Jakšić, Đura - PROZA
— Lepo, Milisave, — veli uča, — ti si dobro momče i dosta se valjano učiš... A jesi li mi što regracije doneo?... — Jesam, učitelju. — Pa šta si doneo, de kaži, blago učitelju!...
— upita ga kapetan, a ćata poniznim glasom odgovori: — Jesam, gospodine! — I onoga nesrećnika iz Županjevca, što je manastirsko prase ukrao?
Obradović, Dositej - BASNE
” — „Ne verujete? Stan'te malo.” Nadme se koliko igda može, pak pita: „Jesam li?” |— „Jesi luda! Ta nisi slepa, pogledaj na se, pak na june!
A iguman, dičeći se, pita namesnika: jesam li mu kako odgovorio? „Majde! (otvešta onaj) imaće gdi god dođe šta povjedati.
„Jesam, kako ne bi” — odgovori: — „Ištem kuća terem-tete..." — „A šta to znači, oče Mako?” — „Što znači? Zar ne razumete?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kod njega stojao je tolmač. Pita me: ,Jeste li vi Aleksa, knez valjevski?’ — Ja mu kažem da jesam. — ,Pa šta ste tamo radili; i kako s Turcima stojite?
A što me pitaš za Jakova i Crnoga Đorđa, jesam i̓ čuo ali i̓ ne znam”. — A Bijuklić: „A zar ti mene ne poznaješ?” Kažem ja, da ga nigda vidno nisam, niti ga poznajem.
” — „Ja sam Srbin iz Srbije”. — Odma dunu, ugasi sveću, i reče: „Vi ste Nenadović?” — Kažem: „Jesam”. — (Već je on čuo i znao da sam ja očô u Rusiju). Pita me kakva je nadežda. Kažem da je prilična.
” — Vidi kralj da ga je kraljica poznala, pak onda u̓iti (ufati) kraljicu za prsi, poteže ̓anđar, da ubode, i reče: „Baš jesam kralj i vidim da ću poginuti, ali i ti nećeš živiti”. — Kraljica poviče: „Dur, dur (stoj, stoj)! knjigonoša ne ima zarara.
Izvesno je da Srbi mnogo nepravo trpe, i trpiti moraju do vremena, vas pak uveravam da sam vaš prijatelj bio, i jesam, da sam vas pomagao barutom, olovom, topovima, ̓ranom, sovetima dobrim, slovom i delom, sve sam ono činio što se gode
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I ne upita se s njim, nego odmah poče: — Ama, Stevane, jesi li ti kmet ovde? Jesi ti glava u ovoj optštini? — Jesam, gazda-Rako... A što pitaš? Zar ti dojako nisi znao da sam ja kmet? — odgovori mu Stevan malo začuđeno.
— Jesi li spremio, Đuko? — upita svog pandura, svog ljubimca. — Jesam, gospodine! — odgovori pandur smahnuv levom rukom fes s kićankom do ramena za vrat. — I ti ćeš sa mnom...
— De, Strahinja, pijni malo! — reče Srdan i dodade mu bardak. — Može biti umoran si. — Vala, i jesam!... — odgovori Strahinja, pa uze bardak i sede među njih. — A odakle tako? — upita kmet. — Od kuće...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Nećemo tako! — povikaše sa sviju strana. — Hoću! — reče Stanko sigurnim glasom i priđe meti. – Pazite, jesam li na meti? Sve živo zastade. Jelica, kao da je prozrela Lazarevu nameru, preblede kao smrt...
Još će, osem svega, načiniti Stanka i lopovom... On pože glavu i reče: — Jesam, razumeo sam. — Vi̓š — reče Kruška — kako se brinem za te!... — Vidim, i... hvala ti!
Jesi utuvio? — Jesam, ne beri brige! Kad ti hoćeš, ja ću se i zakleti, a toli lagati! — Ali kad lažeš — pazi!... Nemoj da te uhvate!
— Jesi rvač? — upita ga, a iz oka mu se moglo pročitati da mu je ponos uvređen. — Jesam — odgovori Stanko. — Hodi!... Uhvatiše se i poneše, ali ga Stanko bez po muke obori.
Dakle, kad već vidiš Turčina, uzeo si ga čak i na oko, opet ne pali dok mu ne vikneš: stoj!... Jesi upamtio? — Jesam, harambašo. — Sad... svaki na svoje mesto i... tajac!... Hajduci se ponameštaše. — Pazite!... Kad viknem: „Juriš”!
Zavrzan isuka jatagan, pa se zagleda u one šare ispisane po njemu. — Zeko! — reče. — Čujem. — Jesi pismen? — Jesam, u dlane!... A što pitaš? — Mišljah pismen si, te da pročitaš ova turska slova. Ja mislim da ovde piše ime begovo.
— Ne zameri što ću te pitati! — Šta? — Jesi li ti juče stupio u družinu? — Jesam. — Je li to tebe ocrnio pobratim? Stanku senu oko i buknuše obrazi čim se seti Lazara. — Otkud ti to znaš?
” I opet ga obuze kao neki stid. On je osećao da ima greha na duši, ali je hteo da to sam pred sobom opravda. „Ja jesam razgovarao s Turčinom, pa i kazao mu da pop i kmet vrče na njega, ali to je bio samo razgovor...
Subaša te sasvim zaboravio. Kad ja dođoh danas pa zapitah, rekoše mi da te se nisu ni sećali!... Jesi li gledan? — Jesam!... — prošapta siromah. — Sad ću ti doneti ručka malo... — I vode... vode... — šaptao je Aleksa. — Dobro, dobro...
Tvoj Stanko nije kriv. Ako si ti ukrao — to je i on! — reče i ozbiljno pogleda Aleksu. — Pa ti reče... — Ja jesam rekao, ali nije!... Ja sam morao reći! — Morao?... A ko te terao?... — Onaj kome se može. — Turčin? — On...
— Kojekude... Pa šta si radio kod Turaka? — upita ga Vožd. — Hteo sam saznati šta nameravaju. — Pa jesi saznao? — Jesam... Sutra zorom kreće Kulin svu silu na tebe. On će udariti ovuda drumom, jer mu je namera prodreti do Beograda...
Ja sam u pameti zamišljao samo tebe... pa jako... hoću da to čujem iz tvojih usta!... Jesi me poželela? — Jesam!... — Mnogo?... — Kao travka rose! — reče ona, a rumen joj obleva lice...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Da nisi ti, vojniče, gazda-Blagojev sin?... — Jesam, gospodin-kapetane! — reče vojnik, sastavljajući nogu i štaku, i dotaknuvši se po vojnički kape.
Gospodstveno se usturi, diže glavu u tavan i nakrivi je malo: — Vidiš, sinko, sam si je izabrao! Jesam li ti ja kazao ni dela, ni nemoj? — Nisi, ne daj bože! Svemu sam sâm kriv. Đedi ponovo polete brada nosu.
Ja sam u svima tim razgovorima nalazio nova i nova svojstva koja su me toliko privlačila da ne znam jesam li dovoljno iskren kad ti kažem da se nisam zaljubio (ѕіt venіa verbo!)15 Nu našto sve to? Igra, luda igra!
Ona okrete glave od mene. — Ja... ja... — poče zagušljivo i presta. Meni pomrče svest. Ama jesam li ja budala? — pitah se. Kud sam zagazio? Dođosmo pred našu kuću i ćutećki prođosmo je.
Najmanja sitnica najedi me, da dođem kô skorpija. Juče sam hteo da lupam Maksa. Ne znam jesam li ti pričao da sam se ja još pre mesec dana zavadio s njime i da mu ne nazivam ni boga.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ga spominjući mu iz davnih vremena neke dére i evedre; a tata se seća, pa samo suče zadovoljno desni brk pa veli: »Al’ i jesam bio momak; aj, šta veliš?! Ta nije me u tri varmeđe bilo!
Verujte... — Zar je baš nikad niste okusili? — Taaa, nije baš da nisam... Jesam, kol’ko se sećam, samo kao utuk, samo posle šljiva... pa znate, samo u celi da predupredim groznicu...
— Koju beštiju? — zapita pop Spira umorno. — Ta tu tvoju »slatku« gospoja-Persu! — Pa šta: jesam li vid’o? — Bože, Spiro, i ti si već sve to zaboravio!! — A da! E, pa nisi trebala onako na kraj srca da budeš!
Nastade mala pauza. — Juco... jesi l’ još na pendžeru? — Jesam, mamo! — Otvori malo šalukatre!... U sobi je k’o u rernu... vrućina mi je. Pa zapali malo omana...
— Ta... ne znam, znate — reče pop Ćira i podiže obrve, a dobi dve ozbiljne brazde oko nozdrva — jesam li se, to jest, dobro atresir’o i ’oće l’ vrediti što vama govoriti?
— Pa, Petre sinko, je l’ to pošteno od tebe; ded’ kaži sada ti sam? Jesam li ja pogodio kola i kaparu dao — il’ neko drugi? A? — Pita ga pop Ćira stojeći kraj kola?
Zato si ti sad i doter’o do pasa! — Al’ i jesam bio iroš, ao, duka mu! — reče i lupi o sto. — Nisam se, što kažu, boj’o ni jednog bačkog iroša, ni pušć’o ga ispred
— Dokaz je pop Ćira! Al’ je i povuk’o, ha-ha-ha! — No, fala bogu! Jesam li ti kaz’o: ostavi ti to samo meni. — E, e, baš ti fala.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Baš su sami bili. — Jeste l', gospodine, dobili od mene pismo? — Jesam. — Pa niste mi dosad ništa na njega odgovorili. — Nisam bio u stvari načisto.
I ja to isto mislim. Je l’ vam moje stanje poznato? — Jeste, al’ ne sasvim. — Čuli ste za moju trgovinu? — Jesam. — Znate da imam dve kuće? — Znam. — To je što znate; al’ ima što i ne znate. — To bi’ baš rad čuti.
— A jesi l’ primetio kako je gledao na Julku taj Ružičić kad je pevao? — Jesam; al’ jesi l’ video kako je ova na njega gledala kad je pevala? To me najviše muči!
— Šta je Ljubo, jesi l’ se ti ispavao? — Nisam mogao od misli zaspati. — A jesam li ja dugo spavao? — Tako jedan sat. — Pa kaži mi kako ti se tamo kod te udovice dopada? — Nikako!
— Mani se toga Ljubo; sad ti meni kaži kako sam se ja onde vladao? — Dobro; vi ste onde dobro poznati. — Jesam li imao više u glavi? — Jeste, al’ se nije baš jako poznavalo. — A Makri nisam se ništa zamerio?
— Jeste li nemeškinja? — Jesam. Alka roždena ot Rogozić, — odgovori Alka ponosno, — a Rogozićka mi je i to prebacila da meni ne pristoji nositi val,
Babonja lepo primi Jeftu. — Gospodine fiškalu, ja sam tepsiju otkupio. — Pa jeste li je poslali? — Jesam po kočijašu, ali ne htede je primiti. Babonja se misli.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Istina je, jesam. — Ne stidiš se? — Ne. — Je l' ti poznato da se baterija poslednjih dana otvoreno podsmeva tvome kukavičluku?
A je li tako? Jesam li ja preobražen zaista, osećam li onu harmoniju, onaj mir, onaj rajski mir „sreće što plače?“ ne osećam, ni izdaleka
Ljubav je ono fino lično oplemenjavanja, ona uklanja one prljave misli, čini čoveka boljim. A ja? Jesam li je oplemenjen, jesam li bolji, volim li je zaista? Volim ja svoju verenicu, to je istina.
Ljubav je ono fino lično oplemenjavanja, ona uklanja one prljave misli, čini čoveka boljim. A ja? Jesam li je oplemenjen, jesam li bolji, volim li je zaista? Volim ja svoju verenicu, to je istina. Ali niti sam bolji, niti plemenitiji.
Ne postoje više dve duše: tvoja i moja. Neko tajanstveno tkivo isplelo je svega jednu: našu dušu. Nikad Natašice! Jesam li bio bezuman onda kad sam te vređao? Ja, svakako, ne znađah šta sam govorio. Eto pomisao na tebe prži mi um.
Pravo da mi kažeš, poštenja ti.“ A pandur ga pravo gleda u oči: „Jesam, veli, gospodine, Boga mi moga. Baš kad smo bili iza Ostrvice.
