Jakšić, Đura - PROZA
Jednoga dana stupio on mnogo ozbiljniji nego obično u moju radionicu. U ruci je držao jošte otvoreno pismo. Ćuteći je seo na obično svoje mesto.
Obradović, Dositej - BASNE
Ibo ono što sam se ja nadao jošte posle tri ili četiri godine sopstvenim pristaranjem i iždivenijem učiniti, to isto u vreme ove jedne godine svojom
Malo potom vrati se lisica i upazi žalosno pozorište: krov koja jošte vruća iz gnjizda teče, bedni lisičići plačevne glase dajy, a orao im noktima utrobu depe i kljunom im oči vadi.
Jeja kad gdi zaviče, plaše se bake, jer to znači da će ko umreti. A gdi se ljudi rađaju a ne umiru? Jošte se to mesto nije našlo! Da i nema sovuljaga na svetu, i opet bi ljudi umirali.
nije kadar; ako li je pak (to što je najgore) visokouman, a on neće nipošto sebe da ponizi da od drugoga što primi, a jošte, što je crnje i opačnije, hoće silom i na ljutu sramotu i druge da nauči, pak govori pust što mu god na pamet dođe.
„Junost (veli premudri Haler u svojemu „Albertu”) daje se lasno savijati kud je mudro vospitanije upravlja; njejzina jošte čista duša prima s podobnoju gotovostiju ljubov k dobrodjetelji i k istini.
Ćuteći mislili su u sebi: „Nek' je nami dobro ovde, a odund se jošte niko nije došao tužiti da mu je zlo.” No i tome se već ljudi domisliše, pak počinju baš i ovde iziskivati mlogo od onoga
To jošte govoreći, kad eto ti kola prođu tyda, pogaze je i satru. Naravoučenije Mi smo ljudi podobni pticama, koje se sve u je
Ovo je zmijino mudrovanje. I po nesreći, i za ljude služi, dok gođ su jošte nepravedni. Ali kad bi hoteli da od nepravednih postanu pravedni, i od zlih da budu dobri, onda ova zmijina politika
On je moj rođak.” — „Je li rođak? Lažljiva glavo, hoćeš da se utopiš, pak jošte lažeš! 'Ajde, nisi za živoš!” Zbaci ga sa sebe, i tako ti nam se ova blagorodna paralaža utopi, i dolaže.
Lenivac se nije rodio da živi, nego da trune i da gnije jošte za života. Ako se ubog rodi, prosjakom misli skončati se, niti je opštestvu, niti je svojoj familiji, niti je sebi na
” Jošt jedno podobno ovom. Ludovik Dvanaesti, budući jošte herceg burgundski, imađaše neke od gospode velike neprijatelje, koji mu na svaki način pakost djejahu.
Koliki nemir i smuštenije! Mirno i čisto od svakoga lukavstva srce i blaga duša jošte u ovom životu počinju prečuvstvovati sladost carstva nebesnoga, a lukava i zla srca jošt se ovde počinju mučiti.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
govorim, ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam jošte da živim, nego u one u kojima sam živio.
Ceo taj prostor mog života i narodni’ zbitija stoji mi jošte živo u pameti; i što je stariji koji događaj, tim ga se lakše i točnije opominjem.
Moj otac imao je više sestara i braće od koji’ samo najmlađi njegov brat Jakov jošte živi, koji je u vreme Karađorđeva rata bio komandant valjevske nahije, a posle došao na moje mesto u Sovet srpski, a ja
On, kako je vidno u ono razno doba po Sremu i Banatu, kako su sela na kumpanije podeljena, jošte kako se vratio iz Karlovaca, odma je naredio kod svake crkve po jednoga glavnoga kmeta nad onim selima koja god onoj
— To, istina, nije bilo novo, to je može biti jošte od Kosova ostalo, a može biti da su bivale skupštine jošte i za vreme naši̓ careva.
— To, istina, nije bilo novo, to je može biti jošte od Kosova ostalo, a može biti da su bivale skupštine jošte i za vreme naši̓ careva.
