Upotreba reči jeste u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Jeste, zbog vas, vi probisveti, vi što ne poštujete starije, vi što ne slušate vlasti; zbog vas je ova nesreća, ova poplava!

Pomozite mu, gospodine!“ moljaše čiča Marko. „Žandarm jeste carski čovek! Ferštandn?... On ne bil’ udaren, on buđe mnogo pil...

“ „Oče, nisam za to došao“. „Da zašto, džanum?“ prekide ga arhimandrit. „Da se ne misliš ženiti?...“ „Jeste, oče, hoću da se ženim, pa sam već i devojku doveo, samo čekamo na tebe da nas prstenuješ i venčaš...“ „Lepo, džanum...

— Vid’te, on glavom kazuje da vas je video kad ste s Miletićem išli ruku pod ruku, i to, nota bene, u Novome Sadu!... Jeste li me razumeli, u Novome Sadu?... — A ja, bogami, mislim da me vi pitate da li poznajem krojača Miletića?

— Jeste li videli, ljudi, kako su pojeli depešu? Sad kažite vi meni da li je to čist posao? Kažite da nije to najbezobraznije šu

Učitelj pogleda i, klimnuvši glavom, tvrđaše da jeste. — Ali je prekinut... I drugi kraj mu nije za onaj onamo direk privezan... — Pazi, učitelju!...

Obradović, Dositej - BASNE

kao pop Muždalo kad služi, pominje svoga sela poglavare, a kako iziđe iz crkve i dođe s njima u krčmu, a on ih pita: „jeste li čuli kako ja vas spominjem? Da vas je anatema sviju što vas je god!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ali njima ni to nije dosta, a tebe ni to nije otreznilo! Kako možeš da mi kažeš da jeste? daskama colovačama, popreko i unakrst, daskama kao drvenim putačama, spolja ti zakivaju prozore i vrata!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kad uđem k caru, ja tako i učinim. Kod njega stojao je tolmač. Pita me: ,Jeste li vi Aleksa, knez valjevski?’ — Ja mu kažem da jesam. — ,Pa šta ste tamo radili; i kako s Turcima stojite?

Sad ona tri kneza podele porezu ovako: ako je 100 hiljada, to moj otac nosi 50 hiljada, to jeste pola na njegovu od Valjeva do Save knežinu, jerbo je u njegovoj knežini žitorodnija zemlja i žitorodna; sad onu polu deli

Vezir rekne: ,E knezovi, jeste li se dogovorili i šta ste se dogovorili?̓ — Ja učinim temena, i odgovorim: ,Jesmo, čestiti pašo.

Čitav dan molim za policu, a oni ne dadu se umoliti. Najposle zapitam ja nji̓: „Je li Jakov vaš ortak?” Kažu da jeste. „Dobro”, odgovorim ja, „ja sam jakov!

Zapitamo i̓: „Kad je vezir sve obećao ispuniti, jeste li tražili da, ili on ili mi, zaMolimo od Nemca jednog činovnika koji će na našem ugovoru biti, pak ako bi mi

On potom: „Turki v Belgradje u tverdinji? — „U tverdinji, vaše prevoshoditeljstvo”. — „A skolko ih tam jeste?” — „Mi dumajemo, čto jest šestnadcat tisjašč, i bolše budet; a i teper bosanski vezir privel iz Bosni 7600” (bosanski

) Po svemu gornjemu razgovoru zapita minister Čartoriski: „A jeste li prosili u austrijskog dvora, u vašega najbližega susjeda, pomošči?

— Pita: „Kada je dolazio Bećir-paša i da̓ije isekao, zašto vi se ne umiriste no opet vojujete?” — Ja: „Jeste Bećir-paša došao i da̓ije isekao: ali je Gušanac-Alija sa krdžalijama dahijska tevabija, i gori je nego sve dahije.

Žalostnjejše stradanije serpsko u Serbiji, i tursko na Serbe svirepstvije, to jeste: da su od oni̓ koji su pređe pozatvorani bili, da su 11. i 12.

” — Na to imperator upita me: „Jeste li bili kod imperatora Aleksandra?” Ja odgovorim: „Prosili smo, pak nas ne pušta k sebi.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Znam ja — kazaše mi posle. — Krstio sam se đavolskoj napravi... — Ama jeste li vi koji čuli što ono rikaše noćas goveda po livadama? — upitaće jedan. — Jest ja — odgovori drugi.

— Je li glavu?... — upita opet tako isto Đuka. Kapetan klimnu glavom da jeste. — Poneo sam... Eh, gospodine, zar ja to da zaboravem! — Samo šteta što je onaj lola okrnji...

Stovariše na gomilu, pa onda priđoše prozoru i kucnuše. Ćir Trpko odškrinu malo prozor, pa upita plašljivo: — Jeste sve doterali?

Ima toj ploči dve hiljade godina! — Oni ljudi izbečiše se samo od čuda na nj. — Kakih dve hiljade godina! Jeste li vi pri sebi, gospodine? To je grob moga oca... — reče jedan između njih. — Ne znate vi to, to je moja stvar...

— Platili ste maločas — odgovori ovaj. — Eh, eh! — reče Mojsilo rasejano — dvadeset pet groša bi, je li? — Jeste! — odgovori kelner. Siromah Mojsilo diže se u svoju sobu.

Vuja brže-bolje sjaha, pa poče skidati s konja bisage i ostalo. — Jeste li odavno već iz Lajkovca? — upita poša. — Pre zore! — odgovori pop kratko. — Ama, da si me ti poslušao...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

, A ja sam gađao u glavu... usred glave!... A kad je posrnuo, onda je i pao!... Nije mu glava od kamena, pao je!... Jeste, pao je!... I on uveravaše sebe da je pao... Ali na uveravanju i ostade...

— vikao je starac. — Sve se iskvarilo!... Nema tu momka pa da ga svećom tražiš!... Maro!... Je li gotovo? — Jeste, tajo! — odgovori snaha. Starac se pridiže sa svoga mesta, uze voštanicu što beše prilepljena uza zid i zapali.

— Nisi ga ubio! — Ali, on je... pao! Turčin udari u dlan. Jedan se pandur pojavi na vratima. — Je li tu Meho? — Jeste. — Nek dođe. Meho uđe u odaju. — Kad si ti vidjeo onog Aleksinog čapkuna? — Prije jedan sahat.

– Znam. U starom vajatu, u jednom sanduku. – Jesu li pod ključem? – Jesu. – Je li i Stanko znao za te pare? – Jeste. – Je li tvoj babo znao da Stanko zna? – Jeste. Naše su kuće kao jedna. Ništa od njihovih ukućana nije skriveno.

– Jesu. – Je li i Stanko znao za te pare? – Jeste. – Je li tvoj babo znao da Stanko zna? – Jeste. Naše su kuće kao jedna. Ništa od njihovih ukućana nije skriveno. – Eh, eto vidiš! — reče Kruška i upilji u Lazara...

ljudi nisu verovali svojim očima. Pop Miloje priđe da je rukom opipa. — Je li to? — upita kmet promuklo. — Jeste — reče Ivan. Kmet uze kesicu od Sime, prebroja novce pa reče: — Dve stotine. — Toliko — tvrdi Ivan.

— Od rana detinjstva slušao sam kako o njima uz gusle pevaju — odgovori Stanko slobodno i odrešito. — Jeste, pevaju... ali to je mučan život... Vidiš, ti si na učio da ručaš, da večeraš, da odspavaš, a hajduku to nije dato!...

Ako li Turci nagnu bežati natrag, zbunite ih vi, Jovane i Ilija, a mi ćemo jurišati. Jeste razumeli? — Jesmo, harambašo! — Još nešto. Stanko, ti još ne znaš reda hajdučkoga.

— Zaslužio je! — rekoše Jovan i Jovica. — Ko ovako puškom kolje, zaslužio je pašaluk! — viče oduševljeni Zavrzan. — Jeste gotovi? — pita harambaša. — Jesmo. — Onda polazi! — A zar ćemo Turke ostaviti ovako, na putu?...

Opet se desila krađa... Žubor prođe ljudima. Sve se oči okretoše na Aleksu, a on sagao glavu i ćuti. — Jeste, braćo!... Opet Ivanu učinjena pokrađa. Odneto mu jedno prase noćas... Šta je ovo?...

Jelica sklopi ruke: — Ne kuni me, majko! Ja znam da je on njega mrzio! — Ko?... Lazar Stanka? — Jeste. — A zašto? — Majko! — moljaše Jelica. — Ne teraj me da ti to kažem! — Moram znati! Jelica je bila crvena kao rak.

— I on je pucao na njega zbog tebe? — Jeste, nano. — A otkud ti znaš da je kesa podmetnuta? — Ja nisam videla, nano, ali bih se zaklela u sto manastira da je to

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Bog s tobom, ne govori tako! A čime drugi svet svoju decu hrani? — Jeste, ali ako ja uzmem sirotu? Moja mati se isprsi na stolici, uozbilji se i svečano me gleda: — Bog s tobom!

Pa ipak, smešno je kazati, ali opet, opet je on bio dobar čovek. Jeste, bogami! Ali tako... Jedanput vrati se on u neko doba kući. Nije sam! Čudi se moja mati.

Zbog toga on opet juriša na kapetana: — Jeste li videli onoga s nogom? — Koga s nogom? — Ta onoga bez noge? — Koga bez noge? — Ta onoga sa štakom?

Strašan i užasan bes razdiraše Anoku. Kao pomamna ulete ženama u kuhinu: — Jeste li čule, vi? Žene, pa da ne čuju! — Ja hoću sad da mi se prostre pod lipom.

A ko ne posluša — „ubio ga bog!” Ej, bre, jeste li čule? Bože moj! Baš je čovek neki put gori od živinčeta. Niko ne reče ni reči.

Kad napošljetku sav pocrvenje, pa poče da dršće, kaže: „Šta je to, braćo, jeste li vi hrišćani? Kakvo je to zlo udarilo, da je gore negoli u Turskoj?

Skida narod kape kuda pop prođe, a svakome puno srce. Nije šala, naš pop! Ali i jeste čovjek! Ta priliči mu da je sam vladika!

Ali dalje, naravno, ništa. Ta ja, i kad ne bih bio ravnodušan prema njoj (kao što je ona prema meni — a to jeste, tako mi boga!), ipak bih se dobro čuvao svakog koraka koji bi me vodio do ma kakih izjava i sporazumevanja.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Čuje se još od vincilirove kuće larma u kući. Jedno čudo... — O maj! I jeste čudo! A kad brž’? — čudi se popa. — Pa već nekoliko dana ima kako je, — ublažava Arkadija. — Ta znam, znam, al’ opet.

— He-he! »Zašto?« Kako: zašto? — odgovara mu pop Spira — pa gde da stoji? Njegovo mesto i jeste baš tu gde ga vidite. Nije meni odlikovan trbuh, pa da na trbuhu stoji, nego je moje čisto srce nagrađeno, pa zato je

Ko ti još neće dobiti crven pojas!« A ako je verovati pop-Ćirinici, i jeste ga malo čudnovato dobio. Ona veli da ga je pop Spira dobio samo zato što je jedanput u jednom užem društvu pevao pred

— Dođe mi ponekad da ga ščepam pa da ga tresnem na sokak! Nego i jeste čudan bio taj duvarski sahat. Prava antika, što naši kažu. Bio je malo manji od ikone sv.

Dok je on pevao, učitelj se predstavio crkvenjaku Arkadiji, na što ovaj kaže da mu je milo. — Jeste, očekivali smo vas željno, — veli Arkadija. — Čim koja kola prođu, a mi mislimo: eto ga!

O, i u selu se dâ sasvim lepo živeti, verujte! — Pa ono jeste, gospodine — popravlja se gđa Sida — ali tek-tek, opet k’o velim: drugo je varoš a drugo selo. Sve je ovde drukčije.

Pa, boga mi, vama se može čestitati; ova opština, k’o što vidim, dobro stoji. — Jeste, vrlo dobro. Fala bogu, kako koja godina, sve bolje. He, mi se staramo i štedimo, parohijani ne žale nego daju.

A i jeste bilo čudo i iznenađenje! Sa ovim iznenađenjem moglo bi se porediti samo ono pre godinu i više dana, pre onih velikih ekse

A čime bi’ ja to zaslužio? — Pa eto time... Ako budete, to jest, pred nama falili varoške gospojice. Je l’, Julo? — Jeste! — veli Jula.

Evo vam i obrsta, znam da vi to volete! — reče i spusti mu još dva grumena šećera i sede do njega. — Ta jeste, sve su ga obrstom i od’ranili u bogosloviji — htede gđa Sida da rekne, ali što rekli: »Bog da prosti prednje zube«,

Vi tu mislite na one senzacione romane u kojima je sve izmišljeno, lažno. — Ta jeste! — upade gđa Persa. — Eto baš odonomad čita mi Melanija kako je jedna lađa propala na moru i svi se podavili, a samo

Samo »jeste« i »nije«, pa ni reči više da bekne. Sačuvaj, bože, takvu kakvu kakvom mužu koji se bavi naukom, pa mu treba da se

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— viče ushićena gospođa Jelka. Dakle, naš Ljuba je bio u tim kolima, pa sišavši pozdravi: — Dobar dan, jeste l’ radi gostima? — O, drago nam je; izvolite unutra. Sad idu unutra. Ljuba neće prvi da ulazi u sobu, učtiv je.

Zamole ga da ako ne tera. Ljuba pusti konjima uzde, pa se malo k njima okrene da se može što razgovarati. — Jeste l' bili kadgod zaljubljeni, gospodar-Čekmedžijiću? — zapita šaljivo gospođa Jelka.

— A kako bi bilo da je još strašnije? — Onda je čovek kao lud, ne zna šta radi, a to nisam rad. — A jeste l' vi koju zaludili? — Kažu. — Pa je l' živa? — Jeste. — Pa šta sad radi?

— A jeste l' vi koju zaludili? — Kažu. — Pa je l' živa? — Jeste. — Pa šta sad radi? — I sad luduje, al' ja joj pomoći ne mogu, sirota je. — A da ima što, biste li je uzeli?

Gospođa Jelka ga uverava da jeste, da na sve pristaje tata i da ga samo želi videti. Gosti odu. Čekmedžijiću dugo čekati, pa treći dan sedne na kola i

Baš su sami bili. — Jeste l', gospodine, dobili od mene pismo? — Jesam. — Pa niste mi dosad ništa na njega odgovorili.

No zato i dovde je njeno uživanje dobra. Jeste li tako zadovoljni? — Ta, može se sve to lepo urediti, samo kad smo u glavnom složni, a glavno je miraz, a miraza

— Perso moja, ovi gospodari su sa tobom zadovoljni! Jesi l’ ti sa gospodar-Čekmedžijićem zadovoljna? — Ako vi jeste, i ja sam, — odgovori stidljivo mlada gospođa. — E, sad molim gospodar-Čekmedžijić, ako smem pitati, šta vi imate?

Onu sam nedavno kupio. I malu gvožđarnicu. — Sve je to dobro! Od male gvožđarnice može biti velika; a jeste li sami? — Samo mater imam. — Ništa zato; imate u njoj najvećeg prijatelja, kao moja Persa u meni.

Što ima biti neka bude na brzu ruku. — Dođite vi, dakle, opet k nama, a mi ćemo opet k vama. Je l’ dobro? — Jeste. — Mi ćemo, dakle, na tom ostati — Ja ću i onako skoro ovde prolaziti; imam nešto u okolini kupovati.

— Pa to je abentajer? — To je. — Hvala lepo, ja ga ne potrebujem. — Al’ tek je opet lepo čitati. — A jeste l’ čitali Vidakovićeve romane? — Nisam, a i neću, jer je to već svaka čitala.

— Znam šta mislite. I ja to isto mislim. Je l’ vam moje stanje poznato? — Jeste, al’ ne sasvim. — Čuli ste za moju trgovinu? — Jesam. — Znate da imam dve kuće? — Znam.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Evo, sve će ce, veli, urediti bez rata.... slobodan prevod. — Vraga će se urediti. — Ama jeste li vi izabrali podrum, kažite vi meni? — Kako, kakav, šta podrum? — Podrum, podrum. Hihihi... Hihihi.

— Dede posle, dede posle? — vrpolji se nestrpljivo ogreѕѕe. — Gde sam ono stala? A ja, jeste. Dok jednog dana nje nema kući: deset, jedanajest, dvanaest, — Ju, ju, ju — svanu lepo, a nje nema. Kuku meni ojađenoj!

Ako jeste, onda vam je morao reći da od mene nema uočljivijeg čoveka na svetu. Ja nikad ne uvijam, ja ne znam da uvijam, ja govo—

Afrika

Neuzdržana eksplozija večitog detinjstva. Prvo seoce u koje uđosmo, opet uskom stazom između zelenila, jeste Mali Mongazi, za razliku od sela Monge, koje je veće.

“ i ponavljaju pesmu pevajući. — „Je li o ljubavi pesma?“ Oni se bučno smeju. — „Jeste!“ Pitam ih igra li se uz pesmu; odgovaraju mi da se igra sa maskama, ali da se to sme samo danju i samo izvesnih dana.

Crnci koji su toliko inače čisti, prvo što napuste, kad pređu iz fetišizma u muslimanstvo, jeste čistoća. Muslimanstvo ih nauči da se zapiraju i oni prestaju da se peru.

U tako strašnom stanju stižem u jedno četiri po podne ponova u Boake. Prva ličnost na koju naiđem u Boakeu jeste gospođa Bede.

ga pita da li ga je poznao; ovaj ga uverava da jeste, ponizno smešeći se sladunjavim i neiskrenim osmehom. Samo što se N.

Jedini način tada da ih čovek umiri, jeste da pozove prvoga crnca koji zna dve-tri reči francuske, pa da ga umoli da im kaže da su divlje, ružne i glupe.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Što sam počela, počela! Ja vidim da ovde nema za mene života. JANjA: Pa to sve teće za jedno šešir? JUCA: Jeste, za ljubav šešira. JANjA: Ama, more, što ći tebe šešir? JUCA: Ja oću da imam.

A, upravo, tako i jeste, zašto inače ne bi nam se muškarci toliko ulagivali. KATICA: Vi dobro kažete kako ću govoriti, a ne kažete mi šta ću

da kupim više konji, pa da i goim i posle kolim Kakva lepa profita! MIŠIĆ: (Ovaj je lud!) Baš zato i jeste tako velika cena toj masti, što je od carstva strožajše zaprećeno da se niko pod živu glavu ne usudi marvu svoju

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Pavlu je, međutim, bio odvratan, od početka. Jeste, kaže, bio ceremonijalan, jeste bio sav u srebru, ali se derao na svoju ženu, a bio učtiv samo prema svojoj ćeri,

Pavlu je, međutim, bio odvratan, od početka. Jeste, kaže, bio ceremonijalan, jeste bio sav u srebru, ali se derao na svoju ženu, a bio učtiv samo prema svojoj ćeri, mladoj devojci.

Da mu iz duše kaže, doći će dan, kad će on uvideti da je na ovom putu mimoišao svoju pravu sreću, nju! Ona jeste mlada, ali bi mu bila dobra i verna žena. Njena mati možet da mu donese smert! Molila ga je da ih poseti u Beču!

Svetlost je pala na njeno lice i Isakovič skoro urliknu. Video je svoju Bečliku. Beč jeste bio makrokosmos, za ono doba, ali je svet teatra i kockarnica bio tu, na Flajšmarktu.

Pop, u ambasadi, tvrdi da nije, a neki sinjor Agagijanijan, da jeste. Zadatak kapetana je da sazna pravu istinu. Sekund‑sekretar ga je preporučio za taj posao, pa mu se ukazuje prilika

Kir Anastas Agagijanijan tvrdio je da jeste. A da su ti Črnogorci zadržani i zatvoreni, samo zato što, za njih, niko ne plaća. Čuva ih straža.

Sava je ostario, pa su ljudi, kao ljudi, prišli Vasiliju. Tako je uvek bilo i tako će uvek biti. Vasilije jeste sad u najboljim godinama, u najboljoj muškoj snazi.

na žene u ogledalu, kao da su sve to neke šarene tice, koje uleću, izleću, a samo se za trenut pred njim lepršaju. Jeste, reče tužno, kad je prestao da jede, Vasilije ima za sobom samo manjinu, za selidbu, ali, kad se vrati iz Rosije,

Ne zna šta govori! Mučenik je Vasilije, veliki. Zna se šta radi Vasilije! Jeste, hoće Vasilije slati puškonoše, da za Rosiju ginu, ali ne uzaludu.

Pop Mikailo onda, praštajući se, reče Isakoviču, neka on ne brine za vladiku Vasilija. Jeste, vladika, govori, kako ima želanije da Črnu Goru odseli, a Črnogorce, puškonoše, odvede u serbski husarski polk, koji

Čemu da ide, uoči puta, toj upaljenici? Bilo mu je bolje dok nju nije znao. Jeste bila lepa, gola, zanosna – žena i po – ali je te noći sanjao da sa njom ide, iznad provalija, na uskom brvnu.

Osramotiće svog oca, čuvenog oficira, i mater. Njena mati je od svih poštovana. Jeste, možda je njena mati dolazila u Engel, ali, razume se, nikad ne bi, na ovaj način, njemu, iako su zajedno putovali iz

Teodosije - ŽITIJA

reč o mužu, ne pišući o njemu ono što nije, ni da ga mnogim pohvalama više ukorimo nego pohvalimo; već, ako i ono što jeste jedva mognemo izjasniti — bićemo blaženi.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ali glavni pravac u kome se dosada izražavala osećajnost i afekti ovog temperamenta jeste srpska nacionalna ideja, i od njih su postajali hajduci, uskoci, osvetnici; i sada, bez ikakvog okolišenja, i mnogo njih

Glavne psihičke osobine. — Ono što danas naročito pada u oči u karakteru Šumadinaca jeste nešto jako, smelo, velika aktivnost i zdravi živci. Mnogi od njih su sposobni, izgleda da uspeju u svakom preduzeću.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

VI ALjOŠA, PAVLE PAVLE: šta je, Aljoša? Je li tamo sve u redu? ALjOŠA: Da, gospodin inženjer! PAVLE: Jeste li pojačali broj na zemljanim radovima? ALjOŠA: Da, gospodin inženjer. PAVLE: Cement se prevozi?

