Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Dok neki Dimitrije Puljević i on poče nam donositi ponešto džebane, i ode u Novi Sad, i pokojni novosadski vladika Jovanović pošlje nam jedan od crkve gvozdeni top podulji od po fata, koga je Puljević kradom u Varadinu dao opraviti, i karu i sve
Vladika Jovanović dade Puljeviću i drugi onoliki topić, te ga Puljević u Varadinu opravi. IV Sad oko poslednji̓ dana marta 1804.
” Ja sam često odlazio na Klenak, gde je do̓odio obršter (Andra) Stojićević i kapetan Kosta Jovanović, i oni su naši dobri prijatelji, i Turcima jednako govore: „Isterajte Fočića, pak mirni budite”.
nije ni u jednoga poglavara bilo topa krome u nas; koje su nam prijatelji iz Novog Sada, osobito vladika novosadski Jovanović, jošte kako smo u martu Šabac počeli tući, po Puljeviću iz Mitrovice, dva topića po od po fata poslali.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Možda je to bila Ljiljana Kangrga, ona što je sada u Beogradu nešto kao slikar, ili Ljiljana Jovanović, već udata i majka dvoje dece? Ili neka deseta, neka sto deseta Ljiljana?
Tako smo uspeli da čujemo kako psuju i oni za koje to čovek nikad ne bi pomislio. Gospodin prota, na primer, dr Jovanović, stari Francuz, milostiva gospođa upravnika Vodne zadruge i još neki imali su takav rečnik da su mirne duše mogli da
Upitah se šta je to s ljudima oko pedesete. Moj otac, apotekar, svih sedam karanovskih advokata, dr Jovanović i čitav čopor pedesetogodišnjih trbonja mogao je da se sretne skoro svake večeri na groblju, u šumici iza Halas-Čarde, a
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
6, Beograd 1899, s. 503. ⁷⁶ Tanović, S., isto, s. 104. ⁷⁷ Grbić, M., isto, s. 103. ⁷⁸ Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, Jarmenovci, SEZ, knj. LXXIII, Beograd 1958, s. 87. ⁷⁹ Tanović, S., isto, s. 103. ⁸⁰ Dragić, M., isto, s. 3.
47. ⁹³ Mijatović, M. S., isto, s. 45. ⁹⁴ Petrović, P. Ž., isto, s. 323. ⁹⁵ Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, isto, s. 87. ⁹⁶ Miodragović, J., isto, s. 47. ¹ Vrčević, V.
87. ⁹⁶ Miodragović, J., isto, s. 47. ¹ Vrčević, V., Tri glavne narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1883, s. 147. ² Civjan, Tatjana, „Semantika prostornih i vremenskih pokazatelja“, Raskovnik, 31, 1982, s. 69.
9. ⁴¹ Fromm, E., Zaboravljeni jezik, Matica hrvatska, Zagreb 1970, s. 298-305. ⁴² Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, Jarmenovci, SEZ, LXXIII, Beograd 1958, s. 88. ⁴³ Stojičić, Đ., Sjaj razgovora, Gradina, Niš 1987, s. 145.
, Sjaj razgovora, Gradina, Niš 1987, s. 145. ⁴⁴ Đorđević, T. R., isto, s. 88. ⁴⁵ Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, isto, s. 88. ⁴⁶ Bujanović, J., „Praputnik u Hrvatskoj“, ZNŽOJS, 1, Zagreb 1896, s. 201. ⁴⁷ Đorđević, T. R., isto, s.
259. ² Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888, s. 83. ³ Begović, N., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986, s. 195. ⁴ Petrović, P. Ž.
, isto, s. 178. ⁵⁰ Begović, N., isto, s. 197. ⁵¹ Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888, s. 84. ⁵² Majstorović, S., isto, s. 373. ⁵³ Jovović, S.
61. ¹⁰⁵ Vrčević, V., Tri glavne narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1883, s. 70. ¹⁰⁶ Grbić, S. M., isto, s. 122; Sretenović, M.
, „Narodna vjerovanja o tisovom drvetu u Crnoj Gori“, Raskovnik, 29, jesen 1981, s. 38. ¹⁴⁸ Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, Jarmenovci, SEZ, LXXIII, Beograd 1958, s. 88. ¹⁴⁹ Kordunaš, M.
