je umorna od rada celoga dana već gotovo zaspala bila. — Pa onoga mačora! Ama sam mu podviknuo s jednu cepanicu, a on kidnuo preko zida; neće mu skoro pasti na pamet da mi pravi fizitu.

a kad vam kažem da je prase bilo od sedam i po oka (bez džigerice i droba, od koga će Jova sam svojom rukom dobru jednu kavurmu napraviti) — onda računajte kakav je bio i taj ćuran!

Pruži svu ruku, i Pavle oseti otprilike onako kao kad bi mu neko jednu spljoštenu papuču utrapio u šake. Domaćica se uvek umela ponašati onako kako časnoj ženi priliči; pred mužem se uvek

Kiljadili mi se takvi prijatelji!« — Da bog da! — odgovaraju Paja i Kaja. Kupaju se i sedaju. — Kajo, ispeci nam po jednu kafu, tatli-kafu. Kajo, — dere se domaćin i vraća je, — donesi Liru, pesmaricu onu!

Gospoja Kaja se najpre i kao naljuti, i naprći usta tako jako da joj sva tri mladeža čisto odoše na jednu stranu. Ali naposletku, kad Jova reče da je to sve samo šala, učini mu po volji i poljubi ga gledajući u priku.

— E, ded’ mi sad otpevaj jednu, al’ onako štogod. Da vi’š, priko, kako peva! Ti valjda nisi to ni znao! Ume ona žestoko da peva!

»Čim se videsmo, zavolesmo se. Ja odmah rekoh: »Il’ nju, il’ ni jednu!« a ona: »J-al’ Jovu, a ja li crnu zemlju!« Toliko mu beše. »Sakaš li me, Petko? Sakam te, Petkano!

Radičević, Branko - PESME

Pa kada bi imô kaku želju, Jednu b' imô samo ali velju, Kad bi tako smanjao se tudi Da te mogu pritisnut na grudi, Ta na grudi i na svoja usta, Oh

Soba niska, a dosta i tesna, Oko stola sedi raja besna, Raduje se onom vinu lednu, Pa svećicu zapalila jednu: Gori sveća kao da izdiše, Al' de raja da zapali više, Kad vesela štono god imade, Do parice sve za Vino dade?

Skoči brže s Pegaza lakoga, Dovati se uljanika toga, Pa u jednu košnicu zagleda, Kad al' u njoj ni traga od meda, Digo drugu, digo sve i redom, Pogleda i željnijem pogledom, Al' u

Pođo onda opet unapreda, Pa ti jednu livadu ugleda, A po njojzi svud kopriva gusta, Nađikala svr čoveka pusta, Čkalj, bunika, tatula, štirina, I

ništa da ulovi, Pa kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina, A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu.

Milun s četom iz gore išeta, Uz vrlet se jednu peti ode, Stiže tamo, pa se zaustavi, Nasloni se na tu šaru pušku, Preko krša, preko provalija, Ode gledat mrko

Uđe Milun, glednu unaprijed, I opazi dvije ženske glave, Oh ne dvije, jednu, brate, samo, Fata njemu bistro oko ote, Ote oko i još nešto više, Ta baš ono srce iz njedara.

Oko tvoje beše tada čisto, Lice svježe kao cveće isto. Al' pored puta topolicu jednu, Oborenu olujom, ti zglednu: Na granama listova tu puno, Dub iznutra sasvime istrunô: „Aco, brate, eto moga

ništa ne pokloni, Za ovčicu svaku bez razlike Išti do dve prebele cvancike, A kad deset za belce rasturiš, Valja jednu u tor svoj da sjuriš, A za maltu što se degod plati, Sve će tebe pobratim da vrati.

Al' zašto ćuti, da l' zborit ne ume? Il' ako ume, valjda ne razume? Pa jednu rečicu za drugom laća, Al' sluga njima ni na što ne vraća. To beše svima, što bijau, žao.

Mome mlade, mome lepe, Triput lepše bile, Oko moga bela grla Ali, pobro, pre ti pesmu Ja obeća jednu, Pesmu trpku i kiselu, Gorku pa i mednu.

64. I sama se amo krenu, I nađe mi majstoricu Jednu veštu i poštenu, Baš kâ valja, udovicu; Kod nje poče učit mlada, Pa kod nje sam još i sada. 65.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

pored njega i neka te tvoja tuga poduzme, a on te gleda i samo što ne kaže: ostavi, bolan, Petrače, daj ti da mi po jednu zapalimo. Ih! Ja već i ne znam gdje sjedim. Konj koji puši! To bi bilo nešto.

— Crtam konja, zar ne vidiš. — Konja? — Pa da, zar ne liči? Djed pogleda našu Mimu, jednu staru mirnu kobilu, koja je pasla niže pojate, i razočarano reče: — Pa to je kobila.

— Četu, pravu četu, jakako, moj rođo, samo da mi je odakle namaknuti jednu kitu starih ličkih noćnika i delija. Osokoljen, Sava prijateljski protrlja svoj čekinjast obraz o svečevo lice i smekšano

— De, de, nemoj ti tu sad ...Đurajica, utočide mu jednu. Đuro, kao i svaki pjesnik, ispija do dna, stresa se, onda se široko osmjehuje i gleda po čitavoj družini blaženo,

— Bože moj, što ti je seljak — oteže kalajdžija mirno, sanjalački, kao da čita iz knjige. — Za jednu svoju šugavu granatu on bi rad bio, vjere mi, da mu ja čitavu pojatu načinim.

— Ko bi samo i pomislio da je taj u stanju da tako šturmira na jednu, da rečemo, staru ženu, babetinu. — Nemoj ni ti, Rade, biti baš tako gizdav, još je to držeća ženska — prijekorno

— Daće bog pa ću ja prije poginuti — skrušeno priželjkuje kosmati Mikan. — I za kloster ćeš ti morati pripremiti jednu bombašku grupu — opominje ga komandant. — Tamo su negdje kamuflirani bacači. — A šta ti je sad to kloster?

— Jeste. Odbili Krajišnici da se šišaju. Njima su njihove ćube i kike jedini ukras. Došao naš berberin u jednu njihovu četu, a oni se sve hvataju za puškomitraljeze i reže: — Najprije skini glavu, a onda je šišaj!

češće polijetali, a kad bi nad predgrađem zabrujala neka naročito glasna formacija, birtaš Marko nadizao je samo jednu obrvu i mrmljao: — Ovi će na Drvar il na Kozaru.

— Kakve oči! U ovome poslu to ti ništa ne važi — odreza Pantelija. — Eto, na primer, neki dan, u patroli, gledam ja jednu bukvu, gledam je ravno u lice i mislim se: bukva, šta tu ima drugo. A kad tamo ... — Kad tamo? — priupita seljak.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

JUSUF: Tu gospoštinu izmišlja tvoja sirotinja. Ali da ti kažem jednu stvar. To što ti govoriš — da je teraš, i tome slično — to si se ti od velike žudnje smutio...

HUSO: I jes mi razgovor! Ima li Šemsa tri sise, ili dve! Krupno pitanje! Naći ću ti jednu i sa dvanaest, samo je malko glibava, a trebaće ti i para za kukuruz! SULjO: Ajde, kad ti kažem!

Greje trbuh, smiruje živce, pripitomljava! Pristaviti dva litra ladne vode, staviti vezu zeleni, paradajz, jednu baburu, glavicu crnog luka, malo soli i bibera. Dva žumanceta i lonče kisela mleka.

A? Dva dana od čuda neće moći ona usta da zatvori! Ima da izbulji oči, be, da tri sata gleda u jednu muvu, a da je ne vidi! Saće malo da spusti krestu kad se slučajno sretnemo! Ovde mi se popeo!

HASANAGA: Ni za mužem, pa evo ni za detetom! Kleči nad kolevkom, kao oće da zaplače! Ajde, iscedi bar jednu! Reda radi! Kani, majku mu, nemo se brukati! Ljudi te gledaju! MAJKA HASANAGINA: Hasanago, budalo, ona je mrtva!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Beše kratkih ruku, debelih nogu sa vrlo velikim, punim, stopalama... Kad ide on se klati, nija na jednu stranu, maše rukama, te izgleda da mu je leva noga kraća od desne.

Nisam znao šta da radim. Osećaji me poplavili. Kad se pribrah, sedoh do tebe, podvih moje ruke pod tobom, jednu tvoju klonulu, toplu i punu ruku prebacih preko moga ramena, i privukoh te, posadih u krilo, okrenuh tvoje zažareno i

Bolje mrtvu u „kovčeg“ da me ispružiš, u crn povoj da me poviješ, nego li to...“ A ja nju samo, ’adžike, nju jednu, to dete, ’adžike, imam, pa?! ... — I opet je zaguši plač. Ja sam samo drhtao i strepio. — A javlja li se koji?

Zatim je izvedoše tamo među njih i posadiše u sredu. Posle donesoše ono „ćupče“, pokriše velom jednu devojčicu i dadoše joj ogledalo, te poče vaditi iz „ćupčeta“ kite. Tek što da počnu, dođe i „ona“. Visoka, puna.

Oh dođi, dođi i javi mi se!“ ... Devojčica, pokrivena velom, zavuče ruku u ćupče, promeša i izvadi jednu kitu. Sve se nagnuše da vide čija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...!

Sve se nagnuše da vide čija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...! — poviče jedna starija žena i poče je peckati: — To li ti svako veče, kad se vraćaš s

Pričaju, a i on koliko se puta hvali, kako je bio nekad imućan: držao bakalnicu, imao dućan, kućicu i jednu sakatu sestru.

I valjda zato strina ga je pazila. Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina. A uvek stara odela i zimi ponjave, da ima čime da se uvija noću. Jednom se strina razbole.

Oko deset kofa je izvadila dok je jednu testiju napunila. Čitava se bara razli. Jedva napuni tu testiju. Ali nije išla.

Po četiri puta išla bi i vraćala se za jednu stvar... I sad, evo gde je došla, stoji više mene, čeka da je ja pozovem da beremo zajedno i pomirimo se.

I da joj, valjda, pokaže kako je voli, on, kad kolo povede, ne pušta ni jednu devojku do sebe, već uzme mene, njenog rođaka... kao da sam ja nešto ona!

ćete možda biti srećni da vidite najvećeg „gazdu“, kako posle ručka ide polako, pognut, velikim, odmerenim korakom. Jednu ruku podvukao ispod kaputa na leđima, a drugom se šiba prutićem po pantalonama i zvera, gleda na sve strane, traži

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

druže moj, da sam prešao iz Hale u Lajpcig za slušati i ovde što učeni ljudi govore; gdi nameravam prebivati najmanje jednu godinu: i mislim s pomoću boga, i kojeg dobrog Srbina, dati na štampu, s graždanskimi slovami, na naš prosti srpski

i mislim s pomoću boga, i kojeg dobrog Srbina, dati na štampu, s graždanskimi slovami, na naš prosti srpski jezik, jednu knjigu koja će se zvato «Saveš zdravago razuma», na polzu mojega roda, da mi nije zaludu muka i toliko puotovanje.

Kostić, Laza - PESME

— U tišini, po visini nosi vila dalje sina. Oko mene zvezde blede, sve se većma gube, rede, a vila mi prstom kaže jednu malu svetlucaljku, oku mome samrtnome na dnu vidnog domašaja.

Mrak opruža ruku tamnu na kumovske slame stog, pa ukida jednu slamku sa tog gumna nebeskog. Bunovno se slamkom titra o tamburu, o žice, mesečevo kolo igra — silne, svetle nožice.

suncu sitne zvezdice; vaseljena je samo kutija, da sobom čuva dragi kamen taj u sedam boja što se preliva i svaka boja jednu kaže strast: taj glum se zove: tajna večera, junak je bog u licu čoveka, gledači su mu celi beli svet, nenagledanu

sagledati ne da sjaja svog; a i one su čeda sunčeva, pa i mi smo se sakupili sad u pozorištu gluma sunčanog da blagu jednu spomenemo sen rad zadužbine hramu zvezdanom; a ona će pomoliti se, znam, onom što suncu krug pokazuje, što zvezdicama

dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti: bula je, kaže, pobegla od paše, al' krv je naša, dete je naše; i onomad jednu odbismo žrtvu: sutra je u snegu nađosmo mrtvu! Pa sad bar, oče, sad bar dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti!

” „Izrailjke? — Nekad beše, dok me slave ne poneše, ne znajući svoje seše, prosio sam jednu ja. Imala je jednog čika, filišćanskog najamnika, čiko njojzi bole zna: odvede je na prevare među svoje gospodare — sad

Iz očiju bolom prosi nemilosna milos' neva, za nemilos' jednu mušku obećava milos' žena. Mlad je ženik mrko gleda, pomrkuje roba verna, — to je vid'la jedna stara, krunisana brada

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ja sám, koliko ih u glavi imam, mogao bih jednu knjižicu napečatiti, kao što je mala pjesnarica. Ima ih vrlo lijepih i udivitelnih, nego su po većoj časti sramotne.

Siže koji se obrađuje, način na koji se on izlaže, kompozicija dela, sugestivnost pričanja, sve ono što karakteriše jednu kreaciju. Priđemo li s te strane našoj narodnoj priči, naša ljubav za nju naići će na ne mala iznenađenja.

Ima narodna pripovetka još jednu osobinu koja nam je posebno draga; to je njen najčešći unutrašnji motiv, onaj koji je izaziva, a taj je — kako da se

Na ovom mestu valja nam učiniti jednu ogradu. Sve narodne priče, zapisane i prikupljene od Vuka do danas, nisu razume se istog kvaliteta, niti se sve mogu

„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko

i odmah stanu se opremati sva tri brata, uzmu novaca za puta, pa pođu tražiti sestre svoje. Tako putujući zaiđu u jednu planinu i cijeli dan putovaše.

Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a

Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad dođu do grada, jednu jelu prislone uz bedem i poviču careviću: — Hajde, — vele — ti penji se gore na bedem da ti ovu drugu jelu dodamo, pa

Sam u sebi pomisli: »Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!« pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi svijeća gori, on otvori vrata pa uz kulu te u sobu.

Poslije nekog vremena ovi trojica, carski sinovi, tražeći sestre svoje dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće te učine tu konak, a poslije večere dođe mehandžija i u razgovoru šnjima stane se faliti šta

Onda car ode, a zeta ostavi kod kuće: ovaj čim car otide, otvori jednu pa i drugu sobu i tako redom sve osam soba, i vidi u njima svakojakijeh dragocjenosti, naposljetku kad dođe i na vrata

Ovaj uđe unutra kod njega, onda mu onaj čoek reče: — Daj učini jedan sevap, te mi daj jednu maštravu vode da popijem, i znaj zacijelo da ćeš od mene za to dobiti na dar jošt jedan život.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: A što tebe nema? SVETOZAR: Ta znate, kad je čovek u službi. I sad ne bi došao, da nemam jednu lepu poruku. SOFIJA: Ta boga ti? A šta će to biti?

Samo neka to bude, pa nećeš ni po sata biti sa mnom. SOFIJA: Već zato ćemo lako. Pa treba i tebi da kupiš jednu aljinu; sramota je tako ići. Ako je do štednje, uštedićemo s druge strane. MAKSIM: Teško meni i mojoj uštedi!

KUM: Istina za tvoju, ne znam, oće li podneti. Ali za moju kao namenuto. Zaklinje mi se čovek, da je time jednu babu smirio. MAKSIM: E, moj kume, lako je babu: ali mladu, pa jošt ako je mnogo mlađa od muža — tu je nevolja.

Tu crveno, tu šareno, tu cvetovi, tu perje; dobro te se krave ne plaše od nji. SVETOZAR: Jednu sam osramotio, ali u nevinosti. Navranila kosu što može biti, ali zaboravila na zulufe.

(Potpiše.) SVETOZAR (Nikoli i kumu). Oćete li i vi za vaše? Evo sam ovde dodao ukratko točku jednu. NIKOLA: Al’ vi moju Magu niste ni vidili obučenu. SVETOZAR: Ta ja nju i onako poznajem.

) MAKSIM: Soka? KUM: Lepo. NIKOLA: E, srećno, snao! LEPOSAVA: Dado, i meni od toga jednu aljinu. MAKSIM: Vidiš, čuli gdi se ja tužim, pa, kao bajagi, da mi dokažu, kako nemam pravo. SVETOZAR: Evo novci.

MAKSIM: Tako mi treba, kad ti nisam pokazao vrata. SOFIJA: Svetozare, smem li i ja jednu reč kazati? SVETOZAR: Izvolte. SOFIJA: Ja nisam tražila da dobijem nagradu, i ne znam jesam li je i zaslužila.

DOKTOR: O tome možete biti uvereni. ŠALjIVAC: Dakle, jedna familija, koja nauke i ljude učene ljubi, pritjažava jednu čašu zlatnu i dragim kamenjem iskićenu.

ŠALjIVAC: A u čemu se sostoji vaš lek? Ja mislim, kao što sam reko, da mu dajemo svaki sat po jednu kašiku smirenosti i nevisokoumija. PUTNIK: Ne, ne, moj je lek djejstvitelan.

(VELIKA JEDNA BAŠTA.) KUZMAN (sam drži jednu kesu u ruci): Novac je kao žena. Dokle je ne dobiješ, uzdišeš za njom i prevrćeš se; a kad se oženiš, Bog zna šta bi

DAMJAN: Volja ti je; ja bi se bogme strašio, u kući držati. KUZMAN: Što mu god drago. DAMJAN: Ta, na jednu ruku i bolje je, imaš nešto u zemlji; ako se na jednoj strani šteta učini, nije na drugoj.

) 1. VUČKO (stupi) VUČKO: Ja! „Vučko, trči tamo; Vučko, peri sudove; Vučko, daj jednu Vatru; Vučko, peci jednu kafu; Vučko, nosi ovo pismo; zovi šnajdera; idi u dućan“ — sve Vučko; a da se odmori nema

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: I od mene jedan, neka bude tri. Ljubezni Trifiću, ja imam osim toga jošt jednu veliku molbu. TRIFIĆ: Kaži, sunce moje, i tebi ništa ne mogu odreći, samo kad pametno zaktevaš.

Kako bi bilo kad bi Sreta i Pela svake godine po jednu malu sumu novaca od nas dobili za svoj užitak? SRETA: Milostiva gospođa! SULTANA (Trifiću): Oni su oboje dobri.

Lalić, Ivan V. - PISMO

No sve je bilo kao na dlanu: Prostor i vreme u nama, račun na stolu, Rim... Jednu od važnijih tajni znao je Boromini: Da izuvija oblik, izmuči linije, da se Lepota ravnoteže oseti kao bol, Ali i kao

Stojte, galije carske! I vi gliseri bučni Vozite s pola gasa. Misao jednu gorku hoću da razobručim, Makar u pola glasa. Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda...

(8. VII 1989) RAVNODNEVICA Dva kljuna vage u poljupcu skoro, A leto kao da okleva, cedi Još kap, onda još jednu, tako sporo, Kao da meri svojom metaforom Koliko bivše vredi i ne vredi.

koji na kretnju se seća Kad sam te prepovijala; pomakla Iz vodoravne ravnoteže, lako, Kao da nisi za smrt jednu teži — (Ali za uteg žrtve svoje lakši) Od tog trenutka zauvek mi ležiš U naručju, van pričina i stvari; I svet se

Ne kuni more. Ne kuni ni prazninu Što sakriva se u neizrečenom. Sve se na jednu čistu svede crtu Obzora, kada slegne se bonaca I more raste ko nokti mrtvaca, U nepokretu; sve se na tišinu Nasušnu

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

simfonijskih dela Petra Iljiča Čajkovskog; taman kad pomislite da je stvar najzad gotova, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno drugome da se više nikada neće zabavljati!

Kako je Ana intervjuisala samu sebe, i kakve veze ima planina Kilimandžaro s najboljim godinama za jednu ženu. Veoma zanimljive stvari o jednom starom zimskom kaputu i devojci koja ga je nosila.

moj matori potpuno iznenada, mislim potpuno onako, bez veze, izvali fundamentalnu stvar: — Treba da utuviš u glavu jednu stvar, Anči: lova ništa ne znači! Ma koliko je imala — opet će ti faliti!

—Ja sam kao mačka: bace me na glavu ja padnem na glavu! — Šta mislite o najboljim godinama za jednu ženu? — izvali ona budala iz ogledala; nedonošče jedno!

se kladiti u šta god hoćete da ću, kada nafuram trideset i devet godina, sama sebi govoriti da su to najbolje godine za jednu ženu, ali te (pardon!

— Šta mislite o najboljim godinama za jednu ženu? — masiralo me je i dalje ono pegavo nedonošče iz ogledala. Znam jednu damu za koju kažu da je u najboljim

— Šta mislite o najboljim godinama za jednu ženu? — masiralo me je i dalje ono pegavo nedonošče iz ogledala. Znam jednu damu za koju kažu da je u najboljim godinama, što za ženu njenih godina i nisu nikakve godine!

Bogami! Na Slaviji je aplaudirala i predsedniku Sjedinjenih Država gospodinu Ričardu Niksonu, a on, kada je ugledao jednu tako staru, a uz to tako otmenu damu, s pelcom od lisice koja je upravo menjala dlaku jer je bio februar, izašao je iz

Bogami! Na Slaviji je aplaudirala i predsedniku Sjedinjenih Država gospodinu Ričardu Niksonu, a on, kada je ugledao jednu tako staru, a uz to tako otmenu damu, s pelcom od lisice koja je upravo menjala dlaku jer je bio februar, izašao je iz

a usput mu kaže da se nigde ne miče iz kafane „Grande Oriento“, inače će načisto da se izgubi jer ne zna ni jednu reč ni jednog stranog jezika na svetu. Naruči mu još, kao bivšem pijancu, i čašu limunade sa slamkom.

Počnem da ispitujem šta je sve izmislio moj rodni grad! Beograd je, dakle, izmislio reku Savu. Zatim je izmislio jednu kafanu s najlepšim nazivom na svetu: zove se jednostavno — ?.

Dopustite stoga da na trenutak prekinem svoj traktat o Beograđankama, i da praveći jednu neviđenu literarnu kristijaniju, upoznam čitaoce sa skicom za portret pokojnog deda Gavrila (1878—1965), čoveka koji

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

frikàtiv bola žicom od metala, od čije struje slogovi se drobe u mutnu plazmu jezičkih korala, kroz koju tečem jednu krhku struku, Tišinu njenu, buket belih ruku.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: Jošt kakvi! Znam dobro. Ove iste stihove on mi je u rukopisu čitao. JELICA (prevrće jednu knjigu): Ova je knjiga tukovana godine hiljadu osam stotina i desete. ALEKSA (gledi): Može biti.

— Ali kuraž, Aleksa, alat čini zanat! JELICA (donese jednu lepo vezanu knjižicu): Evo ovde, molim. Jedva sam naučila čitati. ALEKSA: Šta? Vi znate i čitati?

MITA: Ja ne znam šta je to; više puta izgubimo šrajbpihl s novcima, pa me ne šilje tražiti; a sad za jednu maramu; — mora da mu je spomen od koga. MARKO: No, boga vam, dragi, ko je taj gospodin?

MITA: A kako si ga dobio? ALEKSA: Zar ne znaš? Alat pravi zanat. Odem njegovoj kući, tu nađem jednu babu i zaištem prsten, da mogu i ja takav načiniti.

Ali, pst! 4. MARKO i JELICA (vraćaju se) MARKO: Gospodin baron, ja vam imam jednu veliku tajnu saopštiti, samo ne znam oće li se primiti. ALEKSA: Zapovedajte slobodno.

Kad ste me već rajcovali. Iz očiju mu viri baronstvo. Moja draga, nećete postići ono što ste naumili; na mene je jednu pala ta sreća da budem gospoja od Golić.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ „To vetar šapće! — Žuća mu viče — Ne boj se ništa, već pričaj priče.“ Zaljubljen Žuća u bajke stare, jednu za drugom ište, a Toša stane: „Prolazi neko našim kukuruzištem!

ZAMENA Četiri dvojke, nove-novcate, svojina lična Kostića Rate, menjam, da znate, za jednu trojku, osrednju, staru, polovnu možda ili u kvaru.