Sad naša tri kneza dođu u knežine, ali jošte uz put idući poruče svaki u svoju knežinu, opredele dan u koji će doći od svakoga sela po dva i po tri čoveka u
— Posle toga dođe mom ocu pop Luka, bratučed kneza Ranka, i žali se kako Turci ne samo što su kneza Ranka ubili, nego jošte ištu globe 2500 groša. On zamoli mogi oca, te mu uzajmi te novce da se otkupi da mu kuću ne ̓araju.
prvi kroz rupu u grad ušao, pak sada, da smedu, uzeli bi od mene i ovo selo (Urovce) i sebi prisvojili; no i u mene je jošte oštar kremen. Ja ti kažem: ovo dugo njima biti neće.
kneginju i ono malo dete (pokojni Sima bijaše malen), pak da ja tebe i sve što je tvoje u Nemačku preturim, te živi jošte koju godinu u miru. A znaj dobro: ako ja od ćabe dođem živ, tebe neću živa naći; a ako i ne dođem, oni će tebe poseći”.
I hoću da poneseš jošte 2000 oka rakije: kad pođemo Drinu gaziti, da svakom Srbinu po oku rakije dadeš da popije.” — Moj otac morao je na to
Kad ujutru (24. januara 1804. godine) eto ti našega zeta Živka Dabića i jošt dva Turčina, prijatelja moga oca, sa jošte tri kmeta, i kažu Turci: „Hajde, Jakove, poslao nas Mehmed-aga Fočić; hoće tebe da okneži”.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Kir Janja, ja mislim da vi o meni nećete sumnjati. Vaša je gospoja česna i poštena žena, no vi imate jošte i jednu kđer. JANjA: Katica je dete. MIŠIĆ: Prekrasno dete, tako da bi se svaki pravedno u nju zaljubiti mogao.
Zbogom moja špekulacija, oći Janju da si pođini! Oh, tamo da umrim (pokazuje sanduk), da jošte vidim moi srci (otvori sanduk). Moje lepe žute dukate, moje bele talire, zbogom!
U suma: dio - deka efta, saranda epta; će ena trianda trija krajcarija, saranda okto će sarnda trija krajcarija. Jošte si mi dužan ti mene osumnaest forinta, trideset tri krajcara. Razumiš? PETAR: Šta veliš?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa jošte na „kazatelnom” prstu, na desnoj ruci, veliki zlatan prsten, u sredini veliki crven „karnijol”, a na njemu izrezano sidr
Prođoše meseci, njega jošte nema. Pisao je dvaput, jedared iz Udine, drugi put iz Venecije. Ali sad otac ne zna šta je posle zadnjeg pisma, kada se
Matavulj, Simo - USKOK
potpuno čitka, ćirilovska nješto nezgrapnija; po grafici zamisli abata kao čovjeka odlučna i puna misli i nasnova. Jošte ga, ni sâm ne znađaše po čemu, zamisli kao osrednjeg rasta, puna, široka lica, velikih očiju sa ličnom dobrodušnosti.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Jeste li čuli, gospodo, da je Dištrikt sav u plamenu? GAVRILOVIĆ: Šta, izgoreo? ZELENIĆKA (smeši se): Jošte nije, nego samo bukti; no njegov dim osećaju Madžari čak u Buda-Pešti. LEPRŠIĆ: Pravo, gospoja ujna!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Starim učeći se«, i na dvadeset dana pred samu smrt pisao je: »Dnevi se i godine potkraćuju, telo iznemože, a duša bi jošte nešto hotela.« Visoko razvijen i duhovno i moralno, on je prirodan i skroman i u knjigama i u životu.
1790. sa kupljenom štamparijom vraća se u Novi Sad, i čini uzaludne pokušaje da dobije pravo za podizanje štamparije. Jošte mlad umro je u 1792. godine u Novom Sadu.39 Emanuilo Janković radio je na lepoj književnosti i nauci.
i postigavši gotovo sve čemu je težio, on je neprestano radio, nije se predavao starosti i bolesti, »e da bi se jošte šta otelo od smrti«. Umro je u Beču 26. januara 1864. 1897, sa velikim svečanostima prenesene su mu kosti U Beograd.
