Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
VASILIJE: Kakav pedinter, kad ste mi obećali Evicu? FEMA: Šta, mamzel tebi obećala? To je gurbijanstvo. Jokan, Jokan, kumte pisli her, virfte gurbijana hinauz.
VASILIJE: Kakav pedinter, kad ste mi obećali Evicu? FEMA: Šta, mamzel tebi obećala? To je gurbijanstvo. Jokan, Jokan, kumte pisli her, virfte gurbijana hinauz.
Taj smrad u mojoj kući neće više biti. JOVAN: Kad neće, ja idem od vas. FEMA: To je inpetretinencija! Znaš šta je, Jokan, ako me opslužiš tri godine dana, daću ti pet stotina forinata. JOVAN: Pet stotina forinata!
Pa posle da duvam u prste? — Volim ja izučiti zanat, pa biti pošten majstor nego bitanga svetska. FEMA: Jokan, dobićeš jošt i Ančicu. JOVAN: Ančicu, Ančicu! Hm, ala ste vi majs ...onaj, gospođa, veliki, đavo!
FEMA: Uh, uh, ja đavo! JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki. FEMA: Ja sam mlada, Jokan. JOVAN: Otkad ja na Ančicu mislim! A jeste li vidili kako je lepa?
) MITAR: Femo, šta je tebi? Šta si se narogušila kao patak? FEMA: Komi fo! Komi fo! Danas imam jednu osobitu vizitu. Jokan, aufšponen. (Ode.) MITAR: Šta je ovoj mojoj sestri! Gdi je Evica? ANČA: U bašti. MITAR: Idi je zovi. (Anča otide.
SARA: Uj, žurnalu nema granice. FEMA (uspijajući): I ja mogu tako isto nobl biti kao Engleskinje. Jokan, da mi kupiš jednu klepetušu, samo koja dobar glas ima.