! Jel trospratan?!“ „Doktore, jeste, to nije varka, zovemo, znate, iz zoo-parka. Žirafu jednu boli nam vrat, a to je — drugi i treći sprat.

Na planeti, na Uranu, videh jasno ko po danu jednu družbu odabranu kako složno kuće grade od blokova čokolade. Preko dana što nanižu, obnoć opet kradom dižu.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Međutim ta je de huespedes za dvadeset kuća i, kao i celo selo, nema čak ni osvetljena. — Za jednu noć će mi to čak činiti zadovoljstvo. I, najzad, sutra moram preći na drugu stranu jezera.

Mlada žena, koštunjava i jaka, donese drugi džak. Da bi istovarili to u jednu od barki, zagaziše slobodno u mokru travu i mulj. Žena je imala suknje mokre skoro do kolena.

— Dosta. Teško je gaziti po njoj blizu obale pošto je kamenjar. — Evo sela, — reče žena. Susrećemo prvo jednu, zatim drugu barku sa ribarima koji bacaju mreže. — Dobro veče. — Dobro veče. — Kako je? — Ide, ide!

Opet iznad kruna drveća vidim kule zamka nedaleko ispred sebe. Skoro sam obišao celo ostrvo u krug. Nalazim jednu pljosnatu stenu na koju se može sesti kao na naslonjaču, oslonivši leđa na jednu drugu.

Nalazim jednu pljosnatu stenu na koju se može sesti kao na naslonjaču, oslonivši leđa na jednu drugu. Ostajem tako duže od pola sata, možda od tri četvrti, bez jedne misli u glavi, bez jednog sna.

Mislite li da će me dečko probuditi pre pet? — Hoće. On će vam sad odneti i sveže vode. — Onda bih ja sad pošao na jednu kratku šetnju kroz noć. Doviđenja. — Doviđenja. Prijatna šetnja. Pred krčmom nema više nikoga i ulica je sasvim pusta.

„Tako bih voleo jednom da stvaram, skupljajući ono što je najbolje u bogatstvima oko mene, da preradim to zatim u jednu jedinstvenu homogenost.

— Vidite li ovoga? Bio je bogat nekada. Imao je tri kuće u selu i neke četiri barke. Sad ima samo jednu. Izgubio je dva sina. Bili su veliki kao stabla. Onda se više nije zanimao za imanje.

Nailazim prvo na jedno toplo, žensko koleno, zatim na njeno rame i tek onda susrećem pruženu ruku; jednu pa drugu. — Dobro veče! Pošto niste same, dopustićete mi možda da ostanem koji trenutak sa vama.

Zabluda oka savršena: vidim istovremeno jednu zvezdu koja leti iznad mene i jednu koja leti pravo na mene. Povijem se u barci, kao da će me pogoditi.

Zabluda oka savršena: vidim istovremeno jednu zvezdu koja leti iznad mene i jednu koja leti pravo na mene. Povijem se u barci, kao da će me pogoditi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Iznad žice vidika još jedan prozor sličan mome otvara se. Osećam na ramenu hleba još jednu ruku i neko grlo drhti s one strane glasa, više ne pevam sam.

KAVGE Ne pitajte me zašto sam na konju lutam među stenjem, svakoga dana zaboravim po jednu reč i svake noći izgubim po jednu zvezdu i svakog jutra kroz druga vrata bežim iz svog doma, bežim iz korenja.

Ne pitajte me zašto sam na konju lutam među stenjem, svakoga dana zaboravim po jednu reč i svake noći izgubim po jednu zvezdu i svakog jutra kroz druga vrata bežim iz svog doma, bežim iz korenja.

Gledam zaliv morski i njegovu kulu. Zaliv se naginje na jednu stranu, glava na drugu. A ja uzmičem, moje telo uzmiče, povlači se kao oseka, suši se kao pena talasa na pesku.

Zar čitavu noć bez žene na vidiku jednu noć dugačku suvu i prozuklu? O ne to je gore od napasti oštrih! Anđeli istrubite zoru!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

TRIFUN: Ni jednu tvoju paru nisam prokockao, Agatone. AGATON: Nisi, nisi, to je istina. Ne mislim ja da bi ti prokockao ni jednu paru

AGATON: Nisi, nisi, to je istina. Ne mislim ja da bi ti prokockao ni jednu paru iz pokojnikove imovine. Ne bi, ali, znaš kako je: primiš kiriju, metneš u džep, sedneš s društvom, podele ti karte

DANICA: Znači, dakle, da me s poverenjem možete primiti u službu. ADVOKAT: Pa ipak, ja imam jednu osobinu ili bolje reći: manu, koja vam ni u kom slučaju ne može biti ugodna... DANICA: A ta je?

AGATON: Znaš kako je, nije mi odgovorio, ne mogu reći da mi je odgovorio, ali sam mu izvukao jednu reč. A meni je dosta jedna reč, više mi i ne treba. Što kažu, reci: „Oče naš” pa mi je to dosta da te oteram na robiju.

Na osnovu jedne jedine reči ja izvedem zaključak. TANASIJE: Pa reče li bar tu jednu reč? AGATON: Reče, dabome! PROKA (drekne): Šta reče, pobogu, čoveče!

O toj karti mi je visila sva sudbina! TRIFUN: Ne treba nikad sve na jednu kartu secovati. TANASIJE: Mislio sam da se izvučem iz stečaja i kreditorima sam obećavao da se strpe dok umre Mata, a

AGATON: Jeste, reč po reč. PROKA: Pa zar ne nađe makar jednu reč za koju bi mogao da se zakači? AGATON: Ne, nego veli: „Dižite ruke!

Mi kao porodica pozvani smo da bar pred svetom uzmemo u zaštitu svoj ugled u svoju čast, i ja predlažem da donesemo jednu rezoluciju kojom ćemo se ograditi od te devojke.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A i on je dremao. Ležao sam na pokošenoj paprati i kroz pukotinu na krovinjari posmatrao jednu sjajnu i svetlu tačku, koja se pomerala lagano, nečujno, još malo, još malo, i zvezde nestade...

Stražar kao da se prenu, i pogleda me začuđeno. — Ne spava ti se?... — Čuješ li zvono? On nakrenu glavu na jednu stranu. Otvorenih usta blenuo je u tamnu noć. Onda se okrete meni i progovori ravnodušnim glasom: — A, ko mu ga zna!

Ako ima zdrave oči, a nema jednu nogu, stavi ga negde u zasedu i podaj mu mitraljez... — A šta ćemo sa onim „cvećkama“... zaraženim?

Za mnom uđe i on. Preko debeloga sloja slame prebačeno ćebe, te se ja sav uvalih. — Digao sam jednu balu više, pa sam svima napunio šatore — hvalio se Trailo. — Kako si smeo i mogao? — Eh... Je li tebi ovo prvi rat?..

Pred selom Koceljevom rekoše nam da ćemo sada naići na jednu zarobljenu austrijsku bateriju. Zaboravismo na umor. Baterija je bila zaustavljena na putu i Austrijanci su baš tada

Približismo se njegovim padinama. Milojko vozar skrete mi pažnju da vojnici koji su napred pretrčavaju na jednu stranu puta, gde zastaju i nešto posmatraju.

Potom smo dugo silazili i stigosmo u jednu kotlinu kroz koju je proticala reka. Tu su vojnici nahranili i napojili konje. Za ljude nije bilo ničeg.

I savetovao sam ga, i tukao... i opet ništa... Nego, imaš li jednu cigaretu? Rekoh mu da sam poslednju popušio noćas.

Došao je red i na nas. Konji su se morali zaletati da bi izvukli vozove uz jednu kratku, ali tešku uzbrdicu. Na vrhu smo se sačekivali.

— Vuci, Pope: slika ili cifra! — izvadi groš i stavi na topovski točak. Dušan se premišlja, zatim hitro izvuče jednu i stavi je u šajkaču. Onda je polako pomalja i žmirkavo gleda. — Pih! — baci Dušan kartu i stavi groš na točak.

— A je l, bolan, jesi l ženjen? — Šta mi vredi, jesam, ali kao da nisam. — A ovaj — gleda zavodnički jednu crnomanjastu potporučnik Aleksandar — veliš, dala bi. — Ju, grdan, ko ti to reče! — i devojke se zakikotaše.

Jedan Jabukovčanin — on se okrete prema mrtvima i pokaza na trup bez glave — našao jednu gredu i sa još jednim počeo da je nabija u zemlju. I taman je uzdigli, kad ono tresnu granata u gredu i sve pobi...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Je li ovo Orlovica? — Jeste, gospodine. — Da li je škola daleko odavde? Dete se obrte k selu, pruži ruku na jednu od bližih zgrada i reče: — Eno je, vi’š ona... s visokim odžakom.

Učitelj, spreman za ove pojave, koje se drugima vrlo retko dešavaju, izvadi iz kaputa jednu hartiju i pruži je kmetu. Ćata prihvati, razvi i pročita glasno objavu, kojom se Gojko Savić, privremeni učitelj i

Čim uđe u sobu, devojka se skide, pa obuče jednu šarenu seosku suknju, na leđa metnu jeleče, pa iziđe da spravi sebi što za večeru. ...

Gledam u brezovičkoj školi vamilijaz sve sa njima za’ita vodu sa izvora, pa ispušta jednu po jednu u izvor i tamo propadnu. A u onu najveću učiteljka kupi pavlaku od koze. Jok, to mi nećemo!...

Gledam u brezovičkoj školi vamilijaz sve sa njima za’ita vodu sa izvora, pa ispušta jednu po jednu u izvor i tamo propadnu. A u onu najveću učiteljka kupi pavlaku od koze. Jok, to mi nećemo!...

On će njoj sam donositi platu, sve će olakšice on njoj činiti... Zatim se vešto navede razgovor na neke učitelje i jednu učiteljicu.

»Čudnovata je, baš!... premišlja Gojko deseti put jednu istu misao. — Ovamo sedi sa njim celo jutro, smeje se, šali se i sve onako... što ne valja. Ostavila decu samu...

Čuo sam ja kako je on bio okupio predsednika da je optuže zbog nemoralnog vladanja... Nju, jednu od najpoštenijih učiteljica!... Eto i vama odgovora na pitanje. Sad vidite šta vas čeka, pa birajte : to zavisi od vas...

Reče nešto Stojanu, koji dođe pred njega, pa stade razgledati zrele šljive i birati jednu po jednu. Stojan uđe u školu bled, zbunjen. — Zove te gospodin Pera, šapnu on Ljubici uplašenim glasom. Časkom, veli...

Reče nešto Stojanu, koji dođe pred njega, pa stade razgledati zrele šljive i birati jednu po jednu. Stojan uđe u školu bled, zbunjen. — Zove te gospodin Pera, šapnu on Ljubici uplašenim glasom. Časkom, veli...

Ljubica ga pogleda začuđeno: učini joj se da on ovo ne govori budan, no kao da sanja. Pogled mu beše upravljen u jednu tačku i ukočen, celo lice nekako neobično izmenjeno, sanjivo, zaneseno... — Kako to?

Ljubica se nasmeši usiljeno, usne joj se ukočile, pa ne može ni da progovori ni da se nasmeje, a htela bi da kaže bar jednu reč, da zahvali. — U deset časova tačno pustite decu kući; časovnik vam dobro radi, pa ću ja doći... a ?...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

hoće sa mnom pomiriti, To bi mene mnogo milo bilo; E se na me rasrdio ljuto, Da je za što, ne bih ni žalila, Već za jednu granu ruzmarina; Zašto sam je u subotu brala, U neđelju drugom poviđela, Pak se za to rasrdio na me.

“ 220. Ima majka dve devojke, Jednu Katu, drugu Zlatu, Obadve se pobolele, Obadve ih majka žali: “Ko će majci vodu nosit? Ko će majci vatru ložit?

“ 223. Sunce zađe među dve planine, Momak leže među dve devojke; Jednu ljubi, a drugu ne ljubi. Al’ govori lepota devojka: “Ljub’ i mene momče neženjeno!

Nerođena, kao i rođena! Skin’ te s mene zelenu dolamu, Na dolami tri džepa svilena; U svakom je po ruža rumena: Jednu dajte mojoj miloj majki, Nek kupuje pšenicu bjelicu, Nek se rani i oda zla brani, Jer je sinak doraniti neće; Jer

A ti pile piteto! 248. Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku.

Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku.

Sinoć moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku.

moma dovedena, Malo večera, Malo večera: Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku.

Malo večera: Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku.

deset sira, Osam volov’, sedam krava, Šest ovnova, pet gusaka, Četir’ patke, tri goluba, Dvije tice jarebice, Jednu ticu prepelicu, Ticu gospodsku, Ticu gospodsku. 249.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

I kad je čuo Jevrem ko mu dolazi! Dođem mu prètkuću, a on se objesio! O jednu veliku jeribasmu, rađa po vagon! Dok su ga skidali s konopca, nabro sam trnkila!

Veoma je toplo i svetlo. Za stolom ispod lipe, Sofija, Jelisaveta i Vasilije probaju jednu scenu iz Šilerovih Razbojnika. Jelisaveta, u ulozi staroga grofa, spava za stolom. Prilazi joj Sofija, kao Amalija.

Ako u nekim sobama ima mrtvih muva, to je zato što živim sama, što ne stignem! SOFIJA: To se odnosilo na jednu kuću u Burgonji, u Francuskoj! SIMKA: Gde? JELISAVETA: Filip ima neku vrstu pozorišnog ludila!

SOFIJA: Tebi bi i jedna hoklica bila dosta! VASILIJE: Ne znaš ti šta bi sve moglo da stane na jednu hoklicu! Ceo Soročinski sajam se može predstavljati na jednoj bačvi!

SIMKA: Stanuju, privremeno. MILUN: Imam da im saopštim jednu naredbu! SIMKA: Tu su, u kući, pakuju se za predstavu! Da ih zovnem, ili ćete da uđete?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I, tako, bez doma, ipak će mi sudba postati pitoma. Ne, nisam, pre rođenja, znao ni za jednu tugu, tuđom je rukom, sve to, po meni razasuto.

Ne, nisam, pre rođenja, znao ni za jednu tugu, tuđom je rukom, sve to, po meni razasuto. Znam, polako idem u jednu patnju, dugu, i, znam, pognuću glavu, kad lišće bude žuto. I, tako, bez bola, vratiću se, bolan, voćkama naših polja.

I ovde, reku jednu vidim, pod svojim telom, da hladi laku, srebrnu, zemlju, nepreglednu. A, kad mi prospe trešnje po duhu obolelom, i, kraj

Ja sam o našim privilegijama imao mnogo diskusije, sa mojim profesorima. Pomenutom časopisu, na latinskom, poslao sam jednu prozu o ubistvu Julija Cezara, i neke stihove, u alkejskim strofama.

Kad sam imao petnaest godina štampao sam u dečjem listu Golub, koji je izlazio u Somboru, jednu pesmu, pod naslovom Sudba. U toj pesmi, u prvoj strofi, polazi na pučinu jedna lađa. U drugoj strofi diže se bura.

Tandara, mandara. Pred odlazak iz Temišvara, u leto 1912, bio sam napravio jednu zbirku od tih pesama i poslao sam je uredniku Bosanske vile, Kašikoviću.

On ih je u pismu mnogo hvalio, ali se i ljutio što su sentimentalne. Štampao je jednu (U početku beše sjaj). Ostale mi nikad nije vratio.

Ostale mi nikad nije vratio. Pod uticajem Meterlinka i Rostana, napisao sam bio i jednu dramu, koju sam poslao Narodnom pozorištu u Beogradu.

Ja sam u to doba bio igrač kluba „Viktorija“, na Sušaku, pa sam se preselio iz pansiona pomenute grofice, u jednu sobicu garderobera u tom klubu. Hranio sam se od onog što sam, od navijača tog kluba, dobijao.

Šta hoću time da kažem? Hoću da kažem da je ljubav prema moru isto tako moguća kao mogućnost da čovek voli, beskrajno, jednu ženu.

„Narodnjiki“, kao što sam i ja bio, divili su se seljaku. O njemu su stvarali jednu idealnu, i idealiziranu, sliku. Naivnu. Ja sam selo upoznao u detinjstvu.

UZ PESMU O PRINCIPU Odlazeći u Beč, u jesen 1913, ja sam bio ostavio u Beogradu jednu dramu, u Sarajevu jednu zbirku pesama, a u Sremskim Karlovcima jedan roman. Šta bi sa njima, nisam pitao.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Vojnici tada uhvatiše i Magdalenu i, po carevoj zapovesti, metnuše je na jednu trošnu lađicu pa je pustiše na more bez krme i vesla, da je morske bure i vetrovi nose kud hoće.

I on posla velikog anđela svoga Gavrila da Mu donese jednu grudvu zemlje. Zemlja se plačući molila anđelu da je ne dira. Anđeo se sažali i vrati se.

po primeru drugih, razda imanje sirotinji a sebi zadrži samo jedan krčag pa ode u neku veliku, pustu planinu, nađe tamo jednu pećinu i skloni se u nju. Poče da živi isposnički, kao što su činili mnogi u ono vreme.

Nego čuj sinko — nastavi starac — ja ću ti kazati jednu priču pa je dobro upamti i razmišljaj o njoj. Jedan čovek imao je njivu koju je nemarno i rđavo radio.

Onda Bog, da bi pokazao carevo ništavilo i narod oslobodio od takvog čudovišta, pošlje jednu mušicu, tog našeg dalekog pretka, caru, kad je on jedno veče sedeo u svojoj bašti.

Đavo je sedeo, pa je, od duga vremena, na dokolici, uzeo jednu trsku i pravio karabu. Kad je seljak doterao kravu blizu, pod sami rit, đavo pogleda i prekide posao.

Pekar ostade sam, zlovoljno sede na jednu nisku, tronogu stoličicu, obori glavu i zamisli se. — Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar.

Ona odande gleda, živo blista Kao veliko, tajanstveno oko. Nekad viđaše lepu jednu ženu — — Od onda prođe mnogo, cela večnost — Kad dolažaše s urnom na ramenu Da crpe bistru, životvornu tečnost.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Šef naredi te mi na brzu ruku metuše dve-tri zvezde, jednu lentu; tri-četiri ordena obesiše mi o vrat, nekoliko prikačiše na kaput a, sem toga, dometnuše još dvaestak raznih

Onaj me pandur odvede u gostionicu „Kod mile nam napaćene otadžbine“. Gostioničar mi odredi jednu sobu, te uđem da se odmorim.

— No, to je lepo pitanje! Gde ti živiš, zar te nije sramota da pitaš za jednu stvar koju i stoka može znati? Naša zemlja strada, i mi svi žurimo da joj priteknemo u pomoć kao njeni valjani sinovi, a

Jednima se povere veći govori, jednima manji, početnicima još manji, nekima se odredi da izgovore samo po jednu reč, „za”, ili „protiv”.

Priđem bliže jednom starcu u narodnom odelu, poslušam, a on ponavlja čitajući jednu istu rečenicu. „Gospodo poslanici, prilikom pretresa ovog važnog zakonskog projekta, pobuđen sam i ja, da posle lepog

Naravno da se pri tako velikom preduzeću ovo mora računati u sitnice: jednu ženu ošinu trn po levom oku, te je privila vlažnu krpu; jedno dete udarila vrljika preko nožice, pa ramlje i jauče;

Dobra deca ne idu, ne trče, ne razgovaraju, ne penju se na drveće, ne jednu voće, ne piju hladnu vodu, ne izlaze u šumu, ne kupaju se, i — već ko će sve to nabrojati.

pribirati, dok se, tek, jedan prope na prste i diže ruku, pa procvile slabačkim glasom: — Ja znam, molim gospodine, jednu priču o opozicionaru. — E, dede pričaj.

pa će reći: „Dobri Milane, ti si dobar i poslušan građanin; evo tebi puno para i dobićeš pored svoje službe još jednu s bolom platom. To reče, pa pruži dobrom Milanu punu kesu s novcima.

Mnogi od opozicionara ispričaše po jednu mudru, poučnu pričicu i objasniše čemu nas ta priča uči. Zatim opozicionari pređoše na svoja ubeđenja i principe.

Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se strašna graja, da uši čoveku zaglunu. Odsednem u jednu gostionicu baš prema pijaci i upitam mehandžiju što se skupio toliki svet.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Nad tobom treperi i šuška zeleno i polu-suvo lišće orahovo; zagledaš se u jednu crnkastu prugu, na njegovom pepeljavom deblu, pa ideš očima za njom, do rakalja; odatle pređeš na veliku granu, što je

— Šta ćeš priznavati, kad smo je mi viđele. — Đe, bolan? — Znaš đe, na kiseloj vodi. — Zar obadvije? — Jok, onu jednu, a druga ti je dolje. — Ama zdravlja ti, pa kako izgleda ova? — Pa 'nako, gledna...

viknu č'a Marko, diže se i sede uz devojke. — Anatema te ubila, šta ćeš oko mene! viknu Anđa i ščepa jednu ruku, koja je zalutala na njenim nedrima. Začu se mumlanje. — Aha, orlušino matora, ti li si!

— More, mani se ludorije i dinara, no naređuj stvar; sad ćemo na večeru, a dotle treba da je gotovo. Nađi i jednu ženu. — Strina Joka će poći i Mićo, Pero i č'a Tanasije. — More, ne poveravaj se čiči!

Šetnju je mnogo voleo; šetao se mnogo van varoši, i to večito sâm. Imao je samo jednu dobru osobinu: voleo je šalu i ponekad je sam zametao smeh među drugovima.

I to smeta hodu. Noge se spotiču, ali niko ne oseća umor; svaki grabi da je naporedo s društvom, i ima samo jednu želju: da se što pre projuri ovaj prostor, koji je određen da se prođe. Prejurismo ovako dva brda u Bukuljinu vencu.

— Ne znam, ali mislim da je s varošanima. — Zar su i oni u poteri? — Kažu, ima ih dvaestak. Počesmo da silazimo u jednu duboku jarugu, obraslu samom bukovinom.

Samo osećaš kako fijuče vetar pored ušiju i tutnji zemlja, a na oči sve više nailazi krv... Sve se stopilo u jednu brzu i besnu masu...

Sve se stopilo u jednu brzu i besnu masu... Prejurismo čistinu, preskočismo jalak, pa vrzinu, sjurismo se u jednu jarugu, istrčasmo iz nje i nađosmo se pred nekom gustom pšenicom. Tu nas zaustavi kmet.

Nekoliko slobodnijih ludi pređe pšenicu, a ostali obiđoše, da se ne satire njiva. Opet zađosmo u šumu i siđosmo u jednu jarugu. Daleko pred nama začu se pucanj, pa onda vikanje. Puče još nekoliko pušaka.

Videći da su devojke zbunjene, prozva jednu, pa stade da traži jednog muškarca. Peri zakuca srce i steže mu se disanje.

Uze da razgleda još jedared svoju Vizantiju, naročito da ponovi godine događaja. Razgledajući tako jednu po jednu stranu, on se udubi u sadržinu, te i ne beše u mogućnosti da čuje šta se govori tamo kod stola.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: He, šta ćete! Takav je naš posao. Ali, neće vas više uznemiravati. (Vadi iz džepa jednu tablicu na kojoj piše: Advokat.) Čim ste me opomenuli, gazda-Jevreme, ja sam naručio, ali, eto, tek sad stiglo!

Uzima šešir i hteo bi da pođe ali se kod vrata ustavi, vraća se i seda na stolicu brižan). ŠEGRT (nosi jednu dućansku kesu od hartije i na njoj nešto napisano: Gazda! Poslao kalfa Joca.

JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu. JOVICA (sedajući): Imam, znaš, neke napoleone, pa rekoh da ih ne dajem iz ruke dok tebe ne pitam za kurs.

JEVREM: Ako nije tu preko, a on je u „Nacionalu”, idi pa mu kaži: zamolio te gazda Jevrem da dođeš časom na jednu kafu. Jesi li razumeo? MLADEN: Jesam! (Ode.