Iako jošte mlad, Kopitar je već bio na glasu u uskom krugu ljudi koji su se onda bavili slovenskom filologijom. 1808. godine izišla
Carigradske slike i prilike, isto tako šarene i fantastične kao i njegova pripovetka, i iste takve književne vrednosti. Jošte živ, Mijatović je pisac koji uveliko pripada prošlosti.
do 1894, u dve knjige, pod naslovom Dramatski spisi Koste Trifkovća. Od Trifkovića je ostao jošte izvestan broj prerađenih, mahom šaljivih igara: Milo za drago, 1870; Mila, Ni brigeša, 1872; Tera opoziciju i Pola vina
MILUTIN USKOKOVIĆ Varoški i moderni život dobio je svoga slikara u Milutinu Uskokoviću (rođen u Užicu 1884*). Jošte mlad, i tek u početku književnoga rada, napisao je dosada nekoliko knjiga: dve zbirke crtica Pod životom (Beograd, 1905)
Radičević, Branko - PESME
Bela zora već je tuna, Jošte putnik jedan — glaj! Pored stene, pored žbuna Na vrletni stiže kraj. Kako stiže, sunce granu, Svetli s' gora i
A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda, Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako
„Žeravico, de se trudi, Nemoj tako sporo.“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba — jošte malo — Sad mu je pečena, Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena!
Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik jošte luta Tamo, amo po tuđine. „Oj stazice, kad ćeš vitka Da se doma meni vineš, Oj sunašce moga žitka, Kad ćeš opet
“ Evo sada godinica Otkako mu ne glam lica, I nojca se veće sprema, Njega jošte ovde nema, Niza lice ronim suze, — Da l' ga, Bože, sebi uze? Da li njega žeca ljuta Sred vreloga zgubi puta?
nam nebo šara, A i munju što ga para, I tu silnu groma buku, I oluje strašnu fuku Ti satvori, velji Bože, Ko ovako jošte može!
Osim drugog ovde svega Mene stvori iz ničega, Duom svojim ti podunu, U meneka dušu sunu; Pa mi, Bože, jošte tade I u dušu nešto dade, Ta i moja pesma ova, I nju meni ti darova.
je zabelila, Dvoje dragi na nosila, A sunašca vidi zraka De i ladna prima raka, Devojka je na nosila Tako lepa jošte bila! Sunce naže na grob sjati, Misli da će još ustati, — Oh ugasi sjajne zrake, Ajde, sunce, za oblake!
Bože, Bože, da velji si sveti, Ao svete, da lep li si kleti, Mlogi te je sretan glati stao, Al' ko te se jošte nagledao?!
misli, tužne srca tajne, Misli silne kô zvezdice sjajne, Zvezdice se osmevale na me Kô da vele: o ne boj se tame, Jošte malo, pa će danak svanut, Jošte malo, pa će sunce granut, Svetu jedno, a do dva tebeka, — Sutra, sutra, o blago
silne kô zvezdice sjajne, Zvezdice se osmevale na me Kô da vele: o ne boj se tame, Jošte malo, pa će danak svanut, Jošte malo, pa će sunce granut, Svetu jedno, a do dva tebeka, — Sutra, sutra, o blago meneka!
brgo odar svoj, Isturi se tamo na prozora, Već se beše pomolila zora, Al' iz svoga rumenoga krila Bela danka jošte ne pustila, Glednu tamo, zaboravi sanka, No seti se jučeranja danka, Seti s' čuda, a seti se mome, Cela ona beše
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
na proširenu zbirku pripovedaka (izdanu 1853): „Oprostivši se rječnika, ne dangubeći ni malo rad sam se truditi eda bi jošte što od smrti ugrabio i na svijet izdao.
U tom svane: ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio. On ih probudi a ne kaže im ništa.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Zato je svadba. LjUBA: To neće biti kod mene. STANIJA: Ajde, ajde! Pošokčite se. Jošte ostavite zakon i post, pa će vas viditi majka. LjUBA: A ko će sad postiti? STANIJA: Što, što?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
DEČJA ZBIRKA PESAMA I ŠKOLSKO ZVONCE Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas.
Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas. Čuj! Na školi razleže se Našeg zvona mili glas, K'o da veli: Skupljajte
Odletele tice u daleke zemlje — Samo jedna jošte putu se ne sprema: Lagana joj krilca polomili ljudi, A bez krila zbora o poletu nema!
A u selu jošte u prozorje milo Noć, vedra i hladna, ne podiže krilo. Iz daljine samo lisica se krade, Pa kokoši vreba i piliće mlade
Ona je molila Boga, Da joj bar mesto kaže, na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga. Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra.
Vekovi su prohujali od čudesne one noći, — Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći — Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava.
