Jakšić, Đura - PROZA
“ Ja odem... Beše to gospođa senatorovica na koju me je majstorica uputila: žena srednjih godina, puna, jedra, crte na licu pravilne, ali odvratne, suviše stroge: ja se na to lice ne bih nikada naviknuti mogla...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Vratite u škrinju vunene čarape - one će i bose preko snežnih gora! Ne spremajte im, lađari, jedra i vesla - one će i bez lađe preko mora!
Dučić, Jovan - PESME
Pod kišom mraka žali kisnu, Omara dunu s crna klasja. U ponoć će na gluhom kopnu Večeras uštap da se rodi; I jedra noći da se popnu; I vazdušasti pođu brodi.
III Ti si luka gde se saviju sva jedra, Put kud bespovratno pređe noga naša, I sedam vlašića jednog jutra vedra, Poslednja molitva i poslednja čaša.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Biće svega dosta k’o vode. Nije dakle ni Jula bila »kamenita stena«. Onako jedra i zdrava, i ona je osećala, i njena krv je bujnije strujala u žilama, srce joj jače bilo, obrazi se zaplamteli žarom
»Fáma« je po selu kružila, fama sa svima ukrasima svojim; jedra, gojazna fama, debela fama, deblja nego obe popadije ujedno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I da to više nije. Razumeo je da je ta žena posle bila postala krupna i jedra životinja, koja je sa onim medvedom jurila po mraku, kao besomučna. No šta joj bi sad, to više nije mogao da razume.
Kao ni njegove oči što nisu više bile svetle. Pa ipak, ljubomorna i jedra, pokušala je da ga se naljubi što više, da ga se nauživa, zažmurivši pred javom.
Matavulj, Simo - USKOK
Domaćica bješe visoka i suha, a snaha joj omanja, jedra. Uz kutnji zid u dvorištu bjehu prislonjeni badnjak i badnjarice, a na ražnjevima četiri peciva.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
malo se radilo: u tom pravcu mogu se zabeležiti raniji pokušaji Jovana Subotića i Jovana Grčića Milenka, u novije doba jedra i puna života seoska poezija Milete Jakšića.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
ono puno, čisto i svetlo; kako ti se vrat očistio od malja; podbradak se ispunio i zaokruglio, a na jagodicama izbila jedra, nežna rumen. Posle i ramena ti se ispunila; tesne i uske grudi zaokruglile se i izdigle; pâs ti postao vitak i obal...
Upila mi se beše ti u pamet. Tvoja jedra, puna, raskošna snaga srce mi je kidala. Gledah te, izazivah uspomene i slike nekadašnjeg milja. — Šta sad da ne?...
Ma da joj je lice smežurano, ipak joj sada došlo čisto, mirišljavo, a oko jagodica izbila jedra, topla rumen. Na njenom, istina starom, ali jakom vratu vide se gde brekću i trepte vene.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
te ga uhvate i dovedu preda nj, pa mu onda pruži povjesmo lana govoreći: — Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu.
Lalić, Ivan V. - PISMO
(10. VII 1989) TRI SNIMKA KLIPERA CUTTY SARK 1 Uz jedra puna vetra, dobar smer, U sat će mnogo čvorova da stane; Vidim kako pramcem ore okeane Se navіre glіѕѕant ѕur leѕ
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
IV U samu sebe tek bi unatraške. Kad jedra prezre guduru Četvrtka i slovnu težest, zelen-dojki čaške o rci tarne - stamena a krhka; iz kavez-slova, s imenom i
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A kad pogledaš sa vrha gore vidiš u dolji — treperi more, bijele se jedra sjajna ko dan, to plovi Mačor kapetan; vije na vjetru zastavu ratnu, po svijetu traži ribicu zlatnu.
“ U zoru Mačak zaplovi dalje, pingvinu pozdrav sa barke šalje, veselo kapa maše. Napetog jedra barčica juri, u susret kiši, oluji, buri, pramcem kapljice praše.
