Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ prekide je serdar, smijući se. „Strpi se, čoče, čućeš sve... E, dakle št’ono rekoh? Da, e,... — moja Jošice — poče ti ona — imala bih nešto na samo s tobom da prozborim!
Ona šće da sjede, kao po tenanu da se pričamo. — Bogme, ja nemam kad, Stamena, no reci što imaš! — Jošice moja, ti znaš da sam ti uvijek dobra željela, pa bih rada da me poslušaš, za svoje dobro. — Govori! govori, šta je!