Idi, Spiro, tamo u sobu pa im tako reci: posle izbora možemo razgovarati! XXI MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (donosi jednu hartijicu): Dade mi ovo ceduljče gospodin Sreta. JEVREM: Sreta? Je l' baš on ti dade? MLADEN: Jes'! (Odlazi.

SPIRA: Ti da se ne mešaš, jesi li čula? SPIRINICA: Ama, pusti me, čoveče, makar jednu reč da progovorim. Kažem: otac, a ne raduje se detinjoj sreći. JEVREM: Ama, ko se ne raduje, radujem se, nego...

SEKULIĆ: Šta ima da se priprema? Sve je to, vidiš, ovde, u mome džepu. Za to se ti ne brini, to je moja briga. (Vadi jednu hartiju iz džepa.

JEVREM: Kako guče u fioci? SEKULIĆ: Četiri tužbe, razumeš li, četiri tužbe! Jednom detetu, za jednu zapetu, mal' nije odvalio jedno uvo.

SPIRA: Neka sad, drugi put ćemo. SPIRINICA: Ama, čoveče, hoćeš li me jedanput ostaviti na miru, bar jednu reč da kažem! SPIRA: Pa kaži, brate, ali kad je vreme da se kaže! SPIRINICA: Tebi nikad nije vreme.

JEVREM: Baš umeš ti to, Sreto. A jesi li mu dobro kazao? SRETA: Kome, Jovici? Slušaj samo: „Naša nacija preboleva jednu tešku bolest, kojoj je jedini izlaz preporod!

(Vraća se gomili i nudi pojedine da govore.) KAFANSKI MOMAK (progura se kroz gomilu i prilazi Jevremu podnoseći mu jednu hartiju): Poslao gospodin Sekulić da se plati. JEVREM: Šta je to? KAFANSKI MOMAK: Račun za ove što su pili.

IVKOVIĆ (u svojoj sobi, držeći jednu zgužvanu crvenu plakatu): Ako hoćeš da znaš šta je kleveta, a ti turi ruke u svoje džepove, tamo ćeš naći ove plakate.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Piše vam preko novina i pita vas kad ćete platiti za ona pendžeta tri dinara radeniku-šusteru, a uz to vam očita jednu paprenu bukvicu: kako taj isti radenik živi od svojih ruku, a ne živi gotovanski od dvadeset šestog, kao, na primer,

Zatim izvuče jednu, pa se i sam trže kad joj pročita naslov i stade se okretati i gledati, dok se ne zaustavi na famulusu, uspravi se i

Zatim oberučke izvuče jednu grdnu fasciklu brošira (paškvila, pamfleta, panegirika, odgovora), većinom političkoga sadržaja, zatim Lasalova dva

zatim Lasalova dva predavanja o Ustavu, Politički bukvar za matoru decu, Pčele od Bihnera (ili nekoga drugog) i još jednu, pa se opet trže i stade zverati.

Sibiriji, Nova nauka o javnoj nastavi ili Omladinski i narodni dobrotvor, Još jedan prilog za privrednu nastavu i još jednu knjigu posle koje se opet onako isto trže i stade zverati kao već dvaput što je. Zaustavi se na famulusu.

Za dobro sam dobar, a za zlo sam baš takav kako i rekoše za mene, — reče Sreta vadeći jednako knjige i lupajući jednu o drugu. Kada sve knjige povadi, a on se ispravi, proteže se malo, a zatim stade odvajati i razmeštati povađene knjige.

Ostani te mi malo kajgane za večeru zgotovi. Evo na, kupi jaja, a ja odoh malo u tu mehanu na jednu rakiju, pa ću se odmah, k’o što rekoh, vratiti. Ne zaboravi da otvoriš prozore, da uđe svež vazduh.

Zadovoljan i jedan i drugi, sedoše i popiše »po jednu,« u slavu svršenog umetničkog dela. »Lepa reč gvozdena vrata otvara«, veli poslovica.

što ne može, a ne može opet samo zato što, iako je iz Turske, nije Turčin nego kristijanin, pa ne može imati dve žene, jednu ovde, a jednu tamo na vilajetu!

ne može opet samo zato što, iako je iz Turske, nije Turčin nego kristijanin, pa ne može imati dve žene, jednu ovde, a jednu tamo na vilajetu!

ali zato ipak mnogo znaju, jer znaju i što postoji a i što ne postoji — tvrdile da ćir Đorđe već ima na vilajetu jednu ženu i petoro dece, pa sve, vele žene, jedno drugom do uveta, pa svi, vele, u dugačkim anterijama i u jemenijicama sa

— Dad’ mi jednu rakiju — reče Sreta sedajući, — čašu sveže vode i sve novine od poslednjih dana. — Sag, sag! Odma’. Pobrzo, Tašula, za

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

LEVOJ RUCI PODREZANI PRIMERNO, A NA DESNOJ NIKAKO 391 KUM-ĐOKA OSLOBAĐA DEDU 393 ZAVRŠNO PEVANjE: PODELA ZARADE 395 NA JEDNU ČETRDESETOGODIŠNjICU 397 KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME Stefanu i Borislavu ČUDNI LjUDI, I MUDRI I LUDI

Vepar sme pogrešiti — Bog nije dao razum svinjama... A Todor se često pita da l ga je dao i nama... Košta samo jednu banku: to može, al kod svinjara. Gramatičar će reći da staje deset dinara.

I kad je bez štenare, bez hrane, Bez pića, Njegove oči govore: odlično! Švrća je rođen u zemlji Kolorado U jednu zoru — bila je jasna i plava. Mesec je zaronio u žito mlado Crven, kao crvena zastava. Odlično, Švrćo!

Da mi je preplivati Studenicu Da ukradem jednu lubenicu! Otrčao bih negde u goru, Pojeo bih joj čak I koru! DINjE Iz deteline ledene, sinje virkaju

ČISTE SAVESTI U ovom veku, u kom se ratnički žar Sto puta podizao do ubilačkog ludila, Ja znam i jednu neverovatnu stvar — Pušku koja nikoga nije ubila.

U avgustu beskraju opipavamo bilo, U decembru se nabijemo u jednu sobu, kao za vreme uzbune! U leto nam se čini da bismo mogli spavati gde bilo, A u zimu nam je hladno i kraj furune...

Mnogo spavam, katkad sanjam gospu jednu milousnu, A i budan kad sam, često nazirem je u polusnu. Od razdanja do večeri obuzet sam Prolaznošću, U dvorove

Pet minuta poniženja u životu da naplatim... Da preduzmem neke mere po svom ćefu i ukusu, Jednu gozbu da priredim, slično drevnom Lukulusu, Dva, tri dana, dosta mi je! A šta posle, šta najposle? Nije važno!

Zadržaću samo jednu odaju Za sebe, nad glavom da imam krov! Što vidite, sve je na prodaju! Prodaću mrtvački pokrov, nov U nastupu

„Može li za tri banke”, pita Pera-seljak. „Jevtinije od pet ni za groš!” „Da trgnemo po jednu”, predlaže jedan veseljak I po leđima dedu tapka još.

NA JEDNU ČETRDESETOGODIŠNjICU Prošlo je ravno četrdeset godina otkako sam, jedne prohladne i vlažne noći, napisao pesmu „Kako

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

d. Po povratku sa toga velikog putovanja po okeanima i morima, Šmit je sa istim ciljem opremio jednu ekspediciju koja će izvršiti put oko sveta. Pa pošavši iz Kopenhagena juna 1928.

svojim ljudima iskrca da bi dobio obaveštenja o jeguljama kojih ima u masama po slatkim vodama na ostrvu, zatekao je tu jednu neočekivanu situaciju.

Na ostrvu Tahiti Šmit je naišao na nove vrste jegulja. Između ovih naišao je na jednu vrstu mnogo krupniju od evropskih jegulja, koja dostiže dužinu od dva metra, debljinu od 17 santimetara i težinu do 30

Da bi to postale, one imaju da izdrže još jednu, drugu metamorfozu, koja će se izvršiti kad stignu u svoje od tada stalno prebivalište i koja se sastoji u ovome što

Ona je dotle obavila samo jednu polovinu svoje odiseje; druga će polovina doći kad jegulja dostigne doba puberteta. Brzo rašćenje zahteva obilnu hranu,

Slika V je otolit jeguljice koja je provela jedno leto i jednu zimu u slatkoj vodi (starost 4 godine). Slika S je otolit posle 41/2 godine starosti; D označuje otolit posle 5

godine sa svoga puta po okeanu, učinio u francuskom časopisu »La Nature« od te godine. On je jednu mladu jegulju zatvorio oko polovine maja u hermetički zatvorenu flašu napunjenu mešavinom obične vode i formola.

na obalama Jadranskog mora, koje se zovu »lavorieri« love na taj način i po desetinu hiljada kilograma jegulje za jednu noć.

jezera u Drim, hvatalo se za vreme mračnih, kišnih i vetrovitih jesenskih noći po nekoliko hiljada kilograma za jednu noć, kad je dobar lov. Krajem novembra ove 1938.

Ista fabrika, pored pomenutih artikala, izrađuje još i jednu vrstu konopaca koji se rado traže za izvesne svrhe na brodovima.

Od interesa je navesti i to da je ekspedicija Kneza od Monaka uhvatila na dubini od 3000 metara naročitu jednu vrstu proždrljive ajkule koja ne izlazi iz takvih dubina.

Idućih godina Osian Sars, inspektor švedskih morskih ribolova, prikupio je jednu bogatu faunu iz dubina od 5—6 stotina metara u vodama oko ribarskih ostrva Lofontena.

Rakić, Milan - PESME

Već zora sviće, blede mlečni puti, A ja još čekam, — i večno bih ček̓o! O, što je to što mene veže sada Za jednu put, za jedan oblik tela, I što mi duša zatreperi cela, I sva nemoćna izdiše i pada, Kad me se takne jedna ruka bela!

KAO BAJKA Hteo bih jednu noć kad mesec kunja, Plačevan, kržljav, bez sjaja i boje, A zemlja ima setan miris dunja Što mesecima u prozoru stoje; I

Hteo bih jednu noć venčano belu, Providnu, svetlu, svu u mesečini, Da nezemaljski izgled dâ tvom telu, I svakoj stvari, i da mi se

I ko Leandar, što je svako veče Moreuz tamni preplivav̓o smelo Da dragoj Heri reč tek jednu reče, I vidi usta, i oči, i čelo, I ja bih brda prešao i reke, I popio bih mnogu gorku čašu, Snoseći mirno udar sudbe

lipa, i ljudi, i žene, I ta starinska osvetljena zgrada, I mesečina, i priroda cela, Stopi se namah, za minutu jednu, U jedinstvenu, nepreglednu, čednu, Belinu slatku još slađeg ti tela...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

pod grlom ostriti; tek sokolu prvo perje nikne, on ne može više mirovati, nego svoje razmeće gnjijezdo, grabeć slamku jednu i po jednu S njom put neba bježi cijučući. Sve je ovo nekakva nauka!

ostriti; tek sokolu prvo perje nikne, on ne može više mirovati, nego svoje razmeće gnjijezdo, grabeć slamku jednu i po jednu S njom put neba bježi cijučući. Sve je ovo nekakva nauka!

Nâda nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke; nadanje se naše zakopalo na Kosovo u jednu grobnicu. U Dobru je lako dobro biti, na muci se poznaju junaci! IZNIJELI SU KRSTE S LOVĆENA NAVRH CRKVINE.

VUK RASLAPČEVIĆ Na što mjeriš džeferdarom, Draško? VOJVODA DRAŠKO Hoćah ubit jednu kukavicu, a žâ mi je fišek oštetiti. VUK RASLAPČEVIĆ Nemoj, Draško, tako ti života! Ne valja se biti kukavica...

Turskoj kapi tu ime poginu, sva utonu u jednu grobnicu; mož i danas viđet košturnicu. POLIJEGAŠE VUK MIĆUNOVIĆ (leži zajedno sa serdarom Jankom) Kud, serdare,

Kad je viđu đe se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti. Pa sve mògah s jadom pregoreti, no me đavo jednu večer nagna, u kolibu noćih Milonjića.

Dok sidemo kâ na ovo polje, počinemo pod jednu jabuku, ispod koje i potočić vraše. Svi se u hlad pod njom sabijemo, uberemo zrelijeh jabukah, kao cukar svaka bješe

KNEZ JANKO A bješe li igre u Mletkama, kao ovo te se mi igramo? VOJVODA DRAŠKO Bješe igre, ali drugojače. U jednu se kuću sakupljahu pošto mrkni i pošto večeraj.

Te mi opet sjutradan na igru, kad u kuću nigđe niko nema, no je pusta kuća zatvorena. I jošt ću vi jednu sprdnju pričat (a znam čisto vjerovat nećete): vidio sam ljude u Mletkama đe na konop skaču i igraju.

BABA Jesam, kneže, nije fajde kriti. KNEZ JANKO A kako se gradite vještice? BABA Mi imamo jednu travu za to, pa tu travu u lonac svarimo, iz lonca se redom namažemo; iza toga budemo vještice.

VLADIKA DANILO Đe vještice, što govoriš, Vuče! Nema toga ni u jednu knjigu. Svrh mene se svi ovde kunite, to su bapske priče i mudrosti; nego laže ova babetina, ali može nešto drugo biti!

IGUMAN STEFAN Sad mi dajte jednu čašu vina, ma dobroga, i čašu od oke, da nazdravim starac badnjacima. DAJU MU ČAŠU VINA; ON NAZDRAVI BADNjACIMA I POPI

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

sa iza sebe prekrštenim rukama i lako naslonjena o zatvoreno krilo kapijsko, sa komotno ispruženim nogama, prebacivši jednu preko druge.

I tada bi, gotovo kao luda, počela da razgovara sa cvećem. U svakom bi cvetu nalazila po jednu svoju želju, u svakom cvrkutu tica po koji neispevani, neiskazan uzdah i glas neke pesme.

i držeći ga međ kolenima i, ne slušajući njegove neprirodne glasove od straha i radosti, otkri svoja prsa i na svoju jednu dojku silom položi njegovu ruku pridržavajući je, pritiskujući je... Oseti samo bol i ništa više.

Bolje ti nego tuđin — odahnu mati. — E dobro. Hvala ti! — nastavi brzo Tone. Samo, snaške, znaš, ja ako mogu jednu ili dve bačve da zahvatim.

rakije služila, već na stočiću, primaknuvši mu ga do kolena, poređala pet, šest čašica, a mati takođe, čim popuši jednu, ona već drugom gotovom, zapaljenom ga nudila, on sav blažen, srećan, razgrnuvši mantiju i raskomoćavajući se, poče da

Magda, ovamo u kujni, tri puta se spotače i od uzbuđenja saplićući se, čak i razbivši jednu testiju, pobeže u baštu, iza kuće. Tamo na kapiji ču se neki tih, miran glas: — Kako ste? Jeste živi?

I, kao u inat nekome, oblačila se i kitila. Stezala je polovinu, da joj je pucala; tesan jelek samo je na jednu, najnižu kopču zakopčala, da su joj prsa brektala; kroz rukave tanke košulje blještala su joj obla ramena i jedre, vrele

A od cele svoje rodbine, od tolikih žena, izabra jednu, najmlađu. — Ti, Milenijo! Samo ti da si tu sa Sofkom i da je dvoriš. A ti, Sofke, što god zaželiš, samo njoj kaži.

— I zaista konj bi na jednu stranu odlazio dole, u štalu, a on gore, iza kuće, pod | venjake, međ ostale goste. Iako je vrelina, sunce tek što ne

Zato su posle, ne strepeći da će to kome biti dosadno, jednako zahtevali od Cigana da im sviraju i pevaju jednu istu njihovu pesmu: — Slavuj pile more, ne poj rano, Ne budi mi, more, gospodara! — Oh, ne poj rano!

Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe opet u jednu opštu žensku. Nistaro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod.

Sluga brzo alatu prebaci preko sedla gunju i bisage. Provede ga i okrenu ulazu, od sedla jednu uzengiju poče tako da drži kako bi Tomča, i ne gledajući, odmah u nju mogao da metne nogu, lako da uzjaše.

Pandurović, Sima - PESME

ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE Ta jesen uvek rane moje zlêdi. Ta jesen, vedri dani kad zastude, Tužnu mi jednu svečanost priredi, Sa pompom mojih spomena što blude Vidikom starim i kroz sumrak bledi.

Zamagljen pogled, bled oblak na čelu Naših dama jednu malu tajnu krije: Odricanje némo, jednu čežnju svelu, Strast što je buktala i koje sad nije.

Zamagljen pogled, bled oblak na čelu Naših dama jednu malu tajnu krije: Odricanje némo, jednu čežnju svelu, Strast što je buktala i koje sad nije.

o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, dušo, ostari, odjednom, K’o što se — kažu — za jednu noć osédi. Slutimo l’ kad će tako biti?

o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, draga, ostari, odjednom, K’o što se – kažu — za jednu noć osédi.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

I njemu srce zakuca te kao da bješe okrilatio poleti uz neke široke stepenice, u dvor. Minu jednu tkanicu pa i drugu stuba i tu se nađe pred jednim velikim ogledalom, čudno izrezana okvira.

Ko ti je kriv e si lakosan ka’ kokot, a možda baš kao zec...“ Svaku od tijeh riječi, Mišan je razdvojio jednu od druge zijehanjem, te smijeh spopade onu dvojicu da se grohot razlijegao po planini.

“ primjeti neki. „A razumje li, kad zboraše?“ „Ne ja, jer govoraše njihovijem jezikom. Jednu riječ zapamtio sam jer je ponavljaše često.“ „A koju?“ „Vira, vira, sve vira“. „A što je to vira, Janko, vjere ti?

“ „A, glete, braćo, vrću se!“ reče Janko, kao prestravljen. Drugovi mu nasmijaše se. Turci, zbilja, svrnuše s puta na jednu ledinicu. Konjici sjahaše i privezaše konje, pa počeše prostirati aljine po zemlji. „Počinuće, bogami!

Prvijeh godina imao je Vencel mnogo djece, koja mu pomriješe. Najzad odnjivi dva muškića: Vencela II i Jana i jednu djevojčicu po imenu Elviru.

Kad djeca uđoše, vidješe u avliji jednu pitomu srnu, koja odmah doskaka ka grofu i prope mu se prednjim nogama na ramena.

dobri moj Bože!“ reče cura. U taj prosti uzvik nagomilalo se mnogo. Bješe tu i molitve i srdžbe i očajanja, koliko bi jednu knjigu napisao. Oganj se bješe razjario, te ona dvojica počeše se vrpoljiti.

Svi prisloniše velje puške a male položiše na zemlju, pa se zbiše u gomilu, na lijevo; oni na jednu a oružije im na drugu stranu. Krivac osta na sredini. Zvono jednako zvonjaše.

“ „Ovo će izgorjeti, strina, bogami!“ rekli djetići. Mati i kći brzo postaviše dvije okrugle trpeze, jednu do druge. U to i ljudi svi u gomili, dođoše iz pregrade. Mali je Milun išao pred njima noseći luč.

Pošto se dosta napričaše, serdar će: „Zaludu je sve veselje bez pjesme. Spasoje, danu jednu, onako kako ti umiješ... Dijete dohvati te gusle!

vi dramo... i! Krivo ti se što nijesmo cicije kao vi, cicije i od svojijeh usta. Za vas se baš može reći: ’sedam kuća jednu kozu muze, još se hvale da se dobro rane!’ A, te i vi. Crmnica vi vinom rađa, ali vi ga drugi piju.

„Šta će da dijele, kami, do one kuće i avlije, I nešto prljužine. Dobro! To treiše. A oba znadijahu samo jednu pjesmu. — A da kome će pjesma? zapita stariji.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Jedne kapi poštene krvi nema u sebi. Jednom rukom daje, a dvjema uzima. Jedna mu noga drugoj dobra ne misli. Jednu nogu bi izio, a na drugu ’odio. Kako je lijepa odsijeva od nje sunce. Ko ga ne zna skupo bi ga platio.

— Brza kučka slepe kučiće rađa. — Hitar budi što čuti, ali tih govoriti. — Brzoreka pun grijeha. — Jednu reci, a dve čuj. — Dobra je namišljena, nu je bolja razmišljena. — Bolja j e razmišljena, nego smišljena.

— Reč se meri, a ne broji. — Ne valja od jezika lopatu činiti. — Svačiju slušaj, a svoju smatraj. — Reci makar i jednu, ali vrijednu (riječ). — Ne reci zlo da zlo ne čuješ. — Tko govori što hoće, valja da sluša i što neće.

Sad se reče kad ko dvije vrlo različne stvari poredi jednu s drugom. Jaoh, za sitom jeseni, a gladan cvijeće ne miriše!

“, pa onda odmah k ženi: „Trči de k susjedu tome i tome te zaišti jednu papriku“. Ako smo i popadali, mi smo i tebe pokrenuli.

Onda kadija reče: „Dobro je kašto i pametnu ženu poslušati“. Zao spahija oćera jednu kravu, a dobar dvije. — Jer se od zla čovjek čuva, a dobar lakše prevari i izlaže.

Jedni kažu da se bratu dosadilo njeno kukanje i jaukanje, pa je on prokleo te se pretvorila u ticu, a jednu kažu da se bog na nju rasrdio što je tako mnogo tužila za bratom, koga je on bio uzeo sebi pa je pretvorio u kukavicu

U tome ga i nestane. Bokumire se potom pokupe na jednu kosu i sednu da se odmore i počaste. Ali se tu zavade i trista ih izgine. Ono što je ostalo raseli se po svetu.

HERCEGOVINA Kad je Bog stvarao svijet, sveti Petar je za njim nosio u jednu torbicu zemlje, a u drugu pijeska, i, đe je Bog htio da bude polje, naredio je svetom Petru da baci izmeđ dva prsta malo

Pa onda umre. Sestre se odmah rastanu, jedna ode na jednu a druga na drugu stranu. Vida se ustali na planini Vidojevici, gde sazida veliki grad, zbog koga se i ova planina

Pošto car sjaše s konja, pođe i on za Milošem da gleda da mu se đe ne sakrije: kad pogleda kroz brvna u jednu zgradu, a to mu majka mijesi hleb, a prebacila desnu sisu preko lijevog ramena, a lijevu preko desnoga, te on ostrag

cupa, tanana Što mi nisi kazala, Da moj dragi boluje, Da mu nosim ponude: Od komarca rebarca, Od mušice dušice, Jednu kocku šećera, Da moj dragi večera; U rešetu rakije, Da se dragi nalije. 4 Cucu, rode pa rode, Ujak bere jagode.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

U tom neka me pravda Dositije, koji je u ovakoj struci pisanja, gotovo poslije trideset godina, popravio svoju jednu pogrješku, pa još nije pogodio, kako bi trebalo. I. ZLA ŽENA.

Ostavi je tu, đe je; a evo ja ću tebe učiniti čestita, što si me od nje izbavio (pa iščupa iz zemlje jednu travku, i pruži je čoveku): na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će

Poslao otac dijete u vodenicu, pa mu kazao, da ne melje nigđe u vodenici, đe nađe ćosu. Kad dođe dijete u jednu vodenicu, a to u njoj sjedi ćoso: „Pomoz' Bog ćoso!“ — „Bog ti pomogao sinko.“ — „Bili i ja mogao tu malo samljeti?

vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru, te je zapreću da se peče.

ako ti više što ne znaš, to je sve ništa; stani da ja tebi kažem jednu pravu istinu: Kad ja bija u mlado doba stari čovek, onda mi imadijasmo mlogo košnica, pa bi i ja svako jutro brojio, i

po dolu do članka, a po brdu do koljena. Onda počnem misliti, u što ću pokupiti med. U tom padne mi na um, da imam jednu malu sjekiricu, pa je uzmem i zađem u šumu da ulovim kakvu zvjerku, da zgulim mješinu.

Ali šta ću sad bez vatre! kresivo sam imao, ali nema drva! U jedan put padne mi na um, da imam u zubunu jednu šivaću iglu, pa je izvadim, te iscijepam, pa navalim vatru i sit se ogrijem, pa legnem pored vatre spavati.