PAVLE: Šta govorite, čoveče; kakvi talasi, kakav Dunav? ALOŠA: Ja tak napisal. PAVLE: Jeste li vi takvo pismo napisali? ALOŠA: Da, i zato sam došao da se vama izvinim, da se oprostim, da vam blagodarim.

Zašto ne bih ispio do dna čašu gorčine koja mi je namenjena? (Otvara pismo i zagleda potpis. Nov nastup uzbuđenja.) Jeste, on je! Slutio sam, slutio sam... LjUBOMIR (prilazi mu): Umirite se! Stišajte se!

RINA (prestravljena): Ili... ne daj bože, mrtav možda? ANTA: Mrtav? Hm, mrtav! Dobro bi bilo, ali u tome i jeste stvar što nije mrtav. RINA: Ali ko, zaboga, o kome govorite vi? Nemojte me mučiti? ANTA: Patite li vi od srca?

SPASOJE: Pa poslovan, jeste poslovan. (Seti se.) A „Ilirija”? LjUBOMIR: Šta „Ilirija”? SPASOJE: Pa ti si direktor...

SPASOJE (klonuo): Jeste, tako je! (Uzdahne.) Tako je! (Ućuti oborene glave.) LjUBOMIR (posle izvesne pauze): Imate li još šta sa mnom da

Baš u dobar čas ste došli, u dobar čas! Izvolite, molim vas, sedite! ĐURIĆ (sedajući): Dakle, radoznao sam, jeste li postigli što? SPASOJE: Ništa. S tim čovekom ne može se ništa lepim postići. ĐURIĆ: A razgovarali ste?

SPASOJE: Eto vam ga pri ruci. ĐURIĆ (odlazi telefonu i traži broj): Alo, alo... To je gospodin šef kabineta? Jeste li vi, gospodine Markoviću? Ovde je Đurić. Dakle? (Posle saopštenja koje čuje, lice mu se obasja radošću.) Hvala!

Čita ponovo i gunđa): Dabome! Znao sam ja to! Dabome da sam znao! (Sofiji.) Je li tu taj dečko? SOFIJA: Jeste, čeka odgovor. SPASOJE: Pa da, čeka odgovor; razume se da čeka odgovor, a to znači da ja treba da odgovorim, je li?

ANTA (daje mu kovertić): Evo! SPASOJE (vadi iz kovertića neku fotografiju): Jeste, sasvim dobro! Gde nađe, boga ti! ANTA: Ne pitaj, muke sam video.

ANTA: To jest, evo tebi svi skidaju kapu. SPASOJE: Skidaju, dabome, i u tome i jeste razlika između tebe i mene. ANTA: Pa jest, tako je; samo, vidiš, ja mislim trebaće vam u preduzeću i takvi ljudi kao

Vlasti će nam biti potpuno pri ruci. NOVAKOVIĆ: Sudske vlasti? SPASOJE: Ne, stvar baš i jeste u tome da se ne dođe do sudske vlasti.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Govorilo se, zatim, da je otišao u mehaničare, a možda i jeste, samo što posle snimanja filma o Tatarima on to više nije bio.

- Ukapirao sam! - okrećem se, iako je to izlišno: ja znam da je to mama. I jeste. Stojeći na vratima, ona izgleda kao slika one žene koju sam video u muzeju svu načinjenu od plavih i zlatnih boja, kao

- rekao sam. - Tražio sam te svuda. Nisam morao to da kažem: ona je znala i možda je i ona mene tražila. Svakako jeste. Pružila mi je kotaricu s ribom i prekrila je, a onda se okrenula i pošla sa mnom prema Tisi.

Nije znala. Otac joj je uobičajene visine, a oči su mu plavkaste. Ne moram da brinem. Najgore što on može da uradi jeste da je izbaci iz kuće. - A to bi nam dobro došlo! Mogli bismo da krenemo odmah!

- Ne druge. Ona mi je drugarica iz razreda. Zove se Neda. Najbolji je đak. - Je li još nešto „naj”? - Mislim da jeste, ali to nije važno. Diviti se njoj, isto je što i diviti se zvezdi Severnjači, Rašida! - Onda se divi obema.

Štuke imaju svadbenu noć. Jeste li čuli da štuke imaju svadbenu noć? - Mislim da nismo! - rekao sam, a ona mi je ispričala sve ono što je njoj nedavno

Da sam malo duže razmišljao o tome, shvatio bih da to i jeste bio početak trke, ali ja nisam razmišljao. - Ja sam spremila sve što je trebalo da se spremi!

— Neka leži! — glas Starog bio je destilisana neverica. — Zašto bi to morao da bude baš moj sin? — Zato što jeste vaš sin! — držeći me za ruke i noge, gazdarica i Sima Bifedžija ubaciše me unutra.

Ona je znala. Mogao bih da stavim ruku u vatru da jeste. Mada to ništa ne bi moglo da izmeni. Pitajte Staniku: bi li?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Uđemo u sobu. — Je l’ to vaša kći, gospođo Tatijana? — Jeste. — Imate li već za nju kakvog đuvegiju? — Ta bilo bi, — ali, znate, svaka mati traži za kćer što bolje.

— Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku. Je l’ tako, Sofija? Ona odgovori: „Jeste“, al’ vrlo tihim glasom. Opet je upita: „Hoćeš li, Sofija, poći od slobodne volje za gospodara Sofronija Kirića?

Sad će Čamča svoj plan predložiti. — Dakle da vam kažem. Tu treba kapitala bar dvaest hiljada forinti. Jeste li za to? — Jesmo, biće i više, — reče gospodar Sofra.

Je l’ u dva bureta? — Jeste. — To će stati u jedan sanduk, jer u prvi koli ne sme ništa biti osim onog što svaki čas potrebujemo, a ostalo sve u

Je l’ tako? — Jeste. — Jeste l’ obojica zadovoljni? — Jesmo. — Ako li pak preko pet stotina za akov dobijem, pristajete li da suvišak

Je l’ tako? — Jeste. — Jeste l’ obojica zadovoljni? — Jesmo. — Ako li pak preko pet stotina za akov dobijem, pristajete li da suvišak bude moj?

Pisma je sakrio. Kada se vratio, pitaju ga je li predao pisma. Kaže da jeste. Oni su sasvim umireni. Odavde se opet dalje krenu i, srećno putujući, stignu u Krakovu. Baš je vašar započeo.

Pa onda jedan priđe k njima, a papiri mu u ruci. Stupi bliže Čamči. — Molim, jeste li putnici? — Jesmo. — Otkuda? — Iz varoši U. — Kako vam je ime? — A zbog čega ste radi to znati?

? — Na službi. Zabeleži. Sva trojica se čude šta to znači. — Vi ste putovali u Krakovu? — pita dalje. — Jeste l’ bili u Krakovi? — Vi se sad vraćate? — Jeste. — Nemojte se ništa plašiti, sve je dobro.

— Vi ste putovali u Krakovu? — pita dalje. — Jeste l’ bili u Krakovi? — Vi se sad vraćate? — Jeste. — Nemojte se ništa plašiti, sve je dobro.

Ali Šamika i jeste izgledao primamljivo, demonski, pa kad se šeće u kratkom kaputu, sa šest džepova napred, a na levoj strani gore iz džepa

No tu još ima pomoći. — Kakve pomoći? — Vi niste ženska, fiškal ste, ne može vam ni vrag nauditi. Jeste l’ odvažni, imate li kuraži?

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

¹¹ Jedna od najlepših basmi koje se koriste u ljubavnom gatanju jeste ona zabeležena u Hercegovini: „Kad je mlad mjesec, uhvati djevojka pauka pa ga zatvori u kakvu šuplju cijev od trske.

PSIHOLOGIJA LjUBAVNIH ČINI Psihološka pozadina verovanja u uspeh „čudnovatih ljubavnih čini“ jeste svojevrsna regresija na magijski vid kontrole realnosti u kojem se želje stapaju sa stvarnošću, a misao biranim rečima

“³⁸ Ali krajnji smisao magijskog opčinjavanja momka i udaje jeste — porod. Čak i devojka koja se udala nije u potpunosti ostvarila svoj cilj, odnosno nije dobila priznanje svoje

Zapravo, po ovom shvatanju, glavni cilj braka jeste rađanje potomstva. Zato i ne čudi što postoji veliki broj običaja i ritualnih radnji još pre braka, za vreme svadbe i

U Skopskoj kotlini žene veruju da moćno sredstvo koje pomaže začeće jeste prah od ikone razmućen u vodi.¹⁰ U srezu boljevačkom „žena koja ne može da rađa, valja da ostruže malo od stožera sa

¹⁶ Jedan od najčešćih najpoznatijih i najraširenijih svadbenih običaja u našem narodu koji se vrši plodnosti radi jeste bacanje žita, voća i drugih plodova na mladence.

).²⁵ Nesumnjivo simboličko predstavljanje porođaja jeste i magijski postupak propuštanja semena kroz odeću: „Kad nevesta pođe na venčenje, njena mati uzme semenke od konoplje,

Svakako najprirodniji način izbegavanja pogleda zlih očiju jeste skrivanje od njega. Zato se mlada kod nas pokriva različitim pokrivačima („veo“, „avlimarima“, „okrug“, „duvak“,

).³³ Drugi moćan način zaštite od pogleda urokljivih očiju jeste skretanje pažnje zloočnika na nešto drugo, upadljivo i neobično.

³⁴ Prvobitna uloga čauša jeste da skrene kobne poglede, koji bi imali mladencima nauditi, na sebe, te da ih tako zaštiti.

Jedan od tih načina jeste da se nerotkinja okupa u vodi u kojoj se porodilja okupala trećeg dana posle porođaja i u kojoj se nalazi „posteljica“.

Pogodno vreme za uspeh magijskih postupaka za plodnost jeste period kada mesec „raste“, odnosno vreme tzv. mladih dana.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

pomilovanje za čoveka koji se vratio s duga puta a pogubio dokaze i pergamente da je onaj za koga se kaže i koji jeste, te mu ljudi ne veruju na gola slova.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

gasite svetla i plaćate račune, zavrćete boce gasa, precrtavate jednu po jednu stvar na listi sopstvene zaboravnosti; jeste li zaključali otirač »Dobro došli dragi gosti« lancem, jeste li poneli svoje tablete bez kojih više ne možete, kome ste

jednu po jednu stvar na listi sopstvene zaboravnosti; jeste li zaključali otirač »Dobro došli dragi gosti« lancem, jeste li poneli svoje tablete bez kojih više ne možete, kome ste ostavili ključ od kutije za pisma, da li je novac u

– Šta ću sad bez kola? — pita nesrećni vozač. – A šta mi radimo čitavog života? – Ali, kako ću do mora? – Jeste li vi ljudi ikad bili na moru? – Mi nismo, a ti? – Ja jesam — kaže Luka — 1919, u mornarici.

– Pa, što ne stavite crnu tačku? – Dosad, fala bogu, nije niko poginuo, a i da jeste, crna tačka se po propisu ne stavlja u naseljenim mestima. – Ovo naseljeno mesto? – Mi živimo ovde i ništa nam ne fali.

Oni su tog trenutka držali u rukama ključeve pozorišne umetnosti, slave i bogatstva. – Jeste li već igrali negde? – Nisam. – Koliko imate godina? – Dvadeset i sedam...

– Jeste li već nešto studirali? – Zašto? – Nisam imala uslova... Jedan član komisije je kunjao, drugi je nešto zapisivao, tre

Ali više nego bilo kome, on je dugovao Beogradu, bez koga ne bi postao ono što jeste: čovek čijeg se imena već pribojavaju Karden i Kurež.

A mogu da te donekle podnesem jedino pijan. Opet si mi uništila vikend! – Ja tebi uništila vikend? Ma jeste li ga čuli? Ja njemu uništila vikend?! Tri dana nisam sela. A šta je za to vreme radio gospodin?

– Zašto ne dođeš? — upita ga. – Ne mogu da spavam! — reče on. – To je zbog toga što mnogo spavaš posle ručka! – Jeste —reče on, okrećući pedale u tami. — Tako je kao što ti kažeš! Uvek je tako kao što ti kažeš...

Nadzornik je bio već nad stolom i sada ih je gledao očima za koje nema tajni. — Jeste li zadovoljni večerom? — upita. — Oh, da, da... — promucala je. — Veoma. — Imate li primedbe? — Ne — reče.

Matavulj, Simo - USKOK

Kad si već po svome izboru postao Crnogorac, ja te primam kao da si od moje krvi. Je li pravo, braćo? — Jeste, vaistinu, kao i sve što ti kažeš i učiniš — reče brat vladičin, Stijepo.

„Eto ko zamjera ceklinskoj siromaštini i crmničkom cipiluku!“ — Jesmo, zapravo, obilati, Obilićev soj! — Jeste, zapravo, soj — prihvati Crmničanin — a jeste u nječem i bogatiji od svijeh Crnogoraca! — Čim? — pita njeko.

“ — Jesmo, zapravo, obilati, Obilićev soj! — Jeste, zapravo, soj — prihvati Crmničanin — a jeste u nječem i bogatiji od svijeh Crnogoraca! — Čim? — pita njeko. — Solju, vaistinu!

— reče Cuca. Vojnik Ćeklić odazva se: — Nemoj ti na nas prenašati vaše rabote i vašu slavu! — Ama, jeste, čoče! Zna se i to da je njeki vaš kupio od mazge jaje, a drugi od vaših našao na putu božje oko! — Kakvo jaje?

Na to se Bajice mašiše pušaka. — Stojte, nesrećnici — viknu vladika. — Jeste li došli pred crkvu i preda me da mi pokažete kako ste kadri gaziti zakletvu i dati zâtku kletvama?

— Jeste li došli pred crkvu i preda me da mi pokažete kako ste kadri gaziti zakletvu i dati zâtku kletvama? Jeste li došli da date primjer svoj Crnoj Gori kako poštujete svoga vladiku i zakonik, na koji ste zakleti?

“ Janku tecijahu suze do ujakova rukopisa, pa se osmijehnu, i preuze čitanje spočetka. — Jeste li zadovoljni? — zapita ga najposlije Petrović. Janko se trže kao da se probudi iza sna: — Oprostite, gospodine, ja...

ja... — Razumijem ja to dobro. Nemam šta da praštam, nego, jeste li zadovoljni glasovima iz doma? — Srećan sam, gospodine! Nikada ovako ne bjeh srećan!

Čobani spustiše puške, a jedan zapita: — A gde ti je družina? — Eno je na kraju rudine. — Jeste li s plijenom? — Nijesmo! dočekasmo pod Zlostupom našega krvnika Islam-bega Mušovića i ubismo njega i još tri mu druga!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

UGLED 4. PROVODADžIJA S MLADOŽENjOM (stupi) PROVODADžIJA: Pomozi vam bog! MATI: Bog vam dobro dao! PROVODADžIJA: Jeste li radi, to jest, gostima, he, he, he. MATI: Dobro ste nam došli. Zapovedajte sesti. (Mladoženji.) Molim izvolte.

Kad će biti veselje? (Materi.) Jeste li vi ispitali devojku, to jest? MATI: Ona veli, kako stariji urede. PROVODADžIJA: To je znak da joj je po volji, to

MLADOŽENjA: Pa zašto ste tako ladni? DEVOJKA (smeši se): Moje su ruke uvek vrele. MLADOŽENjA: Jeste li bili kad zaljubljeni? DEVOJKA: To ne znam šta je. MLADOŽENjA: Čudo! DEVOJKA: Kod muški verujem da je čudo.

“ - Čekajte malo da ja pitam, a vi odgovarajte. (Da mu karte, koje on promeša i potom joj pruži te izvuče jednu.) „Jeste li mi verni?“ MLADOŽENjA: „Svakog meseca po jedanput.“ DEVOJKA: To verujem. (Izvuče.) „Na čemu vi ljubov osnivate?

) He, he! Nema bez mene ništa, a? Pa kako ste, to jest? DEVOJKA: Blagodarim na pitanju. PROVODADžIJA: Jeste li veseli? DEVOJKA: Zašto ne bi bila vesela? PROVODADžIJA: He, he! Čekajte samo, dok otidete u svoju kuću. (Mladoženji.

Bićete prva, to jest, gospođa. DEVOJKA: Jeste li bili s tatom? PROVODADžIJA: On sve zna, to jest. Samo dok vidite, to jest, karuce; nema takve niko u varoši.

TETKA: Jeste, jeste; čudili smo se svi koji smo pratili: kokoška crna, taman kad je sanduk sproću pendžera bio, izleti napolje, pa pr

TETKA: Jeste, jeste; čudili smo se svi koji smo pratili: kokoška crna, taman kad je sanduk sproću pendžera bio, izleti napolje, pa pr preko

OTAC: Pa otkud to iziđe da će da je uzme? MATI: Eto, seka Marta zna, a zna i cela varoš. TETKA: Jeste, Jovo! Mlogi su bili kad se o udadbi Julkinoj govorilo.

Nemoj ti gledati što je prilika nego što karte kažu, pak ćeš dobro proći. TETKA: Jeste, Jovo! OTAC: No, sad mir, jer ako spopadnem toljagu biće vama obadvema dosta.

MUŽ (ocu): Gdi su novci? ŽENA (mužu): Gdi je kapa? OTAC: Kog vraga, šta je to? MUŽ: Jeste li mi pri prstenu obećali da ćete mi novce, kad oću, položiti?

MUŽ: Zato treba novce napred iskati, a ne da ga posle vuku za nos kao magarca. OTAC: Jeste li vi, deco, poludili? MUŽ: Zamazati čoveku oči, pa onda „na, râni globu“.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

ono: otrgnuta, na kraju, od svega što je zasenjuje i ugrožava, postaje skoro neuhva- tljiva: teško je reći šta zapravo jeste.

Ne treba se čuditi što je delo, u onom trenutku, izazvalo buru negodovanja: cilj svake službene pedagogije, i danas, jeste podučavanje redu i poslušnosti, a ne slobodi.

To odbijanje se temelji na polazištu da „nešto jeste Literatura, ili nije”. Po tom shvatanju Literatura ne podnosi sporedne, manje važne i manje samosvesne oblike; ona uvek

1835— 1910) je sjajno poznavao dečju psihu, ali to poznavanje nije bilo samo sebi cilj: glavna draž njegovih romana jeste ukus pustolovine i igre. Valjane dečje pesme, priče i romani donose pojednostavljenu, ali pritom celovitu viziju.

dostojnom da se nazove 'književnošću', zašto bismo je uzimali za osnovnu meru upoređivanja, kad ono što je doista bitno jeste ljudsko izražavanje u najširem smislu, moć oblikovanja imaginarnog.

NAIVNA PESMA I Okvir ove rasprave jeste dečja pesma i kritika dečje pesme — tema koja se često oživljava u našim publikacijama, a da se stvari, samim tim, ne

” To je zaključak Nedićevog rada o Zmaju. Kako to da neko i nije i jeste pesnik, da nije pravi pesnik u „pravim pesmama” a jeste nekakav pesnik u dečjim pesmama, nije pesnik gde se to od njega

Kako to da neko i nije i jeste pesnik, da nije pravi pesnik u „pravim pesmama” a jeste nekakav pesnik u dečjim pesmama, nije pesnik gde se to od njega očekuje, a jeste na drugom mestu i na nižem nivou, i to

nije pravi pesnik u „pravim pesmama” a jeste nekakav pesnik u dečjim pesmama, nije pesnik gde se to od njega očekuje, a jeste na drugom mestu i na nižem nivou, i to još u naknadu, to Nediću, a ni mnogima posle njega, nije izgledalo vredno

Ono čime nas dečji pesnik osvaja jeste neočekivana, iznenađujuća moć neposrednog poetskog osmišljavanja: fabula uvek teži izvesnom logičnom redu i toku,

Osobina ovih pesama - ne cilj, ne zadatak jeste da su dostupne i deci. Sadržajem i tehnikom, te su pesme, u načelu, bliske detetu.

Međutim, njegova divna sposobnost slikanja ruskog pejzaža, izvorni doživljaj prirode, ljubav prema životinjama —jeste ono zbog čega volimo ovog vrsnog liričara, osećajući ga i kao dečjeg pesnika.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

SVI: Iljen! ŽUTILOV: Nemeš, birger, prostak, jednaka prava imadu. Svi su polgartaršai. SVI: Iljen! ŽUTILOV: Jeste li čitali oni dvanaest punktova? SMRDIĆ: Nama nisu poznati.

5. ZELENIĆKA, PREĐAŠNjI ŠERBULIĆ: A, evo gospođe Zelenićke, i ona će znati što kazati. ZELENIĆKA: Jeste li čuli, gospodo, da je Dištrikt sav u plamenu? GAVRILOVIĆ: Šta, izgoreo?

(To isto učini.) ŽUTILOV (tako isto): S ovim se odričem svake madžarštine! ŠERBULIĆ: Jeste li zadovoljni, gospoja Zelenićke? LEPRŠIĆ: Ne, nego da se za spomen spale.

5. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: Evo i gospodina Gavrilovića. GAVRILOVIĆ: Dobar dan želim. ŠERBULIĆ: Jeste li i vi čuli da dolazi. GAVRILOVIĆ: Jesam. SMRDIĆ: Pa gdi vam je kokarda madžarska?

GAVRILOVIĆ: Ja sam se promislio. Aratos vam i takve narodnosti i takve slobode! (Srdito otide.) ZELENIĆKA: Jeste li ga čuli? NANČIKA: Pravi mađaron. LEPRŠIĆ: Sad je već jasno. ZELENIĆKA: Gori od samog Madžara.

Za nekoliko dana tako će vam i ovaj Gavrilović i drugi madžaroni postati rodoljupci, te će i turske kokarde poređati. Jeste li čitali novine, nećače? LEPRŠIĆ: E, novine su nam zabranili. ZELENIĆKA: Nek se miri sad s njima ko može.