Vekovi su prohujali od čudesne one noći, — Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći — Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ti slika prilika; Ako ti nije prilika, Usedni konja, pa beži, Da mi ne rečeš do posle: Prevara što me prevari Jošte u dvoru taštinom. Pogledaj, mori devojko!
ti slika prilika; Ako ti nije prilika, Uzmetni vence, pa beži, Do posle da ne govoriš: Prevara što me prevari Jošte u dvoru majčinom. 52. Ao kono, nama drugarice! Drugarice, naša nevernice!
161. Oj devojko, ne namiguj na me — Jošte nisu tvoje oči za me. Kada budu tvoje oči za me, Onda nećeš ni gledati na me. 162.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— A, bravos, gospodin-učitelju, za taj reč! Eli može da večeramo u drustvo, u drustvo sas nas. Tašula, ’ajde jošte jedan beštek da turiš! Molim ve, gospodin-učitelj, za čes!
— »A u poftorni slučaj — citira ćir Đorđe dalje — može da se krivac osudi uz novčanu kaznu jošte i na zatvor, eli apsu, od tri do petnaest dana«. A, gospodin-učitelj, eli ubavo zborim? He, he!
Ja se ogrešio o jedanaesti i dvadeset i drugi paragrafos »Mehanske uredbe«, a ti mi nadzorna vlas’, pa me jošte pomažeš?! E, što će čini onaj drugi svet, seljaci na priliku, kad mi tako pravimo!
— »He, he!« smeje se ćir Đorđe, »i onda teško bilo za ljudi za porez; da beše jošte ostao Milisav, ća’ i ja pritegnem opanci pa u hajduci! He, he!« — »Ne bi bio sam«, vele mu drugi.
— Dobro i mnogo fala što ga izvedoste! Ća’ da izgubim glavu, bre, za jednu lolu i pangaloza! Ne znaje on more jošte koj sam ja! Ja sam Suliot, bre! Tatko mi Suliot beše, a što beše krvnik!
Pa em da mi vrti domaćicu, em ja pa da mu jošte zahvaljujem i kažem: »O molim, to mi je men za počes’, milo mi, što gu pravite kef s igranje.
! Toj li priliči na česni i pametni ljudi; na ljudi kristijanski i od esnafski red?! Sramota, more, rezilak! Jošte tatko mi, dokle ne beše umreja, zboreše mi mnogo put.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
svetiljka koja tinja i kunja, mutnim se sjajem preliva dunja; taj sjaj: sve mesečine u nj se sliše, sjaj, al i miris, jošte više, koji nas, uvek iznova, seća da negde — van zemlje — postoji sreća, i da smo, pre no što smo na zemlju pali,
S proleća, šumu treba protresti jošte malo Jer pola žutog lišća s drveća nije palo; Zato se, eto, vetrina goropadi. Al godina radi i kad ništa ne radi.
Dok duša pliva kroz nadahnuće, Majčin glas prekida njena stremljenja: „Ovamo, dok je jelo jošte vruće! Za sto! Večera čeka spremljena! O da, grdne nepodudarnosti Između maštanja i stvarnosti!
Rakić, Milan - PESME
No on za mene sada znači Taj neumitni život što se Nikada jošte ne pomrači I koji mutne struje nose. Pobednik večni, uvek čio.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Dva dijela tu bijaše puka jošte mladi, a obezubili, sve ližući one poslastice. Od želje se sad najedoh mesa. VUK MIĆUNOVIĆ Fala Bogu, jest veliko
Ti si mlad jošt i nevješt, vladiko! Prve kaplje iz čaše otrovi najgrče su i najupornije. O da znadeš što te jošte čeka! Sv'jet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Štednja vredi koliko i radnja. — Bolja je dobra štednja nego rđavo tečenje. — U radiše svega biše, u štediše jošte više. — Ko ne čuva malo, ne može ni dosta imati. — Veći je priložak, neg’ glavnica (čeona).
A ti, patko, šever-pever, A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići! Da bih jošte živa bila, Ja bih macu podranila: O ti, maco, mau, mau!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ovo je kazano onda, a sad uz ovu knjižicu valja kazati jošte što. Pripovijetka u narodu našemu, osobito po južnijem krajevima, najviše se zove priča, kao što se govori i pričati
1853 SRPSKE NARODNE PRIPOVIJETKE Oprostivši se rječnika, ne dangubeći ni malo rad sam se truditi eda bih jošte što od smrti ugrabio i na svijet izdao.