A posle, kad mislim da sam probuđen, ponova sam nesiguran u ono što vidim oko sebe budan. Ja neznam sigurno jesam li budan, jer san se nastavlja i kad oči krvave otvorim.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
PETAR: Ta šta me vučete za uvo, nisam skot! JANjA: Ko-j isteko sirćetu, prokletu pas? PETAR: Ta manite me! Jesam li vam govorio stotinu redi: Gospodaru, kupite drugu slavinu, ova se sasvim ojela, biće štete. „Nemam novci, sinko.
Propao sum. Ajde neka idi sve. Ja vidim da je moju planetu od gar. Gospodin notarius, vi ste moju zet! MIŠIĆ: Jesam, i dopustite mi da s vami drukčije malo progovorim. Oni Čivuti, što su vas poarali, uvaćeni su. JANjA: Što?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dok se samo dohvatim konja, trkaću se sa njima sve do Bačke. Sve u krug, da izlude po barama. Neće znati da kažu jesam li spreda, zdesna, sleva. Dok se samo nebo ospe zvezda konjokradica.
Teodosije - ŽITIJA
skočivši sa groba svetoga, odmah razumede da prav stoji na svojim nogama, i užasom čuđaše se, govoreći u sebi: — Jesam li ja Neofit? I ako sam ja, kako prav stojim i hodam?
spasenje tvoraše, opominjući se onog što apostol u smernosti reče: Hristos dođe u svet da cpace grešnike, od kojix prvi jesam ja. I opet: Koji misli da stoji, neka se pazi da ne padne.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— odjednom vidim sebe kako bježim kroz travu s ribom u zubima. Još se i ne okrenem, a ribe već nema. Jesam li je pojeo, nisam li — ne znam, obraza mi!
— Pozor, braćo, evo konja mišolovca! — dočeka s vreće miš Brašnov. — Sijevaj, bježi, hitaj, konj skače na miša!!! — Jesam li ja kazao: ko je moj, blizu rupe stoj! — začu se iz najmračnijeg ugla gunđanje nekog sta-rog miša.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ALjOŠA: Ja čekao vas tamo, mislim, doći ćete kao obično, kao svako jutro, pa kad niste došli... PAVLE: Jesam li vam potreban? ALjOŠA (zbunjeno): Ja mislim vi dođete, pa kad niste došli...
VUKICA: Pa? Jesam li joj ja kriva? Što se nije udala kad je trebala? SPASOJE: Ne znam, ali ona je bogata. Doduše, ona se nosi mišlju da
VUKICA: Molim! (Ode.) III ANTA, SPASOJE SPASOJE: Jesi li ga pronašao? ANTA: Jesam! Nije on, znaš, saradnik koga lista ili da ima svoj list, pa da ga možeš lako naći. SPASOJE: Nego?
(Zagleda ih još jednom sve redom.) Da, požuriću, idem, ja idem! (Ode.) XXI PREĐAŠNjI, bez MARIĆA II AGENT: Jesam li završio povereni mi posao? SPASOJE: Ne, još ne. Molio bih vas još za jednu uslugu.
XXIII VUKICA, AGNIJA, PREĐAŠNjI VUKICA (ocu): Jesam li se mnogo zadržala? SPASOJE: Ne, ne, tačno si na vreme došla. Rekao sam vam, gospodo, mi nastavljamo redovan život.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
svoju crvenu kosu, svoju šašavu njušku s pegama i ogromne, nečim kao začuđene oči, misleći ne pita li se mama ponekad jesam li ja njeno dete. Dragana i Jasmina šapuću nešto među sobom a oči su im kao kružići naliveni plavim.
Postojavši nekoliko minuta, izađoh napolje, opet zviždučući da bih privukao pažnju na sebe. I jesam skrenuo, tako mi Boga!
- Mislio sam da si na času! - rekoh. - I jesam bio na času, Slobodane. Samo: između časova postoje odmori. Oni traju petnaest minuta.
— Mogao bih se zaljubiti u tebe, Rašida! — rekoh. — Mogao? Nisi li se već zaljubio, Slobodane? — rekla je i dodala da jesam, ali da to nije ono što nju interesuje u ovom trenutku. — Jesi li napisao pismo, Slobodane, ili nisi?
Bilo je to osećanje kakvo ponekad imaju samo bogovi! - Sada si moja devojka, Rašida! - rekoh. - Jesam li? - ona zabaci kosu naglim, nestrpljivim pokretom i nasmeja se.
- Sad idi! - potprašila je tur maleckom, pa upitala šta je to tako moćno, to što sam uradio, misli. Jesam li došao do onog zlata, nešto slično? - Još više! Izmlatio sam svog očuha!
U desnom se matori kezio u snu. Krevet u kome je spavala Vesna nisam mogao da vidim, ali bilo bi svejedno i da jesam. Stanika je govorila da je Vesnino seljačko rano ustajanje vezano za kupljenje eritrocita na svežem vazduhu, ali to je laž.
Čuješ li, na primer, profesora engleskog koji se prošlog leta udavio u Tisi? - Ja ga nisam poznavala, Bodo, a i da jesam, on nije sahranjen na ovom groblju. Sedi, šta skačeš! Igranka počinje tek za sat i po.
Ja sam se osećao kao begunac. Ja sam to bio i znao da jesam, samo što nisam mogao da joj to i objasnim. - Ja nemam šta da uradim i meni je svejedno.
- Ja nemam šta da uradim i meni je svejedno. Ja nemam za šta da se uhvatim i za šta da se držim. Ja jesam begunac, Rašida! Reci mi za šta bih mogao da se uhvatim i držim, no reci?
Rekao si da imaš još latinsku i rusku gramatiku i da iz ruskog imaš jedinicu. Nisi li? - Jesam. Ali ću se zadovoljiti ovom kornjačom ovde. Jede li ona još nešto sem gramatika?
- To nije dogovor, Rašida! To je naredba i ti si pravi Turčin! - Jesam li ti ikad rekla da nisam? Moja baba po majci bila je Turkinja sto na sto.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Bilo je posle ručka. — Na zdravlje ručak, Sofro! Jesi l’ za razgovor? Gospodar Sofra je još za trpezom sedeo. — Jesam. Sedi, Čamčo. — Sipa mu u čašu vino. — Fala, baš sam i ja sad ručao. Jesi l’ juče imao dobra pazara?
— Fala, baš sam i ja sad ručao. Jesi l’ juče imao dobra pazara? Ta kod tebe uvek dobro ide. — Fala bogu, jesam. Imao sam noćas i lađara dosta u meani, samo ta vraška deca dame slušaju, već sve od posla izmiču.
— Jesi l’ pio? — Nisam. — Šta lažeš kad sam kredom zabeležio dokle je bilo; kaži pravo, jesi l’ pio? — Jesam. Gospodar gleda ga napreko; Milan strepi. — Još jedared ako te uhfatim, oteraću te, znaš!
Nisi li što zaboravio? — zapita Čamča. — Sve je u redu. — Jesi l’ prepravio dolamu i ćurdiju? — Jesam i pojas, i samurkalpak. — I čizme sa srebrnim mamuzama? — Jesam, i srebrom okovan štap.
— Jesi l’ prepravio dolamu i ćurdiju? — Jesam i pojas, i samurkalpak. — I čizme sa srebrnim mamuzama? — Jesam, i srebrom okovan štap.
Jesi l’ poveo stive lule? — Jesam tri. — Dobro je, bez stive lule nije čovek gospodar, osobito šljahtec; na to se u Poljskoj jako gleda.
— zapita gospodar Sofra. — Svi su zdravi, pozdravili te. — A jesi l’ bio sa mojom Sarom? — Jesam, pozdravila te. Pita kad ćeš se vratiti. — Pozdravio sam je, tek sam sad na najboljem putu.
Dakle, opet ti kažem, ne oklevaj, spremi se. Jesi l me razumeo? — Jesam. — Dakle, kad ćeš polaziti? — Mogu prekosutra. A koliko dugo mogu izostati?
Oprosti se i ode kući. Sastane se sa ocem i počnu se dogovarati. — Otac, ti si imao pravo. — Jesam li ti kazao. — Polaček je strašan katolik. — Kao ja pravoslavan. — Vrlo me učtivo primio, al’ smeta mu vera.
— Evo dobio sam pismo od Polačeka. Čita pismo. — Eto vidiš, nema ništa, jesam ti kazao? — Je l’ moguće da je takav svet? — reče i uzdahne. — E, svako sebi vuče. Takav sam i ja.
Šamika se zbunio. Odvažna, preduzetna, Matilda mu gleda u zenicu. Šamika u zemlju gleda. — Jeste l’ me razumeli? — Jesam, da Lujza k meni uskoči. — Jeste, ona će za vas, ako, ustreba, život žrtvovati. Ona je odvažna, samo ako ste vi . . .
Jeste li me razumeli, amice? — Jesam. — Jurista sve zabeleži pa se oprosti. Sutra će se opet ovde sastati. Jurista, radostan, ode u uredništvo i sve
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad mu ovaj međutim, videvši ga oronulog i brižnog, potavnelog, reče, misleći da će mu time učiniti prijatnost: „Dužan jesam i budu i ja darovati što za pominanie imperatorke...
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 5222) — Tako mi glave decama! (Radunović, M., 1988, s. 69) — Pečeno dijete pojeo ako jesam! (Dragičević, T., 1908, s. 496) — Tako mi se pleme ne zatrlo! (Knežević, M. V., 1957, s.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zamahnem dva-tri puta gore-dole, pa posle isečem i klis iz glogove grane. Iskopam rupu, samo da probam, mislim, jesam li još u formi, da nisam slučajno zaboravio da opalim maškom klis u vazduhu, i gle, još sam dobar igrač klisa — to se,
– Ali, kako ću do mora? – Jeste li vi ljudi ikad bili na moru? – Mi nismo, a ti? – Ja jesam — kaže Luka — 1919, u mornarici. – Pa, kakva je ovo okuka? – Okuka ko okuka! Prebrzo si vozio, brate...
« »Nije moguće da sam već klimakterična«, misli, »jesam li zaista već ugradila klima-uređaje!« – Još jednu votku, molim vas — kaže kelneru — ili, ne, bolje donesite odmah
— Vi ste rođena glumica! Zaista, izuzetno... – Znate, ovako šta se ovde retko dešava... — objasni kozja bradica. – Jesam li primljena? — upita mlada žena. – Da li ste primljeni? — reče predsednik pružajući joj ruke.
u trpezariju utrčava Ljiljana i jednim okretom svoje nove haljinice razgrće zavesu mržnje što deli dva zavađena čoveka: —Jesam li lepa? Obojica se osmehuju: veoma! To ti je život, misli Maki!
— Mislio sam da si u penziji? - reče mladi čovek kelneru, koji je skupljao tanjire. — I jesam. Ovde su me primili na ispomoć. Uostalom, šta bih radio noću? Već godinama ne mogu da spavam. —Šta imate slatko?
VIKEND – Ovo mi je poslednji put da sam bila u onoj prokletoj kućerini! – To si rekla i prošlog vikenda. – Jesam, i ispala sam budala! Ali više neću... – Čekaj samo da je završimo: onda ćeš da uživaš! – Da je završimo?
– Baš ti hvala što si me upozorila. Sam ne bih video. – Naravno da ne bi! Umalo ga nisi lupio! Jesam li ti kazala da ne piješ po podne ono vino? – Popio bih najradije živu sodu, ako već hoćeš da znaš šta bih popio!
sa dva razreda gimnazije po led za piće, i što dvorim onog morža od njenog muža i trpim njegove prostačke viceve... Jesam li zbog toga studirala englesku književnost, da budem sluškinja u nekoj kretenskoj selendri budalama koje tek tako
Matavulj, Simo - USKOK
Ogriješio se jesam o zakon, ali ne namjerno; tome je bila kriva koliko moja zla sudbina, toliko i bujna mladost, a kazna je bila
— Lijepo, vaistinu! Biće milo vladici... A da li si, Janko, dijete, bio kad u ratu? — Jesam — reče Janko. — A gdje? — Na Vagramu, u Napoleonovoj vojsci. Tu padoh ranjen, pa me ćesarovci nađoše.
— Ene! — učini vojnik Ceklinjanin. — Što? Zar si zebao u nas? — Jesam. Namjerih se jednom onamo, baš zimi, pred veče u jednoj od prvijeh kuća. Primiše me.