Srbin bez brkova ne može biti Srbin, dakle je mađaron. NANČIKA: I Madžari nose brkove. SMRDIĆ: Jeste; ali Nemci ne nose, a oni su poznati kao mađaroni; dakle i Srblji bez brkova jesu mađaroni. Dalje, mnogi nose brade.

9. MILČIKA, PREĐAŠNjI MILČIKA: Jeste li čuli novinu? ŽUTILOV: Šta, lelkem? MILČIKA: Da Madžari dolaze. SMRDIĆ: Je l’ istina, zaboga?

Ne, u kom vri srpska krv, na oružije! ŠERBULIĆ: Na oružje, makar svi izginuli! SMRDIĆ: Tako i jeste. Šta se imamo bojati? LEPRŠIĆ: Gdi su ti Madžari, neka dođu samo!

SMRDIĆ: I stran? GAVRILOVIĆ: Ako je pošten, bolje i stran, nego svoj, a nevaljao. SMRDIĆ: Jeste li ga čuli? ŠERBULIĆ: Nije li to izdajica? LEPRŠIĆ: Treba podići tužbu. Vi ste svedoci.

GAVRILOVIĆ: Kad bi svi Srblji bili kao vi, i sam ne bi želio biti Srbljin. SMRDIĆ: Jeste li ga čuli? ŠERBULIĆ.: Lepo sam ja govorio da se svi mađaroni pobiju kao skotovi.

GAVRILOVIĆ (smeši se): Oću, oću. Idem odma da prepravljam (odlazi). ŠERBULIĆ: E, jeste li ga vidli? SMRDIĆ: Tako nam treba kad nismo imali pameti. Kud se dede Lepršić?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

JOVAN SKERLIĆ POČETAK NOVE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jedna od glavnih odlika srpskohrvatske književnosti jeste što ne predstavlja jednostavnu celinu, što nju sačinjavaju odelite književnosti, slabo povezane ili bez ikakve veze među

22 Ali najglavniji pesnički rad Jovana Rajića jeste spev Boй zmaя sa orlovi, koji je izišao u Beču 1791 (drugo izdanje u Beogradu, 1840; treće, u Pančevu, 1884).

Jedini njegov bolji i originalni bogoslovski rad jeste rukopis Apostolskoe mleko, pisan u Temišvaru 1763, jedno od najranijih dela napisanih na srpskom narodnom jeziku.

* Značajan posao Zaharije Orfelina jeste Slaveno-serbskій magazinъ to estъ: sobranіe raznыhъ sočinenій i prevodovъ, kъ polьzъ, i uveselenïю služaщihъ. 1768.

ISTORIČAR. — Najvažniji posao Zaharije Orfelina jeste njegovo istorijsko delo Žitіe i slavnыя dъla Gosudarя imperatora Petra Velikago, samoderžca vserossійskago, sъ

RACIONALIZAM. — Osnovno osećanje kod Dositeja Obradovića jeste ljubav ka istini, potreba da živi u istini i radi istine, da i svoj i ljudski život udesi prema zahtevima istine.

Jedna oda proslavlja cara Josifa II, koji »sueverstva mnoga... iztrebi iz ljudej«.* Glavno književno delo Vezilića jeste spev Kratkoe napisanïe ω spokoйnoй žizni (Beč, 1788; drugo izdanje u Budimu 1813).

Ta »naravoučitelna vesela igra za decu«, od opskurnog nemačkog pisca Franca Ksavera Starka, jeste jedan pedagoški traktat u obliku dijaloga, bez ikakve književne vrednosti.

Idea, ili mužeskaя i ženskaя dobrodѣtelь (Beč, 1793) jeste prevod moralne pripovetke iz stare istorije rimske od Ludvika Hajnriha Nikolaja, nemačkog epskog pesnika i đaka

KULTURNO-KNjIŽEVNE OBLASTI SRPSKE Opšti pojav u kulturnoj i nacionalnoj struji srpskoj u prvoj polovini XIX veka jeste da u kulturni život ulaze i novi krajevi srpski.

«. »Živi jezik naroda srbskog, veli on, jeste sokrovišče misli njegovih, jeste otpečatak duha i karaktera njegova, stoljetijama utvrđena i osećana.

«. »Živi jezik naroda srbskog, veli on, jeste sokrovišče misli njegovih, jeste otpečatak duha i karaktera njegova, stoljetijama utvrđena i osećana.

Sremac, Stevan - PROZA

Zato ćuti pa idi; pa fali boga što se samo na tom svršilo! — Pa jeste — veli Jova jetko, uzimajući šešir i kriveći ga na desno uvo — male lopove vešaju, a velikima ordene prikačuju.

Upravo sam odbio, imam prečega, da idem tamo. — I jeste, vala, i ja bi’ ti isto učinio. — Pa i mi mislimo, gospo’n-Pajo — reče domaćica i primače se bliže gostu.

Radičević, Branko - PESME

Oj mačkovi, skotine nesite, Jeste divne, jeste plemenite, Vi miševa svoji ne bi jeli, Krv i mozak samo piti teli, Lepo li bi znali kako valja Od

Oj mačkovi, skotine nesite, Jeste divne, jeste plemenite, Vi miševa svoji ne bi jeli, Krv i mozak samo piti teli, Lepo li bi znali kako valja Od čoveka praviti

Ugledala žestoka Turkinja, Ugledala krasnoga Srbinja, Ugledala i zape joj oko, Al' i jeste Radivoje soko, Baš je malo takovih junaka I u Srba, kamol' u Turaka.

Ponijeste svoje gospodare Kako one plahovite munje Što strijele gromovnice nose. Oh vi brda i vrleti srpske, Jeste srpske, ali zaludu ste, E trpjeste međ sobom doline I te klance — Bog vas oborio!

Hej prijane, šta to kopat poče? „Za nju raku.“ — Ne budali, čoče! Ta u njoj su sve radosti moje, Njena raka jeste srce moje. Za me raku ti kopati poče, Dela kopaj, al' pobrže, čoče!

Bolje, bolje da ga Višnji primi, Da nam više po izbi ne dimi... Što je čađi više je neg dosta, Ako kuća i jeste nam prosta. POEME I EPSKE PESME TUGA I OPOMENA 1.

7. „O, draga dušo, uzmi cvetak nježni, On nježan jeste kao što si ti: Na vrelu di se diže predel brežni, Di prvi put smo videli se mi, Iz tvoga lica zraka rujni,

34. Ovako jeste krasno ono mesto, Večernji onde taki jeste sjaj, Kad svako veče ići nisam prestô, Dogod premaleća trajao je kraj.

34. Ovako jeste krasno ono mesto, Večernji onde taki jeste sjaj, Kad svako veče ići nisam prestô, Dogod premaleća trajao je kraj.

Al' opet stade, opet prisluškuje, Uputi s' drumu — da li što čuje? I bogme jeste, eno iz daleka Čuje se drumom i topot i jeka.

Ma najzad vako zače čedo belo: „Oh moj Stojane, oh moj druže mio, Ne pitam tebe što si naumio, Ma ako t' lice i jeste veselo, Na neko velje ti se spremaš delo; Al' što je da je, štono tebe čeka, Ne poturi me tužnu od sebeka!

„Jedanput on baš predveče Dođe zbunjen ka meneka, 'Živa bila', tako reče, 'Ti si moja, pa doveka; Zlato, srebro jeste sreća, Al' je milost moja veća.'“ 52.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo? — Kaže moj djed — odvalih ja samouvjereno. — Nije tačno, vuk nije zelen. — Jeste, zelen je! — neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade.

Priča brat-Savi o svome Nidži i njegovoj pjesmi. — Marijana, Marijana? — preslišava se Sava. — Ehe, jeste, bogami, još prije nego smo se iz Like doselili, unazad četrdeset godina, bila je u Manitoj Dragi jedna Marijana,

Rat je sramota i greota za svakog živog božjeg stvora. Izjedali smo se i klali kao bijesni psi. — Pa jeste, bilo je i toga — priznavao je stric i tonuo u neveselo ćutanje.

— Ej, djeco, evo ide Otpadnik. Jeste li našli nešto gore oko bunkera? Otpadnik! Kad je prvi put čuo za to svoje novo ime, Mulić se poklopi kao pod pljuskom.

A da je rabota zaista onako nešto, neprilična koliko ti drago, jeste, brate, nema tu šta kriti. Optužilo našeg kićenog Panteliju da je u po božje noći napastvovao babu Trivunu i njezinu

Tek na tu njegovu primjedbu, ja ga pobolje osmotrih: da je David — jeste David, da liči na ozebla pjevca — liči, brate, da je siroma' — bogami, siroma', ima li u kući mrsa — ne bi se reklo,

brate, da je siroma' — bogami, siroma', ima li u kući mrsa — ne bi se reklo, je li ga tukla svaka nevolja — biće da jeste.

— Jeste, davno je umro čestiti stari Rade, ali je zato ostao njegov unuk da ga bruka po bijelom i šarenom svijetu. Sve mi se či

Ljudi božji, ne pravim ja konje, jeste li vi kršteni! — Kršteni, nekršteni, to mu je — dočekuje ga komandant brigade, živahni Miloš, kome je još uvijek do

Sjećate li se samo one uzbune oko šišanja? — One kad smo stigli u Krajinu? — Jeste. Odbili Krajišnici da se šišaju. Njima su njihove ćube i kike jedini ukras.

— Jeste, strinu im njihovu, a poslije tri dana i sami se ošišali, dobrovoljno. — Samo su bombaše i mitraljesce ostavili neošišane

Ameriku, ej, a nikad je ni vidio nije. — Pa jeste, tačno je. — Da, da. A ja sam dječaka i vidio i poznavao, čak se i ponekog imena sjećam, pa zašto da ne krenem u

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGA: E, ništa teže, nego da čovek mudar i školovan, kada mu kažeš „popara”, to shvati tako kako i jeste: „popara”! JUSUF: Molim te, da se razumemo! Je l ti tvoju ženu stvarno, za svagda, teraš od kuće? Razvodiš se?

JUSUF: Molim te, da se razumemo! Je l ti tvoju ženu stvarno, za svagda, teraš od kuće? Razvodiš se? HASANAGA: Jeste! Da mi na oči nikad više ne izađe! JUSUF: Opasno je činiti nešto bez razloga.

AHMED: Zato se aga i ljuti što se plaši da ništa ne može! JUSUF: Svet priča što priča, i ne vidi ono što jeste, i kako jeste, već bira istinu koja ga više zabavlja!

JUSUF: Svet priča što priča, i ne vidi ono što jeste, i kako jeste, već bira istinu koja ga više zabavlja! Da Hasanaginica i dođe, pretpostavimo, da s tobom popriča i pred celom

MAJKA PINTOROVIĆA: Ajde, ne fantaziraj! Nesrećni ljudi katkad veruju da im nesreća daje pravo na sve. Jeste, jeste. Nisam ni ja od juče. Ima ih koji se i u nesreći ponesu!

MAJKA PINTOROVIĆA: Ajde, ne fantaziraj! Nesrećni ljudi katkad veruju da im nesreća daje pravo na sve. Jeste, jeste. Nisam ni ja od juče. Ima ih koji se i u nesreći ponesu! Pa im se čini da su svojom nesrećom naročiti među ljudima!

A bolje ti je da ih ne otvaraš! Odsad da znaš: kad te ko nešto pita, u mom prisustvu, ima da kaš: da, ne, jeste, nije, hvala, izvolte, molim, i više ni reč! Jes razumela? To ti je odsad ceo rečnik! Šta kaže, molim te!

HASANAGA: Ima li taj beg neko ime i prezime? HUSO: Beg Pintorović, Hasanago! HASANAGA: Beg Pintorović? HUSO: Jeste, ago! HASANAGA: Ovo je novi momenat! Efendijo, šta to može da znači? Ovo mi se apsolutno ne dopada! Ko bi rekao...

Reci po duši. Neću da kažem da tvoj brat nije i svoje račune u sve to upleo. Ruku na srce, jeste. I to prilično. Na kraju krajeva, ne možeš ni da mu zameriš.

Kostić, Laza - PESME

oj, ljubo, noćice! oj, zvezde, poljupcem njegovim užežene joj očice! Oj noći! oj zvezde! oj meseče! ta jeste l' vi tek san što vas iz plama žešćeg svog uspavan sniva dan? Bar ljubav moja taka je: — oh, al' ste joj prikladni!

” Ućutao je gazin stari knez — iščekuje se Delilina reč. Jeste li vid'li hrčad, ogarčad, kad gospodara svog opskakuju, te štekom draže lovački mu smer, a on ih tiša stegom

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

poslije večere dođe mehandžija i u razgovoru šnjima stane se faliti šta je on junaštva počinio, pa onda zapita njih: — A jeste li vi štogođ učinili do sad?

Lovac mu odgovori da nije nikad čuo, „nego ćemo ih — veli — sad pitati“. Pa onda sazove sve tice te ih zapita: — Jeste li kad koja videle taki i taki grad?

Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja. Potome ih upita: — Jeste li gladni? Ona dva starija odgovoriše da nijesu, a Grbo reče: — Jesmo.

Mati im odgovori: — Bog mi vas pomogo, deco moja! Dobro mi došli. Jeste li mi se dobro prošli? Zmaj jedan odgovori: — Jesmo, slatka majko!

Vetrova mati kad ji presluša, zapita ji: — A jeste li vi bili kod mesečeve matere, da vas presluša? Ovi odgovore da nisu tamo bili.

— pa joj onda kažu kako je bilo i zašto je ko sebi ište. Mesečeva mati zapita ji: — Jeste li vi bili kod sunčeve matere? Oni odgovore da nisu bili. Mesečeva mati rekne im: — Idite vi, deco, sunčevoj materi.

Kad u njemu: vari se onaj isti obrst što ga nije šćio avancirati. — O, gospodin obrste, jeste li vi to? — zapita ga vojnik podrugljivo. — Jesam moj sinko, nego nemoj ti ložiti pod tvog obrsta! — moljaše ovaj.

Kad lisica to viđe, nađe se na čudo, pa gledajući kokoške naviše reče im: — Što bežite, jeste li lude? A zar nijeste čule kako je danas učinjen tvrdi i vječni mir između sviju životinja?

Na to svi odgovore: — Ta došli smo da dženazu nosimo u džamiju. Onda im Mujo na to odgovori: — Ta jeste li vi, ljudi, pri svojoj pameti ili ste pobudaljeli?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Utoliko, da mlađi budu zadovoljni i da ne čine štetu, a međutim da ohotno rade svoje poslove. MAKSIM: Jeste, jeste. Ja vidim kako sam procvetao, od kad sam tebe uzeo.

SOFIJA: Utoliko, da mlađi budu zadovoljni i da ne čine štetu, a međutim da ohotno rade svoje poslove. MAKSIM: Jeste, jeste. Ja vidim kako sam procvetao, od kad sam tebe uzeo.

SOFIJA: Najpre da se rastavim od tebe, pa posle da kažem, da sam ukrala dvesta dukata, je li? MAKSIM: Jeste, Sofice. SOFIJA: Dakle, da se načinim pustaijom i da sramotim svoj rod. MAKSIM: Za ljubov tvoga rođenoga Makse.

A tako i jeste. SVETOZAR: Ali ako sredu drži? MAKSIM: Kakva je u sredu, takva je i u četvrtak. Od paprike ne biva bosiljak.

Odsad Soka u kući uređuje kako ona zna, je l’ tako? SVETOZAR: Jeste. MAKSIM: I ja na to moram prikloniti glavu i ćutati? SVETOZAR: Kao muž, koji je uveren o dobroti svoje supruge.

MANOJLO: Je li tvoj gospodin doktor? ISAJLO: Jeste. MANOJLO: Leči li on filosofiju? ISAJLO: On ne leči nikoga. MANOJLO: Pa zašto je doktor? ISAJLO: Znam li ja?

To je sasvim jasno. MANOJLO: Jeste, samo molim, gdi je na đuletu sever i jug. DOKTOR: Otoič si kazao da znaš. MANOJLO: Znam po suncu, ali na đuletu ne

MANOJLO: E, razum smo mi izgubili, pa je to i bez njega napisano. ŠALjIVAC. Jeste li vi dali u novine, g doktor, objavlenije o nekom izgubljenom razumu? MANOJLO: Jesmo.

(Putniku) Pa, gdi ste putovali? PUTNIK: A kuda nisam tumarao. DOKTOR: Jeste li bili u ruskoj Aziji, u egipetskoj Afriki? PUTNIK (začuđen): U ruskoj Aziji, u egipetskoj Afriki?

DOKTOR: Ali gdi je trgovina slobodna? PUTNIK: Aa, slobodno pristanište. DOKTOR: Jeste li bili u Pragi? PUTNIK: Jesam, ja sam obišo celu Poljsku. DOKTOR: Ja govorim o zlatnoj Pragi.

DOKTOR: U Parizu ste bili? PUTNIK: Zdržavao sam se tri nedelje. Zaista varoš neopisana. DOKTOR: Jeste li često odlazili u Kameru parisku? PUTNIK: To ne znam gdi je. DOKTOR: Kako ne bi znali?

PUTNIK: Ja sam Englesku obišo unakrst, i mogu vas uveriti da je zemljedjelije najbolje na svetu. DOKTOR: Jeste li bili u donjoj kući? PUTNIK: U čijoj donjoj kući? DOKTOR: Niži činovnika.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ (gorko): Verujem. STEVAN: Jeste, milostivi gospodine. Začudo kako se naša gospoja izmenila. Meni kaže dragi Stevo. PERSIDA: Meni kaže Perso dušo.

Čisto se i u obrazu promenula. Najpre bjaše nabusita, a sad je blaga i umiljata, kanda je malko spala. PERSIDA: Jeste, milostivi gospodine, valjda nije dobro spavala. STEVAN: Valjda joj je žao bilo što nas je toliko mučila.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Još i sad mi u ušima odzvanja njena čuvena rečenica kojom me je dočekivala na pramcu, privlačeći, užetom, čamac obali: „Jeste li možda za jedno malo druženje na brzaka?“ E pa, u poslednje vreme malo je viđam.

Bože, čega sve nema unutra! A, evo je! To sam vam donela na poklon! Jeste, to je ona fotografija iz fioke — stari Fokner, lično!

ispostavi se da ne puštaju sve troje na prednja, pa maman ufura sa mnom, a matori potrči prema zadnjim vratima, ali jeste — trolejbus, naravno, u tom trenutku već krene i tako on obavezno ostane, a mi otputujemo.

kako ono kažeš? — Falš ... — Jeste, falš! A sada, dobro slušaj i ako je moguće, bez upadica, molim! Ti, pretpostavljam, poznaješ moje tekstove?

Biće manja od makovog zrna!“. E, vidite, u tome i jeste štos! Pre bih umrla nego da se vratim, na časnu reč! Izdržaću najmanje pet-šest godina, makar crkla!

Kladim se u šta god hoćete da znam kako će pečeti prvi čas! — Kako? — E, pa draga deco — reći će — jeste li se lepo odmorili? Od čega da se odmorimo, kog đavola, sem od nje? — Sada treba ozbiljno zapeti!

„Ana, zar ti nisi prebačena u četvrti dva?“ — pobesneće. Ne, nisam. „To mora da je neka greška!“ Jeste, ali u vašoj glavi ... To naravno neću da kažem, ali ću pomisliti, u stvari, isto.

dana fakultete, žene im podšišaju kosicu i obriju ono paperje od brade, a zatim ih sačekuju iza krivine krediti. Jeste, krediti!

“ — E pa, drago dete ... reče bakuta — šta sam ono, tela da kažem ... — ... tvoji roditelji ... — podsetih je. — Jeste! Tvoji jadni roditelji odlučili su da te pošalju malo u Englesku!

— Zašto onda i muve ne bi izgledale mnogo lepše bez krila i nogu, a? Gledao me je sa blagom panikom u očima: — Jeste li doneli svoj dnevnik? — Naravno! Maman mi je kazala da doktoru svakako odnesem dnevnik.

— Pre svega — poče on — treba da imate bezgranično poverenje u mene da bih vam mogao pomoći... E, u tome i jeste štos, pomislih! Kako čovek može da ima poverenje u nekoga ko nosi zelenu kravatu na tamnoplavoj košulji?

“ Ufurava nova veštica. Probijam zidove svog privatnog Muzeja da bih postavila nove police za ostale banalnosti ... „Jeste li već razmišljali kuda ćete na letovanje? Mi obično letujemo u jednom simpatičnom mestašcu pored Makarske.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Da ima ovde grafova ili barona, on bi išao k njima. A ovako traži opet koji je najotmeniji. Jeste li čuli kako je bedinter kazao? MARKO: Hm! Hm! Ja se rado ne mešam s onim pred kim stojim gologlav.

MARKO: Boga vam, jeste li vi Srbin? ALEKSA: Pravi, i prozviščem i plemenem. MARKO: Hm! A ja bi reko da niste baš pravi Srbin.

Aleksa: Da vi pravi Serbin jeste, o tom neće niko sumnjati; no iz toga ne sljeduje da ja Serbin nisam; poneže sam ja vježestva priobrjeo, vkus izobrazio,

JELICA: Ah, francuski jezik, nikad ga neću naučiti! 7. MARKO, PREĐAŠNjI MARKO: No, jeste li pretresli sve vaše rumane?

ALEKSA: Batići? Za Batića gospodična polazi? Ne znate li vi da ste rod? MARKO: To mlogi misle, ali nismo. ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca? MARKO: Jesam; otkud vi to znate? ALEKSA: Molim. Vaš se ded zvao, ako se ne varam, Milutin.

Madrid ga neće nikad zaboraviti. Jelica: Jeste li i vi bili s njime u Mesecu? Mita: Svuda sam ga ja pratiti morao, jer niko ne poznaje njegovu narav tako kao ja.

No ja sam se zadržao, a može me gospodin tražiti. Izvinite! (Pođe.) Jelica: Jošt jedno: jeste li se i vi dogodili u Madridu kad je gorelo more?