U tom svane; ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio. On ih | probudi a ne kaže im ništa, otale se podignu i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ne vara me više s sujetnima nadeždama, niti me čini zidati po vozduhu gradove; ostavlja mi moje zlatno vreme što mi jošte ostaje, u moju vlast, i predaje mene meni samomu.
Toliko mogu jošte pridati, da ako ko bude samo zabavu iskati u ove knjižice čitanju, neće bez nje biti. Šta je zabavnije nego znati kako
Preporučujem sebe vašej milostivoj i srdečnoj ljubavi. Ja ne znam [h]oću li gdi s vami jošte živiti i slatkog vašeg prijateljstva naslaždavati se.
Počeo sam bio hoditi u školu jošte za života matere moje i pamtim dobro da sam imao veliku radost idući s | bukvarom u ruci u školu.
Moj dobri tetak to osetivši, uzjaše na konja, pak eto ti ga oko ponoći u manastir; dva igumna, domaći i stranski — jošte pri čašami.
pošlje u Tamišvar, nazivljući ga turskom lažom i skitnicom, kom nije dosta novce po tuđem vilajetu kupiti, nego hoće jošte i nerazumnu decu u Tursku da prevodi.
„Ha, ha, ne tamo!” — počne sam sebi govoriti, srećan ako se to ne sluči kasno, dok se | jošte može vratiti i na pravi put uputiti; inače, idući kud ne zna, mora u celom životu zlopolučan biti.
Mlada je duša podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metneš i saliješ, onaki obraz od njega napraviš. Dok je taj vosak jošte mek, lasno ga možeš pretopiti, preliti i preobraziti.
Črez dugo vreme bude tvrd kao gvožđe; onda se hoće mnogo truda za pretopiti ga i preliti. K onom šta su čuli, ako jošte vide i priklade nevaljale, ako ne imaju koga ko će s njima upravljati i od zla odvraćati, ostaju u prevari i u zlu, i
Spavajući sanjalo mi se ne samo kao da grčki savršeno čitam i tanje i lepše nego starac Dima izgovaram, nego jošte kao da sam i u grčke [h]aljine i široke dimlije obučen; probudivši se, tolmačio sam moj san na dobro.
gospodine, da je brak sveta i velika tajna, i ne budući episkopom, kako i drugim sveštenikom ne samo zabranjen nego jošte črez apostola Pavla očevidno zapoveđen, kako se taj neporedak i nesreća učini te episkopom žene oteše?
Ja te ne pitam je li on monah, ni je li on dobri starac, nego je li dostojan poštenim čovekom nazivati se? Pamtiš li jošte šta si odsudio lekaru i terziji?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Na njemu bješe ječerma sa jošte njekoliko ilikâ, a ne može se raspoznati kakve je masti. Kožna mu pašnjača sva načičkana pulama, a u nju zadjenuo kuburu
“ Bakonja kao bez duše, otrča ka mađupnici. — Di je Bukar? — pita on. — On se, brate, zagnâ u san, pak mu ostaje jošte dosta dokle dopre do kraja! — veli Dundak sjedeći na pragu.
— Ma kakvo zrno? Zašta je guta zrno? — Da pročisti criva — objasni mu govedar. — Nesritnik, mislija je da je jošte mlad, da može to podniti, pa je zaglavija. A, vire mi, to je dobar način za mlade, jake ljude.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
zoro bela, sunce ogrejano, Lisna goro, polje obasjano, Cveće milo, roso, bistro vrelo, Pa ti jošte, moje čedo belo! Ko da gledne čarne oči tvoje, Pa u srcu da mu ne zapoje!
„Žeravice, de se trudi, Nemoj tako sporo!“... Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba - jošte malo Sad mu je pečena! Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena! „Dole ćemo jako sesti; Al' će da se sladi!
Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu? Ko tebeka nikad ne video, Šta je jošte sirotan video? Ao, braco, amo u to doba, Dođi, vidi, čuj, pa hajd' u groba!
Zora zori, sve poustajalo, Pa s' uz brdo veselo nagnalo; Svirac svira, puške popucuju, Mome poju, momci podvikuju Jošte malo - eto vinograda.