IV. ERO I KADIJA. Čuvao Ero kadijna goveda, pa imao i svoju jednu kravu, te išla s kadijinim govedima. Jedan put se dogodi, te se pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode

Kad se obazre Ero i vidi Turčina, đe trči za njim, a on onda bježi! Kad dođe pod brdom u jednu vodenicu, a on utrči unutra, pa poviče vodeničaru: „Bježi, jadna ti majka!

se pletu rogožine, i to mu se učini najlakši zanat; | pa ga počne učiti, i nauči za nekoliko dana; pa onda oplete sam jednu rogožinu, te je odnesu govedaru, i kažu mu, da je carev sin naučio zanat, i da je to njegova rukotvorina.

Jedan put ja mrtav gladan dođem pred jednu Vlašku kuću, a Vla pred kućom teše držalicu za budak. Kako ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaa: drži more konja, pa

“ A čovek krsteći se poviče: „Pa šta ćeš ovđe, anate mate bilo?“ A krad- | ljivac odgovori: „Ćuti, evo sam ti donijo jednu slaninu.“ A čovek, još većma uplašen, poviče: „Idi bez traga, anate mate i tebe i tvoje slanine!

Sveti Sava - SABRANA DELA

steče se saglasnost volje, da vam se ne protivi iguman, a idući za vama, još više ću čuvati vašu objedinjenu volju i jednu odluku.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

) IKONIJA: Ne vidi se ni prst pred okom! ANĐELKO: Evo! Pogledaj! IKONIJA: Šta si to našo? ANĐELKO: Jednu nogu! IKONIJA: Anđelko, ništa ne diraj! Možda je i ubistvo! CMILjA: Ubistvo?

A kad se proba, piši propalo! IKONIJA: Naći ćeš ti sto razloga, a ne jedan! ANĐELKO: Dones ti meni jednu mesečarku! I otvorde mi jedno lađeno pivce! A provodadžiši nekoj drugoj budali!

I otvorde mi jedno lađeno pivce! A provodadžiši nekoj drugoj budali! MILE (ulazeći, s vrata): Dajde mi jednu rakiju! STAVRA: Čujem zglajzo ti onaj tvoj! MILE: Koji moj?

Pa posle država kriva, i zajednica! Najlakše danas biti sirotinja! Natoči mi još jednu. Rep na krsta, sve četri uvis, mozak na otavu! A decu društvu na teret!

On da mene tu hvata za revere! (Vraća se za svoj sto) SKITNICA: Kako samo trpite ovakve? IKONIJA: Svecu zapali jednu sveću, a đavolu zapali dve! I šta bi, na kraju? SKITNICA: Nisam pred njom stajo više od sekund.

) JAGODA: Od moje ruke, nesretnik, da pogine! Posle svega! IKONIJA: Ajde, popi još jednu, laknuće ti! ISLEDNIK: Ti poznaješ Trifuna Tripkovića, bezanimanja, iz Beograda, alijas voskara, alijas lakirera,

STAVRA: Nemoj ti meni „maco”! IKONIJA: Ajde po jednu za pokoj duše! MILE: Ne znam smao kome je trebo pop! STAVRA: Spasi Bog! MILE: Na spasenije!

STAVRA: Spasi Bog! MILE: Na spasenije! IKONIJA (Prosjaku): Ajde i ti nategni jednu, valja se! Na grobu ima pilava, piletine, i paradajza, posluži se! Našem Anđelku za pokoj duše! Stande, života ti!

GOSPAVA (od jednog do drugog): Kaži mi neku lepu reč, uteši me! Sažali se, kaži mi da ti je žao! Pusti barem jednu suzu za mene, biće mi lakše! Uzmi me za ruku! Pomiluj me! CMILjA: I ti si lepo Trifuna pomilovala! Flašom, namrtvo!

I koga sam ja samo našla da molim! Kakvi ljudi, kad iz njih ni jednu suzu, Ni jednu reč samilosnu da iscediš? Ja ću moje sama da ponesem! Sama! I da ponesem, i da iznesem! Druže!

I koga sam ja samo našla da molim! Kakvi ljudi, kad iz njih ni jednu suzu, Ni jednu reč samilosnu da iscediš? Ja ću moje sama da ponesem! Sama! I da ponesem, i da iznesem! Druže!

Stanković, Borisav - JOVČA

MARIJA (sa svećom, smeteno, zadižući šalvare da se ne spotakne, u strahu ne zna kuda će; pođe čas na jednu čas na drugu stranu; pođe u sobu gostima, više da bi se sklonila od njega, njegovog besa).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

On je imao u domu jednu staricu sna[h]u s dvema sinovicama. Ova naša strina, imenom Bosiljka, bila nam je namesto matere kako god dvema kćerma

Mlad čovek čita jednu knjigu, koju, za razumeti ili bi valjalo da ima više iskustva, ili da je čitao druge knjige pre, da može tu koja mu je u

Ko se je naučen rodio na svet! Gleda mlad čovek jednu stvar izdaleka, koju bi valjalo izbliza viditi; smatra je s jedne strane, no za poznati je, potrebalo bi je sa svi[h]

Jednim slovom, da zadugo ne zaglušam, odvali mi jednu duzinu udaraca tako goreći[h] da usijato gvožđe ne bi moglo gore žeći.

I šta valja da mislimo od kaluđerskoga čina?” Episkop: „Dve stvari u isto vreme pitaš, od koji[h] samo za jednu ne bi nam dosta bilo da do noći besedimo.

me, da mu dopustim prositi milostinju po Banatu, zaklinjući se da drugda nejma za što kupiti soli; javlja mi da zida jednu kačaru i moli me saborno da ja budem kačari ktitor, jer im stoje burad i kace napolju.

Moj drug, koje od puta, koje od prošaste noći nespavanja, krepko zaspi; a ja se popnem na jednu unku, i počnem gledati k Semartonu.

potoka, veselo različni[h] ptica pojanje, krotko i prohladno vetra dihanije, i njegovo s lišćem premetanje, daju ušima jednu tako slatkoslišnu muziku, da dovode čoveka u savršeno zaboravljenje sebe i u istupljenije uma.

Nađem zbornik, časlovac, psaltir, mesecoslov, kanonik, polustav, trebnik, alfavit duhovni. Najposle otvorim jednu veliku strašnu knjižetinu; vidim, žitija svi[h] sveti[h] na tri meseca: marta, aprila i maja.

Žitija čitati, take knjige velike! Nigde toga na svetu nejma! Ko ne zna šta su žitija, neka čuje od hiljade samo jednu malenu povest, koje sam ja ne čitao kako se čita, nego sa svim grlom gutao i proždirao, koje sam verovao kako god

Ovo je sve činilo da sam se volnovao kad na jednu, kad na drugu stranu. Pri svem tom, čitanje knjiga, od dan do dan, sve mi je to milije bivalo.

Vidim jednom na san rosijsku cesaricu na prestolu, svu kao u sunce obučenu, koja mi dâ iz svoje ruke jednu knjigu otvorenu s razni jezici, govoreći mi: „Uči se!” Probudivši se od sna, tolkovao sam moj san po mojem želaniju.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Još se pripovida o njemu u Zvrljevu da je lipo piva uz gusle, po vlaški i da je moga dozvati čovika na jednu uru dalečine, tako je jak glas imâ.“ „Fra-Martin (1545, † 1565, ††1630). Župnikova je u...

Sejiz unese bisage, a Bakonja sedlo. — Ne znam šta ću! — reče Kušmelj češkajući se po glavi. — Hoćeš li da zakoljem jednu kokošicu? — Bog s tobom! — odgovori fratar. — Jesi li pri sebi? Nije li danas petak... Ne misli ti za večeru...

Stipan izvuče iz bisaga jednu guku, zavijenu u hartiju, koju odmota. Bjehu tri pečene pastrmke. Zatijem izvadi desetak jaja, jedan sirac, prijesnu

— Taa-ko! Ajte lezite! Ajte i vi, braćo! — Bi molija za jednu rič! — poče Čagljina, skinuv kapu i primaknuvši se ka ognjištu. Svi se Jerkovići naslagaše iza njega. — A šta to, Jure?

prođe sa đacima ispod svedenoga ulaska i nađe se odmah u dvorištu, gdje vidje da je manastir ozidan nalik tvorila. Jednu stranu zahvataše crkva, a ispred triju strana bješe široki trijem, poduprt stubovima.

— pita ga, tobož oštro, jedan izvijeni đačić, tri-četiri godine stariji od njega. — Nemoj tirati sve jednu te jednu komendiju sa ditetom! — reče visoki, bolešljivi đakon, koji se jedva držaše na nogama. — Jeto fra-Tetke!

— pita ga, tobož oštro, jedan izvijeni đačić, tri-četiri godine stariji od njega. — Nemoj tirati sve jednu te jednu komendiju sa ditetom! — reče visoki, bolešljivi đakon, koji se jedva držaše na nogama. — Jeto fra-Tetke! Bižmo!

Bakonja uđe u kujinu. — Molija bih vas, šjor-Grgo, za jednu rič — reče Bakonja, pa se i nehotice obliznu, pogledavši na pečenje. — Šta ćeš, dite?

Kako li se ugodno iznenadi kad mu, poslije dobra komada goveđine, šjorGrgo podnese pečenje i salate, pa onda jednu krušku, pa punu čašu vina.

Kuvar iznese iz te sobe u prednju jednu pustinu, pokrivač i kožni podglavač, koje predade Bakonji. Dok je to radio, on i fratar govorahu talijanski. — Taa-ko!

! Tada se knez umiješa i napravi lice kao da sve zna. — Ne psuj, magarčino, nego kazuj di je konj. — Dosta je jednu rič reći, pa da osvaneš sutra u slipiću — veli Bakonja.

Nadimlji se crni vraže, kâ ’no Grci po polici. Oni jesu dobri lovci. Strijeljahu jednu goru i uvatiše ticu srnadicu. Iz nje vade taloga, da namažu takole.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

NA PESKU 53 PRAZNINA 54 NA DRUMU 55 ČAS 56 U ČAROLIJI 57 NA TLE SAD JABUKA PADE 58 SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU 59 KRLETKA 60 NOVI POVRATAK 61 TI ODE PRE SVIH 62 U SNU TE NEMA 63 NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU

Pamtim i jednu ravan punu hlada Kao odmaknutu od sveta i vike Rođenu za glavu zbunjenu od grada. Mamim još nešto u mozgu sa te

KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše. Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše. Već vidim rov sa novim kablom: Pašće u podne lipa

Ovako: o tvojoj niti Živeće teška i mala Toliko koliko i ti. SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU Krevet u duborezu. Perina, prekrivači: Na vrata stavi rezu I polako se svlači. Oko na kitnikezu.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Deca, po nagovoru starijih, godinama prenoseći na mlađe, teraju sa mnom jednu te istu zadevku: ,,Nikola, čik da se prekrstiš! Čik!

Ti pričaš kao da šamaraš lude. Naš narod voli tešku i sporu reč.” Ni jednu reč: „Dolazim” , misli Aćim gledajući kroz ledeni vez na staklu u put pored jasenova, sada još više u belom dimu

Želi jednu svoju životinjku koja će njegovu muku rasturiti. Takvu životinjku. A njih Toliko ima na zemlji da će uskoro i nju početi da

i mozak bez čeone kosti, ni ledena kora snega što je okovala krovove i zemlju nije hladnija od njegove kože, jer je i jednu i drugu noćas smreškao vetar, pa se i opanak zaledio, pešice ne može, štala je topla kao žena i kisela kao ona, konji

Nikad s takvom namerom nije došao ni u ovu, NI u jednu kafanu. Treba da pređe preko bunjišta i snega crnog od vode kojom su prali džezve za kavu, gledao je: „Orač“ je presito,

iščupaše kolac iz plota, on ga zari u sneg pred sobom, poguri se napred i osta tako zagledan kroz dve bitke u sebi u jednu kukavičku pogibiju.

Ja izvršavam obavezu prema svom roditelju. — O tome ćemo sutra. Vreme je za spavanje. Skini s kreveta jednu slamaricu. Uzmi i pokrivač i lezi pored furune. Ako ti je zima, loži.

Neka zatrudni s Tolom. On je veran. Čuvaće tajnu, a dobro ću mu i platiti. Ja mu i ovako hranim decu. Daću mu jednu njivu da je radi bez kirije... Tola je krupan, lep... Sve sinove rađa. Glavno je što sinove rađa. Meni naslednik treba..

— Primače joj se da je bole vidi i čuje. U ušima potok. Jedva je vidi. — Ne znam na koju noć misliš. Nisam samo jednu zlu noć s tobom imala. Zna, vrda, jeste. — Sećaš se, bio sam pijan... — Nisi ti jedared bio pijan.

Baš ih briga za njega. Oni će da uživaju njegovo bogatstvo i muku. Hteo je zid, korak širok, zubima da izgrize i samo jednu noć da ostane u Prerovu. Gde će mu duša što je tako nešto mogao da pomisli? Ni on nije čovek.

„Danas sam ti, sine, kupio još jednu livadu. Dvadeset i šest ari je velika. Spojio sam je s našom starom kupovinom i sad nam je ta livada dva i po hektara

Ni za seme ne možeš korov da nađeš. Nameran sam da kupim još dve parcele pored nje i detelinu da posejem. Jednu, biće oko sedamdeset ari, uzeću još do jeseni, jer mi Miletići duguju dvadeset i tri dukata.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

na zapadnom rubu neba, iznad same Tatagine kuće, deca iz Tatagine ulice viđaju zbijeno jato raznobojnih zvezda i jednu krupniju kako se penje uvis. Tako znaju da to Tataga sa svojom decom ne prestaje da beži.

— Mnogo si moje dece spasao, traži od mene šta hoćeš! — Kraba zaćuta, ali i dečak nije mogao da izusti ma i jednu jedinu reč. »Verovatno sanjam!

— Krabo, Zlatna krabo! — dečak zaplaka, uze jednu mrkozelenu krabicu na dlan i pomilova je. — Pomozi mi da opet budem visok i jak!

A ptica je, svejedno, izmicala, kao zlatni plamen treperila, nestajala, pretvarala se u jednu od onih zlatnih varnica pa se opet javljala. — Gle, to ona leti k nama!

— Kad je tako, neka sviraju! — naredi car Žuto Uho i, obrativši pažnju na jednu divno pečenu ćurku, zaboravi i doglavnika i male svirače. I tako nije mogao da ih čuje, čemu uzbuđena?

Tako su mali svirači morali da probdiju još jednu noć, ali kad sunce sinu nad jezerom, malena grupa poiskaka kroz prozor i poče da beži.

Zvezde su mu bile tako blizu da ih je mogao dotači rukom. »Ko zna ko tamo gore živi?« pomisli, posmatrajući jednu crvenu zvezdu i utonu u san. Ko zna koliko je spavao! Kada je otvorio oči, oko njega je sve bleštalo.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

i saznavao da svaki od ovih govora ima svoju melodiju koja, kad se dokuči, otkriva ne samo tajne tog govora nego bar jednu od tajni sporazumevanja.

Bio je gotov čovek (kako se to tada govorilo), i otac, za pet dana je punio trideset i jednu godinu, a još se igrao. Rečima, dabome.

Onda je, u jednu zoru, pred jesen 1803. godine, video doba neviđenih okršaja kako nailazi, a zmaj u njemu je živnuo. U toj predjesenjoj,

Pogađao se, a nebo je ostalo belo i nemo. Onda, opet u jednu zoru, ugledao je prvi glog kako lista, okrenut njegovom oku. To pamti.

Nije ni pokušao da joj se odupre, naprotiv, izmišljao je opravdanja. Zar nije, za jednu opasnu zamisao, trebalo pridobiti to mnoštvo različitog sveta: lekare i štampare, plemiće i zanatlije, trgovce i

Imala je, tada trideset i jednu godinu. Pesnik Zmaj ne uspeva da primeti, možda zbog sumraka koji se zgušnjava, ali Kneginja, čim pođe niz dunavsku

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Đ. Jakšić XVII JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P' onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, za naveka! Ć. Jakšić XVIII Ljubim li te...

Il' oštru kosu, da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?... Možda se krade, da nam popije I ovu jednu čašu radosti? Il' možda suza ide žalosti, Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše...

braćo moja mila, Pored onog ubavog Belila, Kroz Karlovce, gde sam mladost prov'o, Pa na ono mirno Stražilovo; Tu još jednu staru otpevajte, Tu mi, braćo, kosti zakopajte, Tu bih mrtav prava mira dost'o - Srbadijo, ne bilo ti prosto! J.

Al' jedan izraz, jednu misao, Čućeš u borbe strašnoj lomljavi: „Otadžbina je ovo Srbina!“ Đ. Jakšić XLVII PADAJTE BRAĆO! Padajte, braćo!

ti dani bez sreće i mete, Odnoseć' svoj deo stradanja i suza, Kao gavrani će kraj nas da prolete, I ne pokidavši ni jednu od uza Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji Za nama i gleda na nas k'o Meduza. J.

međutim, prešao u zboru S jednim kardinalom, pun rečite sile, Celo stanje crkve na Jadranskom Moru, Sve misleć' na jednu cipelu od svile. J. Dučić CXI DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom.

svira mandolinu; Gospođica Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i tona, Okružena jatom damâ, pripoveda Jednu gromku priču iz „Dekamerona.“ J.

Sumnje i molbe, gnjev, nemirnu radost Sve sam sad gled'o u tami za sobom; I jednu bujnu, verolomnu mladost, Početu pesmom, završenu grobom!

Zamagljen pogled, bled oblak na čelu Naših dama, jednu malu tajnu krije: Odricanje nemo, jednu čežnju svelu, Strast što je buktala i koje sad nije.

Zamagljen pogled, bled oblak na čelu Naših dama, jednu malu tajnu krije: Odricanje nemo, jednu čežnju svelu, Strast što je buktala i koje sad nije.

imaš dosta snage da sam se preporodiš, Nit' nosiš svest u duši i ljubav cele grude, Da s dušmanima mnogim svud jednu borbu vodiš... Ja vidim rulju s brega, gde juri da te skrha, I gledam tebe kako niz brdo i sam hrliš.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Lice smrtno na zemlji čovjeka prilično će biti angelskome, samo teke jednu iskru malu vdohnut ću mu nebesne ljubavi u njegovu zemnome plođenju, da mu tužnu i kukavnu sudbu kolikogod ona

drugi besmrtni duhovi; njegova će duševna tablica s obje strane biti načertana s dva sasvijem protivna zakona: na jednu će zakon pravde blage bit u svete načertan linije, na drugu će prevlasnika njina zla svakoga crnjat se zakoni -

Popa, Vasko - KORA

mi je gde mi je mir ODJEKIVANjE Prazna soba stane da reži Uvučem se u svoju kožu Tavanica stane da skiči Hitnem joj jednu kost Uglovi stanu da kevću I njima hitnem po jednu kost Pod stane da zavija Hitnem i njemu jednu kost Jedan zid stane

da reži Uvučem se u svoju kožu Tavanica stane da skiči Hitnem joj jednu kost Uglovi stanu da kevću I njima hitnem po jednu kost Pod stane da zavija Hitnem i njemu jednu kost Jedan zid stane da laje I njemu hitnem jednu kost I drugi i treći i

da skiči Hitnem joj jednu kost Uglovi stanu da kevću I njima hitnem po jednu kost Pod stane da zavija Hitnem i njemu jednu kost Jedan zid stane da laje I njemu hitnem jednu kost I drugi i treći i četvrti zid Stane da laje Hitnem svakom po

kevću I njima hitnem po jednu kost Pod stane da zavija Hitnem i njemu jednu kost Jedan zid stane da laje I njemu hitnem jednu kost I drugi i treći i četvrti zid Stane da laje Hitnem svakom po jednu kost Prazna soba stane da urla I sam

kost Jedan zid stane da laje I njemu hitnem jednu kost I drugi i treći i četvrti zid Stane da laje Hitnem svakom po jednu kost Prazna soba stane da urla I sam prazan Bez ijedne kosti U stostruki se odjek Urlika pretvaram I odjekujem

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

svetlucaju bezbrojne zvezde; nepotpuni mesec tek što nije zašao za Brutijska Brda, ali još osvetljava svojom svetlošću jednu vrckastu stazicu koja, optočena mirišljavim mastikinim džbunjem, vodi iz varoši na uzvišicu zapadno od nje.

Između nje i te sfere obrću se, povlačeni od ove, sedam daljih koncentričnih sfera koje nose po jednu od sedam loptastih nebeskih tela.

se zabiju u zemlju tako da uže bude zategnuto kao ova naša vrpca, Egipćani polažu ivice osnova svojih građevina upravno jednu na drugu.

„Beskonačno duga mi je izgledala ta ulica dok naposletku ne stigoh, sav zaduvan, pred jednu ogromnu kapiju. Tu predadoh vrataru pismo koje sam sa sobom nosio. Zatim moradoh čekati dok me ne puste unutra.

Malo po malo nađoh još nekoliko takvih brojeva. „Kad sam sva tri takva broja koja su sačinjavali jednu takvu grupu pretstavio trima uzastopnim dužinama jednog užeta i zategao ih u jedan trougao, kao što smo maločas

Jer nacrtamo li kvadrate nad svima trima stranama tog trougla, pa povučemo u kvadratima nad katetama po jednu njihovu dijagonalu, a u kvadratu nad hipotenuzom obadve, onda smo time razložili celu sliku u same podudarne ravnokrake

Tad reče svojim učenicima: „Sada ćete sagledati još jednu izrazitu pojavu harmonije vasionine“. Učenici razrogačiše oči i upreše ih onamo kamo im je učitelj gledao, prema

Kad opazi onog roba sa teletom kako stoji nepomično kao kip, reče nomofilaksu: „Na Akropoli atenskoj videh jednu staru statuu, zavetni poklon nekoga Rombosa, koja potpuno liči na ovoga roba sa teletom; jedina razlika što je ona

predao svom trećem robu, a ovaj ga položio preko ramena kao drugi rob svoje tele, on poređa svoje robove u slikovitu jednu grupu.

Nomofilaks se sa svojom pratnjom pope na jednu malu uzvišicu obale, odakle je, kao kakav vojskovođa, mogao da posmatra ceo tok ribolova.

„U ovom čanku vidiš, dragi Hipokrate, jednu određenu količinu materije; bakalin je meri kantarom kad je prodaje i izračunava prema njenoj težini cenu prodate robe.

je, u njenom obliku i kretanju, u to ne sumnjam, jedino stvarno i istinsko biće, a ceo duhovni svet smatram samo za jednu vrstu ogledala te stvarnosti“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— O, gospodine poslaniče, — odgovorih ustajući — to ste, dakle vi? Nadam se: da ćete mi ljubazno ostaviti jednu polovinu strane kako bih nastavio svoje snove koje više volim od vaše politike.

Zadrhtasmo i zagledasmo se tamo odakle treba da se pojave dva crvena oka voza koji i ne zna da nosi jednu ljubav tako odlučnu, neobičnu i vernu.

A ja sam rekao... ali evo čitaj optužni raport i kaži sam. Pa uze sa stola jednu malu grupu ak[a]ta, potraži nešto i kad pronađe: — Evo, molim te, čuj šta sam rekao: „Mi se danas bijemo i ginemo da

Ja ga zagrlih i plakah zajedno s njim, ali odmah zatim on se pribra i stade me umirivati: — Evo — pružajući mi jednu dopisnu kartu koju uze sa stola. — Čitaj ovo.

se miče i da traži, postao razborit i svestan, osećam: da se u meni nešto novo rađa, budi, raste, kao da stičem novu jednu dušu. I tek sad shvatam šta to znači produžiti dušu, nadživeti se. Ovu su kartu prebacili Bugari preko žica.

Pobratime, razumeš li? Ja sam stekao još jedan svestan život, zadobio sam još jednu ljubav, ja imam još jedan svet. Srećan sam što sam otac, uviđam da nikad nisam bio tako ozbiljan kao sad.

Ali ko je taj nitkov što se usudio oklevetati jednu ženu kao što je moja snajka? Od onda se, istina, nismo videli. A divno je i neviđeno bilo onoga dana kad je on s pukom

Ali Nikola je pretpostavljao mirnije mesto: — Primetio sam — reče mi on — u blizini pristaništa jednu malu kafanu s podrumom. Ima i ćevapčića. Baš kao ispod „Makedonije“ gde smo kao studenti odlazili.