13. ⁵⁹ Milosavljević, S. M., isto, s. 111; Grbić, S. M., isto, s. 136; Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, Jarmenovci, SEZ, LXXIII, 1958, s. 88; Kordunaš, M., isto, s. 219. ⁶⁰ Nikolić-Stojančević, Vidosava, isto, s.
¹² Đorđević, D. M., isto, s. 434-435. ¹³ Vukova građa, s. 13; Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888, s. 23. ¹⁴ Popović, M. S., „Narodna pedagogija (Foča)“, Novi vaspitač, 7, Novi Sad 1890, s. 218; up.
¹¹ Tanović, S., isto, s. 168—169. ¹² Vrčević, V., Tri glavne narodne svečanosti (Božić, Krsno ime i svadba), Braća Jovanović, Pančevo 1883, s. 147—148. ¹³ Petrović, P. Ž., Život i običaji narodni u Gruži, SEZ, XXVI, 1948, s. 268.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
K. Andersen , 1805—1875) se nadovezao na narodnu priču. Kod nas se za rodonačelnika dečje književnosti uzima Jovan Jovanović Zmaj (1833—1904), veoma plodan pesnik i urednik dečjih listova, koji se, moćnije no iko posle njega, obratio detinjstvu
Naš najveći dečji pesnik, Jovan Jovanović Zmaj (1833—1904) bio je, razume se, veliki prijatelj i ljubitelj zečeva. U sledećim stihovima oseća se ritam skakutanja i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
RADIČEVIĆ 209 BOGOBOJ ATANACKOVIĆ 214 JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN 217 JOVAN SUNDEČIĆ 219 JOVAN ILIĆ 221 ZMAJ JOVAN JOVANOVIĆ 223 ĐURA JAKŠIĆ 229 LAZA KOSTIĆ 234 STEVAN VLAD. KAĆANSKI 239 STJEPAN MITROV LjUBIŠA 240 MILAN Đ.
RANKOVIĆ 297 STEVAN SREMAC 299 RADOJE DOMANOVIĆ 303 SVETOZAR ĆOROVIĆ 305 VOJISLAV J. ILIĆ 307 VLADIMIR M. JOVANOVIĆ 314 MILORAD J. MITROVIĆ 316 ALEKSA ŠANTIĆ 318 MILETA JAKŠIĆ 319 MILORAD PETROVIĆ 320 BRANISLAV Đ.
SEKULIĆ 375 MILICA JANKOVIĆ 376 3) DRAMATIČARI 377 4) KNjIŽEVNI KRITIČARI 379 BOGDAN POPOVIĆ 380 SLOBODAN JOVANOVIĆ 382 PAVLE POPOVIĆ 383 BRANKO LAZAREVIĆ 384 POZORIŠNI I UMETNIČKI KRITIČARI 385 ISTORIJA NOVE SRPSKE
Milićević, Vladimir Jovanović, Milorad Petrović, nekoliko najnoviJih pisaca). Pored obilnije sadržine, ova knjiga je drugače i pisana.
Srpske crkvene starešine potajno održavaju bliske veze sa Rusijom. Arsenije III, Mojsej Petrović, Vićentije Jovanović u otporu protiv unije traže pomoć od pravoslavne Rusije i iz nje nabavljaju opreme i knjige za crkve.
Novi mitropolit Vićentije Jovanović produžio je prosvetnu politiku svoga prethodnika i tražio nove učitelje iz Rusije. 1733.
Sa tim priličnim brojem relativno spremnih nastavnika mitropolit Vićentije Jovanović otpočeo je nov prosvetni rad. Od tih ruskih učitelja nekoliko idu za učitelje u veća mesta srpska, a Kozačinski sa
Mitropoliti Mojsej Petrović i Vićentije Jovanović, u interesu pravoslavlja i radi crkvenog jedinstva sa Rusima, naređuju da se po crkvama služi »po ustavu i tipiku
od Austrije bivala je sve slabija, i mi smo počeli dolaziti u neposredni dodir sa Zapadnom Evropom« (Slobodan Jovanović).
pravopisa vojevao protivu narodnoga govora, tako je u oblasti zakonodavstva vojevao protivu običajnoga prava« (Sl. Jovanović). On je borbe protiv Vuka Karadžića vodio u doba od 1837.