Ao, Ero, tvrda vero, Ko je tebe jošte ter'o? Ti si ka'no hitra munja, Što nikada ne pokunja. Ao, Sremče, gujo luta, Svaki junak po sto puta!
Posrne l' mi katkad noga, Družina se luda smije Al' se brzo smeha trza K'o od jeda ljute zmije. A ja pijem, jošte pijem U tom mi se srce para Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od andžara. Đ. Jakšić XVII JOŠ...
Oh, zar tako ljubav sveta i po smrti jošte traje! Oh, zar tako pep'o čuva Moje svete osećaje! Zar je pep'o tako veran, Pa ne pušta mile svoje!
Zar ti nikad nije na um palo Što si negda Branku obećalo? Srbe brate, i Srpkinjo sele, Kojima se jošte danci bele, Rastav'te me sa ovom daljinom, Moje kosti operite vinom, Pa ih nos'te našem zavičaju, Zavičaju, mom
Jer biće dana, al' neće sreće, i biće ljudi, al' Srba neće; Pomozi, babo, pomoć' ću i ja, Da srpsko ime jošte prosija!“ Dižite škole, Deca vas mole! J.
Ona je molila Boga Da joj bar mesto kaže na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga. Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ja od tebe jošte mnogo ištem: da postaviš u plamteće vrste, pred očima Srpstva i Slavjanstva, Obilića, Đorđa i Dušana, i jošt koga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Utom svane; ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio. On ih probudi, a ne kaže im ništa.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nestaće mene ubrzo i lako; Rođen bez krila — nemam gde se skriti; Odavna saznah da će biti tako — I jošte nešto, tako mora biti.
Mre postelja bela, Nameštaj, svi znaci ljubavi i pošte. Uzdah kao straža zaspalog opela, Poginulog doma nije umro jošte. Je l' to buna mrtvih, stvari i poretka? Il' se zbilja ovde i sad neko krije? Je l' oblik propasti, večan, bez početka?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Do Senjanik ima još loši ljudi: neka ti bidne on derudedžija — zašto pa jedan je Sulj-kapetan od Gora, iako je potur, iako jošte među zube, može biti, će mu se nađe domuzovina... Takec!...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ »Javor« 1884. HEJ, DA MI JE CAREVATI... (Po nemačkom) Hej, da mi je carevati Tebe radi, moja mila! Danas jošte, ovog časa Carica bi, veruj, bila.
Al’ gle čuda! — Ni roga, ni repa: Naslikana opet moma lepa, Jošte lepša nego ona prva, — Srce ti se od umilja cepa.
Zvezda zvezdu gasi Dahom bola sinja, Al’ u nekom kutu, U samrtnom ropcu Sunce jošte tinja, Tinja da prižuti Tog prizora bled. Na pepelu svome Kostur do kostura — Nepregled.
Oj, Petefi, retki stvore...“ Šaputô sam jošte mnogo, I od mojih uzdisaja Ispleo se zračni venac I digô se, uzvio se Oko glave pesnikove.
Ne mož’ u njih badnjak, onaj od starine; A sobe su naše sad već patosane, Hvala milom Bogu i naprednom trudu, A gde jošte nisu tu treba da budu. Mi badnjak volemo — Ali ne možemo... Tako, to je bilo iskreno rečeno!
I Jun može proći bez ikakva leka A tvoj vapaj sreća jošte nije čula, — Ti ga mani vragu, krepi svoju snagu Pa se hvataj Jula. Pitaš: šta ću onda ako i Jul slaže?
brkove obrisô bih tako na tenane, Kâ što briše Abukazem naše gotovane; Pak bih jošte poigrao od ushita sama, Kâ što igra mnogi krivac pod tvojim šibama.
— Krene l’ se sloga, nosi je nama Na sonicama. Šta ću ti jošte kazat’ bez fraze! I tebe mnogi nogama gaze; Ti nemaš žuči da na to đipiš, Al’ ipak zato zubima škripiš.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Radak ga smešta pod jedan grm) VUK (skida pljosku i nudi ga da pije): Pij! Jošte pij!... Ta nagni bolje, de, Te skupi pamet što preostade, Jer, eno, ide Glavaš Stanoje, A pred njim, bogme, nemoj
GLAVAŠ: I ja se jošte zovem Stanoje! I ceo narod srpskim imenom! Sramota večna! Večna poruga! Il’ ubij sebe, ili izbriši Sa čela svoga
“ GLAVAŠ: Za kime žališ?... Zar za maćehom Što i sad jošte ne zna prežalit Zbrčkanih dojka suve izvore? A da je onda mleka imala, Dok ti je nepca tanka kožica U blagom mleku
Oče! ĐENADIJE: Glavašu hrabri, Za krv sam svoju prodô blagoslov! Al’ blagosiljat ako uzmogne Sve što me jošte čini čovekom: Mišice snaga, razum, i duša, I srca moga pošten umišljaj, Sve nek’ je s tobom...