Na bezbroj lađi ribara Pedra napisah oglas na sama jedra, neka se čita za dana vedra. U vrelom pesku, na polutaru, ulovih jednom kornjaču staru, pa joj na leđa urezah
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Potporučnik Aleksandar mi priđe i priča kako nigde nije video lepšeg naroda nego ovde. —... A jedra da prsne, sva je nabubrela. Stoji kod bunara, znaš, i gleda me pravo u oči. Kod nas bi sto puta pobegla.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Neg’ mi kraju, m oj mrnaru!“ “Ne mogu ti kraju doći, Jer mi barka jedra nema.“ “Ja ću tebe jedro dati — B’jele skute đevojčine.“ 165.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I galije od Neretve, crne i krvave? I pesme i mačeve naše duge i tmure? I jedra i veselja, urličuća kroz bure? Zaboravio si njine teške, mračne glave?
Jednako ćarlija kao dalek vrt tragom mojim senka moja, puna žita i neba vedra, vrela kao jedra nedra tvoja. I dok mi se noću prepliću na ruci gole žene, i zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi
Velike žene usedeličkog stasa, sa ogromnim, belim platnima oko glave, kao jedra kad se, u daljini, smanje i naduju, prolaze dole, po kamenitim, zvonkim ulicama; obuće im, drvene, duguljaste, neotesane,
A nad zelenim poljima, beo povez žena, koje se vraćaju u sela, lebdi po mraku, kao daleka, mala jedra. Lica su sva u komadima. Nosevi, vilice, čela su četvorouglasti, i crni. A oči mokre na danu, i uvek mutne.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Šušti izgažena slama, kroz koju propadaju teška, jedra zrna, pa, čegrljajući kroz paroške, padaju na gumno. Tresu se vile u hitrim rukama, srce sve brže kuca, a sa čela
Lupa i šušti jedra pšenica o gvozdeno sito, pada na kosu dasku, a sa nje, kao voda niz gladak kamen, sleće i skače na čisto gumno, gde je
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Prvo neka utvrdi gde je U odnosu na sazvežđe Kasiopeje. Potom nek jedra sva podesi Prema Liverpulu, Baru ili Odesi Sa nadom da će ga dobar vetar Milju po milju, metar po metar U velikom
Rakić, Milan - PESME
POVRŠNI UTISCI I Šćućurile se u zalivu sivom Lađe, ko tice u gnezdu, i jedra, Nepomična, nad mirnim stoje slivom, I noć se spušta mirisna i vedra.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ramena i pleća jednako su joj bila jedra, puna i razvijena; gornji deo ruku, mišice, bile su oblije i jedrije, te je zajedno sa punim joj plećima činile i dalje
se, a osobito ništa ne krijući od sebe, još manje od svojih prsiju, koja bi, kad ih druga neka ima takva, suviše puna i jedra, pokrivala boščom, prebacivajući je na sebe do ispod lica. Ona to nikad nije radila.
gde je taj jelek bio malo isečen, kad bi zanosila rukom, ređajući šolje po poslužavniku, jasno odskakala cela obla, jedra plećka. Ručali su dockan i to ne zajedno.
trbusi, nadmeni od mnogog jela i pića; videla se njihna poluotvorena prsa, kod neke sparuškana a kod nekih još sveža, jedra, strasna.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zaova joj, mlada udovica Miluna Pejova, koji pogibe na debelome Brijegu u Konavlima, bijaše osrednjeg rasta ženica, jedra, plava lica nekako preširoka, ali ipak dosta prijatna i dobroćudna izgleda.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Svaki Marko radi naopako, A naš Marko zlo i naopako. Svakom vjetru jedra ne otvaraj. Sve izgubi, a poštenje čuvaj, Jera blaga nad poštenje nema.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda pruži povjesmo lana govoreći: „Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Dundak zapjeva poskočki: „Tijo, lako, kmetice, Tijo, lako, Jelice, Srdareva dušice, Naša jedra kmetice...“ — Muč! — viknu mlinar. — Zašta „muč“? Koga da se bojim? — Bukara! — šapnu njeki.
I zagušujući uzdah, zatvori vrata. Bješe prošla Srdareva „jedra Jelica“ sa materom, a za njom, poslije jedne gomilice, druga Jelka sa njekijem djevojkama. Bakonja se tek mašta izoglavi.
