Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ono duvaše u dvojnice: priča mesecu i zvezdama osećaje mlađane, zanesene duše; a nežni zvuk dvojnica tepa i jeca tako burno, tako toplo, tako silno kao što samo ljubav može i ume... Stanko je slušao dvojnice, pa mu se ražali...
Dučić, Jovan - PESME
ću poći od te kobne gore, Gde očajno slušah, po sve noći pune, Da sto vrela sumnje žalosno romore Glasom koji jeca i pesmom što kune.
Afrika
Po hartiji je ponavljao u stvari samo dva znaka, ali se sve svršilo time što je počeo da dahće, da suvo jeca, i što sam ga ja, izgubivši strpljenje, izbacio napolje. To je bio jedan običan histerik koji se zanimao crnom mađijom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gospoži Agripini! Poče zatim da jeca, glasno, kao da su joj javili da joj je mati, gospoža Agripina, na samrti. A kad Đurđe ču ime svoje tašte, ode, i
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Izgubila bih i tebe, Mile! (Padne mu u zagrljaj i jeca.) MILE: Budi hrabra, Bubi. Naći će se valjda izlaz iz svega toga, treba se posavetovati s kim! RINA: Posavetovati.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Plače, jeca. Krečaru se na žalost da, pa i on plače. — Ded, Sofro, da se kucnemo; može biti da je kojem poslednji put na Čamčinom
Radičević, Branko - PESME
Samo, brate, Mile nesretnice Nigde zvezde, te baš ni jedine. Ona ide s vojnom do postelje Jeca jadna, roni suze velje: „Dakle, sunce, jošte samo sada, Sada samo pa više nikada!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sav zacenjen, gušeći se, iziđe Stanoja, i opet sede, savi se, u kut do vrata. Zagnjurio kosmato lice u ručerde, pa jeca. Suze mu idu niz ruku. Stric ga pogleda mrko. — Što plačeš? Ćut’!
k sebi, uvide svu zbilju, skoči, pade na Mitu, prigrli ga i, naslonivši svoj obraz na njegov, poče iznemoglo, sipljivo da jeca: — Mito, sinko! Mito, sinko... — I, kao da je nešto prekinula pa sada nastavlja, poče da ređa: „Zašto, sinko?
— Pa, od straha što se ona ne obzire na nj, pada i on do nje na grob i počne, gurajući se u njen skut, da plače, jeca. Ona ga i ne gleda, kuka, nariče. Kao uvek, spominje njega, pokojnika, muža; ređa njegove želje.
Ali tek tada sinčić joj, u njenom krilu, oslobođen od straha, još više bi se ražalio i produžavao da i dalje jeca, plače. Posle se diže.
Ona ništa ne sme. Samo, kao molba za izvinjenje, oproštaj, što se usudila da misli o drugome nečem, i počne da jeca: — Tvoja, tvoja...
— Šta je, Anice? — pitaju je i polivaju je vodom. Ona ne može da se oslobodi, dođe do reči, već samo jeca. — Šta je? Da te koji nije uplašio, šta li? — Ništa! — muca ona. — Kako ništa? Ne boj se. Ništa nema.
Kostić, Laza - PESME
— Krvavo se zvezda smeši, iz krvavog tog smejutka neki šapat ko da jeca, čini mi se, da me kara, da mi zvezda odgovara.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bakuta šmrca u kuhinji žaleći se što joj je sudbina pod stare dane dodelila ulogu služavke; maman takođe jeca usred onog krša, dok matori, koji se u međuvremenu sit nakucao svojih besmislica u susednoj sobi, ufurava pobedonosno
Nesuđeni kapetan tužio me nastavničkom savetu škole. Tuži-baba Jeca, za komadić mesa, meso se kiseli, baba se veseli!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pljušti ko zna Gde, otkada, Pre Poklada. Jeca oluk, Plače streha, I grgolji Stabla šljiva Smolu sluze, Ponoć roni Tamne suze.
Rakić, Milan - PESME
sve da bude tužno, sve da bude Kao da svuda ječe bolna deca, Rastapaju se čežnje kao grude, I sve kroz suton prigušeno jeca; Pa kad na mene padnu usne tvoje, Da zajecamo i mi, obadvoje...
Nigde ni šuma da zastruji tajno, Nigde ni vetra da graname mane. Tišina. Samo, tužno i očajno, Jeca ko dete cigansko ćemane.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Mati joj poslednja dotrča, poče da je ljubi i jeca: — Sofke, Sofkice! Ali Sofki su čelo i usta već bili hladni, te se ona brzo i nemo sa materom poljubi i pođe, iziđe
Pandurović, Sima - PESME
veju Preko hrpe žutog lišća koje trune, Alejama što se baruštinom pune, Stazama gde, kao iz davnih davnina, Jeca marš pospanih složnih violina Života, kad zraci sa zaranka greju.