Popović i Joksim Nović Otočanin, no i mlađi, kao Jovan Ilić, Jovan Jovanović, Đura Jakšić, Stevan Vlad. Kaćanski. Ono što je bila Sedmica za Vojvodinu bila je Šumadinka za Srbiju. Ljubomir P.
U njenom uredništvu su bili Jovan Jovanović i Laza Kostić, i na njoj su pored te dvojice radili: Đura Jakšić, Jovan Ilić, Stevan Kaćanski, Jakov Ignjatović, Ljubomir
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
, str. 216, pod naslovom „Smrt đavolskog kralja“ (naslov izmenio dr. Vojislav Jovanović u svojoj antologiji). Od ove priče izostavili smo poslednju rečenicu, u kojoj se govori da je Grbo nakraju pobio i
Karadžić i objavio u svom izdanju od 1853. 25. TIVTIZ I DžOMET: Zabeležio Đorđe Jovanović, trgovac iz bosanskog Prnjavora, po pričanju Riste Iliškovića. Objavljena u Bosanskoj vili za god. 1901, str. 249. 26.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
uz nevreme vreme puzi. Lutaj, rode, po kaljuzi. (Rimovanje ne smiruje no necpećy raskriljuje.) Jovanović je li Paja ona zvezda iznad gaja? ІІ Polijelej. Suho ulje. Strgnut pečat s hrisovulje. Iznad lele tuži jao.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sa svetom iz kog sam bio došao, vezu je održavala pukovska kujna, koju je za našu četu držao četni narednik Jovanović, za koga se šuškalo da ima javnu kuću u Kikindi. Imao‑ne imao, on je i pod artiljerijskom vatrom stizao do nas, u mraku.
Pomenuta mlada devojka, slala mi je pisma. Obično je bilo namirisano i plavo. Jovanović je, po dužnosti cenzora, ta pisma, čitao. Ne znam šta je taj čovek pri tome mislio. Redovno ih je donosio.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
čki Perić, Jovanović, Živković i drugi obletati oko njega i moliti ga da se zauzme za njih, ili da im pomogne, ili tako štogod, a on će se
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Vasilije Jovanović kad je bio učitelj, u Zemunu dao mi je jednu napisanu; 13. (Usud) napisao mi je pomenuti Grujo Mehandžijć, a i Lazar
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U kraćem delu je kuća u koju je često navraćao Milan Bogdanović, u dužem kuća u kojoj je živeo Slobodan Jovanović. U politici neistomišljenici, ali, obojica, znalci u jeziku i, obojica, sa smislom za paradokse u istoriji, možda bi mu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Ti ne shvataš, Srpče malo! Mi stariji znamo! Kad dorasteš, kad razmisliš, Kaz'će ti se samo!“ J. Jovanović Zmaj V SIROČE Malena sam...
J. Jovanović Zmaj VI RIBARČETA SAN Al' se nebo osmehiva! Al' se reka plavi! A ribarče u čun sniva, Jasno k'o na javi. On hitnuo
Al' s prozora tvoja majka Gleda, pa se osmehiva, - „Ne smejte se, draga gospo, Tom je vaša ćerka kriva!“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan.
J. Jovanović Zmaj XIX I molio sam oči, Da suze ne liju, I molio sam prsi, Da tako ne biju, I preklinj'o sam ljubav, Ta da me ne kuša
J. Jovanović 3maj XX Kaži mi, kaži, Kako da te zovem; Kaži mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane
J. Jovanović Zmaj XXI Sniv'o sam te, a ti puna cveća! Među cvećem lekovita bilja, Bilo stitka, ljubice, i krina, Odoljena, čubra, deves
J. Jovanović 3maj XXII Tiho, noći, Moje sunce spava; Za glavom joj Od bisera grana; A na grani K'o da nešto bruji To su pali Sićani
J. Jovanović 3maj XXIII Mesečina, - al' meseca nema: Moja mila zelen venac snila, Pa se malo u snu nasmijala Od toga se ponoć zasij
J. Jovanović Zmaj XXIV Da je meni ševče il' golupče, Da se diki u sanak uvuče, Da mi peva, kad o meni sneva, Da mi gukne, kad za mn
J. Jovanović Zmaj XXV* MLADOŽENjI Moja je dika jabuka zlatna, Što u vrh kule na suncu blista: Sunašce zađe - svetilo zađe!