Ah, jadne devojke, kako ne znamo kome se u ruke predajemo! Ko bi mogo pomisliti da ovakav čovek laže? ALEKSA: Jeste li vi čuli, nemojte vi u prisustviju mome tako što govoriti; jer, razumete li, ja vas taki dam zatvoriti!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Divlja se rika kroz klanac ori: „Neznanče, ko si? Vrata otvori!“ Iz mlina starog povika Ćosa: „Divovi, djeco, jeste li ludi?! Unutra sjedi čuveni gosa, hranu mu skuplja milion ljudi.

Tišina zatim zavlada mlinom kao da nikog nije ni bilo. Istoga trena čiča se prenu, oči mu stare lukavo sjaje. „Jeste li, deco, svršili priču, spavati valja, dosta je graje.

“ Čudom se čudi naš doktor Jan: „Kakav bolesnik?! Jel trospratan?!“ „Doktore, jeste, to nije varka, zovemo, znate, iz zoo-parka. Žirafu jednu boli nam vrat, a to je — drugi i treći sprat.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

U jednim vratima nekoliko ljudi i dece. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Jeste li ribari? — O, ima vrlo malo ribara ovde. Oni žive dole. — Koliko ima ribara? — Jedva osam barki.

Više ih apsolutno ne razaznajem. Jedino što primećujem jeste da jedan od njih nosi nešto veliko i kao pleteno od trske. Vidim kroz to komad neba. — Šta je to što nosite?

Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi? — Mi smo, dođite. Dolaze troje; dve ženske prilike, od kojih jedna svakako devojčica, i s njima neki deran.

— Nisam nikada bio u Belmontesi. — O, zanimljivije je svakako od ostrva... jeste li činovnik? — Ja sam stranac. Očevidno da bi čovek hteo da razgovara, ali se usteže.

— Slobodno, Vaskes! Vaskes, hoćete li me probuditi pre pet? — Hoću, gospodine. Jeste li videli zamak, gospodine? — Ne ovom prilikom. — Ja ću kroz dva dana preći, kao uvek, u zamak da služim.

je svejedno umrla tu ili napolju, ili upali oboje pod led: ne bih mogao više izdržati ženu a i meni bi bilo suviše žao. Jeste li videli kako je lepa? Obukao sam se, uvio devojčicu u maramu i otišao pravo u noć. Evo po ovoj istoj vodi sam gazio.

Na mene je palo preko trideset pezeta. Tako sam imao čak i za piće. Jeste li Englez? — Ne, nisam Englez. — Ima šest godina — pazite na kamen — jedan Englez je proveo mesec dana ovde.

Bili su srećni da mogu najzad da utvrde za koga sam pitao. — Je l̓ onaj starac? — Mislim da jeste, ali je suviše daleko da bih bio siguran. Da li još lovi ribu? — Slabo. On sad samo sedi uz čašu i priča čuda.

— Sada će se već brzo ugojiti. Posle bolesti se uvek brzo popravlja. — Je l̓ te? Daće Bog. Jeste l̓ videli ovog Pabla, gospodine, što je još do glave ošišan, i tek ga pustili iz marine. To je moj treći sin.

Tako. — Vi ste žena Pipova? „To je žena za koju on kaže da je stara i da je ne voli!“ — Ja sam njegova žena. Jeste li čuli kako nam je bio bolestan? — Njegov brat mi je rekao. Niste mnogo oslabili, Pipo, samo izgledate kao devojka.

— Dobro veče. Mogu li ovuda izići na vrh sela? — Tuda. Imate još dva-tri koraka svega. — Jeste li vi same devojke, ili ima i muških međ vama? — S nama su i dva moja brata, — odgovara jedna nasmejano.

Tako. Hvala: vi ste lepa devojka, Sagrera. — Ne, ja sam ružna. — Laže. — Jeste li vereni, Sagrera? — Sagrera je verena za Pabla, onog što vas je otpratio kod ribara.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

z Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili... Među carstva tvoga grobnicama tvojim Mi smo beležili.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

DRUGI BUGAROUBICA San ga je skoro raskrojio i želja da se popne na presto, mislio je, jedina vredna stvar jeste da se Bogu postane zet i da čitava zemlja pod njim bude u njegovoj spavaćoj sobi.

NAČELNIK SE ŽALI NA JERETIKE Šta hoće ti ludaci, čemu te smutnje, kao da carstvo na zemlji može biti bolje no što jeste. Nepotrebno me uznemiravaju, ne volim da kažnjavam, a zbog tih što hoće veću pravdu imam nesanice i ljutnje.

Smanjivanje nije za nas, mi za ovaj prizor nismo spremni. Na tu pomisao dolazi odgovor koji kaže: pa vi i jeste neko drugi, pogledajte svoja lica u mraku, to uopšte niste više vi, vi sebe ne možete poznati.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Samo znaš, brate Agatone, pokojnik je bio pismen čovek i čitao je novine, pa je mogao misliti u sebi: „Ovaj Agaton jeste bio sreski načelnik, ali gde god je bio, ostavljao je za sobom smrdljiv trag”. AGATON (plane): To nije istina!

SARKA: A kome je on to, bajagi, kazao svoju poslednju volju? TANASIJE: Pa jeste, njegova poslednja volja to je testament, a testament još nije otvoren.

SIMKA: Baš i ja se to pitam. AGATON: E, šta mu je trebalo? Znao je on dobro šta mu je trebalo. Pokojnik jeste bio onako plemenit i dobrotvor, i čestit, i sve što hoćeš, al' mu se mora priznati da je bio i veliki šeret.

TRIFUN: Voleo je da vrde. SARKA: Eh, eto to sam htela da kažem. Voleo je, bog da mu dušu prosti! TANASIJE: E, to jeste, to mu se mora priznati. MIĆA: To samo znači da je bio savremen čovek. SARKA: Savremen ili nesavremen, tek voleo je.

TETKA: Što ne ispiše bar kafu? DANICA: Nudila sam ih. TETKA: Je l' nailazio, boga ti, advokat? DANICA: Jeste! TETKA: Pa jesi li mu pokazala račun? DANICA: Htela sam, boga mi, tetka, ali je to neki čudan čovek.

Malo, popločano dvorište, jedno drvo, i... Tada je mama još bila živa, je li? TETKA: Jeste! DANICA: A tata? TETKA: On je davno, vrlo davno umro. Njega nisi mogla upamtiti.

GINA: Pa ima, nije da nema, i ubrisano je, nije da nije ubrisano, ali ja tako navikla. SARKA: Jeste, pravo da ti kažem, i ja tako! Volim ti u tuđoj kući ubrisati nego ne znam šta da mi daš.

SARKA: Ne brini, de: znam ja šta je to familijarna tajna. GINA: Pa jeste, to treba da ostane međ' nama. (Ode noseći kutiju.

SARKA: Pa bolje, dabome! AGATON: I jeste! Rekoh, bolje, Simka, da ponesemo služavnik. A evo i da ti kažem zašto je bolje. Drugome ne bih, ali tebi ću da kažem.

ja prosto ne mogu da pojmim kako su se gospoda i gospođe mogli useliti. Je li ko pitao advokata; je li on to odobrio? Jeste li vi, na primer, pitali advokata? MIĆA: Kako, ja da pitam advokata? Šta imam ja da pitam advokata?

Može biti ja bih pre vama mogao reći: gle, i vi ste tu? AGATON: More, ja i ti ništa; nama i jeste mesto ovde, ali skrhala se cela familija. MIĆA: Zar baš svi? AGATON: Pa svi, dabome! Eto tu, u toj sobi je Sarka.

AGATON: Bolje, videćemo da l' će biti bolje! POJAVA H PROKA, PREĐAŠNjI PROKA (dolazi spolja): Jeste li svi tu? SIMKA, GINA, TANASIJE, MIĆA: Šta je? PROKA: Ne valja! GINA: Šta ne valja?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Vozi... teraj! — padali su povici. — Jeste li nas željni? — zapita debeljko one iz susednog voza. I opet treskanje, luparanje vagona, i najzad se sve utiša.

Biće izveden pred ratni sud i streljan... Jeste li razumeli?... Masa nešto procedi kroz zube u znak razumevanja i ostade nema i ukočena. Uniforma, onaj čelik...

I još više... hoće da nam porobi Otadžbinu... Branićemo se do poslednjeg čoveka. Jeste li razumeli? — Razumeli smo! — grmnuše jednoglasno vojnici.

— Čuli ste... i više da se to nije ponovilo! To je vaša dužnost bila. Jeste li razumeli? — Gospodine kapetane... — zausti potporučnik Aleksandar. — Jeste li razumeli?

To je vaša dužnost bila. Jeste li razumeli? — Gospodine kapetane... — zausti potporučnik Aleksandar. — Jeste li razumeli? — zapita još strože komandir. — Razumemo! — Baterija da se vrati u bivak.

Tada ćete primiti nova naređenja. Jeste li razumeli?... Na svoja mesta! Kroz bateriju se proneo glas da ćemo večeras krenuti, jer su posilni pričali kako je

— Sad i nikad više! — progovori strašnim glasom. — Jeste li razumeli? — Vođe odeljenja su ćutale. — Da se ovo nije ponovilo, inače ću tebe, Trailo podnaredniče, tako namrtvo da

I zapamtite: još za videla da preslišate svakoga vozara da li zna gde mu je pribor. Jeste li razumeli?... Na svoje mesto! Ovde smo predanili. Bio je četvrti avgust.

Apatično pođoh. Cigareta mi nije prijala, te je bacih. Jedva se zaustavih kod prvoga voda. — Jeste li ga videli? — trže me smeh Tanasijev. — Udarilo ga posred grudi. Alal mu vera... Ali nema ništa. Jedva dođoh k sebi.

Komandir pozva nas dva vodnika. — Čuli ste — govorio je ljutito. — E pa, brate, ja više to neću da podnosim. Jeste li razumeli?... Izgleda mi da je vama sve drugo preče od nadzora u bateriji.

Ali u vojsci se ne pušta mašti na volu. Neki vele da u tome i jeste veličina vojničkog poziva. Uskoro su se čule oštre komande, vojnici su čistili oruđa, drugi timarili konje, treći

Vikom u onoj bari mi smo otkrili našu nameru. A osnovno načelo strategije jeste tajnost. — Podigao je tada značajno prst i pogledao važno sve redom.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Živ bio, reče on đaku, koji mu priđe ruci. — Je li ovo Orlovica? — Jeste, gospodine. — Da li je škola daleko odavde?

— Ehe, ja... dođoste i vi. Samo, prostićete, jeste poneli kakvu objavicu sa sobom? reče kmet i lice mu dobi neki poluzvaničan, pola učtiv izraz.

»O, pa mi ćemo ovde lepo i veselo živeti !« pomisli on, ali ne smede iskazati svoju misao glasno. — Jeste li odavno učitelj? zapita ona i pogleda ga nekako đavolasto žmirkajući.

Ode da kupi što za ručak... posle neće moći, kad počnemo rad. — Jeste li gledali učionice? Kolicna je moja, a kmetovi spremili pedeset đaka. Neće moći svi stati. — Staće...

Uh, mračno, nezgodno!... U takoj sobi ne mili mi se nikakav rad. — Vaša je mnogo svetlija i veselija. — Jeste; hajdemo sad tamo. Iziđoše oboje i prošavši kroz veliki prostran hodnik, uđoše u manju, svetlu, lepo okrečenu sobicu.

Pa kao pravi kavaljer fijuknu prutom kroz vazduh i smešeći se reče: — Da ponesemo oružje... Zli su im psi. — Jeste. Juče vas u malo ne iscepaše.

— O, kako je divno! uzviknu Ljubica posle dužeg ćutanja i posmatranja. — Ovde treba često da izlazimo sa decom. — Jeste... da... naročito je meni za zemljopis... — Hoćete šljiva?

d. A sad je već vreme da se počne raditi. I jeste li videli kako ide slavno : polovina već znaju da razlikuju oba glasa! A tek smo počeli, od juče...

Šta će on tamo, kad zna da neće umeti ni progovoriti. Istina, ovo su neki dobri ljudi, vidi se... ali tek... — Jeste li bogoslov ili preperand ? zapita ga popa kad sedoše u sobi — Prep... da, jest...

Nisu imali ni svoje kuće. Prvo sećanje iz života joj jeste seoba. Kao da je juče bilo: smrklo se, a oni idu stranom, više seoskih kuća; majka nosi maloga brata, a nju vodi za

Kad ostadoše sami u školi, pisar priđe k stolu i metnu na nj neke akte, razvi ih i obrte se Gojku. — Jeste li vi ovo pisali? uzviknu on, pokazujući prstom na Gojkov potpis.

O, da teška srama! Pa još ako je i ona sve to slušala... kao Stojan, jamačno jeste. I sve zbog nje!.. I on još jače oseća svoju bezmoćnost i uviđa jasno da nikome ništa ne može učiniti, da je rođen samo

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Što cvetaše do dva sjajna cveta, Ono jesu dva brata rođena; Što međ’ njima treći potavnio, Ono jeste seja međ’ braćama, Potavnila od mlogi svatova — Prosi Mesec za svog mesečića, Prosi Sunce za svog sunčevića, Prosi

S buzdovanom progovara: ’Je l’ mi majka večerala’?“ Buzdovan mu ne govori; Ja mu jadna odgovaram: “Jeste majka večerala, Večerala i zaspala.“ 235.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

TOMANIJA: Srbija vrvi od izbeglica iz Bosne! Oćete možda njima da glumite? DARA: Jeste li videli vešala na Žitnoj pijaci? DRUGA GRAĐANKA: Znate li vi da je rat?

DRUGA GRAĐANKA: Daću ja tebi primitivizam po dupetu! DARA: Jeste je čuli šta kaže? TOMANIJA: Popela se na ono bure da nas pljuje! ČETVRTA GRAĐANKA: Nemački plaćenici!

MAJCEN: Pol? VASILIJE: Čiji? MAJCEN: Muški. Ima vas četvoro? VASILIJE: Četvoro. MAJCEN: Jeste vi možda bračni parovi? FILIP: Njih troje jesu, ja sam slobodan čovek! MAJCEN: Kako to misliš: njih troje?

Zato što je pomešao život i pozorište, pa ni sam ne zna kad je u životu, a kad je u predstavi! Ni kad je ono što jeste, Filip Trnavac, a kada ličnost iz neke predstave! JELISAVETA: Date mu lobanju, on postane Hamlet!

VASILIJE: A da ti, možda, nećeš da kažeš da nismo? FILIP: Vi ste moj ružan san, i ništa više! VASILIJE: Jeste ga čuli? FILIP: I dosta je da se probudim, pa da vas nema!

MAJCEN: Čekajte malo, još jedno pitanje! VASILIJE: Samo izvolite! MAJCEN: Jeste li videli vešala na Žitnoj pijaci? VASILIJE: Jesmo. Zašto pitate? MAJCEN: To vama ne smeta? VASILIJE: Šta?

GINA: Pobeže čovek od smrada tvoje rakištine! BLAGOJE: Ovo miriše kao ambrozija! GINA: I jeste mi ambrozija! Ko da su u njoj daždevnjaci prezimili!... Oću li ja doživeti da te bar pet minuta u životu vidim treznog?

Nije se moglo trenuti posle ručka od gakanja! A sada nigde perceta, ni za pahuljicu! (Jelisaveti) Jeste li videli kako je reka blizu?

BLAGOJE: Ja plivanje bez ronjenja i gnjuranja i ne računam! SOFIJA: A reka miriše na lubenicu, jeste primetili? Pa tako divne stene za sunčanje, i divno drveće! Tamo je prepuno maslačka i kamilice!

GINA: Meni najteže? TOMANIJA: Pa zar ti još ne znaš? GINA: Šta ne znam? DARA: Pa jeste vi čuli onu pucnjavu malopre? BLAGOJE: Zašto pitaš? SIMKA: Ko je pucao? TOMANIJA: Na mestu su ih pobili!

Ne zna prestojniku, ni agentima ne zna, ni esesu ne zna! A da vidiš kako kod mene zna! Meni je mlogi došo na jeste u sedmicu! Uniđe mi kao nadrkan pastuv, a iznesu ga ko probušeno prdalo! Zna i što ne zna da je znao!

SIMKA: Moja kuća možda i jeste malo zapuštena, možda u njoj i može da se nađe paučine i prašine, ali ja je ne zapuštam zato što sam lenja, nego zato

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

imao običaj u takvim prilikama da uhvati ranjenika za medalju, ili za dugme bluze, pa da pita: „Gde ste to dobili? Jeste li učestvovali u bitkama?“ To isto. Ponova. Po nekoliko puta.

hvatati one koji budu bili na raportu za dugme, ili medalju, pa kako će ih pitati, glupavo, ponovo: „Gde ste to dobili? Jeste li učestvovali u bitkama?“ Pa mi je milo da odem i ne gledam to. U početku jula, ja sam opet u Komoranu.

Ko piše u slobodnom stihu, glup je ili lopov. U mirisu Pariza najlepše što sam osetio jeste: bezgranična ljubav i bezbrižnost. Kako su ovde vesele borbe!

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

bićeš kod mene... Siroče: (Hvata je za ruku.) Kod tebe? Gospođa u crnini: Jeste... Ostavimo grobove na miru. Mrtvi pripadaju Bogu, njima je dobro. Gore je živima kad ostanu samohrani.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Ubijaju, to jeste; ali mi ne možemo biti tako nekulturni, tako divljački kao... Ovde je hladno, kao da odnekud ima promaje.

Gospodin ministar se zakašlja, te ja ugrabim reč. — To sve jeste, ali ako upadi anutskih četa uzmu jače razmere? — E, onda bismo i mi preduzeli oštrije korake.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Dobro vi veče, strina Saro, i srećan rad! — Bog ti pomog'o, ti živ i zdrav! — Jeste se umorili radeći? — Pomalo, vala, trčkaramo. Dijete, jeste metuli jastuke na klupu?

— Bog ti pomog'o, ti živ i zdrav! — Jeste se umorili radeći? — Pomalo, vala, trčkaramo. Dijete, jeste metuli jastuke na klupu?

— More, ljudi, jeste li pri sebi! — veli pop. — Zar ne znate kako uča peva heruviku... taj ne može 'nako da piše, jer mu duša nije zla.

razvi ih i podnese kapetanu, govoreći: — Juče na stanici kupih broj, pa u putu uzeh da čitam i zaprepastih se... Jeste li vi ovo poslali?

— Nije, tetice, živa mi ti! Baš sam videla kako te pogledao... A Marice nema. — Dobro ... Kad ja lažem, onda... — Jeste! ... Sve kako ti kažeš... slatka !... »A baš sam dobro videla !« misli Kosa. »Što li to teta krije od mene?

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SIMA: Je li gospodin kod kuće? DANICA: Nije! SIMA: Hteo sam, znaš... a ti si njegova rocpođa? PAVKA: Jeste! SIMA: Hteo sam, znaš, da ga zamolim za nešto. Baš... ako hoćeš, rocpođo, molim ti se, progovori mu i ti.

SIMA: E, oprostite, ja vidio, znaš, firmu na kući; pa mislim... ova druga vrata, je l'? DANICA: Jeste! SIMA: E, hvala, oprostite! (Odlazi.

Hm, hm! (Maše za leđima rukom Danici da se ukloni iz sobe.) IVKOVIĆ: Moraću! JEVREM: Pa jeste! (Maše energičnije Danici, koja ga prvi put nije dovoljno razumela.

IVKOVIĆ (smešeći se): Ne znam, al' to će već znati gospodin načelnik! JEVREM: Pa jeste što kažeš, on će znati! A ti baš misliš: neće Ilić biti biran?

JOVICA: A Jova Crvljanin? JEVREM: Pa je l' ukrao testament i bio u 'apsu? JOVICA: A pop Pera? JEVREM: On jeste. Ako tamo u skupštini treba zinuti, pop ume da zine, pa da ga majci olako ne zatvori usta.

Ali, brate, odvešće svastiku u Beograd, pa će da nam puca bruka. JOVICA: To jeste! JEVREM: Pa posle, brate, u Beogradu ima mnogo muzike, a on, čim čuje muziku, mora povesti kolo, pa makar to i o

Posao mi, hvala bogu, dobro ide, pa što da tražim preko hleba pogače. JOVICA: Pa jeste, pravo kažeš. JEVREM: Drugo ti! Posle, što kažeš, ti umeš i da se nađeš, umeš da govoriš... JOVICA: Jest!

PAVKA: Kakvih ti nas nema! Da vam kažem samo šta sam juče čula, pa da se krstite i levom i desnom! JEVREM: A, jeste, jeste... To treba da čujete!

Da vam kažem samo šta sam juče čula, pa da se krstite i levom i desnom! JEVREM: A, jeste, jeste... To treba da čujete! Eto, idite tamo u sobu da vam kaže Pavka šta je juče čula, pa da se krstite i levom i desnom.

MARINA (polazeći, zastane pred fotografijama koje vise o zidu): Boga vam, je li ovo sve vaša familija? PAVKA: Jeste, Jevremova. Dao ih bog mnogo! MARINA: I sve živo? PAVKA: Gotovo. MARINA: Ovde? JEVREM: Svi su ovde.

JEVREM: To jeste što kažeš, ostali su nekako zavezani i glupi... SRETA: Eto, baš, ako hoćeš da počnemo od tebe... JEVREM (grčevito

JEVREM: Pa to jeste! SRETA: I ti misliš da mene vređa što me zovu Sreta Numera 2436. To je numera sudske presude kojom sam bio osuđen na

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Na stolicama i klupama je ostalo više sukna od čakšira seljačkih, nego runa od ovaca na kakvoj ogradi u toru. A to i jeste bio uzrok te je mnogome seljaku propao perčin u njoj, a radi nje i otišao mu bakrač na doboš.

— »Ama je l’ mu Marko ime?« — »Jeste!« veli ćir Đorđe. »E, pa šta ti tu nama onda pričaš?! Pa to je naš Kraljević Marko!« — vele seljaci.