— Otkud vi, gospodine Janko! Sreli ste se s popom, je li. — Jesam. Znam sve! — odgovori on veoma zadihan. — Hvala bogu! Kako je vama?
— A da li je koji od vas što usnio? — pita vođ. — Jesam ja — reče Krcun Serdarev. — Usnih da posjekoh Islam-bega i njegovu glavu natakoh na jatagan, pa je držim visoko i igram
— Jesam, Mirašu! Htio sam da ovdje, pred gospodarem i pred brastvom, ponovim ono što si poručio, pa da se ta rabota tršava!
— A, kučko, hoćeš mi domazeta! E, nećeš, božja ti vjera. — Jesi li se pomamila, babo! — reče knez ustavši. — Gotovo jesam, Drago! došlo mi je da zakukam iz sveg grla! Bi li još kad u Crnoj Gori da otac pita kćer za koga hoće!?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Ja najradije ovde provodim vreme. PROVODADžIJA: E, jesam li dobro, to jest, učinio, što sam vas ovamo doveo? MLADOŽENjA: Nikad vam neću moći dovoljno blagodariti.
Nisi lep, znaš. (Dira ga prstom po obrazu.) MUŽ: Idi, molim te, od mene. ŽENA: Kaži mi šta je. MUŽ: Ništa. ŽENA: Jesam li ti ja što kriva? MUŽ: Nisi. ŽENA: Pa zašto si srdit? MUŽ: Ta nisam srdit, razumeš li?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Dobar dan želim. ŠERBULIĆ: Jeste li i vi čuli da dolazi. GAVRILOVIĆ: Jesam. SMRDIĆ: Pa gdi vam je kokarda madžarska? ŠERBULIĆ: E, on nije pridenuo ni srpsku.
ZELENIKA: Slaba šteta kad nije rodoljubac da valja. Pešta i Budim važnija je za nas vjest. LEPRŠIĆ: Jesam li ja kazao da moraju propasti. ZELENIĆKA: O, hvala bogu kad smo dočekali da i naša vlada bude!
SMRDIĆ: Ja ne znam da l’ je to tako? ŠERBULIĆ: Baš i kad ne bi bilo, ko će raspitivati jesam li bio člen, kad moje ime među tolikima stoji? SMRDIĆ: To je istina; ali znamo mi.
Radičević, Branko - PESME
Ovo reko pa odru poteko: Pomoz', Bože, pa sanka pokloni — A Bog čuo pa mi dušu skloni. Spavô jesam, ali ne znam kako, Da l' se jesam, da l' se nesam makô, Da li malo, da li spava dugo, No da vama nešto kažem drugo,
Spavô jesam, ali ne znam kako, Da l' se jesam, da l' se nesam makô, Da li malo, da li spava dugo, No da vama nešto kažem drugo, Čudan sanak ja sam onda snio,
“ — „Kô misliš, nesam, al' tvoj dužnik jesam!“ Pa nazad turi svoju kabanicu, A onaj sav se promeni u licu. „Ne boj se, Vaso“, Stojan mu veljaše, Jer on to
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ajde! Djed se uze krstiti. — O, ljudi, šta ja ovo jutros čujem! Jesam li ja pijan, šta li? — Da šta si nego pijan. Da ti išta znaš, ne bi se ovako ljutio i propinjao kao jarac.
odavna rasplinuo u sjaj i tišinu babljeg ljeta, ja se iznenada nečeg prisjetih i bubnuh pred svojim djedom: — Đede, jesam li ja nalik na konja?
— Đede, jesam li? — Hm, vidi ga. Dobićeš ti po turu, prisluškivalo jedan. Nijesu još za te taki razgovori ... Tako je to bilo u
Zurio je ustakljeno u napast pred sobom (jesam li ja ovo opet bolestan od „španjolske“, šta li je?!), pa tako nije kako treba ni dočuo Vukovu izmišljotinu o tome kako
Starac u trenu zaboravlja sve svoje brige i mrtvouzlice, pipka jesam li dobro pokriven i gunđa udobrovoljeno, sa zluradim prkosom: — Baš je nas briga i za Jovom i za Gnjatijem, neka melju
— opet ponovi starac s mukom se upinjući da dođe k sebi. — Pa zar ti nijesi onaj koji slika svece? — Jesam, pa šta? — A tom istom rukom slikaš i konje, a? — Slikam. — Pa kako to? — Lijepo, brate. Šta tu ima neobičnoga?
A kad se vječita Austrija uskoro srondačila kao potkopana kula, kalajdžija je samo značajno digao prst: — Jesam li ja rekao, a — ode!
— Sakrivaj kravu, jesam li ti još sinoć kazao. Kad vide da nema ovaca, eto njih i na kravu. — Ma ko će ti na kravu? — s dosadom se otresa
Čuvši da je o njemu riječ, Vasilije se obazre sporim goveđim pokretom, i to samo upola, kao da će reći: jesam li ja to nešto načuknuo, a? — Hajde, Vasilije, hajde, diko moja, učini rodu glas, pođi s drugovima.
Uzalud se ovaj otimao i nogatao. — Jovašu, brate! — Aha, Jovašu, je li! — dreknu momak zlurado. — Jesam li te ja zvao u partizane, a?
Bome, sad nečija strina melje orahe. — Ovo nas, kanda, napipaše, grebem im nikoljdansku varicu! — iskolači se Marko. — Jesam li ja još sinoć govorio da se kopaju zakloni za poslugu, a vi, macani, baš vas briga: Marko govorio, a šarov lajȃ!
— Pa šta si uradila, bako? — Jadna ti sam, sasvim sam se zbenavila, pa nit više znam jesam li ovo ja, niti sam sigurna jesam li živa.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGA: Ja vređam? Reko si da dolaziš sa svatovima, a umesto mladoženje meni pokazuješ konja! Jesam li ja tebi za sprdnju? Šta znači ova kljusina? Čujem hvališ se kako sad sestru udaješ za boljeg!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
ne ljuti se, ali ja ne mogu toliki da budem. Strah me je od tolikog. Ne mogu nano, strah me je!... Jesam li ja to smeo? Ne! Zagrejan, potresen, klicao sam „Napred!“ I pošao sam.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Ti gledaj, te raspošlji nekoliko od ovi(h) pisama kojekuda. Vreme će me naučiti jesam li se u mojej nadeždi prevario. Ako li i to bude, neću se uplašiti, niti ću, ono što je s moje strane moguće,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević. Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u
tom, kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa mu reče: — Zašto tako učini? Jesam li ti kazao da ne otvoriš devetu sobu?
Kad dođe k carici, ona ga lepo dočeka, pa ga zapita: — Jesi li ti odneo vodu od mene? A on joj odgovori: — Jesam. Onda ga carica zapita: — Šta si još? A on odgovori: — Nisam ništa. Onda carica izmahne šakom te njega po obrazu.
Onaj kako dođe k carici, ona i njega lepo dočeka, pa ga zapita: — Jesi li ti odneo vodu od mene? On odgovori: — Jesam. Carica ga zapita: — Šta si još? A on odgovori: — Nisam ništa.
Evo oca! Kako on dođe pod šator, carica i njega zapita: — Jesi li ti odneo vodu od mene? On odgovori: — Jesam. Ona ga zapita: — Šta si još? A on izvadi prsten i čarapu pa joj reče: — Eto to; i još imaš belegu na kolenu.
— Nećeš, đavole, ovamo više! — reče Grbo. — A da nijesi ti Grbo? — pita kralj. — Jesam, — odgovori Grbo. Onda nastavi kralj: — Ej, Grbo li, Grbo!
Tako je iš'o Grbo nekoliko dana i doš'o do svoga kralja. Kralj ga upita: — Jesi li, Grbo, doveo đavolskog kralja? — Jesam, — odgovori Grbo. — Pa gdje je? — Eto ga u gvozdenoj kući. Potom kralj upita: — Ko ima u kući? Ništa se ne čuje.
On onda plačući otide kući i kaže materi šta je i kako je, a mati kad čuje, o dgo nori mu: — Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvome.
šta je to da sam zaslužio samo jedan novčić za celu godinu dana? Ali bog zna jesam li i toliko zaslužio. Evo ću sad da ogledam: baciću ovaj novčić u vodu, pa ako ne potone, onda sam ga zaslužio, ako li
Na to mu džomet rekne: — Jesam li ja tebi kazô da će biti krsmeta! — i sve mu iskaže kako je u mlinu čuo. Onda tivtiz rekne džometu: — Džabe ti tvoji
Jesi li pitao Usuda? On mu odgovori: — Jesam, i Usud kaže: kad slaviš krsno ime, a ti zakolješ najgore, a da zakolješ što najbolje imaš, sve bi ti se štrkljala goveda.
— O, gospodin obrste, jeste li vi to? — zapita ga vojnik podrugljivo. — Jesam moj sinko, nego nemoj ti ložiti pod tvog obrsta! — moljaše ovaj. — Kad nijeste šćeli vi mene avancirati, ja ću vas!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA (smeši se): Ali, ako okupi tući, a ja nisam rada, da se taj običaj uvodi. JEVREM: Jesam li ti kazao, da se sila odbija silom? Samo mu pokaži, da štap ima dva kraja, pak ćeš viditi, kako će odma reterirati.
LEPOSAVA: Kako ću ići, kad nemam ni belu aljinu? MAKSIM: Eto, jesam li kazao! SOFIJA: Pak? Treba joj kupiti, dakako. MAKSIM: I na to da se novci troše.
12. SOFIJA (s espapom), PREĐAŠNjI MAKSIM: Evo je; no, jesi li kupila? SOFIJA: Jesam, i vrlo jevtino, Makso; ne bi se nadala. MAKSIM: Da, gledaj da mi time zamažeš oči. SOFIJA: Ne, zaista, vrlo jevtino.
SOFIJA: Ko je taj lud, koji dete ište da ubije. Ajd zbogom! MAKSIM: Ha, jesam li kazao? No jošt se može pomoći, ako svojevoljno pristaneš, da se od mene rastaviš. SOFIJA: Opet druga komendija.
MAKSIM: Nisi li mi se u crkvi zaklela? SOFIJA: Jesam, ali ne da izgubim moje pošteno ime. MAKSIM: Za muža treba sve da učiniš, zato si žena.
SVETOZAR: Izvolte. SOFIJA: Ja nisam tražila da dobijem nagradu, i ne znam jesam li je i zaslužila. No, kad mi je namenjena, ja blagodarim svima, koji su me udostojili te časti.
Dakle: Čovek je čovekom samo čerez razumnu dušu. Jesi li upamtio? MANOJLO: Jesam. DOKTOR: Duševna je rana u neizmerime dubine kraj spustila. MANOJLO: I to znam, samo ne znam zašto se tako krije.
(Otide.) MANOJLO (krsti se): O! O! O! da čudna čoveka! ISAJLO: Jesam li ti kazao? MANOJLO: Oće da me penje u nebo. Kuku, majko, šta neću jošt doživiti! ISAJLO: Takvi su doktori!
ISAJLO: Nema. Kako sam jutros namestio sobu, tako i sada stoji, a razuma ni od korova. ŠALjIVAC: Jesam li vam kazao? ISAJLO: Ej, teško meni, ne smem mu izići na oči! MANOJLO (žalostivo): A kako će mene učiti bez razuma?
DOKTOR: Ali gdi je trgovina slobodna? PUTNIK: Aa, slobodno pristanište. DOKTOR: Jeste li bili u Pragi? PUTNIK: Jesam, ja sam obišo celu Poljsku. DOKTOR: Ja govorim o zlatnoj Pragi. PUTNIK: Molim, to se ne zove Praga, nego Prag.
Preporučujući se Vašoj milostivoj učenosti jesam itd.“ To je velika nesreća, g 4.
VUČKO (donosi kafu i metne na astal),
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PELA, PREĐAŠNjA PELA: Dobro veče želim, milostiva gospođa (Poljubi joj ruku.) SULTANA: Jesi li ti Sretinica? PELA: Jesam, milostiva gospođo. Dobila sam zapovest da dođem kod vas. SULTANA: Valjda si čekala limune, nisi mogla ranije doći?
(Ščepa je, pa je veže.) Ded, sad? SULTANA (ciči, otimajući se): Što ne mogu ugursuza da umorim? SRETA: Ugursuza? Jesam li ja tvoj muž ili ugursuz, a? (Tuče je.) SULTANA: Pomagajte, pomagajte, oće da me ubije!