Biješe osrednja, jedra, lijepo srazmjerena, lijepa, „čista“ lica, živijeh crnijeh očiju. Najljepša joj bijahu usta, mesnata, ali ipak mala,
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Na peronima sam čekao: crn od samoće i gara. Stajao sam kraj mora: zurio u jedra bela. Svaka mi reka oči po malo odnela. Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
svaku uvalu, pojeli sve sireve, sve masline, sve ribe, obrstili kupine i smokve, pa na uzanim belim daskama, uz pomoć jedra, zajahali talase. Izdaleka, izgledalo je kao da džinovski leptiri klize po glatkoj površini vode.
Dečaci s ostrva s divljenjem su posmatrali jahače na vetru, pomagali im da rašire ili smotaju jedra, izvuku blistave bele daske na obalu. Na kraju krajeva, jahači su bili dečaci kao i oni.
Tek tada su se dečaci iz grada povukli. Kao ogromni džinovski leptiri zalepršala su na vetru njihova jedra, a malim ostrvljanima smračila se lica.
Znali su da im roditelji ne mogu kupiti jedra, i ćutke se razišli kućama. Četvrtog dana ponovo su se popeli na hridinu i zagledali u jedra koja su letela iznad
Četvrtog dana ponovo su se popeli na hridinu i zagledali u jedra koja su letela iznad talasa kao galebovi. Nisu ni primetili kad su kraj njih sleteli vilini leptiri. — Hvala za sve!
leptir se podiže uvis i poče da raste i da se menja, sve dok mu se telo ne pretvori u glatku, belu dasku, a krila u jedra čudesnog sjaja. — Penji se, šta čekaš? — leptir se nasmeja, a dečak mu skoči na leđa.
ih s ponosom pratili pogledom, a dečaci iz grada, puni zavisti, nisu prestajali da se pitaju otkud malim ostrvljanima jedra kakva niko nije video. — Šta je to sada?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ćarlija čempres, i miriše trava; Noć teškom kupom zlato sipa na nju... Na moru nigde jedra ni galeba; Mir samo struji s ljubičastog neba A san, vidim, slazi i vrh mojih jada...
Sv. Stefanović CXLI PROLEĆE Miriše zemlja sočna, sveža, jedra. Sve klija, pupi; svud strujanje, vrenje. Čisto se vidi gde zemlji iz nedra Život, kroz žile, siše podmlađenje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Naslonila se bila uz razvaljen plot, a jedra i čista kao za smotru. Ja zastanem, pozdravim se s njom i kažem joj šta tražim, a ona me rado i veselo uvede unutra i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu. Ovi siromah s velikijem strahom uzme povjesmo i
Petković, Vladislav Dis - PESME
je vreme za radosne priče: Surova smrt je otvorila nedra, Veliko zvono na saranu viče, Truli vetrovi lome snažna jedra. Pođi mi zbogom, moja vero jasna, Možda te nikad ja videti neću.
je vreme za pobedne priče: Surova smrt je otvorila nedra, Veliko zvono na saranu viče, Truli krstovi lome snažna jedra.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Daleko od njih plovi brod: žuta jedra sa crvenim okrajkom u vrhu jedva se naziru u plavetnome prostoru, rekao bi vise u vazduhu kao samac leptir svilenih
— Prostirući Markovu robu da se osuši, Antica pogleda u jedra im, pa, prostrvši je, uniđe u kuću. Založi se kruhom i mlijekom, i, uzevši iz zipke čedo, iziđe iz kuće i krene
Antica pogleda u otvorenu pučinu po kojoj lagano, sušeći jedra, lađe mile, pa jače osjeti u sebi volju za životom i volju da čim prvo svoje dijete vidi, da mu gladnu pruži svoje
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ona je zato toliko jedra, silovita; Kulenović joj često beleži i akcenat zato što je živa, neposredno izgovorena i neotuđiva od sveukupnog svog
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ta jedra tela čas su mirno opuštena, čas do razbludnosti razdražena u toploj vodenoj pari i pod dejstvom ostrašćenog pevanja.
mi sada možemo zamisliti govorni niz koji glasi: „lađe se šćućurile u sivom zalivu ko tice u gnezdu, i nepomična jedra stoje nad mirnim slivom”.
sistem rimovanja - u Rakićevim jedanaestercima ovako preuređen: „Šćućurile se u zalivu sivom lađe, ko tice u gnezdu, i jedra, nepomična, nad mirnim stoje slivom”.