A dotle, boga mi, on će malo da se strpi i mnogo da otrpi; da ćuti i da poslužuje. Jeste. On će dotle da poslužuje sve, pa čak i onog tamo neobrijanog u onom klopavom i raskokanom slamnjem šeširu, sa propalim

Upućeni smo jedno na drugo; viđaćemo se češće, pa, ka’ velim, da odem. A vele da si jedan od prvih ljudi ovde. — Pa jeste, gospodin, daskalo, učitelju, tako se računa u selo. Predsednik Milisav, i posle nas trajica-četvorica ljudi.

Mene i to njemu?! — Ama ne zovem te njemu, nego meni! — Svejedno! Al’ će i on biti tamo! — Ama, pa rad njega i jeste sve ovo! — Tu ja ne idem! Neću da budem izelica narodna; da mu sisam srž i da se ranim znojem njegovim!

i Purku, tom jadnom predstavniku militarizma i sluzi tiranije (a ovaj poslednji beše samo jedan grešan pandur), jeste, podviknuti im gromoglasno, kao iz jednoga grla: Dole sa toga svetoga mesta na kome nezaslužno sedite, vi Neroni

— A nijesam ti, boga mi, gospodine, nikad o tome ni mislio! — veli Maksa paleći cigaru. — Ama to i jeste nesreća što ste svi tako indiferentni, apatični, inertni! — E, to ti je vala!

pandura?« (Ovde Sreta čak ni g. ministra nije titulirao gospodinom, a pandura jeste), i treće pitanje: »Ako misli (a za to se i plaća grdnom platom), kakvu satisfakciju misli dati ministar, kao sluga

— »I ja vas poznajem«, veli prvi: »onako iz viđenja«. — »Jeste, milo mi je«, veli drugi, »da se kucnemo«. — »Da se kucnemo i, što kažu, družeski odsad živimo!

I pravo je. A zar sme drukčije da bude?! Zar ne? Jeste! Mali uzroci ali često velike posledice. U svakom slučaju imamo nadu, — ne, to je malo, imamo pravo da računamo na

Ama vi se kanda opet bunite?! Čisto vas gledam kako se ipak ne sećate šta znače one njegove poslednje reči. A to i jeste žalosno što naša srpska publika ništa ne zapamti što čita. E, dakle slušajte!

— Sve dole! A? — pita ćir Đorđe a pokazuje rukom kao da seče nešto. — E, bravo, boga mi, Brazilijanci. E, jeste bili muško, nije vajde! Bravos! — Bravost! — potvrđuje ćir Đorđe, ali još nekako nepouzdano i nepoverljivo.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Ja, ja... Bilo je svega. — Deca su kriva. Nikad se ni na jednog od njih on nije ispizmio; Ono, jeste... deca nisu kriva što su živa. — Bog ubio, lopto, ko te izmislio!

Četiri sata? Kakva četiri sata! Ono jeste, stajala je jedno vreme pored puta, Dok su se dečaci-rvači hvatali oko vrata, I to je trajalo — pa...

Ali njena najveća dužnost — s tim se slaže svako dete Jeste da dugo živi. Majka je najlepši osmeh života, i ne treba se ljutiti Ako ponekad nešto i zgreši.

— Sve što krave od ljubavi žele Jeste jedno malo, slatko tele: Čim se rodi tada iz meneka Poteče u svet reka mleka. Kakva reka?

A sad zbogom, ćao, i uzdravlje! Kad se malo zamisliš — zaista Krava jeste čist idealista: Ona daje, i leti i zimi, Više neg što tele zna da primi, Od suviška ljubavi te lude Bude mleka za

Ovakav život jeste život pseći! U januaru valja da se lože Kamini, furune, štednjaci i peći!” Pođoh u grad, u najmanju ulicu, Sa

ŠTA SUNCE VEČERA Kada se senke izduže, istanje, Šta sunce večera? — drugo je pitanje. Jeste li videli zapad pred veče, kako pljušti? (Tada se stari ljudi sećaju ratova i buna).

A šta nas to prelepo u prirodi čeka? Magla, i kiša, i, iznad svega, blato! Jeste, rano u proleće, nađe se i polena, A u jesen, pečuraka, ispod trulog panja.

Takvo je ustrojstvo našeg duha: Bojimo se čistog vazduha; U zagušljivoj sobi jeste Da su nesvestice prilično česte Ali smo zato ponajbolje Zaštićeni od migrene i glavobolje!

MOJ NOS Moj nos jeste moj ponos Sa celom planetom odnos Održava, skuplja se, širi se I najdalje hvata mirise... Osetiće koru somuna Od

) — Te da tako zauvek raskrste s njim. Stvar jeste neobična, ali ti se Čitaoče, dragi, ničem ne čudi: Između Morave, Save i Tise Naiđoše dani ludi, zlehudi; Ne

vekovnoj bedi, Što ima, da iznese na tržište, Da prema drugima odmeri koliko vredi; A sve što tri babe imaju, jeste Taj deda, rođen devetsto šeste.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Jedina organska potreba koju ona tu oseća, jeste potreba da zadovolji svoj nagon za rasplođavanje. I tada se na tome svetskom podmorskom zborištu jegulja, u mračnim

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Je l' ovako, braćo Crnogorci? SVI IZ GLASA: Tako, već nikako! MUSTAJ-KADIJA Što zborite? Jeste li pri sebi? Trn u zdravu nogu zabadate! Kakva jaja, poste i badnjake vi na pravu vjeru tovarite?

IGUMAN STEFAN Jeste li ih, đeco, naložili, u prijekrst kâ treba metnuli? ĐACI Naložili, đedo, kâ trebuje, presuli ih bijelom šenicom, a

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Šta mi radite? Jeste zdravi i živi? — Ja eto — više kao za sebe produži istim onim otegnutim glasom — nikako u smrt, nikako na onaj svet.

Tamo na kapiji ču se neki tih, miran glas: — Kako ste? Jeste živi? Sofka, i sama čekajući ga sa svećom više glave, ispred kujne, ukoči se od onoga tamo na kapiji glasa, nije

Jedino se on, Marko, ne buni. Sav radostan, čuje se kako rukujući se viče: — Jeste radi gostima, prijatelji?! — Kako da ne, kako da ne? — zaglušuje ga sa sviju strana. Dolaze do stepenica.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „Možeš Ćekliću Mlečiću! Ama jeste Mlečići, božija vi vjera! I domišljati ste kao oni!“ odvrati mu s mjesta đakon. Lazarević Rama, Zagarčanina, propušti

Onaj prvi poglêdaše na sve strane; vidjelo se da nekoga traži. „Evo nas Njeguši! Prilazite slobodno!“ viknu Otaš. „A jeste li tu Ozrinići?“ povrni onaj prvi. „Što bi te zapadoste? Nemojte nas pobiti na vjeru!“ Smijući se, pomiješaše se.

Serdar se sad udobri pomislivši e će ih biti žacnule one riječi, pa će i on: „Jeste se iskinjili, vaistinu. E, bogami, nositi ovakvog momka od Ozrinića dovle, gotovo bez preduška, bogami nije lak posao!

“ „Oprostićeš za to, to su Ćeklići činjeli!“ reče Miraš. „Nemoj ti na nas prenašati vaša djela!“ povrnu Ćeklić. „Ama jeste, čoče, to je poznato, kao što je poznato e ste kupili u Primorca od mazge jaje, kao što ste našli Božje oko!

Suton se počeo bješe hvatati. „Ja bih da što založimo, e sam ogladnio... Jeste li što zgotovile Janku?“ „Ja neću ništa do mlijeka!“ reče momak. „Kakva mlijeka, čoče!

„Jeste li umorni?“ započe on. „Vas, vas sagt er“, zapita oficir. Drug mu prevede i odgovori serdaru: „Pa nijesmo,... tako...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Međutim, ono što predstavlja bitnu razliku između njih jeste poslovička sadržina, upravo značenje koje poslovica u sebi nosi, a koje govorni izraz nema.

U stvari ona i jeste nerazvijena i neispričana anegdota, upravo njena srž, ali bez njenog narativnog okvira. Pitalice su, prema tome,

Dosta sam vam dao srebra i zlata, šta hoćete više od mene?“ Ovo je bio Srebrni car, čiji i jeste majdan, ali ljudi nisu to znali.

2 Izdat komendat! Pošli sedamdeset i devet nožića; vi sedamdeset i devet, jeste li ga udarili u srce? Ja sam pošla s jednim nožićem i svih ću vas sedamdeset devet da rasporim.

Pa ulovi kuvara. Šatka — patka igrala, Bela guska svirala, Zec je kolo vodio, Ćurak barjak nosio. 6 Danas jeste subota, E pa šta, e pa šta! Sutra jeste nedelja, Jeste da, jeste da! Ženićemo medveda, E pa šta, e pa šta!

6 Danas jeste subota, E pa šta, e pa šta! Sutra jeste nedelja, Jeste da, jeste da! Ženićemo medveda, E pa šta, e pa šta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da!

6 Danas jeste subota, E pa šta, e pa šta! Sutra jeste nedelja, Jeste da, jeste da! Ženićemo medveda, E pa šta, e pa šta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da!

6 Danas jeste subota, E pa šta, e pa šta! Sutra jeste nedelja, Jeste da, jeste da! Ženićemo medveda, E pa šta, e pa šta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da! Zêc kolo vodio, Iju-ju, iju-ju!

Sutra jeste nedelja, Jeste da, jeste da! Ženićemo medveda, E pa šta, e pa šta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da! Zêc kolo vodio, Iju-ju, iju-ju! Ćuran barjak nosio, Puć-puruć, Puć-puruć!

Sutra jeste nedelja, Jeste da, jeste da! Ženićemo medveda, E pa šta, e pa šta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da! Zêc kolo vodio, Iju-ju, iju-ju! Ćuran barjak nosio, Puć-puruć, Puć-puruć!

Druga scena Guba i pređašnji GUBA: Dobar večer, dragi moji gospodari koji jeste u ovaj dom sabrani. Vi tu večerate i pijete, mene ovakog sedog starca, kukavca, dedaka nejaka, u društvo ne zovete!

(Sad će i knez i pop upitati): — A jeste li koliko puta bili u boju s Turcima? — Od Kosova nijesmo nikad, jer među nama i njima nije kavge goleme ni bivalo,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad dođe u kuću, starac ga zapita jeli namirio konja i jede li konj travu, a on odgovori da jeste i da jede. Onda starac reče: „Dobro, da vidim i ja.” Pa iziđe u konjušnicu, kad tamo, a konj nije ni takao.

Kad u veče dođe ala, zapita je jeli živina nahranjena. — „Jeste da! kakva ti je ono đavolska živina? Kakva je onako sam je i nahranila, | batinom.” „Dobro, dobro,” kaže joj ala.

a poslije večere dođe mehandžija i u razgovoru šnjima stane se faliti, šta je on junaštva počinio, pa onda zapita njih: a jeste li i vi štogođ učinili do sad?

“ Lovac mu odgovori, da nije | nikad čuo, „nego ćemo ih,“ veli „sad pitati.“ Pa onda sazove sve tice te ih zapita: „Jeste li kad koja videle taki i taki grad?

Sveti Sava - SABRANA DELA

2, 19) „jer vera ova jeste čista i neoskvrnjena pred Bogom i Ocem.“ (Jak. 1, 27) „Da razumete da je vera bez dela mrtva.

Ni na desno, ni na levo, nego po snazi, koliko ko ima moći, carskim putem tecite opominjući se šta jeste. (Pr. 4, 27) Trudove plodova svojih ješćeš. Blažen jesi, dobro će ti biti.

A veliko i prvo ispovedanje onih koji odlažu svetovne vlasi jeste da se ispovedaju samo ocu, a ne kome drugom ili igumanu, kao što naviše pisasmo, da bi znao otac svih dati svakome

I ovo treba da bude ovako. A službe svetih postova izložiće tačno sinaksar, kao što i jeste svagda u njima. GLAVA 8 O bdenijima kako treba da bivaju Bdenija treba da bivaju po zakonu u nedelje i u Gospodnje

15, 12) „I drugi će poznati da moji učenici jeste ako volite jedan drugoga“. (Jn. 13, 35) Znajte čiji ćete vi biti učenici ovo čuvajući, vidite koju ćemo slavu i veselje

je ludo za svet i nemoćno i izgnano, to izabra Bog da premudre i silne i visoke posrami, i da ništavno istrebi ono što jeste“. (I Kor. 1, 27-28) Ovo je, dakle, o postavljenju igumana i ekonoma.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Ja čujem pominje neko rušenje... MILE: Rušenje jeste, ali objekata! IKONIJA: Aaa! CMILjA: Sve je to lepo i fino, al mene čekaju noliki sudovi!

CMILjA: To vam je preko sveta! A šta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste čuli šta kaže? Ima da nastupe promene, korenite, u sve pore života!

CMILjA: A ona, ta vaša? Je l se porodila, ili je abortirala? SKITNICA: Nemam pojma! IKONIJA: Pa jeste l išli na tu ekonomiju, posle? SKITNICA: Išo sam lane, ali se niko ne seća. IKONIJA: Lane? Baš ste se rano setili!

Sigurni ste da nije svraćala? IKONIJA: Pobogu, čoveče, pa nisam blesava! Kažem vam da bi se setila da jeste! SKITNICA: Ako se desi da nekad slučajno navrati, nemojte ništa o meni da pominjete! Oću da je iznenadim!

IKONIJA: A gdes ti dosad? Nisi valjda sve sonim voskarom? GOSPAVA: Pusti ti njega! IKONIJA: Jeste l se proveli, il te preradio? GOSPAVA: Ti ne zabadaj nos! IKONIJA: Ja ne zabadam, nego pitam!

JAGODA: Najbolje otrova! IKONIJA: Šta je, šta si se smračila, nije potop! JAGODA: Kamo sreće da jeste! Ostavio me onaj profisor! CMILjA: Koji profisor? Tvoj? JAGODA: Onaj što ima strinu u Kanadi.

ISLEDNIK: Kolko je meni poznato, zajdno ste vršili nedozvoljene radnje. A sad kažeš: vaška! Čudna stvar! Jeste se nešto možda pokarabasili? ANĐELKO: Pokarabasili? Lopuža! Glavu bi mogo da mu rascopam barapsku!

MANOJLO: A bez te guke nije mogo da dokaže da je nevin, i da nije ubica! Zato sada i jeste pokojnik! PROSJAK: A onaj s predikaonice... oslobodio sam ga očajanja i užasa!

TANASKO: Pocepaćete se tako, goskapetane! MANOJLO: Čovek i jeste čovek prvo na osnovu svoga stradanja! TANASKO: Samo se džabe potresate i secate! Oćemo li kretati, ili nećemo?

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA Kako sinovi, snahe? Kako čivčije i berićet? MARIJA Pa kao što znaš, tako je. JOVČA Jeste zdravi? MARIJA Zdravi. JOVČA A Vaska? Kako ona? MARIJA Zdrava je. JOVČA Zdrava? Nije bolovala? Da ti ne kriješ?

Je li istina? ANĐA Istina. JOVČA Sve? ANĐA Pa... JOVČA Istina da je vinograd prodao? ANĐA Jeste. JOVČA I njivu već upola načeo? ANĐA Jeste. JOVČA I dućan prazan, ništa u njemu ne radi? ANĐA To ne znam.

JOVČA Sve? ANĐA Pa... JOVČA Istina da je vinograd prodao? ANĐA Jeste. JOVČA I njivu već upola načeo? ANĐA Jeste. JOVČA I dućan prazan, ništa u njemu ne radi? ANĐA To ne znam. JOVČA (plane): Pa šta ti znaš?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Dobre običaje pohvaljujući, radiću i svakom preporučiti, a zle pohuđavajući, u omrazu dovesti. Vospitanije mladosti [jeste] stvar najnužnija i najpoleznija človeku na svetu, budući da od nje zavisi sva naša dobrota iliti zloća, sledovatelno,

memorijale jošte nepročitane sažeći, pak se okrene k svetim ocem govo-reći: „Mi vas za svece držimo i oglašujemo, i jeste, hvala bogu; a vi predajete tužbe jedan na drugoga. Ja, grešan čovek budući, kako ću svece suditi?

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Vire mi, nije loše! — odgovori Stipan, pa poče ljuštiti jaja. — Taa-a-ko! A oćeš li dati braći da skvase grla?... Jeste li večerali, ljudi? — Jesmo, jesmo! — Taa-a-ko! Pa daj da piju! — Vala! vala!

Fratar ugasi svijeću. Čuše kako krcnu kokot na pušci. Brna stade pomaganje. — Jere!... Jure!... Bare!... Šimeta! Jeste li mi braća! Za muku Isukrstovu, za sv. Franu, ne dajte da se krv proliva... Ajme! ajme! u-ju! jo!...

Dan zimskoga sv. Frane nije zapovjedni praznik narodu, ali fratrima jeste, te otpojaše veliku misu, a u podne će i đaci imati jedno jelo više.

Bukovičanin se useknu sa dva prsta, pa opet pripita: — Ja? Je li ja? — Ma ti, oklen si? Šta si došâ ovdi? — A jeste li vi vratri? — Jesmo!

On odmah razumjede šta ih je navelo na taj izbor. Vica je bila imućna udovica bez djece. — Jeste li vi pri sebi? — reče on. — Di je ona za beduastog Jozicu! Osim toga, da li je ona za naše selo i za našu kuću!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Želja da je tresne, da je udara po licu, tako je jaka, jeste, poverova, jedina žela zbog koje se on muči ove noći. Odjednom mu bi lakše: ljuta radost razli mu se po žilama.

— Jedno mene kole. Samo jedno... — promumla Đorđe i iziđe napolje, ne zatvorivši vrata. — Jeste, zbog tebe — šapuće za njim Aćim, u inat sebi.

Samo brbljaš i ne misliš. — Po tome, gospodine, što umeš da narediš. Jeste da ja brbljam, i jeste da ja ne mislim, ali mnogo volim one što umeju da naređuju. — Vidim.

Samo brbljaš i ne misliš. — Po tome, gospodine, što umeš da narediš. Jeste da ja brbljam, i jeste da ja ne mislim, ali mnogo volim one što umeju da naređuju. — Vidim. Vozi polako do groblja, a onda kroz selo brz kas!

(Šta mogu? Moram je razočarati.) Pa jeste, i za Božić. Toliko godina nisam bio kod kuće za Božić. Nisam te video... da, da, sedam godila.

— čvor je Aćimovo lice. Vukašin teško izgovori: — Tošićeva ćerka. — Tošićeva ćerka?! Naprednjaka Tošića? — Jeste, njegova. — Moj sin da se oženi ćerkom mog najvećeg neprijatelja? Narodnog krvopije. Moj Vukašin Tošićev zet!

Narodnog krvopije. Moj Vukašin Tošićev zet! — šapuće zagledan u dva velika oka, tuđa i pusta, mora da ga gleda. — Jeste. Ali ćerka nije što i otac. — Posle toliko godina došao si kući to da mi kažeš? Aćimov sin — Tošićev zet!

A napolju sneg i noć. Mora priznati daje lepo. Lepo... Školovao ga. Jeste. Daje ostao u selu, ne bi ni umeo tako da uvredi oca; da nije bio u Parizu, ne bi znao da mu kaže sve što mu je

Kasnije: ne, nije istina sve ono što je večeras izrekao ocu. Jeste: u Srbiji se i kole i psuje, gazi po blatu i živi u mraku, i jede hleb sa sofri na kojima su nekad hajduci urezivali

primati ugledne goste, imati banku, napraviti fabriku, postati diplomata, biti Evropejac u balkanskoj čaršiji... Jeste banalno! Sve što se događa suprotno je onome što je nekada mislio.

I svi beže odavde gde jesu. I svi neće ono što jesu. Bežite Vi, mladi vetrovi, jer jeste mala ova zemljica i jedinoj reci koju ima. I ta reka od tuge žuri da pogine u dunavu. Što se osvrćeš?

nije imao s kim drugim, po jabučaru se jurile dve kreje, on je stajao u snegu do kolena, naslonjen na jabukovo stablo. Jeste, ne kaje se što je nagovorio Tolu da priča o Vukašinu i Aćimu po selu. — Beži! Baš me briga za vojsku!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Budio se od njena mirisa. Sav je treperio od njena sjaja. A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži. — Jeste li videli Srebrnu ružu? — pitao je i vetrove i ptice, i lude i oblake, bez uspeha. Niko nije znao ništa da kaže o njoj.

Nigde ništa nije oparano. — Ali jeste! — tvrdoglavo ponovi dečak. Majka odrečno odmahnu glavom, a dečak se zamisli.

Nego šta! Ali ni pomisao na zlato ne otvori ribarima usta. A bor je za to vreme šumeo na vetru, pitajući ptice: — Jeste li videle male svirače? — Videle smo, videle! — odgovarale su ptice. — Tri dana letenja su daleko, ali žure, stići će..

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Gospodar Jevrem bi mogao da prizna, sebi, i nešto drugo: knez Miloš jeste bivao sve samovoljniji ali Gospodar Jevrem nije, zbog toga, bivao sve zabrinutiji; možda je, čak, bivao i zadovoljniji.

a čiji su prozori samo delimično pokriveni lepo uobličenim rešetkama, tako da ispada da to i jesu rešetke i nisu, i jeste ukras i nije.

Jeza, ne od straha, od zgranutosti. Njemu, Gospodar-Jovanu, jeste, jedan jedini put: u avgustu 1842, u Žabarima. Išao je na Vučića i vučićevce a znao da gubi.

godina, ali jeste jedan početak), sanduk sa mrtvim Simom terdžumanom ispustili su na utabano tle, poklopac se pomerio, niko to nije ni

U njemu i jeste bilo nečeg zmajevskog: sav jak, bio je tako lakog hoda kao da ga nose velika krila; glas mu se daleko čuo a pokret mu

Taj bronzani ustanik kao da je sav celovit i u odlučnosti i u prostodušnosti, a takvog sebe on ne pamti: u njemu jeste oduvek bio zmaj, ali je oduvek bio i čovek i on nikad kije bio baš siguran koji je jedan a koji drugi; oni su među

U toj predjesenjoj, prosvetljenoj zori priznao je sebi, sav zbunjen, da on i jeste car zmajeva, tek sad, iako već i prosed i nagluv, samo što će se njegove bitke voditi na zemlji a ne među oblacima.