Lalić, Ivan V. - PISMO
(23. V 1989) 9 DOKAZI D okaži, ako možeš, da te nema — To neće biti dokaz da ja jesam. Dokaži opet, jer dokaze sve sam Zaboravio. Zato trajem, zeman.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ne zezam vas, na časnu reč! Da samo znate koliko ste popularni u našoj školi! Ulazite maksimalno u modu, keve mi! Jesam li ambiciozna? Čekajte da razmislim! Mislim da nisam, a opet nekako ispada kao i da jesam.
Jesam li ambiciozna? Čekajte da razmislim! Mislim da nisam, a opet nekako ispada kao i da jesam. Moja se ambicija sastoji u tome što volim da čavrljam sa finim osobama. Mislim, da se družim, i onako ...
džemper, englesku bluzu, trofejni parabelum, knjigu Kako se kalio čelik, košulju — komada jedan, konzervu margarina ... Jesam li nešto izostavila?
Čekajući da se vrati, razmišljala sam o tome jesam li frigos ili nisam? Tu bubu mi je posadio u glavu neki šmeker, neki Tika Fijoka.
Onako, usput. Ležala sam čekajući Mišelina i mislila o onim stvarima. Jesam li, dakle, frigos, ili nisam, pitanje je sad? Jesam li zaćorena u nekog ili nešto?
Ležala sam čekajući Mišelina i mislila o onim stvarima. Jesam li, dakle, frigos, ili nisam, pitanje je sad? Jesam li zaćorena u nekog ili nešto? Najzad, da vidimo, Anči, rekoh sama sebi, gde je taj spisak inventara?
— Njega, na časnu reč! — Ti si stvarno lud! — I jesam, ali ni on neće zlostavljati našu devojčicu. To nek odmah izbije sebi iz glave!
tridesetogodišjaka postaje potpuno impotentna, jer su se stvari toliko iskomplikovale da već i ja sama sumnjam pomalo jesam li muško ili žensko, lezbos ili peškir, frigos ili nimfos? Majke mi!
Svaki halo — nova crtica! Uzmimo samo ovaj „bla-bla:, slučaj! — Halo? — Da? — Ana, jesi li to ti? — Recimo da jesam! — Pa, kako si mi? — A s kim to razgovaram? — Zar je to važno? Jesam li te probudio? — Ma jok!
— Da? — Ana, jesi li to ti? — Recimo da jesam! — Pa, kako si mi? — A s kim to razgovaram? — Zar je to važno? Jesam li te probudio? — Ma jok! Otkud bih knjavala u tri sata noću? — Hteo bih da razgovaram s tobom ... — A o čemu?
„Jeste li vi tražili telefon?“ — „Jesam“ — promuca on. I šta? Cap — za dva minuta priključiše mu aparat i izgubiše se u vidu lastinog repa, baš kao što su i
Pa sad, kako ti dopada!“ Onda se jednostavno naljutite i kažete sebi: „E, kad je tako, neka me prime ovakvu kakva jesam i kvit! Ako svet misli da živim u nekom apartmanu, nek se ubriše!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
KUPINOVO І MEĐUMURJE, IZRAVNO Sanjam li se ili jesam, ili sa sna stresam plesan? S mene jutra triput sviću i osvanu u nebiću.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ne znate li vi da ste rod? MARKO: To mlogi misle, ali nismo. ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca? MARKO: Jesam; otkud vi to znate? ALEKSA: Molim. Vaš se ded zvao, ako se ne varam, Milutin. MARKO: Mitar.
ALEKSA: Kako to? MITA: On kaže da je rad s gospodinom baronom govoriti. ALEKSA: A jesi li mu dao tringelt? MITA: Jesam, onaj dukat. ALEKSA: Pak šta će više? MITA: On kaže da mora s vama govoriti. ALEKSA: Kad je tako, da idem. (Marku.
ALEKSA: Jesam li ti kazao da o takovima stvarma nikada ne pripovedaš. MITA: Gospodična su bili ljubopitni. JELICA: Oprostite mu,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Tako ti treba! — Mačak će strogo — Čuvaj se Lisca, jesam li reko. Još si i glavom platiti mogo, da ti je drugar bio daleko.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ona načini pokret da se digne. — Ostanite još malo. Ne dižite se. — Treba da pođem. — Jesam li vas naljutio? — Ne. Zašto? — Ne možete da ostanete još koji trenutak? — Moram svakako da idem. Bili smo uspravni.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
umnim licem pitao sebe biti il ne biti danas mogu da govorim glasno i sa stene stojeći između Prometeja i Bala ja jesam Antihrist demon trula munja ali sam protiv rušenja ovog sveta!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Pa i jesam, Trifune! Znaš li ti šta znači to srez od 52.374 stanovnika? – 52.374 stanovnika, a ja samo viknem: „Mirno!” a svih 52.
PROKA: Ostavi, boga ti, Trifuna, neka gustira; nego reci ti nama, Agatone, raspitivao si se, veliš? AGATON: Jesam! PROKA: Pa jesi li šta saznao?
SARKA: I, što kaže prijatelj Tanasije, eto da me ko zapita: Ti si, Sarka, je li, blizak rod pokojnome Mati? – Jesam! – Pa dobro, Sarka, znaš li ti kako izgleda pokojnikova kuća? – Ne znam! – Koliko soba ima? – Ne znam!
ADVOKAT: Pa njima se, znate, i da oprostiti, ali vama, vi velite da ste čovek od zakona. AGATON: Jesam i, verujte, ne bih nikad ja to učinio. Gde bih se ja ogrešio o zakon; ne daj, bože!
AGATON: Posredna si. SARKA: Ja te molim, Agatone, prestani jedanput da mi iznosiš takve stvari. Ja najbolje znam jesam li posredna ili sam neposredna. AGATON: Ama, ti to ne razumeš, to je pravnički izraz.
SIMKA (ode). ADVOKAT: Ali nećete, zaboga; jesam li vam rekao: nećete ništa i nikad govoriti o tome. AGATON: Pa da, dok traje žalost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Dobro je, vojnici! — pozdravi ih narednik. — Staraćemo se! — odgovoriše oni složno, i onda se izvi jedan glas: Jesam li ti, jelane, govorio, divna vita jelo... Narednik se okrete i pođe u šator. Tada mu priđoh. — A, ti si taj...
Devojke se presamitile preko plota i zadirkuju umorne vojnike. — A je l, bolan, jesi l ženjen? — Šta mi vredi, jesam, ali kao da nisam. — A ovaj — gleda zavodnički jednu crnomanjastu potporučnik Aleksandar — veliš, dala bi.
Vide sebe raskopčana, a drugovi mu brišu usta od krvi. On mljasnu ustima nekoliko puta, i sa strahom zavapi: — Jesam li živ? Vojnici se smeju, pomalo usiljeno, da bi ga ohrabrili. Vučko pokuša da se digne.
Komandir skide kapu, a i mi ostali. — Jeste li izvestili divizion da je baterija nađena? — zapita Aleksandar. — Jesam... ali situacija je kod pešaka kritična i zato prvi top neka uvek pali po dva metka...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Tunjav! zaista jesam. A što, zar ja ne bih mogao biti onako okretan i živahan, kao Velja? Ne može da se smiri na jednom mestu, vrti se na
Samo ako to možeš... dopuni on posle kratkog ćutanja. — A šta veliš za ovo večeras, jesam li pogrešio ? — Kako ?... Naprotiv! to ti je dužnost. Bilo je već dockan kad se Gojko diže i uputi k svome selu.
pogleda sumanuto oko sebe i oči mu zastadoše na nekom čoveku, koji se lukavo iza plota osmehivaše, kao da veli: »Jesam li te prevario, a ?... Sad si se uverio«... To beše ćata. On se obrte i ode niza sokak, snujući dalje planove.
Ali ko je to mogao znati! O, kako bi to sve lepo bilo, kako bih ja bila srećna, potpuno srećna... A zar sad nisam? Jesam, jesam... o, te kako!... Ali evo šta mi sreću muti... Lekar kaže... opet ja ono!... Svejedno, i bez toga mora biti.
O, kako bi to sve lepo bilo, kako bih ja bila srećna, potpuno srećna... A zar sad nisam? Jesam, jesam... o, te kako!... Ali evo šta mi sreću muti... Lekar kaže... opet ja ono!... Svejedno, i bez toga mora biti.
— Ideš li mu bar na grob, jadniku? — Nisam u početku nikako, a letos jesam... često. Stojan mu pobusao grob velikim zelenim busenjem... On ga je, jadnika, i ožalio... A ja... eh!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 61. Osvanu zvezda na vedrom nebu, Rabar devojci pred belim dvorom: “Jesi l’, devojko, peškir navezla?“ — “Jesam navezla, nisam povezla; Nestalo mi je svile tavlije, Svile tavlije, i ćulvezije.“ 62.
“ Snaha njemu tiho odgovara: “N’jesam rasla bora gledajući, Već tvojega brata čekajući!“ 76. Šta se beli gore na planini: Da l’ je inje, da l’ belo
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) „Gledaj, zlikovče, šta ću sad s tobom da učinim! Ja jesam nemoćna žena, slaba i nežna, al očajanje mi daje džinovsku snagu!
BLAGOJE: Nemci su izbili na Volgu, ženska glavo! GINA: Ne moraš zato da popiješ reku rakije! BLAGOJE: Jesam ja tebi jednom kazo da ne zvocaš? GINA: Ako zvocam, zvocam za tvoje dobro!... Ko kaže da su izbili na Volgu?
SIMKA: Tu su vam ligeštuli, slobodno ih koristite! A odavde imate i pogled na reku! (Vasiliju) Jesam li vam pokazala onaj hrastov astal ispod lipe? Tamo možete da ručavate i večeravate, dok je leto!
GINA: Ma nemoj da ti se ja tamo gore popenjem! BLAGOJE: Gino, jesi pobesnela? GINA: Jesam! Dodaj mi nešto da ubijem kurvu! SIMKA: Gino, ne budi luda!
Ni sakatu nogu? BLAGOJE: Je l ti to mene zamišljaš kao nakazu? FILIP: Ti nisi Ričard! BLAGOJE: A ko je reko da jesam? FILIP: Ja ovde nikoga od vas ne poznajem... Ti nisi nakazan... a bez nakaznosti nema Ričarda! Nemaš ni veliki nos...
SIMKA: Šta da pije, kad nema šta ni da jede? BLAGOJE: Nisam ni slovo razumeo! GINA: Misliš da ja jesam? SIMKA: On to bunca nešto iz raznih predstava! Kaže da čizme treba da se oprase, da kožuh zableji...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja onda urličem, u stavu mirno, licem prema neprijatelju, ime. On me na našem jeziku pita jesam li Srbin. Velim, Srbin. Veli, dobro je bilo. Komandovao sam znacima i nisam pustio ni glasa. Položaj je dobro izabran.
Zatim mi daje dokumenta i pita me, uzgred, jesam li Poljak ili Srbin? Velim, Srbin. On vrti glavom. Sutradan, pred veče, vozim se kolima, kao da idem u Ilanču, jednom
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— E, eto — reče đavo — jesam li ja kazao?... Opet ja kriv!... A ko je terao da igra?... 3ar je to za nju?... Nego, ded, da ja nju izvučem napolje, pa
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„S polovinom ću plate služiti” , veli on meni. „Ne može da bude” , rekoh; „ja jesam ministar, ali ovo nisu moje pare, već narodne, krvavo stečene, i ja moram o svakom dinaru voditi ozbiljna računa.
Momak uđe i pokloni se, a zveknuše mu ordeni na grudima. — Pa jesam li ja vama, za ime boga, govorio da u mom kabinetu bude stalna temparatura od šesnaest i po stepeni, a eto sad opet
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ja. — A jesi znala da je on, kad si ono vrisnula? — Jesam. — Pa šta si, bolan, vriskala! Znaš da je on stidljiv. — E jes, da znaš kako je to. — Ne znam, baš.
— Očiju ti, kaži mi. — Kaži ti mene. — E, pa 'oću, et'. Kaži sad ti mene. — Ali pozdravo? — Pozdravo. — E jesam, ali ćuti! — Je l' tu Milenija? začu se šapat iza njihovih leđa. — Ko si ti? pita Milica. — Ja sam. — Jes' ti, Mićo?