Muzika jeca tonom čiste tuge. Gasi se sunce i zraci mu bléde; Spušta se tama; umiru sve dýge U kalu sveta, u haljini bede.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— majka se strogo namršti, a devojčica zaplaka, i plakala je sve do večeri. Čak ni u snu nije prestajala da jeca: — Ne lažem. Videla sam ih. Svojim očima videla sam Tataginu decu! Žena dade znak mužu da ode i proveri.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Bila jednom ruža jedna... U crkvu se svati kreću, Razleže se pesma medna, A sa crkve zvono jeca: „Bila jednom ruža jedna...“ M. Mitrović LXXXIV Pustinja leži duga, i široka Veče, sja zapad... sve bukti u bl'jesku..
A. Šantić CXX VEČE NA ŠKOLjU Pučina plava Spava, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk. Kleče mršave Glave Pred likom Boga svog Ištu.
Po njima pada svilena magla, Dok cveće kvase suze joj nujne. Izgleda kao da oseća cveće, K'o da i magla sa njome jeca, I kao da kaplju srebrne suze, Srebrne suze s bledog meseca... K'o ona, sve je puno sete, Ljubavi dušâ i tuge svete.
i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko blata Stara, bolna, i polagana, Ubogih, mutnih, šturih dana Jesenja kišna pesma...
Spomeni davni tište, tište, I s njima vek se čami. ...Jeca i plače davnih dana Pospana, bolna, i lagana, Jeca i plače u toj tami, K'o gluhi žubor suza sami', Daleke sreće pesma..
Spomeni davni tište, tište, I s njima vek se čami. ...Jeca i plače davnih dana Pospana, bolna, i lagana, Jeca i plače u toj tami, K'o gluhi žubor suza sami', Daleke sreće pesma... Oh jadno drago!...
se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumorni beskraj suri; I tužan, tužan ropac tajni Dalekih slušam dana; Ugušen jeca šum beskrajni, Tiši i tiši vesma K'o stara, bolna, polagana, Ubogih, mutnih, šturih dana Jesenja kišna pesma. St.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ozbiljnim pogledom promatrao je kralj svoju kćerku kako jeca i ruke krši, dok joj i sama njena zlatna grivna, obavijena iznad lakata, ne pade sa miške.
Ona mi prijateljski stisnu ruku. „Vizija giljotine prati me dan i noć“. Onda poče tiho da jeca. Sa ulice dopiru do nas zvuci muzike. Ona mi je dobro poznata.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa se ludački smejao kao da jeca. A taj smeh, oh blagi Bože, neobično me podseti na onaj njegov plač u zemunici na frontu.
I naslonjen na njeno rame i dokle ga ona miluje svojom punačkom, golom rukom, on dolazi k sebi, zahvaljuje joj i ponova jeca strašne optužbe protivu bedne dece što su zaboravila na otadžbinu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Jedno tvoje veče. ideš kući sporo Ulicama straha, i duša ti jeca. Tvoje gladne oči, moja divna zoro, Hrani ljubav majke: “Neka žive deca.” Ulaziš u sobu. Suze te već guše.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A kad uvidi da ništa ne pomaže, dodija mu se još grđe; pita je zašto bježi iz dobre kuće, a ona, mjesto odgovora, jeca i jednako veli: „Ja ću s tobom!
— Lazo, brate, vratimo se natrag!... Umrijeću od tuge! — jeca mu u suzama. . . On osjeća da ga njene vrele suze kvase, i samilost ga svega prožima. Pomogao bi joj, ali kako?
— S tobom bih i na kraj svijeta! — otrgnuvši se sama od njega sramežljivo jednako jeca. On se obrne k njoj i miri je: — Proći će sve to... Znam ja kako je... Isprvice i meni je tako bilo; sve je do navike.
Otac i kći lože vatru, a stara ispod pokrivača jednako jeca. Kad plamen kuću zahvati i dim se diže, čisto njihovi obrazi postadoše svetliji i veseliji, i puckaranje i cijuk
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Najgora je slabost što bez nužde kleca; Zato, ljudi, ljudi, ne budite deca. Mnogima je milo kad se pred njim’ jeca; Zato ljudi, ljudi, ne budite deca. Ne budimo deca, da se zaigramo. Ne budimo deca, da se pokikamo.
Miljković, Branko - PESME
preko neba Sto razbojnika na mestu anđeoskom S budućnošću se šali SUZA Hiljadu violina — krilatih pasa Preleće nebom i jeca S istoka prema zapadu Samo je suza bez senke Vodo moja napaćena Iza tebe zvezde se raspadaju I nariče noć-udovica Nad
Petrović, Rastko - AFRIKA
Po hartiji je ponavljao u stvari samo dva znaka, ali se sve svršilo time što je počeo da dahće, da suvo jeca, i što sam ga ja, izgubivši strpljenje, izbacio napolje. To je bio jedan običan histerik koji se zanimao crnom mađijom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
milima u zemljici, A najbliže Cvet-devojki Sedi Momče golobrado, Krst rukama zagrlilo, Glavu na te naslonilo, Niti jeca nit’ zapeva, Već uzdiše iz sveg srca, Kradom suze s oka tare.