Pa se okrete Ciganima: — Sviraj! Cigani nešto zakreštaše. — Čekaj! Stani! Ti, Mikobere, deklamaciju jednu, ali gromku.

Jedan debeljko iskrivljenog vrata navaljivao je dobroćudno. — Jednu od Vojislava Mlađeg, Mikobere, molim te. — To ne dopuštam — prodera se Nikola. Sit sam ga.

A kad si se vratio ona ne može da ti se napriča o poštenju. I sve druge ne valjaju samo ona poštena. Ona ni za jednu nije, veli, sigurna.

slegneš ramenima, zažmuriš, pomisliš što je ko dobio neka nosi i ideš svaki dan na rakiju, samo idućeg dana piješ po jednu čašicu više. A ovde je dobra rakija, nema govora. Pa, bogami. Pogledaš u prvog komšiju, on boluje od iste muke.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I taj me miš podsjeti na jednu svjetlosnu igru iz detinjstva. Hladne, razumne igračke, sazdane od krute tvari, strogo omeđene u prostoru i uvijek

I da je to nešto bez sumnje u sebi sadržavalo jednu klicu, nesravnjivo slabiju po intenzitetu, ali u osnovi one iste emocionalnosti koja je strasno živjela u tim pučkim

Tad upoznajemo njihovo dublje, tajno, pravo svojstvo. Zasebna pregradica u mozgu čuva mi jednu izdvojenu sliku — sjećanje na djeda. Još sasvim nejak, prenoćio sam uz njega jednu noć.

Zasebna pregradica u mozgu čuva mi jednu izdvojenu sliku — sjećanje na djeda. Još sasvim nejak, prenoćio sam uz njega jednu noć.

A za njega, vjerovatno, samo uspomena na jednu beskrajno tužnu večer i noć provedenu na krajnjoj granici ljudskog naseljivog pojasa.

Divan materijal za čitav niz lenbahovskih portreta! Ali ja kao da sam dosta rano naslutio jednu rezonantnu prazninu iza tih karakternih čela.

jednim neprijaznim izrazom, čiji će otisak ostati da leži na meni dok ga ne smijeni kakva druga impresija, i trajati jednu svoju malu vjekovječnost. A u ubrusu će, nagađam, biti nekakva pita. I, po svoj prilici, pohana piletina.

Shvatljivo. To je njihovo. Oni se time brane. Svi smo mi najogorčeniji onda kad branimo jednu nevrijednost u nama. Kad sam ovako razlagao, često sam nailazio na njihovo protivljenje, pa i na njihovo negodovanje.

Čim se riješi pitanje hljeba, trebat će već jednom nešto učiniti, poduzeti jednu golemu, kolektivnu, sveopću akciju protiv smrti. To je najpreče, to je najvažnije, poslije nasušne korice kruha.

Isključiti jednu ili drugu izgledalo mi je da znači osakatiti stvarnost, osiromašiti život, lišiti misao jednog njenog pola.

mi se da, u stvari, moja pogreška i moja krivica kod ovakvog shvaćanja leži u osnovi svih filozofa: svaki od njih gradi jednu, svoju, filozofiju iz jednog, svog, načina osjećanja, iz jedne, svoje, njegovom specijalnom organizacijom psihe

Drugim riječima, pogreška je u tome što oni na silu boga od jedne poezije hoće da prave jednu filozofiju, od jedne svemirske poeme jedan svemirski sistem.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

minule pored kakva bogata doma, gde su domaćice iznele nekoliko karlica mleka, zaboravio bi sve misli, dočepao bi jednu kutlaču i srkao dokle god traje...

Policajac, onako od prilike, pogleda u jednu stranu krova i reče: — Ded', Đurice, dohvati nam! Da je on bio dobar posmatrač, mogao bi opaziti kako na Đuričinu

Za zelenim stolom seđaše sam kapetan, a uz jednu policu, pretrpanu svežnjevima hartija, stajaše pisar Mita i razgledaše neka akta.

— Pristajem! — viknu Marko i pruži ruku. Pošto se rukovaše, Marko leže pred rupu, pruži jednu ruku pravo napred i na nju metnu glavu, a drugu ruku pruži niza se. Maknu nogama jedared, dvared...

— Sve sam pregledao, počistio, naredio svaku kao sat. — Daj — der ovamo — reče Vujo, i uze jednu po jednu pušku, te ih pregleda i, našašvi sve u redu ostavi ih. — Tako, sokole!

— Sve sam pregledao, počistio, naredio svaku kao sat. — Daj — der ovamo — reče Vujo, i uze jednu po jednu pušku, te ih pregleda i, našašvi sve u redu ostavi ih. — Tako, sokole!

Tek kad se dohvati Venčaca, umeri korak i, čim zađe u šumu, pade pod jednu lisnatu bukvu. Trčao je više od časa, pa mu je sad trebalo dosta vremena da se povrati od umora i da hladnije razmisli

Igraće mi bez svirale. No ne reče mi šta nađoste u kesi? — On odnese tri banke sa nešto sitnine, a ja uzeh jednu... baš sam ostao bez marjaša. — Pa... dobro — razvuče Vujo, ali se videlo da mu nije pravo.

Potesom se rasturili njegovi seljani, pa rade žurno kao mravi, a on zastane, te razgleda jednu gomilicu, pozna svako lice u njoj, i opet ide dalje. Kad dođe prema sudnici, ugleda nekoliko ljudi pred njom.

Treba da udarite na gazda Đorđa iz Kruševice. Doznao sam pouzdano da je onomad naplatio jednu obligaciju od šest stotina dukata; prodao je tu skoro stoke za sto pedeset dukata, a biće kod njega, jamačno, i staroga

Evo para, eno ih u vajatu. Zlikovci je poteraše pred sobom u vajat. Ona uđe, podiže neke gubere i šarenice, istrese jednu trubu platna i iz nje ispade jedan veliki zavezak. — To vi je svega, tako mi dece ! Ne znam više ni za jednu paru...

— To vi je svega, tako mi dece ! Ne znam više ni za jednu paru... Samo mi njega ne dirajte... Đurica razvi zavezak i, videvši da je pun banknota i dukata, zavuče ga u nedra, pa

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad je došao do dvora, nije smeo odmah da uđe unutra, nego ode u jednu vrlo lepu baštu, koja je bila pored dvora. U toj bašti bilo je mnogo lepog i raznovrsnog cveća a pored sviju staza

— Rekao ti je da ideš pa da sav onaj kamen što si iskopala sneseš na jednu hrpu na ravnicu. Kad to ona čuje, otide, pa vuci kamen, te opet devet godina radi ona u kamenu, a nigdje nitko ne

Ona kopa kamen. Kad je prošlo devet godina i ona sav kamen sanijela na jednu hrpu, zakala pa opet dođe k bogu pitati što će sad, a kad dođe gore, vidi je soldat, a ona koma putem plete od velike

opet ne dade k tebi, nego otide on, pa kad je izišao, kaže mi da si ti rekao da sav onaj kamen sanesem na ravnicu na jednu hrpu.

Onda čoban pođe sa zmijom kroz šumu i najposle dođe na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad dođu tu, zmija na vratu čobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu.

kad gde nađem, a kad one dođu, ja ga prožderem; ako li se koja stane srditi, ja je odmah kljunom; a on nije vredan jednu da umiri. Kad to čovek čuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove ženu u sobu: — Hodi, ženo, da ti kažem!

Ne potraja dugo, a on začuje neku jaku jeku i pisku, pa potrči da vidi šta je i kako je. Kada dođe nad jednu dolinu, ima šta i vidjeti.

Car mu je davao šta hoće drugo, samo ne prsten, ama on zapeo na jednu: prsten te prsten. Car mu napošljetku odgovori da mu prsten ne može dati, a on se okrenu pa pođe i reče caru i carskoj

Da mu ne bi bilo neobično samu po noći, nabavi jednu mačku i jedno pseto, koje je dobro gledao i milovao. U carskom saraju bila je jedna robinja, koja je iz aščinice u

Car joj dade, te ti moga sirotog jabandžiju povedoše dželati s badžom u jednu veliku planinu, i doveloše ga nad jednu veliku rupu.

Car joj dade, te ti moga sirotog jabandžiju povedoše dželati s badžom u jednu veliku planinu, i doveloše ga nad jednu veliku rupu. Tu badža naredi te ga baciše u rupu, a za njim baciše jednu veliku stijenu.

Tu badža naredi te ga baciše u rupu, a za njim baciše jednu veliku stijenu. Za njim bijaše pristala mačka i kuče, te po babinoj naredbi i njih dvoje za njim baciše u jamu.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Bojim se da će lica izraz ceo Odati lik joj svetu, kad mi priđe, I ime koje ne rekoh nikada. NAJVEĆI JAD Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu, Koju mirno slušam na pragu jeseni, Pri zalasku leta i snage u meni.

Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam U odmoru mome, kad se sutom spušta; I osećam da me moj

Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam U odmoru mome, kad se sutom spušta; I osećam da me moj polet napušta.

Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam U odmoru mome, kad se sutom spušta; I osećam da me moj polet napušta. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam.

Ja osećam nju i pesmu jednu, Što je mladost k'o svoj teret ima, Pesmu čudnu, nejasnu i čednu, Pesmu snova, pesmu o srećnima. Ja osećam...

SAN MOŽDA SPAVA Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva.

SAN MOŽDA SPAVA Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva.

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za buđenja moć, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele

Vidim jednu zvezdu u obmani više I osećam kako tišina miriše. Vidim jednu zvezdu i kraj njenog doba, Jednu moćnu senku što lagano

Vidim jednu zvezdu u obmani više I osećam kako tišina miriše. Vidim jednu zvezdu i kraj njenog doba, Jednu moćnu senku što lagano kruži Nad njom mrtvom tako kao uzdah groba: Možda na taj način

Vidim jednu zvezdu u obmani više I osećam kako tišina miriše. Vidim jednu zvezdu i kraj njenog doba, Jednu moćnu senku što lagano kruži Nad njom mrtvom tako kao uzdah groba: Možda na taj način za umrlom tuži, Il' tu zato stoji

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Pošto sam prostudirao pažljivo njihova lica, odgovorio sam zamišljeno pokazujući na jednu od njih: “ Ova nije tako ružna kao ona druga.

Neprestano umno naprezanje razvilo je moju moć opažanja i omogućilo mi da otkrijem jednu veoma značajnu istinu. Primetio sam da je pojavi slika u mojoj mašti uvek prethodila stvarna vizija događaja pod

A ono što je istina za jednu osobu, to važi manje-više za sve ljude. Svedok toga je, na primer, prohibicija. Drastična, ako ne i protivustavna mera

Za sve to vreme moja težina se nije promenila ni za funtu. U vezi sa tim mogu da ispričam jednu smešnu priču. Jedne zimske večeri 1885. godine gospodin Edison (Thomas Edison), Edvard Džonson (Edvard N.

Eto zato!“ Moj prijatelj, poštovani Čonsi (Shancey M. Depew) mi je govorio o Englezu kome je ispričao jednu od svojih originalnih anegdota i koji ga je slušao sa zbunjenim izrazom na licu, ali se tek godinu dana kasnije smejao.

Po završetku raspusta, poslali su me na Politehničku školu u Grac u Štajerskoj, koju je moj otac izabrao kao jednu od najstarijih škola i onih koje su uživale najveći ugled.

Hiljadu tajni prirode na koje sam mogao da nabasam, dao bih za ovu jednu tajnu, koju sam od nje oteo, uprkos svim čudima i opasnostima po svoj opstanak. IV.

Kao što sam ranije rekao, dok sam bio student na koledžu zamislio sam jednu leteću mašinu koja se potpuno razlikovala od današnjih.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Đaci Pančeva pridružili se u velikom broju procesiji, a ja sam bio jedan od njih, ponosan što sam imao čast da nosim jednu baklju.

Primetio sam da je ovaj naš razgovor privukao pažnju osoba oko nas, a naročito dvoje starijih putnika, jednu gospođu i gospodina. - Što se plašiš za svoje torbe? - rekao je ovaj visoki činovnik.

Kada sam ga pri rastanku poljubio u ruku, dao mi je jednu forintu, potapšao me po licu i uverio me da bih mogao lako ispuniti očekivanja prote Živkovića i mojih učitelja, ako bih

godine jer je tražio nacionalnu demokratsku crkvu za Češku. Dao mi je i jednu knjigu o Husu i Husitskim ratovima i jednu o velikom jednookom husitskom generalu Žiški.

godine jer je tražio nacionalnu demokratsku crkvu za Češku. Dao mi je i jednu knjigu o Husu i Husitskim ratovima i jednu o velikom jednookom husitskom generalu Žiški.

Imao sam osećanje da me Rigerov uticaj vuče na jednu stranu, a da me Palacki ohrabruje da idem u suprotnom pravcu koji sam već izabrao pod uticajem češkog nacionalizma.

svim pravcima po zalivu; mnogobrojni brodovi za prevoz putnika bili su puni ljudi i izgledalo je da jedna grupa žuri na jednu stranu džinovske metropole, dok druga sa istom žurbom hita da se prebaci na drugu stranu obale.

I tako, ne znajući engleski jezik, nisam bio u stanju da razumem ni jednu reč njihovog razgovora. Engleski jezik mi je naličio na nerazgovetno spajanje reči, slično kao i zglobovi nepokretnih

Zgrade na farmi bile su udaljene oko jednu milju od grada. Naokolo nije bilo sela ili suseda i ovo mesto mi je naličilo na usamljeni salaš.

Verovatno su mislile da patim zbog odlaska od kuće i nisu htele da mi smetaju. Onda sam ugledao jednu mladu devojku, nešto mlađu od mene. Ponašala se kao da pomaže ženama, ali sam uskoro otkrio da ona ima drugu misiju.

Tada nisam bio u stanju da razumem ni jednu njenu reč. Sada, međutim, nije bilo nikakvih teškoća i ona je bila jako iznenađena i to joj je bilo milo.

To veče postao sam bogatiji za pet dolara, za nekoliko kutija boja i četki, a dobio sam i jednu veliku domaću pitu od jabuka.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

— izlane ona i odmače se. Mladiću je žao što se ona ne ljuti, i stade se bacati u kovrljak gnjilim maslinama. Učestao jednu za drugom. Cveti dotuži: — Govori jezičinom što te volja, no ne diraj rukama! . — Ostavi se ti nje. Nije ona za sprdnju!

Stupi napred i, kao nehotice, zastane. Već je zanoćilo. Mesec je istekao i u svoju bledu svetlost obavio jednu stranu kuće i koprivu što je pred njom rasla. I njenu glavu zahvati svetlost — rekao bi sviće.

A kad ih žandari predadoše tamničaru i ovaj ih zatvori u jednu ćeliju, ostadoše dugo jedan pored drugoga prislonjeni uza zid.

na pamet da se ženi, pa bijaše pisao gospodaru da mu pošalje nekoliko fotografija od naških djevojaka da sebi izabere jednu, koja mu se najbolje svidi.

i našla se u postelji, u moždanima zameće se sijaset misli; nejasne su i neshvatljive, ne može da ih uobliči niti da jednu od druge izdvoji...

On je izbije i, onako ljut, vuče je za sobom. Povede je u jednu krčmu, gdje ispi po litre vina, pa krišom izmače se. Dijete ga čeka i čeka i sada, kao djevojka, kad se one noći

Gledajući u more, sjeti se onoga dana kad je zadihan pošao k njoj noseći u ruci jednu forintu; pokazuje joj novac i veli: —Našao sam ga u moru. —A kako si ga dokučio?

kraju, voda što kaplje s vesala odbljeskuje se u suncu, pučina dršće u sjaju, — a ona se sneveselila; prignula se na jednu stranu čamca i pustila ruku da joj niz čamac nagne, prsti joj se tope u moru, ona i nehotice okusi nekoliko kapi i

Žižica zagleda se u pod, u jednu prugu sunca, i pričinja se da sluša i razumije, a Bukalo puši lulicu — on puši na kratki kamiš, pa bi rekao da mu dim

Neka dođe, neka je kakova mu drago, neka je samo u kući!.... Čovek nema no jednu ženu, pa što mu beše palo na pamet te je otuđi od sebe. I misli na nju, čisto od srca je zaželi.

On je samo k ustima prinese, pa upita Iliju hoće li s njime ispiti zajedno, nadušak, po jednu. Ilija ćuti i gleda u zemlju. Krčmar zna za zavadu, pa navaljuje na Iliju da pije.

Ilija najposlije popusti i ćutke ispi svoju čašu. Pavle, ispivši svoju, sede do njega i naruči jednu litru na svoj račun. Pijući njegovo vino, Ilija oseća nekakovu tegobu u duši, užima se, ali — kako će drukčije?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Kad se ovi dublji interesi iznesu na videlo, razumevanje se samo po sebi pojavljuje. I još jednu bi pojedinost ovde, verovatno, trebalo pomenuti.

U stvari, sve što sam dosad rekao ima jednu jedinu svrhu: da me približi onom dosta uskom aspektu ili stajalištu sa koga bih želeo da iznesem dvetri misli o

Obratiću vam pažnju, i pokušaću nešto o njoj i da kažem, koliko se to uopšte može u nekoliko dozvoljenih mi minuta, na jednu književnu oblast za koju držim da nam je malo znana.

Navešću dve pesme, jednu koja se peva pri odlasku iz roditeljskog doma, drugu pri ulasku u svekrov dom. Kada u Gnjilanu, koje nije daleko od

Ispričaću jednu običnu dosetku, za koju nisam siguran da je Srbi nisu uzeli odnekud sa strane. Kad su jednom upitali stonogu šta radi

Ali sistematska proučavanja koja uzimaju u obzir samo jednu ili dve funkcije iskrivljavaju sliku o književnom tekstu. Štaviše, takva su se proučavanja proširivala i na mnogo

Jer, ma koliko da one same po sebi mogu biti sitne, njihovo ponavljanje obično nije slučajno. Jednu od takvih manjih pojava iz književnosti i jezika, koju ćemo ovde pokušati nešto bliže da rasvetlimo, nalazimo kod

Tu ima anaforičko značenje: upućuje na ono što je u tekstu rečeno, tj. da je Zlata podigla kuću, ozidala jednu sobu i tu se uselila. Tamo ima deiktičko značenje: upućuje na mesto gde je kuća, a ono je udaljeno od pripovedača.

Za to su potrebne šire i stručne analize, koje su najčešće i zamorne. Zato ćemo izdvojiti samo jednu ili dve očigledne novine u Dučićevoj poeziji koje nisu bile moguće bez pomeranja u jeziku.

Kao i da je naglašeno artističan, što u novije doba nije uvek na velikoj ceni: Navešćemo, kao ilustraciju, samo jednu, inače izvanrednu strofu, s kadenciranjem na njenom kraju: Ja volim noći, njine mutne zbore, I njine tišine, i njine

Andrićeva novela je tako organizovana da čitalac, kad se priča završi, izlazi iz ovoga uslovnog vremena i dospeva u jednu drugu vremensku „perspektivu“, iz koje, tako reći, spolja gleda na priču. Ali o tome ćemo kasnije nešto reći.

Dovoljno je iz ovog katrena izdvojiti samo jednu malu ali čudesnu sliku: „ribe izmeđ zvezda“. Ona ne bi bila moguća bez ogledalskog udvajanja.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

II PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (unosi kafu i služi): Izvol'te! ŽIVKA: Moram triput da molim za jednu kafu. ANKA (bezobrazno): Pa nisam sedela na kanabetu, imala sam posla. (Odlazi.

Volim, kaže žena, da odležim jedno zapaljenje pluća nego jednu ministarsku krizu. DARA: Slušam vas vazdan, a i ne skidam šešir. (Polazeći levo u sobu.

ČEDA: Dobro, dobro, idi!... ŠEGRT (ode). II ČEDA, DARA ČEDA (otvori paket, vadi jednu vizitkartu i slatko se smeje). DARA (nailazi iz sobe): Šta se ti tako slatko smeješ?...

Mgao bi čak da dobiješ klasu, ako se lepo i familijarno sporazumemo. ČEDA: Ja ne prodajem ženu za jednu klasu. ŽIVKA: Pa dobro, de, kad si baš zapeo, neka bude dve klase. ČEDA: Ama, kako vi to, kao da smo na vašaru?

(Ščepa šešir.) Ja ću vas zvati u svatove! (Ode naglo.) V ŽIVKA (sama) ŽIVKA (prilazi telefonu. Vadi iz tašne jednu cedulju na kojoj je zapisan dotični telefonski broj): ...Je l' to centrala?...

ŽIVKA: Pa jeste. I zato baš nešto mislim: vi bi, Anka, mogli da mi učinite jednu veliku uslugu, za koju bi' vas ja bogato nagradila. ANKA: Zašto ne, gospođo! A kakvu uslugu? ŽIVKA: Pa to...

Znaš li, Živka, sedimo tako u kafani, pa ja ustanem pa kažem: „Odoh ja malo do moje sestričine, ministarke, na jednu kafu!” A oni oko stola svi skidaju kapu: „Zbogom gospodin-Vaso!” – „Hoćemo li se videti sutra, gospodin-Vaso?

ŽIVKA: Ama, zar ti misliš, boga ti, da ja celu našu familiju uzmem na vrat? VASA (vadi jednu cedulju): Pa i nema nas baš tako mnogo. Evo, ja sam napravio i spisak, pa nema nas više od devetnaest.

Izvolite sedite! Ja sam vas uznemirila... NINKOVIĆ: Velika čast za mene! ŽIVKA: Htela sam da vas zamolim za jednu uslugu. NINKOVIĆ: Na mene možete, gospođo sa pouzdanjem računati. Že svi tu ta fe a votr dispozision!

Ja imam, znate, jedan naročito prefinjen ukus. En gu parfe.2 ŽIVKA: Gle'te, molim vas, a ja baš sad mislim da pravim jednu večernju haljinu.

recimo, ja znam već sve načine da vas vrlo brzo kompromitujem; pa onda ja znam toliko stvar da razvijem i da joj dam jednu naročitu formu, in form spesial3, da na kraju krajeva i vi sami počnete o sebi rđavo da mislite i najzad, – e sa se la

ČEDA: Kako ne računate? VASA: Pa tako, brate. Igramo, recimo, ja i ti tablaneta, je li? Odigramo jednu partiju, a ja ti kažem: znaš šta, Čedo, 'ajd ovu partiju da ne računamo, nego da počnemo ispočetka.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

6 A uz njega ide i izraz lica, suza na Marikinom licu čim je prepoznala prijatelja svog muža. Ima Stanković jednu kratku pripovetku, Nušku, koja je - možda više od drugih - s kraja na kraj protkana dinamikom.

Ali odmah primećujemo i nešto drugo, a naime da je u svim tim krupnim promenama bila i jedna stalna: postepeno je prvo jednu pa onda drugu etapu Sofkinog sećanja pomicao na sam početak, tako da je naposletku došlo do ogledalskog preokretanja

Pri tome takođe srazmerno jača težnja da se na događaje gleda kao na dogođene, što s pravom možemo imenovati kao jednu vrstu potencijalnog sećanja.

analize istog književnog postupka u dva romana, jednako kao i u njihovim verzijama, rekonstruišemo u Nečistoj krvi jednu nevidljivu zvezdicu, tj.

sintaksa” ili „mucava rečenica” Stankovićeva može duž istorijskog razvitka nacionalne prozne umetnosti dobijati čas jednu čas drugu količinu čisto književne vrednosti.

60 U prikazu Nečiste krvi B. Lazarević je naveo samo jednu rečenicu sa gramatičkom greškom u sebi, zapravo je rekao da je „neuravnotežena i zgužvana rečnica.

supstitucije, koji se u lingvistici često primenjuje, sada valja do u najsitnije pojedinosti iznutra osvetliti barem tu jednu rečenicu da bi se na videlo iznele one nevidljive sitnice koje pritiskuju sintaksički niz deformišući ga češće nego što

opisi onoga što se dešava isključivo u čoveku, i koji na kraju završavaju u „toku svesti”, pojavi karakterističnoj za jednu vrstu modernog romana HH veka.

Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe, opet, u jednu opštu žensku. Ni staro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod.

ko joj je mladoženja, odakle je, kakav je: tetka - „kao što je red i običaj” - uopšte se njoj ne obraća, nego poziva još jednu rođaku da tobože u kuhinji zajedno spremaju večeru, a zapravo da u glasnom razgovoru kažu sve što Sofka čak u drugoj

Štaviše, u Stankovićevim tekstovima nalazimo jednu zanimlivu vrstu udvostručene konvencije, koju možemo nazvati „konvencija konvencije”, kao što Boris Uspenski uvodi

Zlata je podigla kuću, ozidala samo jednu sobu, i tu se i uselila. Kod drugog je već deiktično: tamo upućuje na mesto gde se kuća nalazi, a koje je udaljeno od

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Prota Tomović odmah natakao epitrahilj, zapalio tri sveće, svakomu po jednu, i dodao gostu svečani manastirski krst da celiva.

Pa pozvao kneza da on otpočne. Jednu nečuvenu i nedoživljenu dosle... Kolašin propada. Ne može više da se brani. A kad on propadne, do vrha Kopaonika neće

starac se raširi usred gomile i sa krvavim osmehom na licu kao svako ko se odlučio da umre, seknu levom rukom jednu ledenicu, a desnom jatagan.

Na spoljnje turkovanje i gospodovanje rasipno je trošio svoje inače veliko bogatstvo. Kula mu je imala dve velike odaje, jednu gradski nameštenu, a drugu arnautski: neka su vazda gotove kako za koga.

Pa mu i to bi malo. No, čim Seno popi kavu i ispuši cigaretu, on mu pruži gusle: — Tako ti krsta sad jednu još postaru; jednu kako je bilo u Kosovu!.. — Ne znam, aga, i ne diraj me, vjere ti!

No, čim Seno popi kavu i ispuši cigaretu, on mu pruži gusle: — Tako ti krsta sad jednu još postaru; jednu kako je bilo u Kosovu!.. — Ne znam, aga, i ne diraj me, vjere ti!

No on, čisto i ne shvatajući kakva mu opasnost preti, iznemoglo koraknu na prekladu, spusti teške bisage, dohvati jednu stoličicu, starački se spusti na nju, i duboko, tužno dahnu. Pa zbunjeno i bolećivo pogleda na dete, potom na ženu.

Preplašeno dete odmah zatraži da spava, te ga majka položi iza ognjišta, pa ni reči ne govoreći ispeče mužu kavu, jednu i drugu, i postavi mu sovru da večera. Ali se utom nešto priseti: — Pićeš malo rakije?

— Tako, ženo! — A da, bogme!... Okreni, Gospode, na onu drugu stranu! Tako... Evo još po jednu — dim u dim: oveseli Bože, a zdrav si, Moj Miloje!... — Šta?... Kakav Miloje, ženo?... — Takav, ako Bog da!...

Bogdana se uzdrža, jer vide da ga rakija još nije potpuno osvojila. Dodade mu još neku čašu, i sama popi još jednu pa mu prijateljski sede uz koleno.

Uslužno mu primakoh jednu stolicu i ponudih da sedne. On uzmahnu svom glavom i prekorno me pogleda. Onda se obema šakama osloni O svoju sohu,

Došli susedi Arnauti sa ženama i motikama. Bez oružja. Izazvali svađu. Nagovorili jednu Arnautkinju da nasrne na njega. Samo je odgurnuo.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

63 IMAM JEDNU VOĆKU... 65 U GROZNICI... 67 KONjANIK-DIVLjAK, STRAHOTNIK... 71 GVOŽĐE I ZLATO 73 KAKAV JE DANAS DAN 75 PRVA PRIJATELjSKA

Ne mogu, pa ne mogu Svestan učinit’ zlo; Katoni srpski, vi mi Oprostite bar to! 1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i nema.

1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i nema. Ono, što ga ima, crvljivo j’ i gnjilo; Ono, što ga nema, —

»Starmali« 1888. JUČERAŠNjI SAM U krčmu smo seli Ja i čika Sima; Jednu icu, dve li Dobra volja prima. Posle crne kafe Ošli kući pravo, I moj čika Sima „Izrjadno“ je spavô.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

— „Gospodin ferfaser!“ — „Na službi, frajlice!“ — „Jednu reč na uvo: Ali, um Gotteѕwіllen, g. ferfaser, šta su vam devojke i žene skrivile, te toliko na nji atakirate?

(Uzme lepezu, pa ga počne s njom turati.) Napolje iz moje kuće! VASILIJE: Slatka majstorice, samo još jednu reč. FEMA: Kest mašir, marš! (Istura ga.) Bezobraznik jedan, opoganio mi lepezu. Sad je moram pokloniti Ančici.

Čuješ, Evice, da ti jošt jednu kažem. (Uzme je za ruku.) Sad treba da se svega ostaviš; na rod da zaboraviš, i samo tvoju sreću da gledaš.

Ovaj gurbijan Johan tako gadne reči govori, da se čoveku moraju creva mutiti. Ančice, danas ćemo imati jednu gošću. Koliko ima sati? ANČA: Devet prošlo. FEMA: Sad je najbolje praviti vizite, je l’? Ančice, samo dobro uredi.

) MITAR: Femo, šta je tebi? Šta si se narogušila kao patak? FEMA: Komi fo! Komi fo! Danas imam jednu osobitu vizitu. Jokan, aufšponen. (Ode.) MITAR: Šta je ovoj mojoj sestri! Gdi je Evica? ANČA: U bašti.

Ja kažem da mi je žao što ne mogu da načinim jošt jednu aljinu, nego sve moram u starom janklu da idem. Ti mi na to odgovoriš da se bog i za nas stara, pak me poljubiš triput,

SARA: Gospoja ot Mirič ima jednu prekrasnu kćer, koju ona usrećiti želi, i budući da ste vi... RUŽIČIĆ: Samo blagoumiljeno nimfâ i gracijâ obajanije

SARA: Gospoja ot Mirič, molim na jednu reč. FEMA: Zapovedajte. SARA: (Ne bi škodilo kad bi u kujnu otišli da vidimo šta se radi; da se ne presoli supa, da

RUŽIČIĆ: Molčanije jest krasnjejšaja dobrodjetelj junoši. JOVAN: Už’ buđem pitat, už’ buđem pitat. (Jedan na jednu, drugu na drugu stranu otide.) (Zavjesa pada.) DJEJSTVO III POZORIJE 1.

JOVAN: Gnjavio je kapova gospodina Petriča, i udavio pudlu jednu, pak su mu zato prebili nogu, i jošt mu prete da će ga ubiti dati. FEMA: A, to je gurbijanstvo.

SARA: Uj, žurnalu nema granice. FEMA (uspijajući): I ja mogu tako isto nobl biti kao Engleskinje. Jokan, da mi kupiš jednu klepetušu, samo koja dobar glas ima. MITAR: Da, samo koja dobar glas ima, da se izdaleka čuje da je Fema luda.

Miljković, Branko - PESME

vremena i naše mrtve prijatelje u šumu bez ptica trebalo je preći more vreme i prostor koji su se pomešali sada su za jednu smrt daleko od svake obale svetlost i senka igraju na vodi igru života i smrti daleko protiče reka večita i

Tada počinje lutanje, osetim da se menja struktura mojih čula i da umesto čela imam jednu jedinu misao. Ne postoji trijumf izvan nesreće. Dok smo to saznali neprimetno smo zamenili sebe.

ne shvatajući prostor) Njena bezbolnost njen cvet bez pamćenja lišiše je beskraja iako je delo dva sveta Iako eksploatiše jednu supstancu nimalo konkretnu u dubinama dana. Biljke!

Krakov, Stanislav - KRILA

Čitavo isparenje znoja i umora diže se iznad ovih kratko ošišanih glava usijanih čelikom i suncem. — Još jednu bocu piva. — Dve... – Samo da je hladno. – Sad, sad, – glas derana je piskav.

Poslednji vojnik, koji je prešao reku, pretrese pusto odelo na obali. Bilo je masno i poderano. Poneo je sa sobom jednu dugačku uzicu. Iza vrba su stidljivo povirivale mršave kućice. Otvori na njima su bili kao crne rane.

Tada se graja pojačala. Ipak grčki kapetan nije platio propisanu taksu. Otišao je uvređen, ostavivši jednu mamuzu u sobi. Pred ulazom je automobil stao. Vratar se digao i skinuo kapicu. Avijatičari su uleteli kao pomamljeni.

Zizi se suludo smejala. U najvećoj sobi raščupana, oznojena sopstvenica kuće nerado je pružala još jednu zelenu banknotu svome krilatome ljubavniku. Bio je đak, pilot, i dosta snažan.

I potporučnika Duška metnuše na jednu. S druge strane mazge uz strašno jaukanje namestiše nekog bradatog vojnika kome oba kuka behu prostreljena.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Sat-dva njegova razgovora za mene su kao jedinstveni seminari. On je pre trideset godina vodio jednu od najvažnijih misija po Sudanu, on je osnovao po Visokoj Volti čitave gradove, dao mnogim insektima i biljkama svoje

njinog tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju tamu?

Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo. Najzad izabrasmo jednu kuću gde je devojka jedinstveno lepih obnaženih grudi, sanjalačkog, skoro nežnoga lika i dugih divnih ruku.

Ostavljamo devojkama pet franaka, na čemu su nam beskrajno zahvalne; polazeći upadamo pogrešno u jednu odaju gde nailazimo na nežnu scenu između jednoga mladoga bračnoga para, brata i snahe malopređašnje lepotice.

Park, ogroman vodoskok, čitav bazen. Pokazuju mi u urođeničkom kraju jednu drvenu kućicu, oko koje raste pet stabala: čokolada, banana, hleb drvo, kokos i jedno koje nosi divne crvene cvetove.

Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije dođe sinoć u posetu. Iziđosmo na krov: limunade i led.

Bilo je zanimljivo gledati jednu tako bučnu oluju nad nepomičnim morem. Oko jedan po ponoći pojaviše se opet zvezde. Vuije je pričao da je prvih

Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.

Guvernerova palata dominira tim vrtom, prostranim proplancima i širokim stazama; ničega što karakteriše jednu varoš: nijednog dućana i nijedne kafane.

Daje nam jednu ruku koja sveže odiše na sapun od badema i kolonjsku vodu. Njegovo umorno, izbrazdano, debelo lice gleda nas žmirkajući

Vuije, naprotiv, tvrdi da čovek koji prokrstari jednu zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom

Da čak prvo putovanje kroz jednu zemlju više upozna čoveka s tom zemljom no i jedno iduće, koje još slabi i prvobitno stečena ubeđenja.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

On je za jednu noć toliko snijevao da mu svih sedam vlaškijeh proroka za sedam godina ne bi protumačili sanove!... No, babo, reci,

moći vrapčije, Što tvrdim kljunom krade useve, Birajuć zrna klasju bogatom — Ali u stanju nije stvoriti Ni ljusku jednu graha divijeg, To li ukrasit njivu plodovi Što jezgra svoga hranom pitomom Sultana lenog trošan želudac I prosijaka

Života moga bistar kladenac Paklen je oganj tvoje mrzosti U jednu šaku trošna pepela U nesrećnome času stvorio... SULEJMAN: Dakle, moćan sam, Kad sam od vode pep’o stvorio?...

) Ćerime!... Tamo na kraju Stambol-kapije, Baš gde se vidi onaj odronak Grobnice davne nekog Rimljana, Danas ćeš jednu glavu videti. Divna je glava onog đaura Što je na kocu volô poginut Nego promenit veru Hristovu.

Kad ne mož’ celu vojsku carevu, Ono bar jednu glavu za dlaku!... A sada zbogom!... Ja poslom odoh, A ti se sećaj časa stravičnog, Ne kô što piše knjiga debela:

Pastorče tražeć, tu je jurila!... Radače!... Vuče!... (Uzima jednu tronogu stolicu i seda na nju.) Šta mi je sad?...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

I tako, Hrvatovićeva I Lešjaninova vojska imaju u glavnome jednu istu zadaću: prva brani da Turci od Knjaževca preko Banje ne prodru na Paraćin i time obiđu glavna srpska utvrđenja kod

povlači Paraćinu, gde bi je Turci, pošto raspolažu mnogo većom konjicom, sustigli umornu, dali joj na otvorenom polju jednu glavnu bitku i kao brojno nadmoćniji razbili je i rastrojili, pa onda okrenuli nezaštićenoj Jagodini, zauzeli je, tu

Vozar ga zaustavi i sasvim ga ozbiljno upita: — A boga ti, oče popo, da li bi pomoglo ovoj levči da joj očitaš jednu veliku molitvu? — Ne rugaj ce veri, bezbožniče — reče kroz nos popa, pa ode dalje.

Turska artiljerija jednako se kretala: vidiš tek jednu bateriju gde dojuri na kakvo mesto, stane, ospe koncentrisanu vatru na kakvu našu bateriju ili kolonu, pa za po časa

Topovi takođe slabo rade. Jedan turski top s visa svakih deset minuta šalje po jednu granatu koja uvek preleti visoko nada mnom i udari tamo negde dole u potok.

pa onda ravnica prestaje i nastaju brežuljci, sve veći i veći, dok se naposletku na sat odstojanja od druma ne sliju u jednu povisoku kosu koja od same naše granice ide paralelno sa supovačko-tešičkim drumom (kojim smo mi išli) sve do Đunisa.

Kad se otpoče ovaj drugi juriš, ja uzmem jednu zališnu pušku i činio sam moju dužnost za vreme celoga drugog juriša. Pucati, zabaviti se kakvim poslom koji privezuje

Kad su se Turci u rovu već spremali da grunu, naša teška baterija s Rujevice posla jednu granatu u streljački rov, gde su bili Turci. Metak je upravila srećna i vešta ruka prostoga narodnog vojnika.

je vikao i vikao, posle se okrete meni: — Kažite mu da ću ga dati pod sud, streljaću ga, obesiću ga — nevaljalca, ženu jednu; jest, žena, to je njegovo pravo ime.

pri đeneralnom štabu, već je sa nekoliko drugova vijao s golom sabljom jedan čopor svinja i na trku junački kasapio jednu krmaču. Reklo mu se da ne puca, da ne probudi đenerala, pa ce čovek poslužio hladnim oružjem.

Čerkez ima samo jednu zavetnu ideju, jedan sveti amanet, kojim još iz kolevke napaja decu svoju, a to je: osveta, strašna, krvava osveta

— Valjade pismu kući?... mu slavca, gospodine, baš ću da te molim da i meni jedanput, kad budeš dokon, napišeš jednu pismu, da ispratim onima mojim kući; koliko tek da znaju da sam živ.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Voz nam leti. Beže polja, beže njive, Beže lipe i jablani, Pa i vrbe žalostive. Eno vidim razdraganu Jednu milu pticu malu, — Sve to vidim u tvom oku, Kâ u nekom ogledalu.

I ja sam o tom Premišljao dugo — Da l’ to beše sanak, Kao i sve drugo... LVІ Imao sam sestru jednu, Jermilom se zvala, U Irigu pitomom je Večni san zaspala.

U snu, dabogme u snu, Deca mi stigla mila, I odmah sam ih poznô, Ma da im nikla krila. Pa svako ruku stavi Na jednu moju ranu, A to je bilo kao Da melem na nju kanu. Budan sam, opet budan, I opet...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Čuli smo još jasnije pucnje topova. Bog bi znao šta ovi artiljerci gađaju po noći. Sa jednoga uzvišenja ugledasmo i jednu našu bateriju. Blizu smo položaja. Ali nismo ni stigli do njega, a stiže naređenje da se stane. No, hvala bogu!

Naiđoše neki vojnici, te ih zapitasmo za izvor. „Ispod ovaj kamen curka“ — i pokaza nam rukom na jednu stenu. Vojnici potrčaše. Napravi se gužva. Komandant bataljona odredi mene da uspostavim red.

Pokušali smo da prokopamo i jednu saobraćajnicu do ivice platoa, ali nas je u tome i zora zatekla. Osvanuo je šesnaesti septembar.

Komandant je bio naredio da prilikom sutrašnjeg juriša u svakom vodu po jedan vojnik ima na leđima privezanu po jednu trobojku, da bi nas artiljerci razlikovali i videli liniju našeg streljačkog stroja.

— Isto toliko koliko i sam vrh Kajmakčalana. Ona zajedno sa vrhom čini dvoglavu aždaju. Jednu smo joj glavu dotukli, ali je sad ova druga još žešće palacala.

Pokušao sam da se pomerim, i tada sam osetio strahovit bol u nozi. Hteo bih da se izvučem, ali jedan pade preko mene. Jednu misao imam samo: Izmaći što pre iz ovoga pakla. Puzim, odupirući se zdravom nogom. Znao sam da smo propali.

Svi smo ćutali. Svetislav kao da se nečega priseti i nastavi: — A-ja!... Izneli su me iz zaklona i položili na jednu uzvišicu, odakle sam video tu Sivu Stenu. Cela padina bila je pokrivena mrtvim ljudima.

Sedmi puk, uz pripomoć četnika, osvojio je vrh Kajmakčalana, i time dotukao jednu glavu. Četnici, uz pomoć trupa sa Starkovog Groba, slomili su Bugare na Sivoj Steni i pretukli aždaji i drugu glavu...

Nigde nisam video šajkače. Istina, naiđoh na jednu vojsku tamo negde oko Sredozemnog mora. Nosili su engleske uvijače, francusko odelo, jeli su američke konzerve i

A kada su me ranili, pretresli su i mene, i sve mi oduzeli. Spuštali smo se niz jednu klisuru. Išli smo obazrivo. Ja sam prvi koji nastupam.

Zatekao sam potporučnika Bojovića gde se naslonio na jednu stenu i spava, a odozgo kaplje voda na njega. Probudio sam ga. On se naljuti: — Baš me briga što si došao!...

— Igrao sam farbla cele noći. — Kako si prošao? On se samo nakrenu malo na jednu stranu. Onda zavuče ruku u džep od čakšira i izvadi gomilu izgužvanih francuskih banktona, pa se opet nasloni na stenu

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

cicvarića, koji poznati Brankov stih pevaju u ovako smelo primaknutom izvitoperenju: a kleca mi šabačko koleno — dok jednu drugu, poznatu kafansku pesmu Kad sam bio mlađan lovac ja, ovako otresito lokalizuju: Kad sam bio Mladenovac ja...

Kak' drevo isdše, utroba više pisati duže ne daju suze molitvu. Usliši jednu, Venus, poslednju čašu i muku: na njeni ruku skončati! i pri postelji sice zacveli: „Uvi mnje sama, što bez Adama ostaju!

Eda ljubiš koja telo ne steže, Spred' i sastrag jednu pregaču veže, S cvancigeri i petaci pletene kose, Sa šljokama izmešane košulje nose, Što s vreteni hode, igraju bose?

Dukat — ni to nije blago! Samo papi nije drago Što rad’ toga jednu više Čivutinu vekslu piše, I to sve na hipoteku, Dok se igrom novci steku; Al’ šta ćete — čovek prost, Ne zna što

” Odgovara Cvet-devojče: „Poslušaj me, mlado momče, Jošt ti imam jednu reći: Ja sam rekla Sablja-momku Pod zakletvom na samrti Da se neću udavati, A ako se kad i udam, Da ću za njim

god. izdala fototipski u 200 primeraka. Pre nje, novembra 1761, Orfelin je u istoj štampariji štampao još jednu pesmu u posebnoj knjižici, u šesnaestini (12H8,5 sm), a na 16 stranica; njen naslov glasi: Gorestni plač slavnija inogda

1764. i drugu jednu pesmu, Sjetovanije. I tu knjižicu su zabeležili svi bibliografi i iscrpniji istoričari književnosti, ali je Tih.

ćaskati u stihu o privatnim ništarijama, što svedoče i dve njegove pesme unesene u ovu Antologiju), napisao je jednu pesmu pod očiglednim i jakim utiskom Orfelinove Melodije.

(Svetozar Matić je u Opisu rukopisa Narodne biblioteke, Bgd 1952. pod br. 321, zabeležio i jednu tragediju o Stefanu Urošu III od nepoznatog pisca, ne vidi se iz kojeg doba: da li je ona imala ikakve veze sa delom

aprila 1837, str. 107, gde, uz preštampanu ovu i još jednu drugu Rajićevu pesmu, čitamo sledeće Primječanije Teodora Pavlovića: „Obadve ove pesme prepisane su iz jednog pravog

“ „Zatim škole i Srbija zajedno” — završava Ostojić svoja izlaganja — „otpevaju još jednu strofu zahvalnicu koja se završuje: ,Vikentij Joanovič, za toliki tvoja grudi / mnoga ljeta budi’.

” Kao što se iz Rajićeve pesme vidi, on je Kozačinskoga pesmu, jednu isključivo za određenu ličnost vezanu vrstu himne, i još neizbežno usko prigodne jer zamišljene u okviru školske drame

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Vujo! Hej Vujo! Ma ču li more, ne ogluvio!... VUJO: A što ću vi?... Ha?... BOŠKO: Na riječ jednu, Pojest te neću, kravorepino!

VUJO: Obeća, dakako! Kad bude nužde, veli, i dok se porazgovara sa poglavarima, poslaće u Veneciju jednu tisuću crnogorskih sokolova. BOŠKO: Ta brzo poče! BOGDAN: Brzo, boga mi, Na našu grdnu nesreću.

Ta željah, vitez, Svu grdnu silu vrele Azije, Da je posečem, smrvim, razorim, — Da svako zrnce ovog alema Po jednu vojsku košta carevu: Jer sam ga tebi, mila snahice, Od trgovaca skupih kupovô... JELISAVETA: Meni?

Oružje! KATUNOVIĆ: Otkud oružje? VL. VAVILA: Otkud oružje? Da nam ga dužde nije poslao? VUKSAN: Svet otac jednu, te jednu, gospodo! Kao da nije knjigu učio — Ne zna duždeve — ne zna prevaru! RADOŠ: Jest, oče!

KATUNOVIĆ: Otkud oružje? VL. VAVILA: Otkud oružje? Da nam ga dužde nije poslao? VUKSAN: Svet otac jednu, te jednu, gospodo! Kao da nije knjigu učio — Ne zna duždeve — ne zna prevaru! RADOŠ: Jest, oče!

BOGDAN: Daleko, starče, bogme daleko! Moj otac ne bi tamo išao, Da mu za svaku stopu kročenu Po jednu carsku krunu daruju.

Jedno bih samo boga molio Za jednu želju svu krv prolio: Tu da poginem.... (Đuraško pritisne Jelisavetu grudima i skoro silom poljubi.

Verna si bila ti!... (Vidi jednog gavrana.) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

svu snagu i jurnu preko smetova prema plamenu koji se visoko u nebo dizaše, povijajući se pod udarcima vjetrova sad na jednu, sad na drugu stranu.

Od starije' brvana podiže mu selo nešto kolibice, jer nije ćio da se potuca po tuđije' kuća'. Imô je samo jednu jedinu kravicu. To mu je bio sav mâl.

Sevap je! — reko' ja. Ne dade pop, a knez zaprijeti da će svakog sudu javiti ko mu samo jednu paru dadne. — Braćo moja i djeco moja, nemojte s mene stradati — reče Mijo i suze mu udariše.

— Počuj-de, momčiću! Otišô ja jednog dana u nuriju da vjenčam jednu seljačku Đurđiju. To je bilo za sultanovog nadžaka. Ona moja Đurđijetina ostala sama kod kuće.

— Samo što nije prokapalo! — I danas još Majdanci na njeg' škripe zub'ma. Natoči ti meni, Mićane, jednu čašu — veli Simeun — da ja vidim kakva je nova rakija, a za to... Bože, lijepog zdravlja, naša je noć i božja.

Već moj, veli, du'ovni sine, dok je 'vako vrijeme, trebalo bi na Majdance“. — Natoč'-de mi jednu, Mićane! — „Trebalo bi, kaže, na Majdance 'nako junački ršum učiniti; jer dosta su i oni nami i ovoj našoj svetoj ćabi

“ — „Znam, ama kako ćemo?“ — „Lijepo“, veli. — „Ono neke godine, kad sam...“ Ama, natoči mi, Mićane, jednu, post' joj njezin!