Meni.., onoga... to nije vaše. A ja sam samo hteo.. kako ću reći... da ovaj da vidim; jesam li ja kod vas onaj stari Burmaz koji sam i bio... — Jesi, jesi, gospodine! — povikaše svi u glas. — Dobro, braćo.
Ko vas ono 'nako obruka? — Šta, čitao si? veli Mitar. — Jesam, brate, pa ne mogu da se načudim. Ono se nikom dosad nije desilo. — Kako nikom, bolan!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Čuješ li, ovamo kad ti kažem! DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet? Jesam li ti hiljadu puta kazala: neću da te vidim tamo! DANICA: Bože, majka! PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka!
A... jesi li slazio od jutros u čaršiju? JEVREM: Jesam. JOVICA: Pa biće onda i da si čuo što? JEVREM: A šta ima da se čuje? Ima l' što novo?
Jesi li razumeo? MLADEN: Jesam! (Ode.) XI JEVREM, PAVKA PAVKA (dolazi zdesna): Slušaj, Jevreme, vidim ide preko pijace gospa Marina, izvesno će
Jesi li čitao koji put ukaz u zvaničnim novinama? JEVREM: Jesam! SEKULIN: „Po milosti božjoj i volji narodnoj: Sekulić pisar toga i toga sreza, po potrebi službe, u taj i taj srez.
SEKULIĆ: Jesi li ti zapisao meni svakog redom ko dolazi kod Ivkovića u kancelariju? MLADEN: Jesam! SEKULIĆ: Gde ti je taj spisak? MLADEN: Nemam. SEKULIĆ: Kako nemaš? MLADEN: Pa ja nisam pismen.
Ne, bolje je Građani”! Ili, čekaj, briši „Građani”, pa kaži: „Braćo!” Jesi li napisala „Braćo”? DANICA: Jesam. JEVREM: E, dobro, s tim smo gotovi. (Misli.) Sad bi trebalo nešto i da se kaže ljudima. Ne može samo „Braćo!
ćutite, razumete li... (Šeta uzbuđeno i smišlja govor.) SPIRINICA (Spiri nasamo): Jesi li glasao? SPIRA: Jesam! SPIRINICA: Za koga? SPIRA: Pa za zeta, ali ćuti da ne čuje, jer vidiš kako je ispalo.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
»Pravo veli! — reče u sebi Sreten — pravi kreten, sudeći po licu.« — Nijesam, gospodine, a kam’ da jesam! Sreta odahnu, a valjda je rekao u sebi nešto na formu »Hvala bogu«, a zatim ćušnu tu strašnu knjigu ispod jedne druge,
— A, ja! — reče famulus. — Pa je si li ovdena odavno? — Jesam, gospodine, biće već petnaest godina. Sve sam tu, tu okapah kod čkolje.
E, zašto sag napraviste ovaj kalabalak. Što se napravi to u svet? — Pa jesam li vam pročitao?! — Jesi, gospodin-učitelj, da kažem nesi, jesi!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
), dovijao se. U jesen 1954. sretoh, na ulici, Oskara Daviča, koga sam i odranije pomalo znao. Upita me, jesam li počeo pisati pesme. (Pri prvom susretu, na isto pitanje sam mu odgovorio odrečno).
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
čas ishoda mojego, ni gnevom tvojim pokaži mene va dan prišastvija tvojego, prežde bo suda tvojego, Gospodi, osuždena jesam savestiju mojeju, ni jedina nadežda nest va mne spasenija mojego ašte ne blagoutrobije tvoje pobedit množastva
Rakić, Milan - PESME
U KVRGAMA U kvrge su me bacili, o srama! Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? — Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što se hvališ gradom i gospodstvom — svi gradovi što su do nas turski, jesam li ih opsuo mramorjem, te nijesu za ljude gradovi no tavnice za nevoljne sužnje?
IZLAZI PROROČICA I VJEŠTICA. KNEZ JANKO Kažuj, babo, jesi li vještica! BABA Jesam, kneže, nije fajde kriti. KNEZ JANKO A kako se gradite vještice?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Marko Jokov, jesi li sve istinito ispovjedio?“ započe Vladika. „Jesam!“ „Tako ti Bog pomogao i ovoga i onoga svijeta!“ „Amin!“ povtori momče, pouzdanim glasom. „Amin!
“ „A jesi li zborila glavarima?“ „Jesam, knezu, a on slegnu ramenima; kaže: dug je dug!“ „A koji je to zli rukodavalac, koji se ogriješi o sirotama i o
— Ma znam ja to sve, ženska glavo, što soliš more! Bog s tobom, drugo, ta jesam li ja mati Stanina! Što da ti meni pričaš što napamet umijem...
I tako, sve sjekirom, na ramenu, stigoh, bogami, blizu do Koložuna.“ „Nijesi čoče, tako daleko!“ reče Joka. „Ama jesam. Čudna stvar. Ponekada noge te same nose đe ćeš nasjesti!“ „A što bi?“ rekoše mu domaći u glas.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Timari konje kod Ali-bega. — Đe si bio? — Nigdje. — Šta si činio? — Ništa. — Jesi li se oženio? — Jesam, valaj! — A imaš li djece dosta? — Jok, valaj! — Imaju li djeca kruva? — Jok, valaj! — U zli čas se oženio!
— A imaš li djece dosta? — Jok, valaj! — Imaju li djeca kruva? — Jok, valaj! — U zli čas se oženio! — Jesam, valaj. — Igra mečka pred čičinom kućom, — Doći će i pred našu. — Kako tamo, bako? — Kako kome drago.
— Zato sam ih i rodila. 8 Pitali Crnogorca na ispovjesti: — Jesi li prepostio sve petke i srijede u godini? — Jesam i subote i neđelje, — više no mrsio. 9 Pitali Crnogorca: — Kako ti bi u kotorsku tamnicu?
10 Pitali Crnogorca pred strijeljanje: — Jesi li imao u životu teži čas od ovoga? — Jesam, svetoga mi Vasilija! — A koji je to bio, bož’ja ti vjera? — Kad nijesam imao čime gosta da ugostim.
4 DVIJE MEGDANDžIJE — Jesi li ti iz Drine? — upita momak momka na sijelu. — Jesam, a što me pitaš? — Hoćah te pitat’ je li vam još živ knez što ga je moj djed posjekao na megdanu? (Svi u smijeh).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
šta je to da sam zaslužio samo jedan novčić za celu godinu dana? Ali Bog zna jesam li i toliko zaslužno. Evo ću sad da ogledam: baciću ovaj novčić u vodu, pa ako ne potone, onda sam ga zaslužio, ako li
” On onda plačući otide kući i kaže materi šta je i kako je, a mati kad čuje, odgovori mu: „Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvome.
Jesi li pitao Usuda?” On mu odgovori: „Jesam, i Usud kaže: kad slaviš krsno ime, a ti zakolješ najgore, a da zakolješ što najbolje | imaš, sve bi ti se štrkljala
” Devojka izađe, onda joj ala kaže: „Jesi li ti moju kolebu počistila i moju vatru naložila?” A ona odgovori: „Jesam.” „Dobro,” kaže ala, „sad me malo poišti.
Kad u veče opet dođe ala, zapita je jeli nahranila njenu živinu. „Jesam” ka- | že. Pošto je tako stajala neko vreme kod ale, rekne joj ala: „Ako hoćeš, idi kući; za to što si me lepo služila
“ „Jesam, čestiti care“ odgovori najmlađi carević. Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svo
u tom kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa mu reče: „Za što tako učini? jesam li ti kazao da ne otvoriš devetu sobu?
Kad dođe k carici, ona ga lepo dočeka, pa ga zapita: „Jesi li ti odneo vodu od mene?“ A on joj odgovori: „Jesam.“ Onda ga carica zapita: „Šta si još?“ A on odgovori: „Nisam ništa.“ Onda carica izmahne šakom te njega po obrazu.
Ovaj kako dođe k carici, ona i njega lepo dočeka, pa ga zapita: „Jesi li ti odneo vodu od mene?“ On odgovori: „Jesam.“ Carica ga zapita. „Šta si još?“ A on odgovori: „Nisam ništa.
evo oca!“ Kako on dođe pod šator, carica i njega zapita: „Jesi li ti odneo vodu od mene?“ On odgovori: „Jesam.“ Ona ga zapita: „Šta si još?“ A on izvadi prsten i čarapu pa joj reče: „Eto to; i još imaš belegu na koljenu.
Ignjatije na pleća. Kad budu nasred rijeke, reče Hristos Ignjatiju: „Ignjatije!“ A on se odzove: „Što veljaše?“ „Jesam li ti težak?“ zapita Hristos, a Ignjatije odgovori: „Bogme jesi, kao sva sila vasiljena.
“ „Jesam li ti težak?“ zapita Hristos, a Ignjatije odgovori: „Bogme jesi, kao sva sila vasiljena.“ „Bogme si pogodio, i jesam baš sva sila vasiljena.“ reče mu Hristos, i nestade ga. | 22. BONIK I BOLEST.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I podvizavaše se sa žurbom da posleduje Vladikinim rečima, koji reče: „Uzmite igo moje na sebe, jer krotak jesam i smeran srcem, i naći ćete pokoj dušama vašim, jer je igo moje blago i breme moje lako“. (Mt.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Tebi se nešto pričulo, prividelo, prisnilo... CMILjA: A ono tamo u šupi, na sicevima? ANĐELKO: Pa šta? Jesam ti nešto obećo? CMILjA: Pa zar to kod tebe ne znači to? ANĐELKO: Nisi ti tako naivna ko što izgledaš!
IKONIJA: To se ti, znači, prepozno? Ali, bogme, nisi na svoju štetu! SKITNICA: Prepozno? Pa, i jesam, i nisam. A onaj narod okolo, putuju, pa svi nervozni, kasni voz.
Kriju se, iako ih niko ne vidi. Posebnu pažnju obraćaju na Prosjaka.) MANOJLO: Jesam ti ja reko da će se čudo pokazati? I pokazalo se, i to nekolko puta! I video si kako se završilo!
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (umiva se; briše se peškirom koji mu Vela dodaje): Pa kako si ti? Jesi zdrava? VELA Jesam, tato. JOVČA Kako deca? VELA Zdrava su. JOVČA Kako onaj tvoj? VELA Pa ti, tato, najbolje znaš kakav je...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kad iziđemo iz trapeze, pođemo svak svome starcu. Ja nađem moga igumna sama gdi hoda po ćeliji. Upita me jesam li izučio psaltir; kažem da jesam. Da mi jedan psaltirić da vidi kako čitam. Bio je zadovoljan mojim čitanjem.
Ja nađem moga igumna sama gdi hoda po ćeliji. Upita me jesam li izučio psaltir; kažem da jesam. Da mi jedan psaltirić da vidi kako čitam. Bio je zadovoljan mojim čitanjem.
Pritom molim bogoljubive arhijereje i proče sveštenike i dijakone mirske da po duši i po sovesti svojej kažu narodu jesam li, sledujući čistoj evangelskoj nauci, pisao.
Ko li sam ja? Činjaše mi se kao da sam se iznova u nekakav novi svet rodio. Neobično predstavljaše mi se postignuti: jesam li ja onaj isti koji pre nekoliko dana s mojim komšijom Nikom Putinim, iz Banata, sve pokraj Begeja u Srem, a odavde u
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Stipan stade iza njega, a Kušmelj i Bakonja prisloniše se uza krevet. — Jesam li ja među braćom ili među ajducima noćas? — poče fratar. — Moj dobri, vra-Brne, molim ti se, čuj me!
— poče fratar. — Moj dobri, vra-Brne, molim ti se, čuj me! — zače meko Čagljina. — Jesam li ja rekâ šta rđavo? A jesam li i mislija šta rđavo? A on nas tira iz kuće na ovaj način!
— poče fratar. — Moj dobri, vra-Brne, molim ti se, čuj me! — zače meko Čagljina. — Jesam li ja rekâ šta rđavo? A jesam li i mislija šta rđavo? A on nas tira iz kuće na ovaj način!
Jesi li manjistru usuja? — Nisam još, oče — odgovori Grgo zlovoljno. — Ma vrag te odnija, jesam li ti rekâ da manastirska ura izostaje! Jevo već podne! I Tetka ljutito izađe.