Jer za sve što se desilo Zmaju, kriv je Stojan. (JESTE, TI IZ ORANA U ALŽIRU, DOBRO SI POGODIO: POSTOJALA JE KRIVICA, IMA JE.) On je tražio đavola.

Niko od onih od kojih je čuo tu pesmu nije paši, za kaznu, oduzeo vid. Višnjić jeste. Jednog sasvim običnog dana ti su mu stihovi došli sami od sebe, lako, gotovo da ih nije ni primetio.

Jedna istina mu je bila pod kožom, svetlucava, neka udara taj silnik, možda je to Hasanpaša koji će oslepeti, jeste, besni Hasan-paša, ako, oslepeće, Višnjić više ne prihvata udarce, ne vidi ih, samo se spušta, bez straha, u dobri

ULICA ZMAJ-JOVINA I jeste i nije njegova ulica. Jeste, zato što nosi njegovo ime; nije, zato što mu ne pripada u potpunosti.

ULICA ZMAJ-JOVINA I jeste i nije njegova ulica. Jeste, zato što nosi njegovo ime; nije, zato što mu ne pripada u potpunosti.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

- Skori sveća kraju, Danak crnoj noći, Al' kraj mome vaju Nikad neće doći. Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali?

Kliče l' vila iz srbinskih gora? Je l' već ora koja doći mora? Jeste, jeste - boj se ljuti zače, Markov topuz iz mora iskače, Srbin diže mača plamenoga Na Turčina, na dušmana svoga.

Kliče l' vila iz srbinskih gora? Je l' već ora koja doći mora? Jeste, jeste - boj se ljuti zače, Markov topuz iz mora iskače, Srbin diže mača plamenoga Na Turčina, na dušmana svoga.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Ako istok sunce sv'jetlo rađa, ako biće vri u luče sjajne, ako zemlja priviđenje nije, duša ljudska jeste besamrtna, mi smo iskra u smrtnu prašinu, mi smo luča tamom obuzeta. O svevišnji tvorče nepostižni!

radi slave božeskoga vkusa: kola dalja bliža obuzimlju, ka šar veći što obuzme manji; stoga kolo što je koje dalje jeste više, su više šarovah.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“ - I na tom bi se cela stvar svršila“. „Pa, tim bolje!“ „No što jeste, jeste: mudrosti našeg Velikog Senata imam da blagodarim za tvoju posetu, i to je najpametnije što je on do sada

“ - I na tom bi se cela stvar svršila“. „Pa, tim bolje!“ „No što jeste, jeste: mudrosti našeg Velikog Senata imam da blagodarim za tvoju posetu, i to je najpametnije što je on do sada učinio“.

Osećao je svu svoju ništavnost i slabost. „Kako si se ovamo usudio, poluvarvarine?“, reče on samom sebi. Jeste, to je on bio. Gledajući oko sebe, postade mu to jasno.

„Šta kažeš? - Prosvećeniji od nas Makedonaca!“ „Što jeste, jeste - kriti se ne može! Kad se popeh na Akropolu, umalo se ne obeznanih pred onim što onde videh“.

„Šta kažeš? - Prosvećeniji od nas Makedonaca!“ „Što jeste, jeste - kriti se ne može! Kad se popeh na Akropolu, umalo se ne obeznanih pred onim što onde videh“.

Svojim oblikom postaje stvar ono što jeste, dok je pređe, prisustvom materije, postojala samo mogućnost za to. Prelaz iz te mogućnosti u stvarnost vrši se

No to mi dužnost nalaže, jer je predavač zakoračio i u oblast istorije, ne snašavši se u njoj kao što treba“. „Jeste li zapazili“, šanu Zenodotos svojim susedima, „kako, pri ovom ispadu Klejtomaha, jedna izvesna visoka ličnost menja

Pokušah da ga uspokojim. „Slušajte, Mardohaju! Nisam ovamo došao da slušam vaša proročanstva, već da pazarim. Jeste li vi prorok Danilo, Zaharija ili Habakuk, ili ste trgovac?“ On položi knjige opet na sto. „Imate pravo!

- Ta pronalazak štampanja knjiga prava je blagodet!“ „Blagodet? - Prokletinja!“ Kopernik ga pogleda začuđeno. „Jeste, sinko moj, ne preterujem!

“ „Šta mogasmo uraditi?“, reče jedan od većnika, „obezbediti se da nam švedski kralj dođe na vreme u pomoć“. „Jeste!“ „Dabome!“, viknuše njih nekoliko. „On će nam“, reče administrator, „zacelo doći u pomoć“. „Kada?

„E, to vam je pravi jezuita! Što drutima zabranjuje, samom sebi dozvoljava! Znam ja to!“ „Jeste li i vi to iskusili?“ „Kako da nisam! Sad ću da vam pričam.

“ Kucnumo se, a on poče da mi priča o svojim ljubavnim doživljajima; slušah ga pažljivo. „Što jeste, jeste“, rekoh, „bečke mlade devojke su slatka stvorenja, vesela i odana, mila kao dečica i bezlobna kao ona“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Druže, — nagnu se ona prema njemu i govoraše sasvim tiho — i sama nalazim da je to dobra knjiga. Jeste li videli, molim vas, kako su duhovi pripremani, bodreni.

Ali, na žalost, To je zadugo bilo neostvarljivo. Jer sukob koji se, razvijao na moje oči i umalo što nije bio krvav, jeste događaj takve prirode da se lako nije mogao ni zaboraviti.

— Jadni Nikola — kriknuh iznenađen i zgrabih ga za ruku. — Šta mi kažeš? — Jeste, još u maju prošle godine. Ima više od godine dana.

— A jeste li svi čitavi? — razlegao se Nikolin glas. — Mi jesmo, ali kobilu što nema konjovoca svu raznese. U tom sam ja zalazio

Kad se hitro promeša. I Sekula otvara oči, namiguje i zagleda u deseticu. Posle diže glavu: — Muf jeste li videli? Tri godine a... a... a svi od njega da živimo.

Pa ponovo zapišti očajno do promuklosti: — Jeste li vi u bolnici, gospodo? Nije ovo škola igranja ovde, razumete li? Pa bolnica je ovo, gospodo!

(Ovo govorim kao oficir stariji od vas, razumete li!) Zabranjujem vam ubuduće svako opštenje sa mnom. Jeste li razumeli? Molim vas, preselite svoj krevet odmah, uklonite mi se s očiju.

— Molim, gos' pukovniče. — O-v-a-j, da l' vam je poznato ili nije: je li mis Tebe žaba? I molim vas, ako jeste, zašto jeste, a ako nije, zašto nije? I zašto mis Tebe nema rep?

— O-v-a-j, da l' vam je poznato ili nije: je li mis Tebe žaba? I molim vas, ako jeste, zašto jeste, a ako nije, zašto nije? I zašto mis Tebe nema rep?

— Četrnaesta je bila vesela i slavna godina. Pričaj, Stevane, štogod iz četrnaeste. — Pa jeste, sve nam pričaš tužne stvari. — Lepo, iz četrnaeste imam pun tefter.

— Ali se nisu vratili. I jeste li videli kako su slatko večerali preksinoć u Kalmeti? Posle smo ućutali i opet slušali i trpeli ono jezivo urlanje sa

Onda se opet začuli teški koraci i starešina apsana upao je besno unutra: — Šta je? Jeste li digli glave? Ovo je bila samo proba. Hteo sam da vidim šta ćete, a vi digli glave.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ja čak mislim da se u toj igri naizmjeničnosti i sastoji život, da ta izmjena obasjanosti i zasjenica i jeste arza i teza našeg živoga daha, sistola i dijastola našeg živoga srca.

Njihov naizmjenični dvopjev jeste predivo našeg života. XV U oblačne dane, u dane smrti, kad nije bilo igre u hodniku i pričanja o Bućkovim zgodama ili

” Priznajem, imali su pravo. Istrajnost, pa u bilo čemu — gotovo bih rekao: svejedno u čemu — jeste ono što daje rezultate.

I nije li radije tu umjesna prilika da dođe do upotrebe onaj izraz „lažno”? Jeste li, doktore, baš tako sigurni da ljudi s takozvanim „literarnim načinom doživljavanja” nose u sebi manje dramatičan

Znam, znam: umjetnik doživljava u imaginaciji, u duhu: po tome i jeste umjetnik, time se i razlikuje od običnog čovjeka-neumjetnika, itd. I sam sam nekad tako govorio.

Stari seljak povukao je svoju stolicu nekoliko centimetara natrag. — Doktore, jeste li bili dolje? Kako izgleda? Odmahnuo je rukom, gledajući u stranu. — Strahota!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu! Ne smeš ga darnuti, kâ u oko. — Vala i jeste junak, jadi ga ubili, da mu ravna nema. — More čuće za njega sva Srbija, ja ti kažem. ...

Čik mu ga !... — Pravo kažeš: mari ti on za njine pretnje. Ne ubija se lako ’naki čovek — prihvati druga.. — Vala i jeste odvojio od drugih. Samo da nije onaki... da kažem... the, pa šta ćeš bolje ? — odgovori treća. — A šta mu manišeš?

Đurica priđe Pantovcu i rukova se sa njim. — Je li ti se dosadilo, pobro, čekajući? — zapita ga ovaj. — Bogme jeste; izludih od muke — odgovori Đurica. — Ha, sinju li mu dušu... čekni samo do sutra, pa da vidiš okršaja!...

— Vide li je čija je? Gde se nađoše? — Ništa ti, brate, drugo ne videh, do li onih lepih očiju. I jeste pozadružna, jadi je ubili, taman da zagreje ’vake starce, kâ što smo nas dvojica. Vujo beše zadovoljan.

— Ama je l’ to odistine? Je li ti to meni dovodiš snahu, Đuro? — Jeste, majko: snahu i ćerku. — Dobro mi došla, dete moje! — reče starica i stade je iskreno grliti i ljubiti.

Niko mi dosad nije tako govorio... a ja sam sve sa njima, od detinjstva... s ocem... — Jeste, sinko, znam ja. Kamo sreće da oca nisi ni video ni zapamtio, drugo bi sad bilo... Takvo srce ne bi se samo pokvarilo.

A Stanka, gde li će ona ? I ona će sa mnom... Istina, ko zna gde li će ona ?... Možda će i u raj ?... A jeste luda, pôs joj njen, U malo ne kidisa na čoveka! ...

— Vi svi pogađate, ali, prostićete, s jedne strane. Sve to jeste tako kao što vi svi velite, i svi imate pravo. I to će reći, da svi ti uzroci postoje: malo ovo, malo ono, tek iziđe

Gospodine moj, šta mislite!... — To su, brate, svinje — odgovori onaj prvi — a svinjče... istina jeste, u neku ruku, kako ću kazati... kao čovek, ali opet nije čovek. A čovek je, brate, čovek!

Od njega strepe svi ljudi, a on me sluša kao malo dete... To mi se mnogo dopadalo, a i jeste bilo lepo !... Što nije sad onako ?... A sad mu se dopadaju varoške...« — Opet si se zamislila! — viknu Đurica ljutito.

— Novicu... sad će dete da otrči, samo ako ga nađe. — Zar nije u varoši? — Jeste, nego da nije kud otišao poslom. On ti sad vodi trgovinu na svoju ruku. — Istina ? ... Može se još obogatiti.

A sa njim ću se ja još danas naračunati. — Jeste, kazao mi je da te ubijem... ako uzmognem sad na povratku, ako li ne mognem sad, onda posle, pošto mu predaš novce...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Starac mu onda kaže: — Jeste, ima i takova zemlja, samo tamo ne može niko otići. Petar sad zapita starca: — Pa gde je ta zemlja?

večere dođe mehandžija i u razgovoru s njima stane se faliti šta je on junaštva počinio, pa onda zapita njih: — A jeste li i vi štogođ učinili dosad?

Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja, pa ih upita: — Jeste li gladni? Ona dva starija odgovoriše da nijesu, a Grbo reče: — Jesmo.

Kad dođe u kuću, starac ga zapita je li namirio konja i jede li konj travu, a on odgovori da jeste i da jede. Onda starac reče: — Dobro, da vidim i ja. — Pa iziđe u konjušnicu. Kad tamo, a konj nije ni takao.

— Šta je, baćo, — jedared će on ocu — jeste l̓ vi poludili, je l̓ šta, kad svako jutro s višnjovcom po vitru mlatite? — Ej, sinko, sinko, — nasmije se na to otac,

— još se gazda češe. — A je l̓ ti, gazda, je l̓ ti je ono snaja? — zapita on za mladu što dite kupa. — Jeste, — kaže. — Dakle, žena tvog pametnog sina? — Jeste, — kaže.

— zapita on za mladu što dite kupa. — Jeste, — kaže. — Dakle, žena tvog pametnog sina? — Jeste, — kaže. — E vidiš, — vilištanjac će onda — i još si smio jauknit pod mojim štapom, a ovog momka ne ženiš.

Car zavika: — Zar je to sve on učinio? — Jeste, care, tako nam boga! — Brže amo donesite ga, ja ću njemu kazati. Oni ga donesoše, a car ga zgrabi pa sjede na njega

Tako i učine. Kad su se svi pohvatali, povika prvi: — Jeste li se svi pohvatali? — Jesmo, — odgovore oni. — E, onda držite se vi čvrsto, dok ja opljunem u ruke da priuzmem za

amen!“ Jedan prosti seljak — videći da ništa ne malaksava vjetar, no to viši biva — zaviče: — Što vam je ljudi, jeste li pri sebe? Što zovete mrtve, nego dajte da zovemo koga iz onog sela da nam pomogu.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Z Moji dani umiru mi tako, A moj život utehu ne pruža. Moja sumnja jeste i moj pak'o, Moja zemlja nema za me ruža. Grozna sumnjo, okove poleta, Kao vatra gorela si snove, Svaku želju što dušu

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Onda, da bi Bilharcu ukazao na njegove greške, dodade još i ovo: ”religija rimokatoličanstva jeste religija crkve kojom gospodari crkva i koja isključivo služi crkvi” i da je to stvarni razlog zašto Bilharc, vaspitan u

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Iza njih stoji mladi sudac; službeno prisustvuje sastanku, jer istraga još traje. —Jeste li zdravo? — pita ih zabrjžuti otac. —Toliko što imamo dobra, — odgovara Spasoje, da upita: — A kako je na domu?

Nju samo u prijekoj potrebi sobom vodi; očito želi da se ne miče od kuće, misli: to i jeste za poštenu ženu! Za rđava vremena krpi mreže. Tada mu i ona pomaže i cijeli dan kod njega sjedi.

— Bog s vama, ča vam je?!... Zar mi ne virujemo u boga, ča smo za stari kip svetoga Spiridiuna?... —Jeste... a, može biti da i niste, jer ne razumijete... —A zač ne razumimo? —Pusti... sad nemam vremena da ti tumačim.

— A što ćeš, brate, — teši ga Lazo, — tako ti je u svijetu... Svako se tura naprijed kako ko može... Ono jeste bolje onome što je jači i obrtniji, ali kao da i oni nijesu zadovoljni: tuži se mjerač, tuži se majstor, tuži se čak i

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Treće ime koje bih ovde pomenuo jeste Edvard Hol, američki antropolog, autor i kod nas vrlo poznate knjige Nemi jezik.

Ovde se sve ono što je bilo – na neki način može tek da zbude; a sve što jeste – kao da se jednom već zbilo. Tako smo dospeli do mesta kada se može govoriti o odnosu koji književno ili, tačnije,

Štono je drvo visoko, To jeste crkva Gračanka, A što su lisja široki, Sve to su knjige popove, A što je cveće crveno, To jeste pričes u crkvi, A

je drvo visoko, To jeste crkva Gračanka, A što su lisja široki, Sve to su knjige popove, A što je cveće crveno, To jeste pričes u crkvi, A što su pčelke popale, Sve to su ljudi u crkvi.

Najmanje što sada o književnosti možemo reći jeste da ona ulazi u kulturu kao njen sastavni deo, kulturu koja podrazumeva prirodni jezik, ali je nad njim nadograđena.

A kad od toga polazimo, najmanje što možemo reći jeste da ona ne pripada camo grupi južnoslovenskih, nego svih slovenskih književnosti koje su u svoju osnovicu položile

Druga značajna pojava koju ovde samo uzgred možemo pomenuti jeste vezivanje sintakse za metar: sintaksičke jedinice prate metričke i izbegava se njihova međusobna kolizija.

Stihovi nisu ništa drugo nego sprezanje suprotnosti. Suprotnosti se smenjuju u neprekidnom lancu nestajanja, što i jeste samo bivanje, pa se stoga poredak onoga što nestaje i onoga što nastaje stalno obrće.

Ono što je i u jednom i u drugom slučaju zajedničko, jeste da uvođenje stvarne ličnosti jednog pesnika služi kao motivacija za iznošenje sopstvene poetike.

Ono što je kod dve poslednje fraze posebno zanimljivo jeste da nam je kao u malome opitu ukazano na mogućnost zamene agensa i pacijensa: mesto da konj miče nogama, prednost se

“44 Krajnja granica do koje se dospeva jeste – kako je to sam pesnik formulisao – jedna moguća „perturbacija svih iskustava“45.

sa dubokim dahom prenuo bih se; tad daleko Ugledao bih strašnu sunčanu kuglu da gori58 Majka čoveka-vuka koja i jeste i nije vučica, kod koje nalazimo jasne tragove božanskog i za koju se vezuju reke u gori, to je već dovoljan skup

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ANKA (ulazi za njim i nosi knjige i kapu). ŽIVKA: Iju, crni sinko, ti si se opet tukao? RAKA: Nisam! ANKA: Jeste, jeste, tukao se! ŽIVKA (tetki): Pogledaj ga, tako ti boga, kakav je, kao da je s vešala pao.

ANKA (ulazi za njim i nosi knjige i kapu). ŽIVKA: Iju, crni sinko, ti si se opet tukao? RAKA: Nisam! ANKA: Jeste, jeste, tukao se! ŽIVKA (tetki): Pogledaj ga, tako ti boga, kakav je, kao da je s vešala pao.

Dobar dan! MOMAK: Molim lepo, poslao me je gospodin da mu date njegov cilinder. ŽIVKA: Cilinder?... MOMAK: Jeste, cilinder. ŽIVKA (ne verujući): Ama, cilinder? MOMAK: Jeste! ŽIVKA: Ju, tako su mi se najedanput oduzele noge!

ŽIVKA: Cilinder?... MOMAK: Jeste, cilinder. ŽIVKA (ne verujući): Ama, cilinder? MOMAK: Jeste! ŽIVKA: Ju, tako su mi se najedanput oduzele noge! Je l' vam to gospodin kazao da mu odnesete cilinder?

ŽIVKA: Ju, tako su mi se najedanput oduzele noge! Je l' vam to gospodin kazao da mu odnesete cilinder? MOMAK: Jeste, on. ČEDA (i on se zainteresovao): A gde je gospodin? ŽIVKA: Odista, gde je on? MOMAK: Eno ga u ministarstvu.

ŽIVKA: Pa već ti, znam ja tebe. Ko dirne njega, kao da te je u oko dirnuo. DARA: Pa jeste! XVIII PREĐAŠNjI, PERA PERA (na zadnja vrata): Izvinite, ja...

ŽIVKA: Slušaj, obuci se pa da idemo na Terazije da čekamo. DARA: Ali, zaboga, majko, to ne ide! ŽIVKA: Pa jeste da ne ide, pravo kažeš; jer ako je on već ministar, onda nema smisla da ja idem peške.

ŽIVKA: Šta? ČEDA: Ministar. ŽIVKA: Ama ko, ubio te bog, da te ubije, ko ministar? DARA: Je l' otac? ČEDA: Jeste! DARA (ushićena, zagrli ga, srećna): Slatki moj Čedo! ŽIVKA: Deco, deco, pridržite me!

(Zatvara telefon.) ŠTAMPARSKI ŠEGRT (donosi pakete): Evo, molim, vizitkarte. ČEDA: Je l' plaćeno? ŠEGRT: Jeste! (Predaje mu šest kutija.) ČEDA (iščuđava se): Oho! Pa koliko je to? ŠEGRT: Šest stotina. ČEDA: Šest stotina?!!!...

ČEDA: To bi lepo bilo zbog simetrije. ŽIVKA: Niko me na telefonu nije tražio? ČEDA: Jeste. Neki dr Ninković. ŽIVKA: Je l' rekô da će doći? ČEDA: Jeste. ŽIVKA: Baš dobro! DARA: Ko ti je to opet?

ŽIVKA: Niko me na telefonu nije tražio? ČEDA: Jeste. Neki dr Ninković. ŽIVKA: Je l' rekô da će doći? ČEDA: Jeste. ŽIVKA: Baš dobro! DARA: Ko ti je to opet? ŽIVKA: Sekretar ministarstva spoljnih poslova.

ČEDA: Dakle, Rista? E, to je lepo, to je odista lepo. A, velite, zubni lekar provodadžija? ŽIVKA: Pa jeste, on! ČEDA: Slušajte, pa poručite provodadžiji da dođe k meni da progovorimo.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Vranje Stankovićevo zapravo jeste i u isti mah nije što i zbiljsko Vranje s kraja prošlog veka. Jer je ovo drugo građa iz koje je stvoreno ono prvo;

Naime jeste to, ali nije samo to. Izuzetan je uz to položaj koji joj je Stanković dao u romanu: ne samo što je kroz njena čula

A jeste. Nesaobraznost između predaka i erotike poprilično je velika, čak sadrži i nešto bogohulno, pogotovu zato što je cela s

U tome i jeste njihova dijalektična, samo na prvi pogled protivrečna priroda, koju - ako ćemo pravo - imaju i sve ostale konvencije u

Tomču i - kako je ranije već isticano - u njegovoj mimici i pokretima otkriva unutarnji, duševni kovitlac, no stvar i jeste u tome što je Sofka dobila Miletovo mesto, i što upravo ona i prati, osmatra majku Todoru.

simboličkom slikom junakinjine smrti u velikim razmacima protkiva tekst, sve od H do HTH glave, i svaki je put - što i jeste čudesno - vezuje za odlazak iz kuće ili povratak u nju.

se s njom zbilo, naročito posle Markovog pokušaja da na treći dan svadbenog veselja mesto sina ode u njenu ložnicu, što i jeste razlog njegovoj hotimičnoj pogibiji, - Sofka pada u bunilo.