J. Jovanović 3maj XXVII Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci, Na srcu kamenje. Sestra moja bolna, Oca, majke nema Ja
“ J. Jovanović 3maj XXVIII Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada! Naša nada - sen praznoga sena! Posedasmo pored
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
PRILOG RAZVITKU SRPSKE POEZIJE 122 NA IZVORU ŽIVE VODE 139 III DVA INTERVJUA (razgovore vodio Aleksandar Jovanović) 143 PRVI INTERVJU 144 DRUGI INTERVJU 158 UZ OVAJ IZBOR TEKSTOVA NOVICE PETKOVIĆA 168 SLOVENSKE PČELE U
Stoga nije sasvim precizno kad se kaže da je Slobodan Jovanović pisao „beogradskim stilom“, on je zapravo pisao izvanrednim naučnim stilom koji se, kao i naučni stil Ljubomira Nedića
(1999) III DVA INTERVJUA (razgovore vodio Aleksandar Jovanović) PRVI INTERVJU DUŠA KNjIŽEVNOG DELA IZVIRE IZ KULTURE I UVIRE U NjU • Gospodine Petkoviću, razlog ovome razgovoru je
i 1999. godine, koje je sa Novicom Petkovićem sačinio Aleksandar Jovanović. Razgovori sa Petkovićem korisni su najpre zato što sadrže svedočenja i komentare jednog od najvrsnijih književnih
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Jovanović Zmaj DRUGA PEVANIJA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Jovanović Zmaj DRUGA PEVANIJA Sadržaj I 2 OTKIDE SE 3 VOLEO BIH LEŽAT’ MIRNO...
197 KAD VEĆ MORA... 199 DA SE NEŠTO... 201 TRAŽE SREĆU 203 ZEBNjA U RAJU 204 DARVIN 207 ĐURO DANIČIĆ 208 GERMAN JOVANOVIĆ 209 MARIJA TRANDAFIL 210 O PRENAŠANjU KOSTIJU LjUDEVITA GAJA 211 TINA JAKŠIĆKA 213 ĐORĐE RAJKOVIĆ 215 LAZA NANČIĆ 218 NA
A da bi nam Đuri zamenika dala, I budućnost sama, i ona je mala. »Starmali« 1882. GERMAN JOVANOVIĆ arhimandrit bezdinski Ko je god poznavô Srce tvoje pravo, Tvoju dušu belu U crnu odelu; Ko je god poznavô
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
IV Deligrad 7 avgusta u subotu, 1876 god. Još pre zore uzrujao ce ceo štab. Pukovnik Milutin Jovanović, komandant supovačke vojske, javlja da su ga zorom napali Turci jakom silom; da napadaju na Supovac, Golešnicu i
Ko zna! tek on udara vrlo energično i puk. Mil. Jovanović javlja da jedva odoleva turskoj navali i da se zorli drži u svojim položajima.
Iz Lukova opet javlja potpukovnik Laza Jovanović da je kod Zaječara ostao Osman-paša i tu se na brdu Kraljevici utvrdio sa 15 bataljona nizama, 2000 Čerkeza i 200 Tatara
Na levoj obali Morave Tešicu, gde je stajao pukovnik Milutin jovanović sa 5—6 hiljada ljudi, i Vukanju gde je bio kapetan St.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI Sadržaj ĐULIĆI 2 RAZGOVOR SA
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vrh je bio u našim rukama. — Deco! — govorio je pukovnik Jovanović. Kapija Slobode je otvorena... Docnije sam doznao da je jedan vod iz čete vojvode Dinića, lutajući kroz maglu,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
OD SVEGA SVETA 214 JELENI DIJAKOVIĆ ZA NOVU GODINU 216 STARAC 217 STEFAN STEFANOVIĆ 218 ODA NA RAT 219 JEVTIMIJE JOVANOVIĆ 223 PJESN PRI PODNESENIJU ZLATNOGA PERSTENA 224 VLADISLAV STOJADINOVIĆ ČIKOŠ 226 KUPAC I PILjARICE 227 MILENKO I
To je zlato! To je srebro i dragi kamen! 1826. Stefan Stefanović JEVTIMIJE JOVANOVIĆ PJESN PRI PODNESENIJU ZLATNOGA PERSTENA Primi ovaj zlatan persten, Ančice, S njim ti dajem dušu moju i serce, Koje
1830. Jevtimije Jovanović VLADISLAV STOJADINOVIĆ ČIKOŠ KUPAC I PILjARICE — Ded, šta, piljarice, imaš u korpi, pokaži mi, — voće?