— reče knez zagrlivši sina. — Blago nama dovika — doda Osinjača otimljući Bakonju iz očina zagrljaja. — Jesam li ti uvik govorila, Jere, da je ovo dite odvojilo mudrošću, da je za njega malo da bude vratar!...
— Jesam, duovniče. — Jesi li istresâ tapiće i prašinu otra? — Jesam, duovniče. — Da nisi dovatâ karte na tavulinu ili orlođe
— Jesam, duovniče. — Jesi li istresâ tapiće i prašinu otra? — Jesam, duovniče. — Da nisi dovatâ karte na tavulinu ili orlođe? — Bože sačuvaj, duovniče! — Taa-ko.
I ja sam ga vidija! Možete zamisliti, kako to tek prenerazi đake. — Jesam... Ono što jest, jest, a vi znate da u mene nisu dvi riči!
Jevo četiri godine otkad ga virno služim i uz njega muke mučim! Šta sam mu ja kriv? Jesam li ja kriv šta ne može da spava po cilu noć, što su mu noge otečene.
okrete se, a to Pivalica ide k njima, razvukao usne, te mu sinuše pljosni zubi, i veli: — Eto vam ga zdrava zdravcita! Jesam li vam ja rekâ da će on iskočiti, a da ga prstom ne dotaknem! Eto neka reče.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne videh nigde tako duguljastu ljusku da je nebo, gde svi vetrovi teku tragom sunčevog i mesečevog hoda. Jesam sluga, a radim šta hoću. Sem Aćima, niko mi ne zapoveda, a njegova vola moj je povodnik.
Na nju ide šubara, crna, šiljata, ništa ne misli, ne misli ni da beži, a vidi — gunj se grči i lomi. — Jesam! U životu nemam ništa sem dukata i muke. Kome ću dukate? Za koga sam se mučio?
Sve dok nisam postao ovo što jesam, mene su seljaci zvali ’Došljak’.“ „Još nas poneko zove Došljaci“, prekinuo ga Vukašin. „Samo oni najstariji.
oticanje iz šestočesmenih usta, naježi se, sve je hladnije, drhti, u drugoj kući od česme kukaju žene, i ja sam ubica. Jesam, jer mi je Aćim otac, u džepu mi je pismo da ga puste. Jedno smo ja i on. Besmisleno je svo to bežanje i trganje.
„Jesam. A ti prestani da me zoveš gazdarice. Što me tako zoveš? Plašiš se Đorđa? Koleno ti je suvo kao pečurka.“ Tola se uozb
rakije, kašlja i galame, osećao njena teška stopala po pršljenovima kičme, i govorio sebi: „Ja sam istinski bolestan. Jesam bolestan. Ona treba da zna da sam bolestan. Treba da vidi da sam bolestan. I ako se sazna gde sam...
Sveta slavo, kazni samo mene, samo mene. Sumnjao je u sve muškarce u Prerovu. Jesam, bože, jesam, đavo mi po duši igrao. Sve znam šta sam zgrešio.
Sveta slavo, kazni samo mene, samo mene. Sumnjao je u sve muškarce u Prerovu. Jesam, bože, jesam, đavo mi po duši igrao. Sve znam šta sam zgrešio.
— Zar ti nisam rekla da ti moja ćerka neće kuću ostaviti pustu? Jesam li ti rekla, muško! — Maše rukama, preti, čika, pa izjuri napolje. Za njom, šarke otegnuTo ciče.
„Čekaj, ej, šta je to? Pa šta si ti?“ škrgut je ispunio glavu. „Sad si moja!“ „Jesam, jesam...“ Pod njom se zemlja oburvavala, ona se pridizala i opet padala na plećke što su gnječile žednu i ugaženu
„Čekaj, ej, šta je to? Pa šta si ti?“ škrgut je ispunio glavu. „Sad si moja!“ „Jesam, jesam...“ Pod njom se zemlja oburvavala, ona se pridizala i opet padala na plećke što su gnječile žednu i ugaženu ledinu.
“ Ja jesam siromah čovek, ali ga nisam zbog para prijavio. Ti znaš da sam ja na pretprošlim izborima tebe glasao i, onako, oduvek
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali to kolo mu se samo pričinilo, kao i mališani koji iskaču iz orahovih ljuski. — Ja kolo jesam video — starac se naže ka čudnom gostiću i osmehnu — ali to je moralo biti u snu. Kako se zoveš? — Taško Oraško!
— Pa, i ne svira! — trgao se car Žuto Uho. — Jesam li im ja naredio da odu? — okrenuo se prisutnima. — Mislim da nisi! — reče carica. — Onda ih uhvatite i vratite.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
M. Rakić CXXVIII U KVRGAMA U kvrge su me bacili, o srama! Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svega toga će nestati“. „Da li si video, prečasni oče, Evanđelje što ga je štampao Gutenberg?“ „Jesam. Pa i njegovo izdanje na pergamentu“. „Izvanredno lepo štampano i opremljeno!
On uzdahnu, prekrsti se i položi ruku na rame svoga gosta. „Jesi li, Nikola, dobar katolik?“ „Jesam, prečasni oče!“ „Onda se ne zauzimaj za vaskresenije antike!“ U glavi Nikolinoj pomrsiše se misli i osećanja.
Falkenberg ga povede ustranu i zapita poluglasno: „Jesi li pripremio sve što sam ti naredio?“ „Jesam“. „Ima li goriva dovoljno?“ „Ima“. „Onda slušaj!
„Ali, dragi gospodine, sve to ne bi vas načinilo drugim stvorom“. „Drugom životinjom no što već jesam“. „Ne, ne, nisam tako mislio, naprotiv hteo sam da kažem da biste, i sa snažnijim mišićima i tamnijom bojom, ostali
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ono, ja sam bio svinja. I jesam i ja bio svinja. Kašljem, tešem po celu noć, keša matori, prošao kroz sito i rešeto, čekao čovek major da postane pa tek
— Ko, je l’ ja? — Pa ti, dabogme. — E jesam, priznajem. — A što, bre? — Pa ’nako, žao mi, setio sam se. U desnom redu, kod srednjeg stuba, podnimljen na dugoj
— Čekaj! Odgovaraj što te pitam! Jesi li ranjen koji put? — Četiri puta, na sedam mesta. — Neoženjen? — Jesam oženjen, troje imam dece. — E, tu si nas slagao, Petronije. Ti nisi oženjen, mi to sigurno znamo.
Uostalom, on je tražio da sazna svega ovo: jesam li ja, njegov budući zet, čovek na svome mestu. U pismima kojima se obraćao svojim prijateljima od kojih se raspitivao o
on da ga obaveste jedino o tome: imam li ja, čovek koji traži njegovu kćer, kakav god između velikih poroka, to jest, jesam li bekrija, kockar, ubojica ili tako šta.
Zar ne znaš, veli, šta je to velika varoš?“ „Jesam zreo čovek“, uverava ga Stojiljko, „do Boga sam zreo čovek, ali eto, Bog da čuva što sam zakasal, živog da me žališ.
Nisi valjda zdrav zub izvadila da bi zlatan umetnula?“ — „E, jesam, veli, baš sam zdrav zdravcit izvadila, ali šta se tebe tiče, gledaj ti svoja posla.
‘ I jesam, gospodin predsednik, na drva zaboravio, al’ sam se brzo digao i volove upregao. Upregao sam volove, pa sam u šumu poša
‘ Nisam vam, zaista, nikako pisao, a sad ovom prilikom zadovoljno uzimam pero i jesam vinansijski narednik iz Čevrntije, vaš Milić Sandučarević, pa ti se mnogo nadam i u nedelju čekaću te.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čak ni žrtva besmrtnosti. L — Je li moguće da ste i vi bili oženjeni?? — zgranula se moja bolničarka. — Jesam, setrice, ali tako malo da o tome nije vrijedno govoriti. — Čudno! — Zašto čudno? — Ne znam.
— Vi ste đak, je l' te? — upitao sam ga jednostavno, sasvim bez prizvuka. — Jesam — odvratio je resko. Zvučalo je kao da kaže: pa što onda? — A vi? — nadodao je odmah zatim, kao neku retorziju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ko to kaže? — Grujica... malo pre dođe ozgo. — More laže. A jesam ga ’nako rezilio i drugo koješta... — Kažu da si jutros vezao pet džandara na putu?
— Jesi li i Radovanu kazao to za novce? — Jesam. A na ovoga Mitu pazićeš dobro da se gde ne opije, jer onda može da vam načini sto čuda.
Ja, čuo sam da si onomad svraćao na tvoju opštinu? — Jesam... onako uzgred. Kmet mi reče da će tebi javljati sve, što god bude doznao, a meni reče da mogu ići k nemu.
— Koliko ti treba? — prekide ga Janko odsečno. — Pet stotina dukata. — Ništa ne možemo učiniti... Ja jesam pozaimao gotovo svima Vujovim ljudima, i oni su mi pošteno vraćali, ali tolike pare niti sam imao odjednom, niti sam ih
— Jeste... Pretio mi je da će me ubiti... — Jesi li ga pitao zašto me ubija ? — Jesam. Veli da su te obrlatili jataci iz tvoga sela, pa svu zaradu ti odnosiš, a nama i njemu daješ samo po nekoliko dukata.
Kad pade jaka svetlost na Stanku, kapetan je pažljivo razgleda. — Jesi li zaista ti Stanka? — Jesam, gospodine. — Što si došla? — Čuo si... Hoću da ti predam Đuricu. — Čudo to ?.. Ti živiš sa njim.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević. Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u
Utom kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa mu reče: — 3ašto tako učini? Jesam li ti kazao da ne otvoriš devetu sobu?
— Da, zaspao, — veli lija — već je pola godine kako si na onome svijetu, nesrećniče. Jesam li ti rekla da ne iješ na putu do kuće mesa, jer će te ubiti, a ti me opet nisi poslušao?
On onda plačući otide kući i kaže materi šta je i kako je, a mati, kad čuje, odgovori mu: — Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvome.
Kad dođe tamo, pita ga pop: — Jesi li odzvonio? — Jesam, — reče on. — A nijesi ništa vidio? — Nijesam ništa, nego nekakva bena došla zvoniti, pa samo uzeo za štrikove, pa
— Nećeš, đavole, ovamo više! — reče Grbo. — A da nijesi ti Grbo? — pita kralj. — Jesam, odgovori Grbo. Onda nastavi kralj: — Ej, Grbo li, Grbo!
Tako je išô Grbo nekoliko dana i došô do svoga kralja. Kralj ga upita: — Jesi li, Grbo, doveo đavolskog kralja? — Jesam, — odgovori Grbo. — Pa gdje je? — Eto ga u gvozdenoj kući. Potom kralj upita: — Ko ima u kući? Ništa se ne čuje.
Jesi li pitao usuda? On mu odgovori: — Jesam, i usud kaže: kad slaviš krsno ime, a ti zakolješ najgore; a da zakolješ što najbolje imaš, sve bi ti se štrkljala goveda.
— Šta je, jesi našô pravdu? — otac na njeg već izdaleka. — Jesam, — kaže — al̓ ne tako kako ste mi vi kazali. Evo, ovo je pravda, — pa on ocu pokaže na višnjovac. — To? Ta iđi, sine!
— a one reku: — Bog pomogao, pobratime! Jesi li ti nas pobratio? — Jesam, — reče on — a da li ste vi moje posestrime? — Jesmo, — reku one (a to su bile vile).
od vrućine, te prući sve četiri noge i glavu, a isplazi jezik, pa promisli što je o kući govorio, i reče: — Gle, ma jesam li ja lud? Ko će za mene ovoliku kuću ograditi?
Uzmi komadić kruha, pa povedi kuju i ženu, a kad tamo dođeš i car te upita jesi li ih doveo, a ti reci: jesam; a on će te pitati koje su ti prijatelji, a ti pokaži kuju, a kad te upita koje su ti neprijatelji, a ti pokaži na ženu.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Bije me glas da sam jedan od najvrednijih radnika a možda i jesam, ukoliko je razmišljanje isto što i rad, pošto sam mu posvetio sve moje budne sate.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Iz daleka, čak iz Zagore. —Pa si ovde došla? —Eto, od nevolje. —Jesi li udata? — upade druga u reč. —Jesam, dušo. Ovo mi je sin, i glavom na nj pokaza. —Kako te muž pustio bez sebe? — šalio se starešina.