To su zapravo tri stiha iz pesme Površni utisci: Šćućurile se u zalivu sivom Lađe, ko tice u gnezdu, i jedra, Nepomična, nad mirnim stoje slivom. Lako se mogu izdvojiti barem neke već na prvi pogled vidljive promene.
prebačen u postpoziciju, pri čemu su s obe njegove strane zarezima naznačene pauze koje ga sintaksički izdvajaju: „jedra, nepomična, nad“ .
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Krupna kao planina, još krepka i jako jedra kao i mnoge bogate seljačke domaćice i srećne majke koje su poženile i razudale, ona plavno koračaše niz ledinu kao
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Mi smo barem zreli, mi smo pri pameti.“ Tako jedra duša, tako mudra glava. Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. »Javor« 1891. ENO!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Teško, gusto, ovlaženo žito mračasto se prelijeva i povija. Zrela, jedra zrnca sa uzdrmanih klasova krune se i prosipaju po obući.
Bojić, Milutin - PESME
plaha mladost ne oseća bezdnu, Za nju put je greha belasanje magle, Ka životu bola naša srca nagle I za strašću tuge jedra prsa čeznu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
kap krvi u žito«); i, sem toga, stavlja se u seme bela para (da pšenica bude čista i bela), jaje (da bude krupna i jedra), češalj (da bude gusta).
Ćipiko, Ivo - Pauci
U luci ljuljahu se lagano brodovi, dok se po pučini stizahu pjenušavi valovi. Bosi mornari razapinjali mokra jedra da se na promjenjivu vremenu, dok se sunce iza oblačka ukaže, časom prosuše. Ivo popođe obalom do na kraj mosta.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Oni razapinju sva jedra lađe, a i veslači, razbuđeni, naprežu svoje mišiće, i naša lađa juri kao strela ka Aleksandriji. Čudna je to varoš!
Petrović, Rastko - PESME
Svih zemalja granice obojene, gle, krvavo. Pustili bismo jedra na okean tiskan plavo, O drhtali bismo drhtali zdravo U azuru umornih bezmerno starih svodova.
Ha, ha, ha, kakvih čudnih ja tu smišljam žalova, Da otpustim jedra okeanom tiskanim plavo, I kakve ludačke ja sve smišljam planove: Čas kralj ludaka, čas car, kambodžske gledam klance, Sin
Kao dva bela labuda ruke jedna ka drugoj plove, dva jedra po moru mešajući tamnu bledoću, Spustite l' svoje ruke u srebrne virove, I ubrusa spremite im mekih s aromatima
Šantić, Aleksa - PESME
S tornjem, u pristranku, malo selo ćuti. Tiho. Svrh stene se krug meseca žuti. 1908. POD JEDRIMA Jedra crvene. Sjaj večernji pao, I more pljuska po hridima golim.
pljušti, i sjajna, i vedra, Kô galeb laki diže se i brodi, Pa pjeva suncu, nebu i slobodi, I kril'ma bije katarke i jedra. 1908. PROLjETNE TERCINE Nabreklo drvlje mladošću i silom.
I sve više jedra kao vatra gore; U nebu se čuje melodija zore. 1911. SRCE Iz doline reke, iz kopalja trska, Putanja me vodi u
Planu more, posta kô crvena svila. Pogorješe jedra, sve zasja! I lukom Plovio je labud, a zora je bila Obgrlila vrat mu ružičastom rukom. 1911.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sve su one došle na poziv Jevdin, samo najmlađa, tetka Doka, došla je, kao i uvek, nezvana. Bila je to još lepa i jedra žena, malo čudnih manira. Često se zaboravi, pa zviždi sokakom.