je tu pesmu, ne velim kakav Aberdar ili inače koji stihodelja, no da ju je baš i sam od glave do pete poeta, Zmaj-Jovan Jovanović otpevao, smem slobodno reći da mu ne bi slave okrnjila ni obraza ocrnila”. O J.
Jovan Rajić, Jovan Avakumović, Dositej Obradović, Luka Milovanov, Eustahija Arsić, Mihailo Vitković, Jevtimije Jovanović, Vladislav Stojadinović Čikoš, Sava Mrkalj, Spiridon Jović, a sem toga i pesme građanske lirike.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Prvi među njima, Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904) ostavio je ogromno, tematski i žanrovski raznovrsno delo. Njegovu osnovu čini intimna lirika, ljubavne
Podjednako ga nalazimo i u naučnoj prozi. Jedan od izrazitijih predstavnika je istoričar Slobodan Jovanović (1869-1958), koji je samo povremeno razmatrao književne teme, ali se zato svi njegovi tekstovi mogu čitati kao da su
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Naziv predzmajevski dovoljno je informativan: pošto se Jovan Jovanović Zmaj (1833–1904) smatra osnivačem srpske književnosti za decu, dela objavljena pre Zmajevih zbirki pesama ili uporedo sa
Predzmajevsku epohu je nužno poznavati pošto nam ukazuje na uslove u kojima počinje da stvara Jovan Jovanović Zmaj. Ne zaboravimo, i njegova poezija za decu nastaje na podsticaj školskih pedagoga i neretko predstavlja prepev ili
Rođen Ljubomir Nenadović 1829. Umro Luka Milovanov Georgijević 1833. Rođen Jovan Jovanović Zmaj Vuk St. Karadžić: Luke Milovanovića opit nastavljenja k Srbskoj sličnorečnosti i slogomjerju ili prosodii.
1. Đorđe Natošević pokrenuo Školski list; u prvom broju J. Jovanović Zmaj je objavio svoju prvu pesmu za decu „Lenji Gaša“, u stvari preradu jedne Levenštajnove pesme 1860.
Stevan V. Popović: Dani odmora 1879. Stevan V. Popović: Česnica U Somboru pokrenut časopis Golub 1880. Jovan Jovanović Zmaj pokrenuo list Neven Stevan V. Popović: Dan i noć (knjiga za decu) Stevan V.
Rođen Andra Franičević (Čika Andra) Jovan Jovanović Zmaj i Avgust Harambašić: Zlatna knjiga za decu (Zagreb) Ljubomir Lotić: Dobri i nevaljali sinovi (Slika iz narodnog
Jovan Jovanović Zmaj: Živa knjiga (pesme) 1891. Jovan Maksimović: Zlatiborska vila (priče) 1892. Rođen Ivo Andrić Petar Despotović:
Rođena Desanka Maksimović Jovan Jovanović Zmaj: Prednevenče (Čitančica) 1899. Rođen Gvido Tartalja Jovan Jovanović Zmaj: Čika Jova srpskoj deci Jovan Jovanović
Rođena Desanka Maksimović Jovan Jovanović Zmaj: Prednevenče (Čitančica) 1899. Rođen Gvido Tartalja Jovan Jovanović Zmaj: Čika Jova srpskoj deci Jovan Jovanović Zmaj: Međnevenče I deo Milivoj Čedomirović: U hajduke bi!