Sudac ih posmatra, zamislio se i — piše. Najednom poliže glavu i upita Spasoja: —Možda ga nijesi na mrtvu ubio? —Jesam! — odgovori on. — Viđu ga mrtva! —Ti ne možeš znati da je baš onaj čas preminuo, — opet će sudac. —Ubih ga, pa eto!
— pita smišljeno već treći put Toma Jelić, mlad, živolazan čovek, i podjaruje vatru, samo da ne gleda u društvo. — Jesam, brate, — odgovara po treći put Pavle, i odmah ućuta. — Lako je tebi: u suvezu si, a Ilija je dobar suveznik.
— Bog s tobom, kakav Pavao? — podižući se veli žena. — Pobudalio si!... — Nisam, ako i misliš da jesam. Kao velim: ko u vjetar pljuje, na obraz mu pada. Ali je prevršilo, — pohvatao sam vam krajeve...
Žena ga upita gde bejaše. —U krčmi, pio sam. —Pio si? — Jesam... No ti ne znaš što se dogodi... Pa se podiže, sede na kraj kreveta i gleda preda se u tle.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
PČELE U GRAČANICI Mimogred, u razgovoru, onomad me je jedan dobar znalac književnosti i britak kritičar upitao – jesam li zaista Kosovar.
Kratko rečeno, to znači: ja više nisam tu gde jesam, makar i imaginarno. To je san o daljinama, koji je dosta dugo železničku stanicu činio kao magnet privlačnom za
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Jesi li ti razgovarao sa ocem?... ČEDA: Jesam, ali s njim ne vredi razgovarati. Njega je tamo neki ludi vetar ubacio u ministre, a nije za to rođen.
Čekaj samo!... (Odjuri.) H ANKA, ČEDA ČEDA (na vratima svoje sobe): Anka, jeste li sami? ANKA (koketno): Jesam! ČEDA (izlazi. On je obukao crno svečano odelo, na rukama mu rukavice i na glavi cilinder).
” Govorio sam mu zatim: „Ali to je poštena žena!” ŽIVKA (drekne): Pa i jesam! ČEDA: I ja sam mu to kazao, ali on kaže: „Da je poštena, ne bi ona primala ljubavna pisma od mene!
(Zaviruje u Vasinu knjigu.) Jesi li zapisao „sa satisfakcijom”? VASA: Jesam, de! KALENIĆ: E, sad dozvolite, tetka-Živka, da vam u ime cele naše familije blagodarim što ste nam saslušali želje i
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— A si poznaval nekad potura Sulj-kapetana? — Jesam. — Beše li toj neki put na nečare? — Ne znam, aga... — Ne, ne — zbori pravo. Ako si ti Spasa Čemerikić od Prizren?..
Pa nabrao obrve, natuštio se i strašno zapitao: — Jesi li Srbin, Ivane Vojinoviću? — Jesam, čestiti oče! — Jesi li Srbin, pitam, Ivane Vojinoviću? — Jesam, čestita molitvo naša!
— Jesam, čestiti oče! — Jesi li Srbin, pitam, Ivane Vojinoviću? — Jesam, čestita molitvo naša! — Još jednom, Ivane Vojinoviću, pravo i zdravo, tako ti sve u napredak prošlo: jesi li Srbin?
— grmnuo stari prota kao da su gromovi toga trenutka udarili kroz crkvene pećine. — Jesam, proto, i ne muči me više radi zakona našega, crkava i manastira!...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Dakle sporazumu da krčimo puta Ako ćemo hala da nas ne proguta? Jesam dobro čuo? Rekao si: sloga? De još jednom reci, tako t’ živog Boga! Sloga, veliš, samo sloga nas spasava.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Meni je uja... FEMA: Opet ona uja? Jesam li ti kazala jedanput da on nama ne može biti rod? Šta ćeš kod njega, da mu pereš sudove?
ANČA (zagleda se u nju). FEMA: Dobro me gledaj, glupoglavko jedna, šta nalaziš majstorsko kod mene? Jesam li obučena kao firškinja? ANČA: Pa kako oćete da vas zovem? FEMA: Ja da ti kažem, ti nisi služila kod noblesa?
Friško hofmaniše tropfn. (Uzme staklo s pendžera i prinese joj k nosu.) FEMA (lagano): Jesam li dobro pokazala kako se noblesi vladaju? SARA: Ni moja grafica nije mogla bolje.
Marš, takvo đubre meni ne treba! SARA: Šarmant, šarmant! FEMA: Šta vam se čini, jesam li ga lepo ispratila? SARA: Komi fo! Meni se činilo da moju graficu gledim.
iljadu forinti imaš od mene. Ti si mene srećnim učinio. Majstor Mitre, ovde imam dvanaest iljada primiti, jesam li sad zaslužio Evičinu ruku dobiti?
Krakov, Stanislav - KRILA
Još je jedan ogromni komad bombe pevajući pao čak pred stenu bataljonskog štaba. Pesma je bila završena. — Jesam li rekao da je lud, pitao je vojnik izvlačeći se iz polusrušenog zaklona.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
vidiš, same istruhle; A onaj puknut, što je napolju, Njega su zimus sante razbile, A njim sam vaše ljude vozio — Pa jesam li ja kriv? RADAK: Na posô, kažem!... Traži ispolac! Ispljuskaj čamac!... Pesak napolje!... (Maša se za nož.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Jedna mazga baš tada diže glavu i poče da njače. — Udri je, sunce joj njeno! — Viknu Kosta i sav se naroguši. — Jesam li vam sto puta kazao da mi te džukele, mazge, ne izvodite ovde! Jesi li čuo, podnaredniče? — i unese mu se u lice.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
koji se u ovakovom položeniju naode, mojem primeru sledovali i opet s djelom i slovom Serblji nazivali se, kao što i jesam u Gospiću, 17. (29.) junija 1840. Nik. Borojević Ova Borojevićeva izjava, koju I.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Crnogorac! KAP. ĐURAŠKO: To jesam! Ali mi duša jedno željkuje Da te uveri delom, gospođo, Da ima srca što će poginut Na mig ti oka....
KNEZ ĐURĐE: Jesam — I isplatiću joj sve Najskupljom krvlju moga naroda.. JELISAVETA: Tvoga naroda?... Zar ne i mog?...
Krvava sabljo, ti!... KAP. ĐURAŠKO: Neokrvavljena.... JELISAVETA: Kako? Zar nisi još?... KAP. ĐURAŠKO: Jesam. Al’ nisam znao, svetla gospođo, Da jednih grudi tvrde kosture Dva živa srca hrane čelična: Jedno razmrskah vrelim
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Vidio si, valjada, one grobove iznad mog šjenokosa... u 'nom pristranku? — Jesam. — Ono su sve pometenički i ginjenički grobovi..
— A ma, što ste vi, ljudi, došli? Ja tebe malo kô i poznajem — okrenu se meni i nadnese ruku nad oči. — Ti si...? — Jesam, jesam, oče! — E, pa, eto, šjedi, kad si došô. A, zakona ti, đe se nađe s tim Džibinim paščetom?...
Ja tebe malo kô i poznajem — okrenu se meni i nadnese ruku nad oči. — Ti si...? — Jesam, jesam, oče! — E, pa, eto, šjedi, kad si došô. A, zakona ti, đe se nađe s tim Džibinim paščetom?...
Ima proto svega u svojoj kući; nemoj Misliti da nema... Jesi li samćio već? — izdera se na me. — Jesam, oče proto, jesam! Iznese kavu. Počesmo, ja i on, piti. — Oče proto, uli-de i Stevici jedan fildžan.
Ima proto svega u svojoj kući; nemoj Misliti da nema... Jesi li samćio već? — izdera se na me. — Jesam, oče proto, jesam! Iznese kavu. Počesmo, ja i on, piti. — Oče proto, uli-de i Stevici jedan fildžan.
— I ti si kako veliš, i kako čujem, mnogo trpio i patio? — Jesam. A što je tebi za tim? Što sam prepatio, ne kazujem svijetu!
“ Meni bi nešto žao. — Šjetio si se, more biti, one pjesme: „Jao meni do Boga miloga đe pogubi' od sebe boljega?“ — Jesam se, vala, baš te pjesne šjetio! — potvrdi Simeun. — Ali se zagazilo. Mora se gaveljati. Našjede mi krv na oči.
„Dobro, kaže, ama jesi li ti sredio u glavi kako ćeš tog jolpaza tužiti?“ „Jesam. Tužiću ga što se dalje i teže more.“ „U koji misliš sud?“ „Pa ja mlim, ženo, u okružni, jer je šteta velika.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
III JEROTIJE, VIĆA JEROTIJE: Šifra, a? Je l' nešto važno? VIĆA: Ne znam! JEROTIJE: Jesi razrešio? VIĆA: Jesam. JEROTIJE: Pa šta je? VIĆA: Ne znam! JEROTIJE: Ama, kako ne znaš? VIĆA: Eto, pa čitajte sami! (Daje mu telegram.
Mora da prizna, iako mu se ne priznaje. — „Jesi li ti sumnjivo lice?” — „Jesam, gospodine, kako da nisam!” — „Tako te hoću, golube mog!” pa otrčim odmah na telegraf. (Pokret kao da kuca u taster.
Sveza Pov. U. broj 4742”. Jesi zapisao? MILISAV: Jesam. JEROTIJE: Koji ti je broj? MILISAV: Pov. 117. ŽIKA: Ama zar vi još niste telegrafisali gospodinu ministru?
JOSA: A, jes'! (Ode.) VIĆA (Milisavu): Jesi li napisao zaglavlje? MILISAV: Jesam! VIĆA: Upisao si i ove? MILISAV: Jesam! VIĆA (građanima): Slušajte vi, bre!
JOSA: A, jes'! (Ode.) VIĆA (Milisavu): Jesi li napisao zaglavlje? MILISAV: Jesam! VIĆA: Upisao si i ove? MILISAV: Jesam! VIĆA (građanima): Slušajte vi, bre! Da ne pričate po čaršiji što ovde čujete i vidite, jer je ovo državna tajna.
Drugačiji pa sa mnom nisu izlazili na kraj, te ti ćeš! Jesi li počeo, gospodin-Vićo? VIĆA: Jesam! KAPETAN: Je l' kazao ime, prezime, godine? VIĆA: Jeste! KAPETAN (spazivši Miladina i Spasu): A šta će ovi ovde?
Pa sad ne date još ni da se čita, iako to mora da bude. KAPETAN: Čekaj, de! Čekaj malo! (Građanima.) Ama, jesam li ja vama kazao da ne slušate! Pazi, nemojte vi da mi platite za sve! (Žiki.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Niko pogleda praznim pogledom, usne se makoše, i nešto nerazumljivo s teškom mukom istisnuše. — Ha! Jesam li vam rekao? — veli Ilija. — Ostavlja sve mome Radi, a i kome bi nego njemu? —Potvrdio je glavom, — veli Krilo.
—Oženio se i ti, Rade? ..... —pretrgne ćutanje žena. —Znaš da jesam... —A imaš li djece? —Na putu je, — nasmija se Rade. — A ti mišljaše da neću biti vrijedan. — Ne velim ja ...
Izlazeći iz suda, veli Petar Vojkanu: — Jesam li te namjestio, a? To ti je za onu štetu u polju! —Ne mari, bolan... Gonićemo se još, — odgovori Vojkan.
I propovjeda dalje... Ali, najednom, opazivši na dnu crkve Radu uz Mašu, prekide i poleti ka njima. — Živine! Jesam li naredio da muški stoje obaška od ženskih! — stade ga vika, i, ljutit, gurnu Radu ustranu. — Ne guraj se!
Draga si mi .... i ne tražim drugo, već da si kod mene... A jesam li ja tebi mio?.... — izgovori očito dirnut. — Niste mi mrski... A i zašto bi bili?
Jesi li razumio? — Jesam, gospodaru! Lugar ode, čudeći se što gospodar naređuje; zna da je s pokojnim Ilijom bio kao duša, zaludu ga bijaše
—Na boga moga bih se zaklet' da nisu nigda nastupili, — kleo se mladić. — Govori ti ča hoćeš, ma reci da — jesam li ih našo? Svake se godine sade borići, pa nigdje ništa, kad živina sve potare... — Čudim vam se ča govorite!
