Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KARADžIĆ 183 NIKOLA TOMAZEO 206 BRANKO RADIČEVIĆ 209 BOGOBOJ ATANACKOVIĆ 214 JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN 217 JOVAN SUNDEČIĆ 219 JOVAN ILIĆ 221 ZMAJ JOVAN JOVANOVIĆ 223 ĐURA JAKŠIĆ 229 LAZA KOSTIĆ 234 STEVAN
U njoj su radili ne samo stariji pisci, kao Jovan St. Popović i Joksim Nović Otočanin, no i mlađi, kao Jovan Ilić, Jovan Jovanović, Đura Jakšić, Stevan Vlad. Kaćanski.
Nenadović, Joksim Nović Otočanin i ceo jedan niz manjih omladinskih pisaca, naročito pesnika. Ona je iz početka bila neka vrsta književnoga
Karadžić i koje je on predlagao za književno narečje, koje su usvojili ne samo pisci iz zapadnih krajeva kao Njegoš, Joksim Nović, Matija Ban, Medo Pucić, Jovan Sundečić i Stjepan M.
Njegova dela vrede samo utoliko što znače skroman početak jednog novog književnog pravca. JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN Rođen 15.
JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN Rođen 15. marta 1806, u Zalužnici kod Vrhovina81 u Lici, u oficirskoj porodici, Joksim Nović Otočanin je imao buran život, romantičniji no i jedan od srpskih romantičara.
83 Poslednjih godina života počeo je prevoditi u prozi Ilijadu. Joksim Nović Otočanin je jedna od najromantičnijih ličnosti srpske književnosti.
Ali u tim prostim i jednolikim stihovima koje je lako pisao nije bilo pesničkog talenta. Kao Joksim Nović on je pokazao da podražavanje narodne poezije bez ličnog pesničkog talenta vredi koliko i ranija podražavanja
« On sam priča kako je bio polaskan kada se sam Joksim Nović Otočanin prevario i jednu njegovu pesmu držao za narodnu: Ilić od toga, kako sam veli, nije tražio »lepše
Ali u tom poslu on bolje prolazi no Joksim Nović Otočanin i Jovan Sundečić. On dublje no iko ulazi u dušu narodnog pevača i u duh narodne poezije.
godine Vuk Karadžić skrenuo pažnju srpskim pesnicima, i koji je u stihove stavio Joksim Nović Otočanin još krajem tridesetih godina.
Ono što su u poeziji činili Joksim Nović Otočanin i Jovan Sundečić, radio je u pripovedi Stjepan Mitrov Ljubiša; prema narodnim uzorima i sa elementima
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na ćuvik grobljanski, izravnat s katarkom gospa Nolinom, popeo se uvek visoko leteći i visoko učeni gospodin Joksim, pretsednik suda. I tako dalje. I danas je nad grobom gospa Nolinim čuvena igra senki.
Naravno, kod njega je sve to bilo više stvar estetike i forme, nego intelekta i ideje. Gospodin Joksim je tvrdio — Kad Toši kažeš ideja, on neizostavno vidi nešto okruglo ili na četiri ćoška.
Savi. Time se ponosio. — To mi vredi, što rekao Joksim, koliko papirnoj ikoni srebrn okov. Pominjući lepe društvene osobine gos-Tošine, i bezazlenost njegovih uživanja, ljudi
Vodili se ozbiljni razgovori, i gos-Toša je iznenadio „idejom” o zaposlenju sirotinjskih žena. Samo je gospodin Joksim, za drugim stolom, peckao: — Predvodi velike bogataše, i predvodi sirotinju.
U većem broju su došli na sahranu samo posednici sa udaljenih imanja — Na prstima idu! — posmatra gospodin Joksim. Posle pogreba, odmah se vratili svojim kućama, i to na najboljim konjima.
On se verovatno mirno odmarao, i verovatno bio u raju. S tim se slagao i gospodin Joksim. — Raj, to je ono što Bog najmanje ima da učini u ovom slučaju, gde mu je jedan retko dobar i darežljiv čovek stigao
Za lepu Herminu je mladi župnik tvrdio da je prava ancilla Dei1. A gospodin Joksim, veliki prijatelj župnikov, dodao: da je devojka, kao takva, možda i rodila sina posredstvom nepoznatih sila.
[„Od muke što nema više starih Rimljana”, govorio je izvinjavajući ga, prijatelj njegov gospodin Joksim.] Ali je zato vrlo malo jeo. Čuvao lepi svoj stas.
” Gospodin Joksim je horistkinjino mišljenje, ili iskustvo, prepričavao, i dodavao: — Za neženjene ljude, to naglo osvetljenje u mraku, ja
Odnos njen prema Srbi bio je stoga svima nepoznat; čak je i gospodin Joksim kasno prozreo stvar; palanka je nije slutila. Mali Švaba, četvrto dete gospa Nolino, bio je kržljavo dete.
Slika se širi. Vrata od gostinske trpezarije otvorena, gospodin Joksim sedi za stolom. Odmeren, lepo obučen, ugledan; drži šoljicu, pije crnu kavu, tursku.
Muškarci se dobrodušno šalili: da je doktor Mirko dobio rečitu taštu, ali zato ćutljivu ženu. Gospodin Joksim, kao uvek, imao je odvojeno mišljenje: — Gle, ode nam Ofelija! Šteta. Sad smo bez Ofelije.