Tada i posmatramo kako se svi ti pčinjski seljaci podno varoši - i jeste varoš i nije varoš - pred užasnutom junakinjom preobražavaju u gomilu divljačnih ljudi sa raspomamljenim čulima i

Upravo to i jeste jedan od razloga što je naturalistička teza, ionako već sama po sebi programska, kod Stankovića postala odveć vidljiva

Ono to, istina, jeste kad su u pitanju preci i potomci, ali zato nije neposredno, nego posredno vezano za radnju. Jer preci postoje uglavnom

Nečista krv, jednom reči, nije roman o naslednoj „nečistoj krvi; a ukoliko i jeste, onda je to ne osnvnim, nego marginalnim svojim delom.

postupio mimo običaja što je ćerku iz čisto porodičnih interesa ne pitajući je udao u seljačku gazdinsku kuću, ali već jeste time što ju je kao jedino dete prodao Marku za maloletnog sina znajući pri tome za pčinjsko običajno snohačestvo153,

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Je li, pobratime, kod kuće pobratim-domaćin? — Jeste. — A hoće li goste, pobratime? — Pa... hoće. Nema Druge. Zapovijedaj kad te je Bog donio...

— Kako si, pope? — Jeste li svi zdravo, pope? — ređali su se njihovi poz– dravi sa bacanim mu cigaretama, dokle se pred njim ne načini čitava

He, ja te zulume nikad ne mogu zaboraviti!.. — Phi, pobratime! — zacereka se pop da se soba zatrese. — Jeste, dok sam živ to ne mogu oprostiti!.. — Phi, pobratime, koliko si slab!.. E, bolji sam od tebe.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ To govori, jedan preves snima — Oh, divote, ko da se nagledi! Stale oči i kralju i svima. Divna moma, jeste, anđô pravi, Lepše niko nit’ vide nit’ sneva, Rajska radost kroz lice joj zrači, Na usnama ljubav se osmeva.

»Bosanska Vila« 1889. NOĆ Rujna zora jeste lepa, A danak je radost prava, A večer je tako mila — Noću valja da se spava.

— Koja vajda od uzdaha, Nad mogilom tvoga praha? Jeste vajda od uzdaha, Ako nije vetar samo, Ako srpskim uzdasima Tvoj amanet usisamo; Ako suze roda tvoga Budu rosa

Rodio se Hristos! Rodio se, jeste, Ali ne za one koji se prodaju; Kad je narod srećan, s njime sreću dele, A kad narod strada, tad’ ga ne poznaju.

“ Ta brzopletna mudrost Nije propala, Svetu se dopala: Tala ismejaše A brzopletu rekoše: „Ti imaš prȁvo; jeste, tako je!“ I danas tako mudruje Mnogi brzoplet I — veruje mu svet. Al’ nije tako — velim ja.

Pričuh drugo nešto Kroz talaske snovâ, Pričuh kako granje šušti Navrh Stražilova. Da li?... možda... jeste... Na vilinski krili Amo hrli... tu je Naš pokojnik mili.

Začudi se deda-ribar, — čudno i jeste: Uhvatiti zlatnu ribu koja govori! On se dugo ne premišlja već je ispusti: „Idi, ribo, s milim Bogom, idi u more!

“ Kad se deda-Sofronije babi vratio, Morao se prekrstiti, — čudno i jeste: Gde je bila krovinjara stara njihova Tu sad nađe lepu kuću, lepšu ne treba; Nit’ je mala ni velika, al’ za život raj

Preskakanja bivalo je — Ali preko nas. (Je l’ ko nogu uganuo, To je njegov špas). U novom smo lȅtu, jeste — No je l’ skok to naš, Il’ tek ćilim ispod nogu Trgô kalendraš.

Prođe l’ i Mart ludo, a srećica tvoja Još se ne pojavlja, osta gde i bila, Tada, brate dragi, — ono čudno jeste, Ali šta ćeš — tad’ se nadaj od Aprila.

Evo klješta; sad ću olakšati loli, Ne fali mu drugo, samo ga zub boli.“ Jeste, zub ga boli, — tako lečnik reče. (To j’ zaglavlje drugo. Sad dolazi treće).

Šta jeste, jeste: proza si sama; U tebi nema stiha, pesama, Al’ ipak zato blizina tvoja Zagrejat’ ume ljude — do znoja.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki. FEMA: Ja sam mlada, Jokan. JOVAN: Otkad ja na Ančicu mislim! A jeste li vidili kako je lepa?

(Pridene sat.) Ančicken, može i ovako podneti, dok se onaj pozlati, je li, Ančicema? ANČA: Jeste, milostiva gospoja. (Zabeleži.

Propopo, Ančicema, da kupiš tri drombulje, da se unterlondlujem. Mogu i ja kakvu modu izneti, je li, Ančichen? ANČA: Jeste, milostiva gospođa. (Zapiše.) POZORIJE 8. MITAR, PREĐAŠNjE MITAR: Pomozi bog, Femo.

SARA (Femi na uvo): Malo sveta ima naša frajlica. FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vidli kakav mi komplament daje?

I zato želim da vam kakav dar spravim. RUŽIČIĆ: Najvispreniji neba dar jest stihotvorstvo. EVICA: Molim, jeste li što od moje matere dobili? RUŽIČIĆ: Mati jest panj stari, So svojimi dari.

Miljković, Branko - PESME

Šumor bez šume i cvrkut bez ptice, Prazno što traje; ne čuje se što jeste. Dok s mrtvog oca skidam nasleđeno lice Vatrom se zveri i zvezde pričeste.

Krakov, Stanislav - KRILA

Glava njegovog suseda je u debelim zavojima. Izgleda da ne spava, jer su mu oči otvorene. — Jeste li i vi ranjeni na Kajmakčalanu? Sused sa uvijenom glavom ćuti nepomičan na slami.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Neuzdržana eksplozija večitog detinjstva. Prvo seoce u koje uđosmo, opet uskom stazom između zelenila, jeste Mali Mongazi, za razliku od sela Monge, koje je veće.

“ i ponavljaju pesmu pevajući. — „Je li o ljubavi pesma?“ Oni se bučno smeju. — „Jeste!“ Pitam ih igra li se uz pesmu; odgovaraju mi da se igra sa maskama, ali da se to sme samo danju i samo izvesnih dana.

Crnci koji su toliko inače čisti, prvo što napuste, kad pređu iz fetišizma u muslimanstvo, jeste čistoća. Muslimanstvo ih nauči da se zapiraju i oni prestaju da se peru.

U tako strašnom stanju stižem u jedno četiri po podne ponova u Boake. Prva ličnost na koju naiđem u Boakeu jeste gospođa Bede.

ga pita da li ga je poznao; ovaj ga uverava da jeste, ponizno smešeći se sladunjavim i neiskrenim osmehom. Samo što se N.

Jedini način tada da ih čovek umiri, jeste da pozove prvoga crnca koji zna dve-tri reči francuske, pa da ga umoli da im kaže da su divlje, ružne i glupe.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Spasa ostaje!... STANA: A s kakvim pravom, proklet čoveče, Otimaš majci ćerku jedinu? GLAVAŠ: Boško ti jeste sin, Al’ Spasa kije kći! STANA: Nije mi kći? Ti kažeš to, gorska prokudo, Lažljive majke podlo kopile!

Jer znadi, dušo, tvoje maćehe Pređašnji muž je bio... Kuliza! SPASENIJA: Kuliza?... GLAVAŠ: Jeste, on Koga se grozom narod spominje! Al’ o tom drugi put, hajdemo sad!

(Svi odlaze.) TREĆA SCENA Na dunavskoj obali. Janja, skeledžija, Porfirije i Radak. RADAK: Jeste, od njega. I on te glavom lepo pozdravlja Da ga sa jednim čamcem dočekaš.

Na carsku reč je narod skinuo Sa sebe teret muškog nakita I dugu cevku puške šarene Pred Kuršida je besnog stavio; Jeste, pred njega, carskog čoveka!... Pa šta je bilo?... O, muselime, Bez oružja je narod ostao! Badava snage tvrdi mišići!

“... To tako zvoni Kô da sam nekom ja poručio: Da brže dođe, skupi pokloni U Glavaša ga davno čekaju! Jeste, čekaju!... Pa neka dođe!... HASAN: Nemoj pretiti! GLAVAŠ: Ne pretim, Al’ čuj me dobro, dobar čoveče!

“ SELjAK: Jeste, Stanoje, baš to sam video; divnu devojku vuku Turci mahniti, a ona, dršćući, u hodu zastane, pogleda natrag, poklecuju

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Dok sam ja tako oborene glave pušio moju cigaru, otac prota jednako me je zapitkivao: — Je l' te, molim vas, a jeste li se vi jutros čim god prihvatili? — Ne znam, nisam, čini mi se.

Ja mu opet ništa ne odgovorih. Pošto je malo poćutao otac prota, opet poče: — A je l' te, molim vas, jeste li vi gde god čitali o tome, kako se hvataju haringe; jutros sam ih znate jeo, pa mi pade na pamet.

— Tako! A jeste li vi to dobro videli? — Dobro, vaše prevashodstvo. — Dakle i tu prodiru! A s levoga krila nemam nikakvoga izvešća;

gde je pre logorovala, odaslao sam u zoru konjanike u Veliki Šiljegovac, da vide nije li se vojska tamo skupila, i ako jeste, da je odmah dovedu u Prćilovicu. Do moga polaska konjanici se još nisu bili vratili iz Šiljegovca.

Ni sad ne znam za što, ali ja u tome trenutku rekoh: »jeste« i slagah zajedno s Komarovom, jer mi se do na vrh nismo peli.

— Šta, jeste li ranjeni? — Nisam. — Hvala bogu. Ali gde su naši konji?. — Vaši gde cy ne znam, a ja sam moga dao jednom komordžiji

— Ama gde ga nađe? — Našli ljudi u Novakovićevoj kući na onom mestu, gde se obično bacaju stare hartije. — E, jeste vragovi. No da ti pričam dalje: Z avgusta 1875 biše izbori skupštinski i ispadoše ne može biti nepovoljnije po vladu.

— Kao velite, kad se pravi kajgana mopajy ce lupati jaja. — Upravo tako! A kako vi T....., jeste li vi pristalica ili protivnik rata? — Kako misli vaše prevashodstvo: rata uopšte ili ovoga našega rata?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

„Čitav sam, čitav!“ — senu mi kroz glavu. — Jeste li vi to, gospodin poručnik? — pita me neko zadihano. — Gde su naši? — Tu su. — Napred, napred!

Masa polete, i kao da me ponese. „Ura! Ura! Ura!“ Vojnici se skoliše oko mene. — Je li ovo naša zemlja? — Jeste! Oni padoše na kolena. Neki su se. krstili. Drugi ljubili zemlju. Kuršumi su fijukali. Planina je hučala.

“ — i jedna se prilika spusti pored mene. — Ko si ti? „Ja sam kapetan Petrović, komandir treće čete.“ — A, jeste li prešli? — obradovao sam se. Reče mi da je prešao još u devet časova. Tada mi ispriča šta se danas s njim dogodilo.

On se više i ne stara da ispravlja Peru, jer se već zamorio vičući. A Pera, kao da je željan razgovora, nastavlja: — Jeste li ranjeni? — Nisam. — A gde?

— Gospodine potporučniče, ja sam iz Vlakče, srez jasenički, okrug kragujevački. — Šumadinac? — Jeste, gospodin potporučnik. — A ti sviraš, sviraš. On stidljivo obori glavu. — Pa... pomalo... tako.

Zato će nam od sada davati više zeljastu hranu. Komandir pođe, ali na izlazu zastade. — Jeste li napravili platnene cipele? — Jesmo, gospodine kapetane.

— Ama, putujte vi... — U današnjem vremenu naša je prva dužnost... — Jeste li čuli? Mahnuo sam glavom. „Nov svet“ — pade mi na pamet. — Hajde donesi večeru! — okrete se komandir posilnom.

— E, kad bi hteo da nam ovako skroz proširi saobraćajnicu, dobro bi bilo — smeje se komandir. — Jeste li svršili posao?... Sad ste slobodni do dva časa, a tada dođite k meni. Dobro bi bilo da malo prilegnete.

— Ali ne zaboravite, naš krajnji cilj su oni topovi. Ko ostane čitav, neka zaobiđe stenu i sruči bombe na topove. Jeste li me razumeli? — Jesmo! — govorili su odlučno vojnici. Komandir se obrati meni: — Sad nastaje vaš posao.

Onako u šlemovima, sa spuštenim kaiševima oko vrata, sa opasačima i bombama, vojnici su stajali nemi. — Jeste li spremni? — Jesmo! — odgovori jedan za sve.

Tamo svi idemo. Komandir se podbočio rukama. Disao je brzo. Njegovi nervi kao da su još napeti. Jeste li dobili vatru na vreme? — zapitao sam ga. — Dobro je. Hvala! — reče, ali se videlo da je mislio na nešto drugo.

Takvog ga ranije nisam video. Ako su uspeli, zašto je zlovoljan. Ali, gde je Dragan, pitao sam se sa strahom. — Jeste li uspeli? — obratio sam se komandiru. — Gotovo je! — reče dosta suvo i hladno.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

čitav raniji, njime zaklonjeni period pesničkog razvoja kod Srba, a koji je trajao bezmalo takođe čitavo jedno stoleće, jeste ono vreme kada se začela i u pravim porođajnim mukama, uz vrlo nagla i nemirna smenjivanja najraznovrsnijih a oštro

u stvari već ljulja, kao što će se uskoro definitivno i srušiti, do u temelje potresen logikom živog i razumnog jezika. Jeste, stvari su se razvijale sporo, a zbog Vukova prisustva i temperamenta pri temperaturi ne baš uvek akademskoj; ali,

stare reči: katkada su im tako dobrodošle, iz metričkih, muzičkih razloga, katkada opet kao ispomoćni elemenat rutine. Jeste, smeta kod Vidakovića (i ne samo kod njega) što stalno valja imati na umu da kod njega svet može značiti i svetlost, i

Njegoš — i po drugi put se, evo, nameće njegov izuzetni položaj u okviru ovoga doba — bio je i jeste i danas jedini u čijem tekstu i arhaična, knjiška, slavenska, crkvenska reč živi nesmanjenom energijom, sa puno smisla.

Logični produžetak tih muzičkih pasija u nas jeste u kultu horskoga pevanja iz omladinskoga doba: ono tu više nije intimno kamerno muziciranje, nego sredstvo propagande, —

Berić EUSTAHIJA ARSIĆ SLOVO NADGROBNOJE Nadežda i ščastije, sad mnje oproščajte: dosta so mnoju igrali jeste, od sad igrajte s drugimi; pokoj duši vsjeh darov jest najlučši. 1816.

Oči moje, vi begajte, Zla tolika ne gledajte. Oko mamno, čarodejno, Jeste vabjašč polnasmejno, Prevarljivo. Čuvajte se vi takvoga Dakle oka lukavoga, Jer koje se uvek smije Prostosrdno celo

Sen da grlim, čezne što m’ iz ruku, Pakosni vi rad’ ji zar gledate Nesrećnog i prevarenog muku? Slutnog jeste li vi predčuvstvija, Obražen’ja proročestvujušča, V’obražen’ja il’ ste posledstvija Spavajuščeg dušu progrijušča?

Zlatan persten jeste darak maleni, Al’ ga derži kao zalog zakoni Krepke k tebi ljubve moje, Dok nas sudba obadvoje Rastavlja.

Odeću joj šaruje, Oči ljudske čaruje; Plod joj poč’o ruditi, S njega jeste suditi Kud se višnja dignula, — Da je sretno stignula!

„Možda su se” — nadovezuje P. Popović — „samo izvesni delovi pevali, na pr. pesma ,šestoj gospođi’ koja i jeste glavno u Jeđupci i koja je ustvari prava ljubavna pesma; možda su se pevali i samo delovi šeste pesme”, koji se lako

Čuvaj ѕe, ne daj ѕe Laѕno prevaritі, Nevjegno, nestalno Jeste vrieme sada. Ako l’ tkogod upіta, Dušo moja, za me, A ti reci: „Nіje ga Vid’lo moje oko.” Cuvaj ѕe.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Zlatom? LEONARDO: Jeste, Svetlosti! Otvoreno ti je Sve grdno blago naše riznice. — JELISAVETA: Dobro... upotrebiću! A savest?... hm!...

Hiljada treba bar da izgine Za spasenije morske kraljice, Hiljada ravno.... Đuraško!... KAP. ĐURAŠKO: To baš i jeste Čega se plaše one glavurde U kojima se đavo ukopô, Te ih na prkos zlobno navodi.

RADOŠ: Suzu sažaljenja? KNEZ ĐURĐE: Jeste, Radošu! I obeća poslat nam oružja. RADOŠ: Obeća nam — golo obećanje. KNEZ ĐURĐE: I poslao je Pet hiljada plamenih

Bolje da oslijepi... BOGDAN: Bolje i jeste, starče, — koji očima samo nesreću gledi, bolje da se rodio slijep. — RADOŠ (za sebe): I ne poznaju me sinci rođeni!...

Zar ne i mog?... Zar sam tuđinka?... Oh, bože moj! U ovoj zemlji, zemlji prokletoj! Jest, tuđinka sam! Jeste, osećam!

) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Kurvo kučko, Simeune Đače! Kurvo kučko, Parto kaluđere! Jeste li mi konak pripravili? — gigija i popjeva Asan-beg. U meni uzavre krv.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Izgubio, pa šta? Posedeo malo, koliko da se zaboravi, pa posle opet dobio službu. ANĐA: Pa jeste, al' nemoj sad opet da otvaraš pisma. JEROTIJE: Moram! Nije što hoću, nego moram.

VIĆA: Evo, da donesem šifre, pa sami da vidite. JEROTIJE: Razrešio si donjom, opštom šifrom? VIĆA: Jeste! JEROTIJE: A nisi probao gornjom, specijalnom? VIĆA: Gle! Nisam, boga mi!

Pa eto, našla sam! ANĐA: Ama, kako to „našla sam”... I... nije to valjda... kako da kažem... MARICA: Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala.

Pa eto, našla sam! ANĐA: Ama, kako to „našla sam”... I... nije to valjda... kako da kažem... MARICA: Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala.

(Ode.) VI JEROTIJE, VIĆA JEROTIJE (na vratima, iz kojih je došao): 'Odi' gospodine Vićo. VIĆA: Jeste li sami? JEROTIJE: Sam. Ne možeš u celoj kući da nađeš mesta gde možeš poverljivo da razgovaraš.

VIĆA: To je onaj krojač ženskog odela? JEROTIJE: Jeste, on! Pre jednom, kad je dolazio da mu platim neki račun, pa ga ja učtivo izbacio iz kancelarije, digao je takvu dreku

” JEROTIJE (za vreme čitanja posmatrao ih je važno): Jeste li čuli, gospodo? Uviđate li koliko je ovo važna stvar? Na nama je da spasemo državu; u nas, u ovome času, gleda i

Pa onda, gospodin-Žiko, da se pošalju panduri konjanici u srez. ŽIKA: Nek se pošalju! JEROTIJE: Jeste, da se pošalju panduri konjanici na sve strane da prokrstare ceo srez, da zavire u svaki šumarak, u svaki tor, u svaku

dobro! Ti ćeš gospodine Žiko, recimo, da... (pogleda ga dremljivog) spavaš! ŽIKA: Jeste! JEROTIJE: Ti ćeš, Taso, recimo, da prepisuješ raspise. Dobro! Al, ko će u srez? Treba neko da ide u srez!

Ne ostaje ništa drugo nego da ti, gospodine Milisave, svršiš brzo raspis da da pođeš u srez! ŽIKA: Jeste! XIII JOSA, PREĐAŠNjI JOSA (unosi jednu posetnicu i daje je Vići). JEROTIJE: Šta je? VIĆA: Aleksa.

Dakle, je l' mu znaš lični opis? ALEKSA: Ne znam! JEROTIJE: Mlad? ...Je l' znaš sigurno da je mlad? ALEKSA: Pa jeste, mlad je! JEROTIJE: Dobro, onda dalje... (Činovnicima.

Ama, kažem ja vama, ne prekidajte ga. Stao si: kako već tri nedelje nijedan putnik nije prekoračio prag. ALEKSA: Jeste! I taman ja da pođem, a gazda se priseti, veli: od jutros... JEROTIJE: Aha, aha...?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Prvi takav srpski svetac jeste zetski knez Vladimir, idealan hrišćanski vladar, koji nepravedno strada u dinastičkim borbama oko vlasti (1016).

Uzdižući sebe, on uzdiže i svoje otačastvo na viši stepen duhovnosti: svrha njegovog postojanja jeste otačastvoljublje. Osnov Domentijanovog viđenja svetog Save jeste odnos čoveka i njegove otadžbine, verovatno jedinstven u

Osnov Domentijanovog viđenja svetog Save jeste odnos čoveka i njegove otadžbine, verovatno jedinstven u evropskoj književnosti sredinom 13. veka.