A ča će meni ostat'? Muž mi nemoća jema godinu dan'... Uh! Ča je ovo došlo? — Ne bišete se dužit'! — Jesam li da, oli nisam? — planu trgovac. — Dali ste... — Pa? — Dakle, meni ništa! — blaže reče žena. — Ča bi i ti?!
— Dakle, ti si primio deset forinti od ovoga? — upita sudan staroga Antu i kretom ruke pokaza na Cirila. — Jesam, gospodine, nije razloga da krijem. Za toliko, i više, sin mi je u bolesti izdangubio. I opet neka je među nama mir!
— Jesmo. — Što ti veliš? — upita sudan mlađega — Ka i brat... — Dakle, vidio si i ti? — Jesam! — Tako, falu bogu!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
“ Samo to je pitala. Nije vredelo da se pravim kako ne shvatam o čemu je reč. Da, bio sam tu pred njom ono što jesam — prokleti nikogović, sebar. Bio sam ništak koji se zaboravio. Usudio se i prešao granicu svoga porekla.
Da li sam nešto hteo? Ne znam. Ne mogu da kažem ni da jesam ni da nisam. Možda sam kao beslovesna životinja jurio okolo tražeći zadovoljstvo u bitkama ili u ženama, u jelu i piću.
Šta tome da dodam? Kaznio sam ga sedmodnevnom pokorom. Morao sam. Jesam li kaznio sebe? Kad mimo mene mine mlada žena, uskomeša se i moje staro srce, uprkos godinama koje su valjda radile na
Okrenuo bi glavu levo i desno kao da proverava jesam li sam. Onda bi se popeo na krevet gde sam ležao i legao bi povrh mene.
U ovome trenu i na ovom mestu ja sam najzad ono što jesam i to saznanje me ispunja nekom dosad nepoznatom samilošću prema samome sebi.
Gadna? Jesam li rekao gadna? Mislio sam da će aždaja na koju sveti ratnik upravlja svoje osvetoljubivo koplje biti upravo onakva
Kažem, moje se nevolje produžuju jer ne znam zašto radim ono što radim. Šta ja uopšte ovde tražim? Jesam li ptica da im ukrašavam razgovor cvrkutom, ili sam povetarac da im sušim znoj sa tela uskovitlanih u parenju, ili sam
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Stani): Stano, jesi spremila dečje cveće? STANA (pokazujući glavom na dečju sobu): Jesam, jesam. Njihovo je cveće tamo kod njih. Deca ga uzela. TAŠANA odlazi i vraća se vodeći dva dečka koji nose kite cveća.
(Stani): Stano, jesi spremila dečje cveće? STANA (pokazujući glavom na dečju sobu): Jesam, jesam. Njihovo je cveće tamo kod njih. Deca ga uzela. TAŠANA odlazi i vraća se vodeći dva dečka koji nose kite cveća.
(Pokazuje na nove kuće gde su joj sinovi.) JOVAN (brzo, naviknut na taj svakidašnji odgovor): Jesam. Zdravi su. Mladoga gazdu sretoh na kapiji. Pozdravio te. I pita: »Šta radi majka?« Ne može, veli, da dođe.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sad me čisto sramota. Ali kad sam već počeo, de, recite mi, zašto svet meni pakosti, zašto me kalja? Jesam li kakvu sreću video? Jesam kome šta skrivio? Smetam li kome?
Ali kad sam već počeo, de, recite mi, zašto svet meni pakosti, zašto me kalja? Jesam li kakvu sreću video? Jesam kome šta skrivio? Smetam li kome?
Pomiluje Paulu po obrazu, i protrese je za viticu punu pantljika, pa reče blago: — Jesam li dobro kazala? — Ja ne znam, gospoja zna.
Ja ću ostati u Nemačkoj, primiti podanstvo. Upravo, ja jesam nemački podanik oduvek, jer je to bio moj otac, siromah stari, koga ste vi toliko zadužili...
Veli: „Čoveka ste stvorili.” Ali gde je taj čovek?... Nikad neću znati jesam li dobro radila što sam tuđu kost pomagala!...
— Jesi li ti, kume, bogati, čuo malopre pucanj? — pita Branko. — Jesam, pa šta. Vi valjda mislite: tamo se sad štogođ strašno desilo.
— Jesam. I to je sad prilika da naučite da su oduševljenja, sirota naša oduševljenja, nepouzdane stvari. Drugo je spaljivanje starog
— Ja da znam, i da jesam činovnik, niti znam, niti jesam. Ali što znam, ovo je: kada god se prave neki propisi u sudu, jedna su strana
— Ja da znam, i da jesam činovnik, niti znam, niti jesam. Ali što znam, ovo je: kada god se prave neki propisi u sudu, jedna su strana činovnici, druga, poslužitelji.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Preporučujući se naklonosti čitatelja i čitateljica, to će reći, moleći da moje knjige rado i mlogo kupuju, jesam s počitanijem U Vršcu, 1. aprilija 1832. vsenižajši sluga Sočinitelj s.r.
Ja te, dakle, oslobođavam, no to ti jošt kazati moram da ja s tobom zajedno pobeći prinuždena jesam, jer bi inače muke tebe radi trpiti morala.
čezne, kosnula da ja, premda sam dojako uvek postojana bila — i samu nepokolebimu reč moju pogaziti gotova jesam; zato, dakle, počitajemi g. gimnosofist, ako je otoičašnja vaša k meni.
) Stariji, međutim, iz druge sobe došli, i devojka izilazi napolje. Prvodadžija. E, kako se dopada moma, jesam li kazao da je lepa? Mladoženja.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
On bi počeo ovako: — Milane, jesi li video koji put žabu? — Jesam, gospodine! — Jesi li je upamtio? — Jesam! — Je l' ima ovako: gore glavu, dole rep, a sa strane četiri noge, dve
On bi počeo ovako: — Milane, jesi li video koji put žabu? — Jesam, gospodine! — Jesi li je upamtio? — Jesam! — Je l' ima ovako: gore glavu, dole rep, a sa strane četiri noge, dve unapred pružene a dve unazad? — Jeste.
— Jesti li vi pisac ove pesme? — pitao je predsednik, onako isto kao i direktor. — Jesam! — odgovorio sam, pošto je u meni opet sujeta pobedila čoveka.
Kada smo se idućeg četvrtka sastali, prvo što sam je zapitao bilo je: — Jesi li naučila ono? — Jesam! — Daj da te slišam! Divno je znala, od reči do reči, napamet.
Pribrao sam svu odvažnost i prišao joj: — Gospo, da li se vi sećate, jesam li ja koji put vas voleo? — A otkud ću ja to znati?
Imamo dovoljno činovnika! Razočaran, ja se setih opet iskustva, te pođoh njemu: — Država me neće! — Kucao si? — Jesam! — Na sva vrata? — Na sva! — Pa šta vele? — Ništa. Ja imam utisak kao da mi ova diploma smeta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jest... Ima nekog. Hajd još malo. Nešto zveknu. Kao da škljocnu zatvarač topa. A-ha!... —... Utrošak municije. — Jesam! 3ačuh razgovor. Hu-hu! — odahnuh. Nervi i muskuli popustiše i najednom progledah. Preda mnom je bila baterija.
— Ovam’! — manu mu prstom. Isajlo priđe pognute glave i natmuren. — Gospodin posilni bio je u varoši? — Jesam, gospodine poručniče. — A jesi li imao dozvolu? — Nisam... — A jesi li pitao koga? — i Luka mu se približi.
— A do vraga! — lupi se Dragiša po potiljku. — Jesam li ti kazao? — obrati se Toplici. — To mu je sve što ima od života. Pusti ga!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Jesi čuo? POLICAJA (ponizno): Jesam, gazdo! SALČE (kriči od straha): Ne to, gazdo! Ne to, gazdo! ARSA (Policaji): I ti, kad dođu da je vode, sa
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
govori mlada Vidosava: „Gospodaru, Momčilo vojvoda, meni nije nikake nevolje, već sam čula jedno čudno čudo — čula jesam, al' nisam viđela — da ti imaš konja Jabučila, Jabučila, konja krilatoga; ja ne viđeh tvome konju krila, te ne mogu mlada
Šta pominješ nekakoga bana? Ovo nije Strahiniću bane, no ja jesam carevi delija: jedeci se carski pokidaše, u ordiju tursku pobjegoše, sve delije hitro potrčaše da jedeke caru
arapskoj ljutoj pokrajini, tamo bješe jedna budalina, po imenu Kraljeviću Marko, i on tamo jeste poginuo: i ja njega jesam saranio po zakonu i po običaju, dadoše mi konja od podušja“.
Besedi mu care Sulemane: „Moj posinko, Kraljeviću Marko, ta ja jesam jasak učinio: da s' ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra
Veli care Kraljeviću Marku: „Jesi l’ đegođ u životu, Marko?“ „Jesam, care, ali u rđavu.“ Sjede care kazivati Marku što je njemu Musa počinio; pa on pita Kraljevića Marka: „Možeš li se,
“ „Oj, boga mi, Kraljeviću Marko, jesam jednu bolju sakovao, bolju sablju, a boljem junaku: kad s’ odvrže Musa u primorje, što sam njemu sablju sakovao, kad udari
“ Javi mu se iz oblaka vila: „Zašto, brate, Kraljeviću Marko! Jesam li ti, bolan, govorila da ne činiš u neđelju kavge? Sramota je dvome na jednoga; đe su tebe guje iz potaje?
Nasmija se od Sibinja Janko: „O, lud ti si, dijete Sekula! Jesam li ti, bolan, govorio da ne ideš na stara junaka? Ono nije ostarjeli đedo, već je glavom Kosovac Jovane, đedo je se
Je li i sad u životu, a da su ga izgubili?“ Ali side jasan misec to divojki govoriti, zaručnici mladi: „Jesam vidil pred včerom u lipome Carigradu, i hoću ti istinu, nut' divojka, kazivati, gizdava divojko!
rukuh ti britka sablja, a na zemlji glava moja, — ono sam ja Svilojević golom sabljom prohodio prik' tabora tvoga, i još jesam konopce kod šatora prosikao, i da bi se ne bil maknul ispod britke sablje moje, moj čestiti care, bil bi tebe ja
moga hitra đuvegliju, al’ su njega kraste nagrdile, i sina mi muka oborila, grdnijega u svatove nema; a ja, braćo, jesam govorio na prosidbi, kad snahu isprosih: što dovedem kićenijeh svata, i u Mletku što bude Latina, da ljepšega neće bit
Kulin da je kneže mudar, pa se Kulin s knezom pobratio: „Pobratime, oborkneže Ivo, ev’ ti jesi Semberiji glava, a ja jesam nad krajinom turskom; odsad, kneže, da se pobratimo“. To rekoše, pa se pobratiše.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pazi, zaboravio sam da je potprašim barutom! E, jesam neka šeprtlja. Ono zvijere, kao da je slutilo da se radi o njegovoj koži, odjednom podiže glavu i zagleda se pravo u
— Ti si se na mene ritnuo, priznaj! Sivac samo strignu ušima kao da će reći: — Možda jesam, a možda baš i nisam. Dječak smotri prelomljenu granu i zabezeknu se: — Pa ti si to mene granom, a?!
Ostavio je tamo ono što najviše voli. — Bogami, baš jesam! — iskreno priznade mališan. — Nikad ja ne bih plakao zbog trna i mušice, ali Žuja... Plakaću noćas dok ne zaspim.
— E baš si lud. Zna se ko je, zna se šta je! — Govori jasnije. Ko je to došao i što je to donio? — Pa jesam li ti već kazao: došao naš Nikoletina i donio pušku! Razumiješ li sad? — Pa tako reci, budalo! — poskoči Jovanče.
Razumiješ li sad? — Pa tako reci, budalo! — poskoči Jovanče. — Kad je došao? Jesi li baš ti pušku vidio? — Jesam, vidio sam, i pušku i njega. — Kako, kad? Hajde pričaj. — Evo kako — povjerljivo poče Stric.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Reke, naučite se od mene Kako krotak jesam I smeran srdcem! SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI Koliko je maečak oganj, a kolike li velike stvari požiže; tako i čovečiji
Tako i ovako jesam to učinio; smotreh onde u plenu jednu krasnu novu šarenu haljinu i nađoh jošte dvesta drama kojekakve srebruštine i