Rođen Gvido Tartalja Jovan Jovanović Zmaj: Čika Jova srpskoj deci Jovan Jovanović Zmaj: Međnevenče I deo Milivoj Čedomirović: U hajduke bi! (pripovetka) 1900.
(pripovetka) 1900. Umro Jovan Sundečić Jovan Jovanović Zmaj: Međnevenče II deo 1901. Jovan Jovanović Zmaj: Međnevenče III deo Čika Jova srpskoj omladini 1903.
(pripovetka) 1900. Umro Jovan Sundečić Jovan Jovanović Zmaj: Međnevenče II deo 1901. Jovan Jovanović Zmaj: Međnevenče III deo Čika Jova srpskoj omladini 1903.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Došao je i Pavle, i iznenadio palanku na sve strane. Doktor Jovanović je našao da nije dosta svež. Apotekarica: da je „do ludila elegantan”.
Pa okrenu natrag, i do Pavla. Sva kuća osvetljena, dva lekara kod bolesnika. Pavle spava, jednako spava. Doktor Jovanović kaže da je srce slabo; pacient nije ranije kazao da je morfinist; to mnogo menja sve.
Gospodin Joksim ne može da smiri Branka, vodi ga pred doktora: — Evo neka vam kaže naš dragi doktor Jovanović koji uvek govori samo ono što zbilja jeste.
Soka, nekuda zagledana, sklanja Jani kosu s čela. „Naš gospodin”, učitelj Leskovac, i dečji lekar doktor-Milutin Jovanović, bili su dve svetlosti palanke, dva fara.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Za jednim dugim stolom sedeli su okupljeni: Milovan Glišić, Milutin Ilić, Simo Matavulj, Dragomir Brzak, Vladimir Jovanović, Nikola Đorić, Dragutin Ilić, Paja Adamov, Ivo Vojnović, Kosta Arsenijević, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Vojislav
Pri toj reči Jankovoj prođoše prstima kroz bradu Dragomir Brzak, Vlada Jovanović, Nikola Đorić i Dragutin Ilić, a Vojislav pogladi svoju pažljivo podšišanu Šekspirovu bradicu, dok Kosta Arsenijević
Petrović, Rastko - PESME
smrti. Konji kaskaju i ja plačem, velim: to je, ti si Sibinjanin Janko! Ne trzaj Crnko, ha, ha! Ne, ja sam Jovanović Ranko, I sela mi se zovu Rudari; kočijaš sam, bolujem od druma, izvan datuma. Gle, mesec, ta čudna svim stenama rima!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
5 Povodom izraza sitna knjiga kaže V. Jovanović: „Guslari koji su narodne pesme kazivali, i onda kad nisu bili slepi, nisu znali ni čitati ni pisati.
Ne daju se ni gledati Turkom, tj. (kaže V. Jovanović) „gone tako brzo Turke da ovi nemaju vremena ni da se osvrnu i pogledaju svoje gonioce“.
Vaistina je ime napravljeno od starog izraza „va istinu“ — doista. Rđom kapô dok mu je kolena, tj. (kaže V. Jovanović) „skapavao kao rđa, oni i njegovi potomci, dok ih bude bilo“. Kob ga kobi Stevanova ljuba, tj.
Mara je Lazareva kći, žena Vuka Brankovića. 21 Milutin je pesničko ime. Uz stih Što je, bolan, slugo Milutine? V. Jovanović napominje: „Pridev bolan na ovome mestu stoji kao uzrečica i pokazuje u isti mah žaljenje i prebacivanje za nešto što se
Dušome i planinome je mesto dušom i planinom. 23 Orlović Pavle je nepoznat istoriji, ali narod — veli V. Jovanović — „priča o njemu kao o istorijskom licu; u rudničkom okrugu, u selu Krasojevcima, nalazi se i danas jedna kula koju
Te godine — kaže V. Jovanović „prešao je u Srem, gde se u sirotinji mučio, a posle knez-Miloševa ustanka vratio se u Srbiju, dobio službu u Šapcu,
godine“. Svoju dušu vrći u čistotu, tj. osloboditi dušu greha. Uz stih I go Ivi niko ne pripozna V. Jovanović kaže: „Filip Višnjić, slepi guslar koji je 1815.