To je otmena poezija žrtve i moralne pobede. Osnov ove kosovske poezije jeste sjajno Povesno slovo, koje je neposredno posle bitke (1392) napisao patrijarh Danilo treći u veoma negovanom stilu

Njegovo delo sadrži sve elemente kosovske teme potonjih spisa i kosovskog mita usmene poezije. Kosovska tema jeste prvi sačuvan i potpuno jasan primer simbiotičke povezanosti pisanog i usmenog poetskog sistema srpskog srednjeg veka:

Ono što odlikuje sve ove pomene narodne književnosti i zapise tekstova u petnaestom i šesnaestom veku jeste bogatstvo oblika i raznovrsnost motiva.

Ubistvo turskog sultana Murata, koje je počinio srpski vitez Miloš Obilić, jeste istorijski čin, ali je isto toliko poetska činjenica.

Lazarevo opredeljenje jeste opredeljenje za moralni opstanak nacije i trajanje u epskom svetu neprolaznosti. Ovaj izbor u punoj slobodi lične volje

Održavanje konspiracije uske grupe jeste i glavni faktor njihovog opstajanja. Za uskoke, međutim, neku vrstu jataka predstavljaju strane hrišćanske države,

Karakteristika gotovo svih vrsta pripovedaka jeste tendencija ka realističnosti i ka istoricizmu, čak i u onim oblicima koji teže umetnički fiktivnom, kao što je bajka.

Najizrazitiji romantik među srpskim umetnicima jeste Đura Jakšić (1832-1878), stvaralac mnogostran po svojoj obdarenosti, slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac.

U poznoj zbirci Tražim pomilovanje (1964) najviše je došla do izražaja glavna njena osobina: ona je pesnik sveta kakav jeste, i dobar i zao (za koji traži pomilovanje), a ne kakav bi mogao ili morao biti (prema jednom carskom zakoniku). D.

Jakšić, Đura - PESME

1862. NA LIPARU Jeste li mi rod, siročići mali? Il’ su i vas, možda, jadi otrovali? Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo

Nastasijević, Momčilo - PESME

REČI U KAMENU І I bude, na vodi čudu, gojazna glad, beskrajem nebo, nebo zar? teško priklopi svarenje. I jeste, tma kotlova u kotlu. Boga li radi pristavi vrag, vraga li Bog?

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

»Najveći ponos i tvrdo uzdanje u napredak svakom težaku jeste imati teljig od tisovine« (SEZ, 1. s.; v. i ZNŽOJS, 11, 271).

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Ima neko vrijeme te vas češće vidimo ... Milo mi je! — otpozdravi gazda ... — Ali jeste li čitali? — upita ga pod utiskom novinarskoga članka što ga je toga časa čitao.

— Dakle, čitali ste? Za boga miloga, jeste vidjeli što Mađari rade od naše braće, jadnih Slovaka?... I to vam je viteški narod!

Pokuša nekoliko puta da odbaci, zadihao se od zora i, pošto kamen baci, pada kao snop na zemlju. Ali uzaludu: ono, jeste, dobro baca, ali po kaluđerovu mjerenju vidi se da do biljege fali čitava podlanica.

—Ko veli? Hoće, ako se sa gospodinom načelnikom zavadi... Ne znate vi kako to ide, a čast vama, ako i jeste advokat... —Ne ulazi ga ovdje gospodin načelnik ... —Da ko? A što ne dođe on glavom ovdje, nego vas posla? ....

I nadoda: — Prikuplja čovjek pare da zajazi onu bezdanu jamu u varoši... — Ne zajazi ono niko! — sjeti se Ždrale. — A jeste li čuli? Sinoć u kočiji dođe neka žena sa djetetom: doveo ih nadstojnik Vaso i uveo ih u kuću.

—Gospodin je Dalmatinac, — reče joj brat. —Drago mi je! — čisto veselo odazove se ona, pogleda u Ivu i upita: — Jeste li blizu mora? —Ni sto koračaja od njeg'. —To mora da je divno! Nikada nijesam vidjela more. —Nikada!?

A i Cirilo naljeze i zastade kod njih. Od žege opaljeno mu lice čisto se nabralo i obrve bolje poplavile. — Jeste li čuli, a? Sada ćemo jemat' organ... Ala će nam svirit'!

Rubač, mlad čovjek, razdragan, prolazeć' pored dvojice, podnese im svjetlo pod oči. — Jeste li i vi od rubačine? — izbaci smijuć' se. Mladići progunđaše nešto kroza zube i odmakoše se od njega.

Najednom iz pokojnikove sobe iziđoše žena mu i sestra. — Jeste li vidili ča nas je snašlo? — reče udovica razgovijetno mjesto pozdrava došljacima, i obje žene sjedoše do njih.

— Jeste li vid jeli' kako ih je onaj vrag, politički upravitelj, motao danas? — javi se sudbeni pristav Balić i pogleda na Ivu,

Dakle, pozvani ste opet, jer sud hoće da zna samo istinu! — Jeste li razumjeli? — reče jače i podiže glavu sa spisa. —Gospodine, mi smo mislili da je stvar svršila. —Polako!

” — i jednako se smije. — Ma jema li pomoći? — upita najposlije stari Ante, kad je sve ispripovjedio. — Jeste li bar poslije išli u advokata? — Jesmo. Pošli smo i pravljali mu kako je.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Da li bih bio ushićen time? Zar on, taj debeli, zadrigli gorogan, ionako nema odviše? Je li bogat? Jeste. Je li čuven? Čuven je. Pa šta onda?

Vila se potrudila da izbriše sva sećanja na sebe i na tu noć. U tome i jeste njena moć. U redu, rekao je najzad Lauš. Pristao je da se podvrgne skidanju čini i da uradi sve ono što mu Jevđenije

Nekoliko meropaha, koji su danas vrli manastirsku pšenicu, upitaše me da li je to tačno. Odgovorio sam da jeste. Nisam imao kud, morao sam da potvrdim, jer bi inače sve što sam do sada učinio isparilo kao magla, nestalo kao tanki

Dadara nije osobito lep. Muževan jeste, ima široke jagodice, prodorne tamne oči, duge i vešto oblikovane brkove, ali lep nije.

Litica jeste strma, ali vešti penjači mogu je savladati. U gluvo doba noći, onda kad se niko ne nada, poslaće dvojicu svojih najhrabr

Zagrizli su dakle. Ono što mi je bilo najdraže, više od njihove pokolebanosti, jeste to što je njihov vođa Brzan izgubio strpljenje.

Ono što možemo da učinimo, ovako sitni i nemoćni, jeste da se brinemo o dušama živih i da povećamo dobro a smanjimo zlo u njima. Dorotej je kriv.

On je to učinio. Mi ne bismo, ali on jeste.“ Još je Dimitrije govorio, ali šta su mogle njegove reči naspram tih zatupastih, čupavih glava poređanih duž stolova?

A ja sve nešto mislim da je njemu ipak teže nego meni. Ovde jeste neprijatno kraj sve te lažne tuge i užeglog vonja na strvinu, ali je makar suvo.

Ilić, Vojislav J. - PESME

3. Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili... Međe carstva svoga grobnicama svojim Mi smo beležili. 4.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Prva po redu od tih spoljnih planeta koje su znatno veće od unutarnjih, jeste Jupiter. Njegovu putanju sam pretstavio jakim crvenim koncem, koji se propliće ovde kroz jorgovan, pa ide, kao što

I iz tog horoskopa čitam njegovu sudbinu.“ - „Jeste,“ reče jedan od prisutnih, „čuo sam toliko puta da su horoskopi Tiha nepogrešni.

Valja se nagnuti nad ova okna i posmatrati je. Tako stoji u Bedekeru! Jeste li se umirili? Pogledajte! Pod nama leži razastrt, i raste, kao da ga neko razmotava po celom njegovom obimu, predeo

XXXII MESEC I NjEGOVI PREDELI Beograd Dobro jutro, draga prijateljice! Jeste li se dobro odmorili? Ja Vas očekujem već dva sata u biblioteci našeg luksuznog hotela „Luna“.

“ Mladića obli rumen, oči mu zasvetleše, a nozdrve zadrhtaše. „Jeste, gospodine senatore“, reče on odlučno. Nasta tišina.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Stani): Je li ovo od one rakije što je ja pijem? STANA Jeste, jeste. Ta je. HADžI RISTA (ispija na dušak i polazi): E, sad zbogom. TAŠANA (zaustavljajući ga): Sedi, sedi, dedo.

Stani): Je li ovo od one rakije što je ja pijem? STANA Jeste, jeste. Ta je. HADžI RISTA (ispija na dušak i polazi): E, sad zbogom. TAŠANA (zaustavljajući ga): Sedi, sedi, dedo.

HADžI RISTA (pobeđen): A, jest, i to je bilo. Jeste, bilo je, bilo. I zašto? Vidim: i on kao i ja: jede, pije, pa neki put i više i gore od mene.

Sigurno je on. Poznajem ga po glasu, po koraku. Čuje se jak glas sa stranim akcentom: Kako ste? Jeste li zdravi? STANA Eno, zbunjen je, pa hoće vikom da to zabašuri.

Vi ste skorotečnici, jer ste skoro iz sela došli i slučajno postali gazde. Istina, jeste pošteni i vredni, ali niste hadžijski, od starina, kao mi. Da, iskreno ti govorah: Tašana nije bila za ovakvu kuću.

Prokleću vas kao što sam i sebe prokleo i upropastio kad sam ovamo došao, da ovo sve dočekam i vidim. Jeste li mislili na decu, kad ste hteli da im majku uništite? Pilićima kvočku niko ne može da zameni a kamo li detetu mater.

TAŠANA Ne boj se ti mene, Paraputo. Čuvaću te ja. PARAPUTA Ne bojim se. Jer i ti si zemlja kao i ja. TAŠANA Oh, jeste. Zemlja i to kakva strašna, crna zemlja. PARAPUTA Zemlja! Zemlja!

(Odvodi ga sa Arsenijem i posadi na klupu.) MIRON (blagosiljajući je): Blagosloveni da ste! Pa kako ste, kako? Jeste li živi, zdravi? Kako Tašana? SLUŠKINjA (uslužno): Zdrava je. Sad raspremi Paraputino sopče pa ode gore.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kao pravi i rođeni šnajder nije ni mogao drukčiji biti. Jeste li zavirili kadgod u radionicu gde sede, u fuseklama i prslucima, šnajderski momci?

Šta ćutiš?... naposletku, ćutanje i jeste najbolja kapa za sve prazne glave. Kad se mlada gospa Stanojla dovela, i pokazalo se da će tu sad da poteče jedan

Gos-Toša, kako već jeste kod jednostavnih ljudi, uživao je ne toliko u onom što se sprema da uradi, koliko u slici toga i dejstvu od toga na

— Šta misliš, da li da kupimo ono Šnorovo imanje? Jedan Švaba bi nam se skinuo s vrata. Skupo jeste, ali je lepo. Nekako okruglo, na sve strane izlazi na puteve, zemlja je odlična, a kućica kao mali dvorac.

Šta ću, volim ga, i sve što jeste kao i da nije. — Odnekud se tu upleo i župnik. Sa argumentima koji su bili jasni i ubedljivi: dečko je nesumnjivo

I preko njih nekako i za onog njihovog popa. Jer taj župnik, neki rod i pomoz-bog im jeste, verujte. Čim se gde sastanu razgovoru kraja nema. Švapčaju, i sve nekako prepodobno.

— O, Bože! — uzdahnu gospa Nola, i spusti opet glavu na jastuk. I kao da sve što jeste, nije, ona oseti neko zadovoljstvo, i nadu, i pusto neko milje u grudima od pevanja.

I nije. Ali Srba dobro uči! I pametan je... kad hoće. — I kad može, gospođo Lazarić! — Jeste, krivuda u njemu nešto, ali je još mlad, a Nola još ima snage da se s njim ponese.

— E, jeste, imaš pravo, Luka; uvek ti imaš pravo, đavolski stvore! Vidim da si za posetu kod mene obuk'o i svečano odelo.

Ne kicoši se, doduše, kao doktori i advokati, nosi čizme, i baš i blatave čizme, ali to i jeste znak da čovek s mukom zarađuje, a tako i valja zarađivati... Čizme već imaš, Švabo! smeje se Nana. — Imaš, znaš li?

— Grehota je da kažem, ali sad mi tek jeste rođena sestra, i poginuću za nju. — I ginula je, samo polako. Strahovito se promenila, zbabala se; stalno je bila

Zaprepašćenje osvedočenih raste, i privlači radoznalost neosvedočenih. „Jeste već bili da probate zapaliti?” — pitali se ljudi na pijaci, po radnjama, i na društvenim sastancima.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Lepši jeste onaj spomen kad posred naroda mnoga ljupka sjajnost slova tvoga udivljenja diže spomen. Lepši jeste onaj spomen kad bistro

Lepši jeste onaj spomen kad posred naroda mnoga ljupka sjajnost slova tvoga udivljenja diže spomen. Lepši jeste onaj spomen kad bistrotom uma tvoga, kad revnostju duha tvoga rodu svome dižeš spomen.

»Hi! Hi! Hi! mi znamo.« Znate, a jeste li pogodile? »Ja nisam kazala.« O, ja o vami ni najmanje ne sumnjam, frajlice. Kad je jošt koja frajlica tajnu kazala?

počitatelja naći nego što sam ja; ali šta će vaša teorija i moje k vami počitanije protiv upotreblenija opšteg učiniti? Jeste l’ kod prilj-Rabenera vidili koliku silu lepe aljine imadu?

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Uostalom, vreme od rođenja do ženidbe i jeste jedan period (sa mnogo potperioda) u istoriji čovekovoj. Onako, otprilike, kao što u istoriji Srba vreme od doseljenja

mladoj mami ili najstarijoj sestri vi i dalje pravite ljubazno lice, milujete malu nakazu po kosici i odgovarate joj: „Jeste, jeste, dušo, video sam, vrlo lepe pipe, osobito lepe pipe!

mami ili najstarijoj sestri vi i dalje pravite ljubazno lice, milujete malu nakazu po kosici i odgovarate joj: „Jeste, jeste, dušo, video sam, vrlo lepe pipe, osobito lepe pipe!

— Oh, to nije ništa, — primećuje Hezis — po ceo dan lepi marke pa mu se jezik uštirka kao kragna. — To jeste, lepi marke i guta tutkalo, — brani svoje mišljenje bakalin — priznajem, ali mu, brate, prolaze kroz ruke tolika novčana

— Jesam! — Je l' ima ovako: gore glavu, dole rep, a sa strane četiri noge, dve unapred pružene a dve unazad? — Jeste. — Eto ovako!

Uostalom, ovaj najnoviji vek, koji počinje revolucijom, i jeste u stvari ispravka štamparskih ili bolje reći političkih grešaka prošlih vekova.

“ Sećam se baš, kad je jednoga dana naišao Hristifor Kolumbo, da ga je moj deda predusreo rečima: „No, jeste li čuli, vi ste se dali dugo očekivati!“ — Ali kako je, zaboga, vaš deda mogao dočekati Kolumba?

— A je l' tebi poznato da je Vukašin ubio Uroša? — Jeste! — E pa, kako je on mogao potegnuti mrtav sa Marice, gde je poginuo, i doći pa ubiti Uroša? — Ne znam!

— Jeste li videli, deco, more? — otpočeo bi profesor objašnjenje tih dokaza. — Nismo! — odgovaramo mi jednoglasno. — E, vrlo do

— E, vrlo dobro! Zamislite, dakle, more i zamislite na velikoj daljini lađu koja se još ne vidi. Jeste li zamislili more? — Jesmo! — odgovaramo, a bog će sveti znati kako smo ga zamislili.

Jeste li zamislili more? — Jesmo! — odgovaramo, a bog će sveti znati kako smo ga zamislili. — A jeste li zamislili lađu koja se ne vidi? — Jesmo!

toliko korisnih znanja iz toga predmeta, pravo je da ovde, sećanjem na njega, odam i dostojnu poštu profesoru zoologije. Jeste li primetili da je čovek često puta svojom fizionomijom, ponašanjem, držanjem i pokretima, već opredeljen za izvestan

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Iznad krupnih crnih očiju natkvesile se guste obrve, kao tamna mahovina nad rečnim ponorom. — Jeste li, gospodo, svi tu? — prelete očima preko nas. — Dakle, istorijska odluka je donesena... Naš pravac daljeg ods...

— objašnjava nam komandir. — A ispred njih je... na dve-tri stotine metara, neprijatelj. — Jeste li imali dodira? — Juče po podne, i sad ćemo, ako bog dâ! — odgovara on sasvim mirno.

— Šta ćeš... Služi me karta... A ti, molim fino, sigurno imaš golog keca, i to onu krstaču... — Daj mi tri. — Jeste li videli?... Jednu auf!... Ha!... Ha! — Opa, đoko! Sad ćeš videti tvoga boga... O... o... o!... Ne verujem! Leži kec.

čekajte da vidim — on uze kartu. — Dvadeset pet, dvadeset pet — dodade potporučnik Svetislav. — Jeste... Dve hiljade pet stotina dvadeset i pet... — Zapamtio sam dobro i, kad se vratim u zemlju, tražiću loz sa tim brojem.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ljudi su od njega zahtevali da se prevrće preko glave, da bude ono što jeste: Smešno Lice! — Smešno Lice! Smešno Lice! — vikalo je za njim i veliko i malo.

Kapljica još i ne završi svoju besedu, a iz okruglog trbuha Morskog Cara provali smeh. — Hah-ah, jeste li čuli? Ah—hah!

Ako i jeste, nek potraje!« Utom se nevesti između obrva ucrta bora, pobele kosa iznad slepoočnica. Kad neko nepoznat uđe u kuću

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Znaš koliko sam te služila pa mi nikada reč ne reče a kamo li da se naljuti. TOMA (malo toplije): Jeste, Magdo, verno si me služila. MAGDA Služili smo, gazdo. I sada te služimo. Živimo u tvojoj kući.

(Padne mu pogled na presušenu česmu): A ćutuk, česma presušila? MAGDA (izvinjavajući se): Jeste, gazdo. Ove godine sasvim presuši. Šta nismo činili. Ali ne ide. Gore, u šumi, izvor mu nije više čist.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ono što u pesmi naročito odlikuje Momčila jeste njegova ogromna fizička i moralna snaga. Kad je Vukašin obukao njegovo odelo, izgledao je kao kepec prema džinu.

Ali pogledajmo redom sve uzroke poraza na Kosovu, jer u tome i jeste suština kosovske legende. Kao što je poznato, u pesmama kosovskog ciklusa nalazimo tri uzroka porazu: nadmoćnost

se Dmitar uveče vratio kući — posle svega što mu se u lovu dogodilo, posle pouke koju je čuo od ranjenog sokola: „Meni jeste bez krila mojega kano bratu jednom bez drugoga“ — Anđelija ga je stvarno iscelila prostom i nadmoćnom ljudskom rečju:

Ono što naročito karakteriše hajduke jeste izvanredna otpornost u svim prilikama. Malobrojni prema turskoj sili, oni su morali da se bore i pameću, da se snalaze

Aliji ponavljaju se reči kojima Grčić i Đerzelez izražavaju svoju nadmoćnost nad Novakom i njegovom družinom, a to i jeste najvažnije u ovim pesmama.

Sve je to i dobro uočeno i prikladno rečeno. Ono što našem — kao i Homerovom — humoru daje visoku cenu jeste činjenica da se on ne zasniva toliko na komici reči koliko na komici situacija i postupaka pojedinih ličnosti.

A takvo nadolaženje snage, to herojsko prevazilaženje ljudskih moći radi pobede čoveštva nad nečoveštvom, upravo, i jeste najdublja suština i najviša lepota naše junačke poezije.

Ali on nije tvorac narodne poezije, zato i jeste tako neprirodan; kao tvorca njega su izmislili ljudi koji ne veruju u stvaralačke sposobnosti radnih masa.

I u starijim i u mlađim pesmama podjednako — glavni ideal života jeste junačka sloboda izražena u prvom redu u borbi protiv tuđinskog porobljavanja, a katkad i u borbi protiv domaće tiranije.

Pojedinac može da bude, i u našoj epici veoma često jeste, izraz mase. Kao čisto feudalne oznake naše epske poezije isto se tako slabo drže: profesionalno vojevanje, neki

Pesma Banović Strahinja, koju je Zogović svojom tvrdom analizom namučio više nego ijednu drugu, jeste pesma o usamljenom srpskom junaku, koji — u odsudnom času, pred samu propast države, kad je turska vojska oklopila sa

Čuvaj dobro dizgen od kulaša, jer se kulaš jeste naučio putovati s konjma carevijem“. Tada Miloš okrenu kulaša, pak za carem ode u svatove. Na Zagorju sustiže svatove.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

pored ceste U zasedi iza petnaeste Kad osetiš da ti srce lupa Kao neka vodenica glupa Šta je ne znaš ali nešto jeste U zasedi iza petnaeste Pa se oči nađu na mukama Zaboraviš kuda sa rukama Nigde mira da se noge smeste U zasedi

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Iznenađen, učitelj malčice ustuknu. — Baš ti? — Jeste. Dječakov postojan glas i tvrd pogled odjednom razgoropadiše pijanca.

— dreknu iz lijeske ljutit glas i na put s praskom iskoči glavom i bradom — Stric. — Ehe-he, jeste li se prepale? — Da znaš, tužićemo te učitelju da nas plašiš! — svadljivo viknu jedna djevojčica.

Svi se dječaci grdno zabrinuše i sneveseliše. U njihovoj sumnji još ih više učvrsti Đoko Potrk kad ih podsjeti: — Jeste li vidjeli kako su se oni prošla dva dana nešto dogovarali i sašaptavali? Ima tu nešto.

— Možda je to onaj njemački tenk o kome se toliko priča — umovao je starac. — Jeste ali se tenk nadaleko čuje kako rže i brekće, a ovo — ovo ćuti kao moja prazna boca, prokleta bila.

— Učiteljica Lana rekla nam je neki dan da si ti dobar čovjek i pravo veliko dijete. Poljar veselo graknu: —Aha, jeste li čuli! Pa da, dobar čovjek. Vidiš ti kako vi imate pametnu učiteljicu. Malo se zamislio pa onda tužno zaklima glavom.