“ Ama, natoči mi, Mićane, jednu, post' joj njezin! — „Ono neke godine, veli, kad sam išô u Kaursku, donio sam jednu švapsku škrljačinu i jednu ovincirsku... gerenalsku kabanicu. Kupio sam to, kaže, neđe u Zadru od jednog Prajza.

— „Ono neke godine, veli, kad sam išô u Kaursku, donio sam jednu švapsku škrljačinu i jednu ovincirsku... gerenalsku kabanicu. Kupio sam to, kaže, neđe u Zadru od jednog Prajza.

Ni iguman me ne mogade poznati, tako sam se bio prerušio. Sve to bi, dok bi čojek popušio lulu duvana. — Uli-de jednu, Mićane! — Još sunce i ne misli ogranuti...

Goni Krajišnike! — Nali-de mi jednu, Mićane! — Tako sam ja to ižinjô i uredio. Ali davno su jope' kazali: đe je sreće, tu je i nesreće.

Zviznu sablja sa Cigana polećeše glave, a ja obodo' ata kroz Klanac. Evo me u Majdanu! — E, de-de mi sad jednu, Mićane, utoči! — De-de, Mićane! Nali čojeku čašu rakije. — Bože moj! — čudi se jedan. — Kô ono vrijeme!

Bojić, Milutin - PESME

te grlim rukom što sva peče, Propinju se tebi ispucale usne, Duša hoće večnost poljupcem da reče, A krv u kap jednu stopi se i zgusne.

Iz svakoga cveta hoću po kap jednu. Kidajmo ih! Ali niz je njihov večit. Ređaju se boje presvetle, pretamne I igre mirisa slatke i pomamne Kidajmo ih

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Sad sam se rešila: čim mi progovoriš makar jednu reč o njemu, da razbijem što mi prvo dođe do ruke. Drukče ne mogu s tobom da izađem na kraj.

VIĆA: Pa treba, dabome! JEROTIJE: Kaži panduru Josi — u njega je dobar rasol — neka mu odnese jednu testiju, pa kad se rastrezni, neka dođe ovamo. A ostali? VIĆA: Ostali su ovde.

(Ljubi je.) ANĐA (iznenađena): Da me poljubiš? Šta je tebi, dete? MARICA: Jednu reč da ti kažem samo, pa ćeš sve razumeti. ANĐA: Jednu reč? MARICA: Đoka! ANĆA: Pa šta?

Šta je tebi, dete? MARICA: Jednu reč da ti kažem samo, pa ćeš sve razumeti. ANĐA: Jednu reč? MARICA: Đoka! ANĆA: Pa šta? MARICA: To što sam ti kazala — Đoka! (Odjuri veselo u sobu, iz koje je došla Anđa.

ŽIKA: Jeste! XIII JOSA, PREĐAŠNjI JOSA (unosi jednu posetnicu i daje je Vići). JEROTIJE: Šta je? VIĆA: Aleksa. JEROTIJE: Gle, gle, ja nemam vizitkarte, a Aleksa ih ima.

Registar otvoren i uzvišen gornjom stranom na jednu cepanicu sa drvljanika. Po stolu još i gomila akata. To je sto g. Milisava pisara, a onaj desno, sasvim napred, sto je

Pri otvaranju scene g. Milisav stoji na svome stolu, skidajući jednu fascikulu iz najgornjih redova. G. Žika sedi za svojim stolom, bez kragne, raskopčana prsluka, i drži hladnu krpu na

Ako je malo, ja metnem još jedan; ako je malo i to, ja metnem jednu olakšavnu okolnost, pa ako nagne jezičak na drugu stranu, ja dodam jednu otežavnu okolnost.

metnem još jedan; ako je malo i to, ja metnem jednu olakšavnu okolnost, pa ako nagne jezičak na drugu stranu, ja dodam jednu otežavnu okolnost.

VIĆA (građanima): Slušajte vi, bre! Da ne pričate po čaršiji što ovde čujete i vidite, jer je ovo državna tajna. Jednu reč ako lanete, isprebijaću vas kao mačke, u ime države. MILADIN, SPASA (jednoglasno): Jok! Kako! Molim te!

E, pa onda, što ne bi lepo sve priznao, jer kad bi priznao, ti bi imao jednu olakšavnu okolnost za sebe. Ne kažem da bi ta olakšavna okolnost pomogla da te ne vežu za kolac, al', opet, odužuješ

I kad te vežu za kolac, ti možeš mirne duše sam sebi reći: „Ginem, al' imam jednu olakšavajuću okolnost!” Veruj mi i poslušaj me, ja ti ovo govorim kao roditelj, radi tvoje budućnosti, jer ti si još

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Pored ovih narativnih dela, Teodosije je svojim junacima posvetio brojna dela crkvene poezije i jednu retoričku pohvalu, poštujući kanonski model obrednih književnih vrsta. Kraj 13.

Kraj 13. veka doneo je srpskoj publici jednu novu literaturu, koja otvara pogled na svet viteštva i kurtoazije, drugačiji od onog koji joj se dotle nudio.

Epizujući realne junake svog vremena on ih je uveo u besmrtnost, uspevši istovremeno da ostvari jednu životvornu poeziju o seljacima knezovima i knezovima seljacima, koji se osećaju pozvanima da konačnim oslobođenjem Srbije

Pesme su, takođe, povezane u jednu celinu, ali je, uz potpuno samožrtvovanje junaka, epika ustanka epopeja optimizma, s vizijom o konačnom oslobođenju

Svi ti brojni pokreti, ponikli u raznim zemljama, slili su se u jednu opštu književnoistorijsku pojavu (stilsku formaciju) za koju se ustalio naziv - avangarda.

o darovima moje rođake Marije pravo je remek-delo, napisao je u dve drame u stihu (Međuluško blago, Đurađ Branković) i jednu u prozi (Kod "Večite slavine"), koje se mogu uvrstiti u vrhunska dramska dela.

Jakšić, Đura - PESME

Skori sveća kraju, Danak crnoj noći — Al’ kraj mome vaju Nikad neće doći! 1856. JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P’ onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, zanaveka! 1856.

Il’ oštru kosu da ga pokosi? Da ljubav ne ide?... Da zloba nije?... Možda se krade da nam popije I ovu jednu čašu radosti? Il’, možda, suza ide žalosti Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? . . . . . . . .

Al’ jedan izraz, jednu misao, Čućeš u borbe strašnoj lomljavi: „Otadžbina je ovo Srbina!...“ 1875. JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI Zar poljubac

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

trn, pa će biti onesposobljen ili oteran. G. grana mora se iza mrtvaca držati u kući makar samo jednu noć (ŽSS, 345). Da se mrtvac ne bi povampirio, zabadaju se takođe u grob g. šiljci (ŽSS, 343).

u nar. pesmi, BV, 7, 1892, 125). Kada se izvodi živa vatra, treba pored ostaloga poneti jednu d. (S. Trojanović, Vatra, 81). »Rakita koja rađa d.

odu domaćem bunaru; mlada i mladoženja obiđu tri puta oko njega, i onda bace u bunar (ili ostave pored bunara) svako po jednu j., u kojoj su zabodeni novci (TRĐ, NNŽ, 3, 33 i 34).

naiđu na ̓prvu ćupriju ili vodu, mora mlada na prvom kraju ćuprije ostaviti maramu i jabuku, a u sredini baciti jednu maramu niz vodu, da joj nečastivi ne bi naudili̓« (TRĐ, NNŽ, 3, 73).

u bunar, i očekuje da joj se otuda odazove jekom dragi (ZNŽOJS, 1, 142). Na dan Svete Lucije devojke odaberu po jednu j.

vile otkinu vrh jasenku; zato alosanu čeljad nose te ostave onu noć pod jasenkom, metnuvši kod bolesnika kolač hleba i jednu čašu vode a drugu vina (kao večeru vili), pa sutra ujutru kopaju pod jasenkom i šta nađu (npr.

u polju (ZNŽOJS, 10, 243). Na k. nalazi se i veštica (SEZ, 41, № 24). U Dalmaciji je »jedan čoek« video noću jednu divlju k.

Upor. ѕ. v. Konoplja). Zrno k. meće se u amajliju protiv bolesti (Karadžić, 4, 1903, 199). Milićević (ŽSS, 78) spominje jednu gataru koja je gatala po k. zrnima: ona bi uzela k.

Pri ogrtanju k. kopači ostane jedan struk neokopan, bace na njega po jednu motiku zemlje, i okite ga cvećem, pa posedaju oko njega.

ZNŽOJS, 20, 47). Kad se hoće da nekome nametne glavobolja, preseče se žaba na dvoje, i svaka polovina metne na po jednu k. s obe strane puta.

nasuprot tome, Samter, Volkѕkunde, 790). Ko bi na leskovom štapu svakoga dana od Svete Lucije do Božića zarezao po jednu crtu, taj bi na Badnji dan mogao u crkvi poznati sve veštice (ZNŽOJS, 19, 158). L. ima veliki značaj i u kultu; »L.

devojka uzme zemlju koju je ranije izvadila ispod momkove stopale, malo njegove kose i komadić haljine, sve to strpa u jednu ljutu papriku, zatrpa sve to u vatru na ognjištu, »i kao što to sve gori, tako i momak da gori za devojkom« (SEZ, 40,

Ćipiko, Ivo - Pauci

Gazda Jovo sagnuo se nad sto, prebira nekakove stare biljege, čisti ih i s pomnjom polaže u jednu kutijicu. — Došao si, — veli mu. I zaklopivši kutijicu stavi je na stranu.

Pokriše bolesnika po glavi i s pomnjom skupiše kabanicu oko njega, pa se nadniješe nad vatru. — Još jednu čašu za dobra puta! — nudi ih Ilija i nalije.

Ponio je sa sobom od kuće dvije obilate suve krmeće pečenice: darovaće jednu gazdi, a drugu bilježnikovu pisaru, „škrivanu”.

Ako je seljak bio osuđen na pet kruna globe, pridodao bi broju pet jednu ništicu. — Što je to!? — čudio bi se seljak. — Pomozi, Vaso, ako boga znaš!

za pismo sklopljeno sa starcima, ima da platiš četrdeset i osam kruna, a za pismo sa sestrom ti četrdeset i jednu krunu. Petru se učini previše. — Čudo je! — veli. — Da još jednom dođemo, ostade sva zemlja za vas!

— Bih, čisto ti kažem: volim joj! Vratila bi se ona na staro... kao duša... A da, žena... — Izgubili bi jednu hrišćanku, obrati se u šali Petar jednom hrišćaninu, Vojkanovu komšiji. — I jest preko broja dosta!

Drukčije pop ne bi bio rđav čovjek da se razlogu dade: ko će cio svijet staviti pod jednu kapu! Gdje je to! Jedne večeri, kad preldžije odoše, veli sinu: —Čuj, Rade, poslušaj me! —hoću. —Vjenčaj se ....

— Oni idu za svojim ciljem, a taj je očit: hoće da pomađare sve što nije mađarsko, pa da tako stvore jednu veliku mađarsku državu. — Pa zar je to pošteno? Dakle, na račun drugih da postaneš velikim! — čudi se gazda.

Kum Marin ispržiće na tavi morskih ribica, što bi rekao stotinu pojeo bi ih u zalogaju, a kad tamo, prebirući jednu po jednu, sit se najedeš... i ostane ih za sutra, a kako se za njima slatko pije! ...

Kum Marin ispržiće na tavi morskih ribica, što bi rekao stotinu pojeo bi ih u zalogaju, a kad tamo, prebirući jednu po jednu, sit se najedeš... i ostane ih za sutra, a kako se za njima slatko pije! ...

pa je toga časa slađa od ičega na svijetu; gdjekad pak, čisto obe žene su mu u volji, te mu je teško lučiti jednu od druge. I Rade bijaše po svemu zaboravio na uvredu nanesenu mu u crkvi.

On to reče onako iz običaja, i ne misleći na ono što je rekao. Ali drugi prihvatiše njegove rječi kao jednu misao. —Tako je! — potvrdi debeli fra Jere.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prohor Izgleda da je naš lepi brat zauzdao još jednu bolest, zadobio najvažniju pobedu i utvrdio za sva vremena svoj dobar glas u ovom kraju.

Što se tiče device, to je išlo malo poteže. Ivanjdan se primicao. Dadara je dovodio jednu po jednu, ali je Jevđenije svaku odbijao, nalazeći joj neku manu.

Što se tiče device, to je išlo malo poteže. Ivanjdan se primicao. Dadara je dovodio jednu po jednu, ali je Jevđenije svaku odbijao, nalazeći joj neku manu.

Znalo se da će on, na kraju krajeva, iščeprkati odnekud jednu kojoj Jevđenije neće moći naći manu. Tako se i dogodilo.

Pomenuo je čak i jednu tako neverovatnu stvar, kako su je, kako tvrdi, jednom zatekli da se pari s magarcem. Kad su je upitali zašto to čini,

Uveče, kad hoće da legne kraj svoga čoveka, umesto da se skine kao sve druge žene, obuče još jednu od svojih haljinetina. Čovek izgubi volju da s njom ima posla. Dok je oslobodi one ljuske, žela ga ostavi.

A ne, kako je to Jakos uradio, obadva prizora koja se nikako nisu mogli dogoditi u isto vreme, strpati u jednu sliku. Ovako je ispalo nerazumljivo.

Vizantijskoga carstva toliko velika da u njenu lađu mogu po visini stati tri crkvice vratimljske kad bi ih neko poređao jednu na drugu.

Kaže mi Ćirjak, da ga i ja tako zovem, zagrmi odozgo sa skele svojom dubokom glasinom: „Hajde, Matej, ženu jednu ovde naslikaj“.

). Bogdan je slep. Ništa ne vidi. Nije video kako je Lauš svakom kaluđeru dao po jednu odaju, ali Doroteju najlepšu i najsvetliju, odredivši mu najboljeg slugu, samo njega da pazi, da njemu ugađa, postelju mu

Kad leti zagrmi, govore oni kako sveti Ilija vodi još jednu bitku sa Brzanom, svetac ga sa nebesa gađa plamenim strelama, a Brzan ga varaka bežeći kroz grmlje. Dadara On je ovde!

Opet sam bio škrtiji nego što je trebalo. Dao sam mu samo dva. Lično je video Dadaru kako odapinje tri strele, jednu za drugom, na Doroteja. Šta da dodam svemu ovome? Sve što bih rekao bilo bi suvišno.

Ilić, Vojislav J. - PESME

I duh, u samoći, Kô plašljivo lane da se večno boji Da sluti i čeka. Samo jednu misô, Samo slutnju svoju nalaziti svuda, Zato da bi onde gde si verom disô, Pod teretom sumnje prolazio tuda!

Bože, šta da činim da sebe razgalim? Hajde jednu lulu prvo da zapalim, Posle ću da šaram, da duvam i brišem I junačke pesme O slobodi pišem.

Kô zlatni pehar jàko, Nad kim vlada moja moć, Neka smelo pođe tako, Za naslade jednu noć Pa nek ljubi moje oči, Neka grli viti stas; Neka zora sa istoka Zagrljene nađe nas!

Njegova je sveta moć! Ja te ljubim, oh Tamaro! Budi moja jednu noć.“ Opet žagor razvi krila, I santura zvoni s njim, I svečano sa nargila Dizao se hladni dim.

Kravar je išao selom, al' Bog će jedan ga znati Zašto se priseti nešto i prvo u krčmu svrati, I popi po jednu s nogu. A zatim istrese mnoge, Dok ga izdade govor, a onda i same noge, Pa pođe kmetovoj kući.

I kmet oseti ovo, i pošto po krčmi glednu, On, zbunjen, othuknu samo: „Daj, veli, donesi jednu.“ I pođe rakiju piti. On nije imao moći Da vraća kmeticu svoju sa staze kojom će poći U sve prelasti greha.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

prvom srpskom izdanju; preostala pisma su, koja manje, koja više, promenjena i proširena, a sva zajedno povezana u čvršću jednu celinu. Beograd, septembra 1943. M.

Tako mogu u isti mah da pišem i da se divim lepotama, prirode, u koje s pravom ubrajam i, jednu vitku saputnicu, koja se, sa Bedekerom i lornjonom u ruci, graciozno šeta po prostranoj palubi broda.

Vasiona je suviše ogromna, a da bi se mogla strpati u jednu knjigu, u kojoj bismo opisali kakvom nam se ona ukazuje i kakva je u istini.

To nije laka stvar. Valja zamisliti četiri ose, tri prostrane i jednu vremensku, upravne jedna na drugu. Kako god da ih razmeštaš ovamo-onamo, za četvrtu nikad nema mesta; izgleda da se te

astronomije stojala je u Mesopotamiji, onde gde teku reke Eufrat i Tigris, koje, stapajući se u svome donjem toku u jednu jedinu, izlivaju se u Persiski zaliv.

No, tim radom upoznali su oni još jednu činjenicu fundamentalnog značaja. Posmatrajući zvezdano nebo, oni su opazili da ono ne stoji na miru nego da se kreće;

iz godine u godinu, oni su uvideli da se celo nebo obrće oko jedne ose, koja prolazi kroz stajalište posmatrača i kroz jednu tačku na nebu koja jedino izgleda nepomična.

Došavši skoro do nje čujemo iza plota nekakav šapat. Pristupamo mu na prstima i, kroz jednu njegovu pukotinu, vidimo dva čoveka gde sede na kamenoj klupi. Osluškujemo.

“ Ovu sam crticu, kao što ste videli, upotrebio u svome putopisu, no želim da joj dodam još jednu. Plutarh priča, na istom mestu, da su stihovi iz četvrtog pevanja Odiseje „U moru šumnom veoma imade ostrvo neko Baš

To Sunce zamišljao je tamo negde u visini. Na zamišljenoj, maloj Zemljinoj kugli, vide on i Aleksandriju, jednu tačkicu; i nju veza u mislima sa Suncem, pa poče rasuđivati ovako: Trougao čiji vrhovi leže u Aleksandriji, Sijeni i u

Ja prilažem ovome pismu jednu kartu neba, i Vi ćete na njoj, draga prijateljice, naći taj nebeski ekvator, pa možete svake vedre večeri naći njegov

Pričao sam mu o mome carigradskom prijatelju ispičuturi i o njegovim lepim namerama gostoprimstva, pa mu onda pokazah jednu vest koju donesoše jučerašnje novine: Mustafa Kemal, veliki reformator Turske, uvađa u celoj svojoj državi suvi režim,

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

“ LAV I MIŠ LjUBOMIR NENADOVIĆ Mlada deco! Čujte pripovetku jednu O malome mišu, ali za vas vrednu. Iz te pripovetke vidite na svetu Kakvi s' slučajevi u životu pletu – – posle

Tek ga gazda rukom lati Blagoslov će Bog poslati. – Ko urani ugrabiće Svakim danom po dve sreće, Jednu sreću zdravlja radi Drugu sreću posla radi. Zato rani zorom rano Dok još nije danak svan'o!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Taj valjda ima dve glave a ne jednu. Kaži, koji je taj? TAŠANA O, dedo. MIRON Ko? TAŠANA Pa on! MIRON (besno): Ama ko »on«?

Poštovati nekoga znači da je taj veći, bolji od tebe. Ali zato, sa poštovanjem, uporedo ide i mržnja. Treba jednu grešku da učiniš, i sve poštovanje pretvara se u mržnju.

Sestra si mi i po zanatu i po životu. Slušaj, Nazo! Imao sam, u celom ovom golemom svetu, samo jedno mesto, jednu kuću, gde sam mogao danima, mesecima, da sedim, ležim, jedem i pijem.

REŠID BEG (barata po pojasu): Nazo, čekaj! Kod mene se sad buni, vri. Čekaj! A para biće. (Vadi iz pojasa jednu kesu s parama.) Vidiš ove pare, ovu kesu, ona je odvojena — to je zakupnina od njena čivluka.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” — Krezubi grobar se smeje, pokazuje jednu bezubu vilicu. „Nije tri, nego dva. Onaj Srećko nesrećko, sećate li se, njega tu više nema.

” A kad sud i zvanično prođe, svi dobijemo po čašicu vina, jednu i ne veliku. Gospa Nola zaista nije cicijašila, ali nije odobravala piće. — To je tačno. Ja sam bivao u njenoj kući.

neočekivano i za njega, u malu varošicu na granici Srbije i Bosne, gde je živela porodica Boška Perčinovića, doseljena jednu ili dve generacije ranije iz Hercegovine.

Nešto zajedničko porodično, od oca nasleđeno, imale su ipak obe sestre: suze, bolje reći suzu, onu sevdalinsku jednu suzu koja stoji u oku nepomično, svetli, niti otiče niti usahnjuje.

Ovo poslednje ga je odvelo u prijatnu jednu specijalizaciju: pri sastavljanju pravila za neko društvo, gos-Toši je jednoglasno poveravano da izradi one tačke

Funkcije gos-Tošine vezivale se u osnovi za jednu malu političku strast njegovu, za srbovanje čestito i odlučno, i pomalo paradno.

Čitaj, brate, i nauči i mene, nemoj da me sluge popravljaju!) Toliko se gos-Toši osladilo čitanje, da je poručio čitavu jednu malu sistemsku biblioteku. A kad pročita neku knjigu, pokloni je čitaonici srpske opštine.

Salaš Moj mir sav se preobražio. Dozidali su još jednu terasu. Gvožđa su bila prepuna cveća. Čuvarkuća na krovu pojavila se i razrasla se u čitavu baštu, a to, kažu, znači

Protinica nije bila tip brbljive žene. Moglo bi se reći, naprotiv: slagala je reči jednu na drugu polako i nekako vertikalno uvis, i odjedared bi prekinula nedovršenu rečenicu kao da je s poslednjom rečju

Evo ti ključ od male kasice, uzmi što ti treba... a novac ćeš naći... u ovoj kući je red i poštenje... I donesi Nani jednu limunadu. Pred večeru, ušao je kod Nane Srba. Lep mladić.

Julica je polako počela takođe šaputati. Zagrljene, ove dve do krajnosti nejednake žene, činile su jednu skoro tragičnu grupu. Sve ih je razdvajalo.

Naposletku, dobro, lepo ti stoje u tom džepčiću rukavice. — Mladić se tad slatko nasmeja i izvuče iz džepa jednu rasparenu žensku rukavicu. — To je Juličina stara rukavica, a dala mi je Paula, i ona i namestila.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Tek što je stvari razaznati mogao, nađe slučajno jednu pčiodu, i primetivši da bode, naumi uveselenije sebi so tim pričiniti.

sočinitelj?« Ni najmanje, gospože, ja se samo naravnog puta držim. A propo, gospože, imam jednu zagonetku, koju ne mogu propustiti da vam ovde ne predložim.

da ovu zagonetku u prisustviju ovi počitanija dostojni matrona i lepi frajlica razrešite, dok popušim pri čaši vina jednu lulu duvana? — O, vi ste vesma dobri. Vašu krasotu i ljubov ko knjižestvu u prvoj ću odi spomenuti. Malo je teška?

naš Roman, koji nije ništa drugo u pameti imao nego neprijatelja goniti, slučajno pri neprestanom ustupu majmuna ugleda jednu palatu, palatu otprilike kao što se u tarok kartama izobražena naodi.

Butler kaže da mis Fama najedanput u dve trube duva, i da li obadve s jednim vetrom u jednu napred, u drugu sastrag duva, to mi ne znamo, samo to možemo kazati da prva lepo, a poslednja ružno zvoni, i zato

sastrag duva, to mi ne znamo, samo to možemo kazati da prva lepo, a poslednja ružno zvoni, i zato nazivaju spisatelji jednu dobar, a drugu rđav glas, po originalu Good i Evil Fame.

Aga je imao jednu kćer, koja je godine udadbe u nešto većoj meri nego što se kod nas broji, navršila, jer 120 poklada vrlo dobro pamti.

