Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegova žena je na to upozoravala svoju jetrvu i kikotala se mužu. Grudi su joj se tresle od smeha, pritezala je vrpcu šešira, koji joj je bio spao, a bila je po
O Petru i Varvari nije više pitao. Ana je skretala razgovor na jetrvu, ali je Pavle ćutao. Ana je bila primetila da se, Pavle, promenio; bio je na slepoočnicama, još više, prosedeo, a
Bila se ipak probudila i poranila – od petala tako reći – sa željom da jetrvu isprati. Zavijena u svoju svilenu košulju i svoj svilen jorgan, koji je svud prtila, da joj se nađe, sedela je, kao
Valjda da uteši i umiri svoju jetrvu, odgovarala je, zapušivši uši da ne čuje pse kako laju: „Ajde, ajde, sriće ti! Nije ni Višnjevski dvogub!
Međutim, to se, idućeg večera, opet, ponovi. Varvara, sirota, pokušala je da jetrvu odobrovolji, i da Đurđa pohvali, kao dobrog supruga, ali je Đurđe i sam bio primetio da Anu, zaista, neka podmukla
Varvara je, iako je očekivala porođaj svakog dana, bila izišla, da jetrvu isprati, sa suzama u očima. Trifun i Petar su pomagali Đurđu, oko konja.
Gospoža Julijana, međutim, reče da je čula da u kući očekuju porođaj i da je jetrva ostavila, jetrvu, samu. Došla je da, kod porodilje, zameni mater i sestru i jetrvu i prijateljicu.
Došla je da, kod porodilje, zameni mater i sestru i jetrvu i prijateljicu. Sve su žene, kaže, sestre, na ovom mestu. Ono, što je Varvaru, najviše iznenadilo, ta žena, koje se
A Varvara, kad sve to ču, nagovori, prekonoć, muža, da iz Kijeva, što pre, odu. Jedva čeka, kaže, da vidi svoju jetrvu. Izgubila je oca. Sad ima, pored svog muža, samo jednog, pravog, prijatelja na svetu, Anu.