Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Znaš, kad je čovek star on se podetinji. Ovo navlaš izbegavanje, i izokretanje razgovora još više me ispuni gnevom i jedom. Sedoh a sav se tresoh od nekog čudnog gnušanja, neugodnosti i besa koji je u meni polako kipio i širio se.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Razgovor je tekao dale, razgovarali smo o mnogim stvarima, ali se gospodin ministar ni jedom rečju ne dotače pitanja finansijskih.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
MNOGO GODINA Grobaru sijedi, pod starosti ledom Što iznuren drkćeš kao suha grana, I noseći inje po svom čelu bl'jedom Što posrćeš ljuto pod bremenom dana, Da li pamtiš?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Hleb su mi jedom kropili Na ovom svetu krasnom, — Jedni sa svojom ljubavi, Drugi sa mržnjom strasnom. Al’ ona, ona, što mi je Svu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Tako nas život svakog poji redom Bedom i jedom. Mirno je groblje; večita tišina Umorne kosti u objat’ja prima; Nit’ sila zlobna, niti otrov gnjeva Tamo dospeva.
se samo može smert oterati, A duh pun žara, česti i slobode Ne trpi ljage, nit će vragu dati Da skorpionskim jedom ono truje Što čoveka od zveri odlikuje.
Jakšić, Đura - PESME
Ja sam stena... al’ krvava!... Isparana gnevom, jedom, Zaljuljana mukom, bedom!... Smrt mi grozna, nemilosna, Sa pesnicom koštunjavom, Zlokobnicom oka svoga, Umiruća
Nastasijević, Momčilo - PESME
Za riđu zmiju kroz nedođiju Gini mi ginulo malo. Zmija ga jedom začedila, Na dojci se skoturala, S mlekom da jeda podoji, Gini mi ginulo malo.
Šantić, Aleksa - PESME
47 Oni su kinjili mene, Gnjevu me gone bledom, Jedni ljubavlju svojom, A drugi mržnjom i jedom. Moj su hleb trovali, otrov U čašu lili mi redom, Jedni ljubavlju svojom, A drugi mržnjom i jedom.
Moj su hleb trovali, otrov U čašu lili mi redom, Jedni ljubavlju svojom, A drugi mržnjom i jedom. No ona što me kinjila, Mučila više od svije' Nikad me mrzila ona I nikad ljubila nije.