Ja vidim da tolkujući moju materiju onim učiteljma podražavam koji nam jednu stvar na sto načina izlažu, i pri svakom načinu »razumete li?« viču; pa kad smo sto puta istu reč »razumete li?

« Bez prepiranja, ljubezni čitatelji, vrlo je veliko nedoumjenije kako je probitačnije jednu gospoju zvati, milostivom gospojom ili mladom gospojom. Obadve ove titule imaju toliko rđavi koliko dobri strana.

Tako i Roman, čim oči svede, primeti jednog duha koji ga za kose očepa i u jednu zvezdu odnese, gdi po večnocvetućej livadi senke pokojni magaraca obitavaju. — U zemlju magaraca?

Tako i Roman, čim oči svede, primeti jednog duha koji ga za kose očepa i u jednu zvezdu odnese, gdi po večnocvetućej livadi senke pokojni magaraca obitavaju. — U zemlju magaraca?

Istina, neki stihotvorac učini mi počest i na to mi jednu odu načini, ali koliko oda ima po svetu koje nisu ništa drugo nego podsmej i satira na slavimog mecenata!« »Hm!

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

On je sedeo kod jednog krojača, koji mu je za četrdeset dinara mesečno, sem sobe, davao svako jutro po jednu kafu i uz to mu besplatno peglao pantalone.

Kompozitor je imao da spremi jednu sopranistkinju za izvesno solo u jednoj svojoj kompoziciji. To je spremanje nešto poduže trajalo i, na kraju,

I to je dobra strana tih biografa, koju istorija književnosti prilično iskorišćuje, ali ti biografi imaju i jednu rđavu stranu, koju pošto poto treba suzbiti ili je bar onemogućiti.

dodeljeno da predaje nemački jezik i gimnastiku, i u tom pravcu je razvio toliko svoju delatnost da je čak i izradio jednu iscrpnu naučnu studiju o tragovima srpskih reči u sanskritskom jeziku.

kome sam redu vožnje ja trebao da stignem sedam dana pre, ali znam da sam u tom zadocnjenju celoga svoga života ja video jednu tragediju.

Smatrajući to zadocnjenje kao jednu težu tragediju u svome životu, ja sam se uvek i docnije raspitivao može li se nekako od sudbine dobiti satisfakcija,

Vi dođete da joj čestitate dan, a ona u razgovoru okreće vam čas jednu čas drugu stranu profila, nećete li opaziti butone i nećete li joj se diviti.

Na grudima je nosila jedan pokvaren broš, iz kojega je ispao kamen, a u kosi udenutu jednu staklenu perlu. I po toaleti i po izrazu lica, ličila je na ženu kakvoga bogatoga zajmodavca, za kojega se šapuće da

Ona je uvek stajala uspravljena, naslonjena na zid. Devojka od porculana imala je jednu lepu osobinu: kad se uprlja, može se ubrisati ili čak i vodom oprati.

držalo je sednice gdekad na drvljaniku, ali mnogo češće čak gore na orahu, na kome bi svaki ministar uzjahao po jednu granu.

Stavljam u 2 časa i 17 minuta, jer obično tako počinju raporti sa bojnih polja. U 2 časa i 20 minuta već sam ja čupao jednu gusku, ministar policije drugu i ministar prosvete treću.

donekle zabunu u naše redove i ministar policije, na kojega je pas prvo nasrnuo, napusti pola očupanu gusku, dohvati jednu kamenicu i primi na sebe otvorenu borbu sa psom, braneći naš bok.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— odahnuh. Nervi i muskuli popustiše i najednom progledah. Preda mnom je bila baterija. — Gde je komandir? — zapitah jednu tamnu priliku. — Kod prvog topa!

Neprijatelj nije smeo ni jednu manjerku da zapleni. Za sobom smo rušili mostove i železničke šine, a hranu, ukoliko nismo mogli sobom poneti, palili

Da se slučajno našao energičan vođ, poslušali bi ga bez pogovora, ma u kojem pravcu ih poveo. Te noći naiđosmo i na jednu vodenicu.

Drugi promrmlja: — Pa jes, kad bih mogao da preskačem! — i okrete leđa. Luka zovnu ordonansa i naredi da mu donese jednu motku. Onda siđe na put, da sačeka dok čelni stignu na izlaz.

Onda se izmače, gledajući ga netremice, gotov nanovo da skoči, ako bi samo jednu reč progovorio. Disao je brzo i škripao zubima...

— A-ha!... A sad, braćo!... Oćeš ljudski! Ih, što nemam, i meni da razmeniš. — Evo ti! — i Luka dade Isajlu jednu banknotu. — Dede... ali oni sjajni dinari izaberi — likuje sada Isajlo.

— Gde se to dogodilo? — Kod Leskovca. Onda zađosmo malo u stranu, sedosmo na jednu gomilu kamenja i kapetan Lazar mi ispriča sudbinu pete baterije... — Krenuli smo iz našeg bivaka sasvim iznenadno.

Naređeno je da baterija u toku noći iziđe na jednu čukaru, ne znam ni sam kako se zove. Cele noći smo po tom bespuću izvlačili topove.

Skoliše je sa svih strana naši pešaci. Uhvatiše je. Ali, šta vredi! Da smo imali jednu diviziju u rezervi, terali bismo ih do granice. A ovako... Morali smo da zastanemo.

Jest, baš dvadeset četvrtog oktobra. — Komandir zaćuta, pa me značajno pogleda. — Zamisli... Ako rat potraje još jednu godinu, ovoga datuma treba da se čuvam. Otišao sam toga jutra na osmatračnicu.

ubijte.“ — Ponesite ga! — doviknuh, pa ga i ja dohvatih za jednu ruku. Nosimo ga kao vreću, dok ne za đosmo za okuku, te ga onda spustismo. Umirao je. Mene nešto u grlu steže.

Teška slutnja pritisla dušu, a rasplinute misli kao da se povlače i usredsređuju na jednu predstavu, vezanu za one koji ostadoše skriveni, iza sivih oblaka, jadni, napušteni. Sedimo oko vatre i ćutimo...

Petrović, Rastko - PESME

Evo je skače čas na jednu nogu, čas na dve, Toliko je vesela. Htela je već da prođe, da nađe ubavog mladića, Da ga poljubi na usta, kada ševar

Obesiće se o krušku rado, Našto život mu ovaj; Ta više mu se i ne živi! O jednu jedinu krušku u šljivaku, I vetar će mu njihati noge u mraku, Zbogom!

Tamo neka je moja snaga sa vama Da ispunimo celu jednu fabriku nitro-glicerina. Ko kaže da pušenje škodi mladosti? Sad su nam grudi eksplozivne, Kad prvi dim

Sa ponosom da se nosi biča njegovog ožiljak na licu, Grudi su mu dlakave kao oblaci sivi u zoru Malje kriju jednu crvenu modricu... smrti. Konji kaskaju i ja plačem, velim: to je, ti si Sibinjanin Janko! Ne trzaj Crnko, ha, ha!

Iskaljujem se evo po tvom telu, Udarajući ga besomučno po licu Izbijam jednu ljubičastu varnicu; A tu mišicu belu, I oblivenu krvlju i belu, Umočili, majku mu! u apokalipsu.

I obnovljeni estetika mora poći od njih, ako misli da ne izgubi ni jednu strunu lepote. Evo nas opet u naturalizmu! uzviknuće neki. Hvala Bogu!

Ako je pokret sve, ako je pokret čak samo i vrlo mnogo, kako je nauka mogla zaboraviti da izučava i izradi jednu, što precizniju, mehaniku erotičkih odnošaja, od momenta prvog erotičkog nadraženja pa do vidljivog začeća novog života.

Time bi otpala suvišna friziranja i razvodnjavanja tzv. - pogrešno - lirska. Jednu sam zavoleo a druga me je prestala voleti, s toga sam vrlo nesrećan.

Ima stvari koje ne znam ili na koje nikad neću moći odgovoriti. Je li moguće da završavam ovim jednu misao koju sam imao do skora, a koja mije evo sada skoro već strana!

i biti žedan sve većma Da izvršim već jednom Osvetu onu večnu Sunce, jedino tebi što sam žudeo biti ravan Znati jednu jedinu stvar i njome znati sve I za vratima čekah krišom rođaj ti večno slavan I jedino rad tvoga lika žrtvovah one

zidu Smrt; Sećam se čitah knjigu: u trećem redu nađoh Smrt, Ma kud da se bacim, gle, samo Smrt; i Smrt, i Smrt, i Smrt; Jednu reč pronađoh silom, beše to: vrt, Podlegoh tada bez snage: znam, ti dođe ko slik na Smrt.

Sunce, jedino tebi što sam žudeo biti ravan, Znati jednu jedinu stvar i njome znati sve: I za vratima skriven čekah rođaj ti večno slavan, I jedino rad tvoga lika žrtvovah one

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Šta će mi maske đavola, popova i kojekakvih probisveta? — Ali, da bi se sa svojima u selu našalio, izvadi jednu i prilepi je sebi na lice, unapred se radujući iznenađenju koje će svojima prirediti.

— Ko će ih sada od zla braniti? Šta hoće ta devojka? — pitali su se u sebi, ne usuđujući se da glasno izgovore ni jednu jedinu reč.

— reče tigar i pokloni se pred princezom. — Moje carstvo je odavde do okeana, a dečak ima samo jednu sobu... — htede tigar da stavi princezu sebi na leđa, ali ona ga gurnu od sebe i nasmeja se.

Leti li, leti Varalica: slatki mu vetar u uhu huji. Tako dođe i do Veštičje loge, zgrabi nakaze, jednu o drugu veza, rukom im pokaza da kamenje ponovo pretvore u lude.

— trže se mališan, savlada strah i pođe ka ormanu. — A, to si ti rešila da se prošetaš? — nasmeja se, ugledavši jednu zaboravljenu metlicu kojom je pre nego što su kupili usisivač, pomagao majci u čišćenju. Umiren, dečak se vrati prozoru.

Poče majka da uhodi svoga sina. Pronađe jednu staricu da stražari kraj njega... Kako potamne dečakovo lice, ugasi se njegov smeh: Micko je sve ređe dolazio, a igre

Šta tu reći? Kako samo jednu od mladih lepotica izdvojiti i dati joj krunu lepote? Pozvan da presudi, Mesec se pozivu ne odazva.

Šta sada? Za presuditelje predlagale su zvezde sad jednu, sad drugu sestricu. Ali, ili se zvezda ne bi složila, ili bi ostale zaključile da je neka druga pogodnija.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

— Majku si nesam pitala, Ali sam lošo slušala, Tatko na majku zboreše: »Devet još ćeri da imam, Ni jednu Mitki ne davam, Jerbo je Mitka bekrija, On pije vino kajmakli, A i rakiju nrvenac, Na vino vadi noževi, A na

Šantić, Aleksa - PESME

Kunem vam se, ludi, svijem na svijetu, Što je bistre rose na gorskom cvijetu, Niko ne bi mogo naći kapcu jednu Tako milu, sjajnu, i čistu i čednu!

Sunce polagano gasne... Hladni suton pada... Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909. JEDNA SUZA Ponoć je.

Ja znam, ništa više za me nemaš tamo, Ali jednu želju ispuni mi samo: Pod granama tvojim o daj mi grob jedan. 1913.

Sinoć otploviše ribari daleko, Samo po zatonu vidim jednu barku, S čeljadima, plovi. Neko vozi, neko Stao, ostve drži i vreba, dok žarku Rasplamtjelu zublju diže cura jedna

1911. BAJKA Ležô sam na žalu. Još u modrom visu Imalo je nebo jednu zv'jezdu zlatnu, I nad lukom druge vidjele se nisu. Po rastrtu moru, kô po meku platnu, Padali su prvi galebovi.

1911. POD ČEMPRESIMA Pod čempresima tamnim, uz jednu poljsku rijeku, Kô smoren putnik sam ležô U rujnom kukurijeku.

3 Volio sam ružu, ljiljan, sunce jasno, Volio sam nekad zanosno i strasno; Sad ne volim više, ja sad volim jednu, Volim onu mednu, onu slatku, čednu, Jer je ona sama milja izvor celi, I sunce i ruža i moj ljiljan beli.

I sjaju i trepte u jutarnjoj rosi, I gde pogled roni, svuda pesma zvoni, — Pa ipak u grobu ja bih ležat hteo, I uz jednu mrtvu dragu svit se ceo.

Kitu mi čempresa pružaš, Reč jednu šapćeš mi ti'o. Prenem se, kite nema, Nit' pamtim tvoj šapat mio. 57 Noć huji, dažda leva, Jesenji vetar veje;

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

odnosu prema turskim feudalcima, i zato su sve u osnovi prožete jednim istim, oslobodilačkim, narodnim duhom i čine jednu celinu ne samo sadržinom nego i formom (izuzimajući samo razlike između dugog i kratkog stiha).

Čak nema ni jednog jedinog ciklusa koji bi predstavljao takvu celinu. Ali je ona jedna celina po tome što ima jednu osnovnu, glavnu, centralnu temu: odnos našega naroda prema porobljivačima prema turskim feudalcima u prvom redu

Kad Marko „ugasi žećcu“, posedne Šarina kao „ala na bijesa“, i teško tome ko mu na put stane! No Marko ima i jednu veoma ružnu crtu u svom karakteru. Iz nekoliko pesama vidi se da je on spreman i na to da učini bezrazložan zločin.

tvrđavu u Smederevu (u obliku trougla sa dvadeset i četiri kule), Đurađ je preduzeo niz mera da obezbedi svoju državu. Jednu svoju kćer, Katarinu, udao je za grofa Ulriha Celjskog, koji je imao velika imanja u Štajerskoj i Hrvatskoj i bio veoma

Noževi su bili dugački i pravi, sa vrhom koji je ukoso usečen na jednu stranu i sa drškom kao kuka. Puške su imale dugu cev i tanak kundak, gotovo kao i kubure, no samo duži.

Ali shvatajući borbu protiv Turaka „kao jednu celinu“, narodni pesnik — kako je to već istakao V. Čubrilović — „rad kotarskih i primorskih serdara u XVII veku uzima

pred njihovijem hanovima i čardacima, ili pred čadorima, pa koje su im se dopadale, one su uzimali k sebi; tako danas jednu, a sjutra drugu; kadšto po jednu, a kadšto i po dvije i po tri ujedanput.

ili pred čadorima, pa koje su im se dopadale, one su uzimali k sebi; tako danas jednu, a sjutra drugu; kadšto po jednu, a kadšto i po dvije i po tri ujedanput.

I svaka od ovih antiteza — to treba naročito naglasiti — predstavlja jednu celinu za sebe, koja može da stoji sama, kao pesma lirskog karaktera.

To može biti kletva i blagoslov koji karakterišu jednu tako složenu ličnost kao što je Marko Kraljević (na kraju pesme Uroš i Mrnjavčevići): Na Marka je vrlo žao kralju, te ga

Pogledajte samo tri poslednja primera. U prvom svaki stih kletve kazuje jednu negativnu, svaki stih blagosiljanja jednu pozitivnu Markovu osobinu, a svi ukupno — ukratko, ali jasno — prikazuju celog

Pogledajte samo tri poslednja primera. U prvom svaki stih kletve kazuje jednu negativnu, svaki stih blagosiljanja jednu pozitivnu Markovu osobinu, a svi ukupno — ukratko, ali jasno — prikazuju celog Marka.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Ne mora se bacati po svaku cenu Ima još atletskih grana Slatkiši su sportska hrana ČOBANIN SAM U SELU Imam jednu kokošku Koja zna da broji Svršila je fakultet Ali ne znam koji Imam jednog vola Koji vuče kola Svršio je

Svršio je gimnaziju Al je osto lola Imam jedno prase Koje stalno gudi Svršilo je zanat Kod muzičkih ljudi Imam jednu ovcu Koja mnogo bleji Svršila je travu U jednoj aleji Čobanin sam u selu A nemam ni platu Voleo bih da sam negde

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Čekaj samo! Ej ti dugački — viknu on na ukočenog Strica — brzo donesi jednu dobru šibu! Same od sebe pružiše se Stričeve noge-drvenlije i začas iznesoše dječaka napolje iz razreda.

Sve su mi noge bile modre. Odlučio se najzad za jednu potpuno suvu mladicu. Iz bogatog iskustva, isprobanog na rođenim leđima, znao je da se suvi prutovi najlakše lome, već

— Ima to i u pjesmi, ja sam čitao! — požuri Đoko Potrk. — Ol rajt! — složi se Nik Ćulibrk. — I meni je tata pričao jednu takvu priču. — Pa da se zakunemo — progunđa Stric i prestade da štrpka svoju kuruzu. — Hoćemo li odmah?

Bojeći se iznenadnog dolaska potjere, družina žurno krenu kroza šumu. Na jedno pedeset koraka od logora Stric odabra jednu bukvu niske i vrlo guste krošnje na koju se lako moglo popeti. — Evo je! Tu nas neće naći ni sveti Pantelija.

Otvor pokriše granama i ovlaš posuše suvim lišćem, a kako je iskopana zemlja već ranije bila sklonjena u jednu obližnju udoljinu, sad se ni po čemu nije moglo opaziti da tu ima bilo šta sumnjivo.

U blizini jame dječaci su se već duže vremena igrali žmurke. Lunja je sjedila uz jednu bukvu, plela čarapu i pratila ih pogledom.

Kad prođoše Turci Lijevljani, provedoše iz gore hajduke... Kad neobična povorka izbi na jednu raskrsnicu puteva u blizini same škole, pred njima se odjednom stvori Nikoletina Bursać, krupna i kosmata seoska

— Meni je svaki učitelj dosad nedjeljom čitao novine, a ovaj bulji u mene kao rak i pita: „Hoćemo li da trgnemo po jednu ljutu?“ — Baš se vi prostaci razumijete u školu! — podrugljivo dočeka knez.

Tom prilikom baba Staka, udova poč. Jove Batića, naleti u mraku na jednu krmaču i pade preko iste zadobivši ozljedu tupim predmetom po glavi.

— pripita Lazar Mačak. — Nek stražare i dalje, pa naiđe li još koja grupa ustaša, nek zapale još jednu vatru. Tako će se znati da dolazi nova opasnost — tumačio je Jovanče.

Stric ljutito zabaci šešir i osvetoljubivo zavreča: — Ih, što sam se juče kod Marice najeo jabuka! Jednu mi je dala iz njedara ev ovoliku, miriše ko đul. Čuvaću je sto godina i svaki dan poljubiti.

Dala mi je samo jednu šugavu kiseljaču, odmah sam je bacio preko kuće. Lunja se pravila kao da ništa ne čuje, ali kad iziđoše na zaravan,

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Mnoga tvoja, bogati čoveče, leta misleća Učiniše ti ciglu jednu noć I to ne celu ni do svanuća; Nego tako reče ti Bog: Ove noći istrgnuće ti tvoju dušu.

pruge gusenice, šaške, žabe, ljute komarce, s neba gorući grad, danjom učini crni mrak, najposle po svoj onoj zemlji jednu noć sve prvorodno od čoveka do skota, svega imanja pobi i pomori.

« — i šiknu štapom u jednu kamenitu liticu. Reče: »Eda iz ovoga suha kamena da napojim ja vas vode, je li?« A kako to udari, voda slatka, lepa ka

TESTIJE Izrailjski sudija Gedeon, kad se je bio s Madijamom, izdade svim svojim vojakom rožane trube i svakom po jednu zemljanu testiju s gorućom unutra svećom u ruku.

RISANjE JEZEKILjEVO U neko dobi zakaza Bog proroku Jezekilu; reče mu ovako: »Nađi jednu ćeramidu i uzmi je k sebi, pak metni je proću sebe, te izrisi ti na njoj grad Jerusalim sa svim načinom, kakav je god

Izmače se i uteče u jednu vruću banju iz ledene vode go da se onde spari, kako mu se ružno i zdesi onde: taki se smalaksa sa smućnjom...

bi jedan čovek u taboru, što iz kumuna zakletoga od dojinluka (neki Ahar imenom) s krišem polakomi se i điknu sebi jednu svilenu atladžu, kapama je bila, zubun li, — šarena riza se piše. I kroz to jedno dugovanje na sav tabor hušum puče.

I to sva vojska vrlo prihvati i posluša. Niko ni za jednu iglu što bi koštovalo ne dodarnu se uzeti sebi. A jedan ciglo rđavac izmeđ vojske takav nađe se i od namere samosam

Tako i ovako jesam to učinio; smotreh onde u plenu jednu krasnu novu šarenu haljinu i nađoh jošte dvesta drama kojekakve srebruštine i jedan od suha zlata jezik, da ima do

Nego li Hristos zato ponapre u Sihar dođe zašto ono je ponapre onde Jakov stajao sa svojih mu dvanaist sinova. I jednu lepu kćer svoju imadijaše od starije mu žene Lije.

saborno se skupljajući, tobože da pak smire zloćude one ocepne se na stranu sveštenike, i narod opet sav prikupe u jednu crkvu i zakon pravoslavni. Al' što ne mogoše, ne mogoše ujediniti ih.

filosof da bi se smeo i pokusiti taj, toliki, razlika zakona im, povraćati narod opet u pravoslavije, skupljati ih u jednu, istočnu crkvu, davno otrgnut i ukorenjen u svome zločastiju?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

što zna, to je: da ko je god i kad god je ko — u vreme ove naše pripovetke — zapevao tu pesmu, uvek je mislio samo na jednu Zonu, na lepu Zonu, Zonu Zamfirovu.

Mane je najčešće vodio kolo. Samo pozove po jednu devojku da s njom povede kolo. A ona se stidi, hoće od stida da proguta onu maramu koju je metnula na usta, i sva

— I morao je najzad i Mane pribeći peru i pisanju, tom novom oružju, kako kažu, i napisati jednu ispravku. Ispravku mu je napisao baš onaj isti advokat budžaklija koji je i neprijatelju njegovom napisao napad na njega!..

familijarno veće na kome je utvrđen spisak kandidatkinja, to jest devojaka za udaju, ili, još bolje, devojaka od kojih jednu treba sebi za saputnicu u životu da izabere majstor Mane kujundžija.

“ vika pa druga. Bož’ke! da se polome služejeći me!... A ja si sedim, pa, kako pašina majka, primam si čes’ i od jednu i od drugu, ama si mislim u pamet: „A ripčiki!

Ako si prajim kef, belkim sas usta si prajim; ništo, ete, lošo ne napraji!... — reče i ispi opet jednu čašicu mastike, pa dodade: — Ako iskaš, Jevdo, ete, sve da ti ga zberem jedan dan na kup u amam, ta da gledaš i seiriš

— Koj te je zvaja?!... ’Aj’ si dom!... — Koj da si ide dom?! Ja li?! — planu Doka i skide jednu papuču i steže je. — Ruška nek’ si iskoči! Kakva mi je ona tetka!?...

— Ama s men’ u amam da iskočiš, — salete je Doka — da seiriš i da vidiš jednu ubavinju i lepotiju odi devojčiki!... Mori, u pašine saraje, pa bi iskočile i tam’ pomeđu tri teste Đurđijanke i

— More, će mi odavaju čes’, za toj brigu da nemaš. Ja već i sag jošte vidim što me počituju... Ete, izberi si jednu odi tija što gi ti kaza otoičke... Koju iskaš, a men’ će bidne pravo... Sve su si ubave... — Eh! — odmahnu Mane rukom.

!... — Ama, de, javaš, nane! — smeje se Mane. — „Što će da činim?“... Pa ću si uznem jednu! Što mi ti pa sag tol’ko zboriš kako da do godinu neće pa da iskoče novi devojčiki, i jošte može poubavi i pokrotki

Daviju mi pravija!... Da sam učija neke čkole, ta da ispišem, ete, tol’ku knjigu — veli Tasko i odmeri rukom jednu užasnu debljinu. — „Lasno ti teb’, — reče mi njeknja Petrakija — imaš devojke, sina nemaš, — brigu nemaš!...

Sviri i on s drugi Cigani; stanuja zurlaš, a ona čengija mu žena!... (Dade si jednu nogu na prvoga muža Ciganina, pa se udade za Miču.) Poznaše se lasno. Seća se sve ubavo za naš varoš!...