Kano pesme daljnog zvona Nepostojan glas je bake, Jeca ona, zbori ona Starim glasom reči ’vake: „Moj porode, sav moj rode, Rano slatka, gorka muko, Nezgodo i desna
Gothardu i u morskoj buri, a ona, posle sviranja na fortepijanu i pevanja te pesme, jeca u svojoj nesrećnoj usamljenosti; čak, tu istu pesmu u snu peva i dvogodišnje odojče Ružino, mali Mladen: naučila ga je
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Bog ga ne ubiće, pa provlači sitno po strunji a grlo ukoritio, pa misli čojek: ne pjeva već zajedno sa strunjom plače, jeca, cvili.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
se za njim, Mladenom, što mesto mlađeg brata on se ne ženi, od njega snahu da dobije, kao oplakujući ga, počela bi da jeca, plače.
Mladen, osećajući kako će pući od jada, slušajući kako ona, misleći da oni već spavaju, predala se i na sav glas kuka, jeca, ne diže se, siđe i ode do nje. Zateče je povezane glave, uplakanu, svu mokru od suza, plača. Priđe joj i naže se.
naslonjena u snajkino krilo, samo se tresla, klimala, i, iz straha da je ne bi on čuo, čulo se kako uzdržano plače, jeca. Nije hteo ni da ih, po običaju, odgleda dok ne iziđu i ne zamaknu iz ulice, već se odmah okrenu i uđe u kuću.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Vidiš, kad je čovjek sam, može sa sobom da razgovara... Razgovorna je ova pećina! Slušaj dalje kao da nešto jeca... Duboko je to dolje. Ti se strašiš? Ne budali: sa mnom si!... Voda je to: protiče .... A bog zna gdje navire!
— Nemojte me čekati! — odgovori djevojka i gleda ga u oči, a glas joj jeca. — Nemojte, sriće vam! — Zašto? Ne budi luda! — nagovara je on, očito je nemiran. — Vidiće nas. — Ne boj se!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
najlepša među njima strasno steže butinama njegove kukove, da izbezumljeno podrhtava na prostirci rasute kose u travi, da jeca, škrguće zubićima, srkuće, a da on sve vreme misli na neku drugu. Tako ostajem ja.
Stanković, Borisav - TAŠANA
kako me ko pogledao, kako mi se koji dopao, a ona onda, sirota, ležeći pored mene, u mome krilu, počne da plače, jeca. Sad znam zašto je plakala. MIRON Ja joj nisam davao da ti spomene. Pretio sam joj da ću je ubiti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Načetili se zabezeknuti kelneri, kao aveti: kasirka jeca. Zvuci i ritam žmare. Glave oko klavira se ponaginjale, polegutilo se staro i mlado u melanholiji i ljubavi nekoj koja
Milane, ja sam tvoj stari Pavle... kaži mi šta te boli, bolje drugu nego svima doktorima. — Jeca Milanov otac i jeca Pavle, a Milan se zakašljao. Izvedoše posetu. Posle četvrt sata uđe sam Pavle. Milan ga mirno gleda.
Milane, ja sam tvoj stari Pavle... kaži mi šta te boli, bolje drugu nego svima doktorima. — Jeca Milanov otac i jeca Pavle, a Milan se zakašljao. Izvedoše posetu. Posle četvrt sata uđe sam Pavle. Milan ga mirno gleda.
Savlađuj se, kao što si mene učio da se savlađujem. — Pavle odjedared poče da jeca: — Branko, druže, šta je ovo od nas! — Branko steže Pavla u zagrljaj. Stari čupavi pas frau Rozin se prope uz drugove.
Pa ih onda teši, deli svakome po slatkiš ili kolačić, a ona još jeca, i ispija čašicu dve slatkog pića koje neobično prijatno miriše, i kanda uspavljuje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Samo se našalio... Mića dugačkim rukavom briše oči i još jeca. Oko usta mu se nahvatale mrve hleba. Iako sam još prilično daleko od sentimentalnih roditeljskih osećanja, obuzima me
Petrović, Rastko - PESME
Grančici poput mesec se mladi ljulja, Pod rizom cure trepnu pojka slavulja, Zatrepta Lorenc junoša, besno jeca: Saga, o saga, o cara gіovіnezza.
Šantić, Aleksa - PESME
sve dok ne sleti zora na vrh goli, Kao stub mramorni tako stoji sama Na modroj stijeni pod omorikama, Pa plače i jeca i Bogu se moli. O, ja znadem gdje je postojbina njena!
1903. VEČE NA ŠKOLjU Pučina plava Spava, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Plakao je sve neutješnije, poče najzad glasno i da jeca tako da se i ono troje s raskršća prenuše i oslušnuše. — Neko plače! — šapatom reče Lunja. — Eno, iza onog žbuna.
i zamuklo posmatrao, pa kad vidje da je i Lunjino lice mokro i sjajno, on zagnjuri lice pod kujin vrat i poče glasno da jeca. — Ode naša škola, naša draga školica! — promuca rastuženo poljar Lijan roneći krupne suze.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tužan ja čovek! Besede ropske odvođenoga u nevolju. Reči plačka nelagodna kojino jeca, jaoče i huče lelečući, ištući mu u nevolji druga!