SULEJMAN (vidi Stanu): Došla si zar?... A šta ćeš tu? (U sebi.) Sin joj je jošte noćas umakô Pa ko je, vraga, drži ovde još? (Glasno.) Mahnita je!... Odlaz’te svi, Da joj nameru bolje iskušam.
“ SULEJMAN (u sebi): Žalost joj muti oči nemoćne, Te tuđu glavu tamo s bedema Zamišlja da je sina njezina, A ne zna jošte da je umakô. Sad samo vešto!... A još je nade Da ću joj divnu ćerku dobiti. (Glasno.) Ti sina tražiš?...
A sada slušaj, verni Ćerime! Dva’est momaka uzmi sa sobom, Pa jošte sutra kradom polazi; Na putu da te niko ne vidi, To dobro pazi!... Sve do Palanke...
ISAK (meće ruku na pištolj, a šapuće s Ćerimom): Nastranu, kažem, sad će planuti, A dosad jošte nije slagao!... ĆERIM (škripi zubima): Zmijo pogana!... Svud si mi na putu!...
hrpe bogate Što vetru nude skupu prašinu Sa kojom bi se teški prestoli Sviju vladara mogli zlatiti, Juče su jošte vreli poljupci Prepunjen pehar muške milosti Na mojim grud’ma bujno praznili. Još juče!... Juče!... A danas? Kuku!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XXV Oj, ružice, cvete viti, Ti se nemoj ponositi! Ruzmarin je jošte mali, Al’ se većem hvali: Čim ga koji cvetak vidi, Taki se zastidi.
A za pesmu ne brini se, Ta ne umire; Ta ja umem jošte pevat’, Bolje nego pre. Eto nama mala sveta, Eto nama stan, Sve milina, mesečina, — Ne treba nam dan.
dvora, Od kog bolnik ozdraviti mora; Nadolevah crnih misli tamu; Klečah nadom u božijem hramu; Zvah prirodu, koja jošte drema, A danaske, — svega toga nema.
VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive. Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne mogu.
Oh, zar tako, ljubav sveta I po smrti jošte traje! Oh, zar tako pepô čuva Moje svete osećaje! Zar je pepô tako veran, Pa ne pušta milje svoje!
Oh, blaženi dani, Kad se zanosimo, Zmije, kletve i aveti Jošte ne vidimo! XLІІI Sreća stoji, nešto čeka; A jad ide, Bog zna okle.
Sreća im je bila kratka, Jad će biti Bog zna dokle. „Kume, kume, pogledaj ga, — Ima li mu jošte dana?“ Mila kumo, ja ga vidim, Umreće ti danas Jana. Eto vam ga moga kumstva! Eto vam ga mojih želja!
Oh, pričaj mi, pričaj jošte — Grud se moja od tog širi, Daklem more, silno more, Tako ume da se smiri!? Aoj, Bože svemogući, Molim silu
Haj, čitavo groblje na srce se sleže, — Srce ne podleže; Haj, čitavo groblje u njega je stalo — I još nešto malo: Jošte jedna ploča, — jošte jedna stena, U njoj urezanih nekol’ko imena, — S njima s’ pevô, plakô, ništa im ne skrivi, — A
na srce se sleže, — Srce ne podleže; Haj, čitavo groblje u njega je stalo — I još nešto malo: Jošte jedna ploča, — jošte jedna stena, U njoj urezanih nekol’ko imena, — S njima s’ pevô, plakô, ništa im ne skrivi, — A sad su ti mrtvi, —
LXV Voleo sam negda cveće, — I sada mi jošte prija — Al’ sad volim nešto veće: Deca su mi najmilija. U deci je sveta klica, Nova moć se u njim’ krije, Bolji
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
a od koje ovde beležim samo njen daleko najčedniji odlomak: Falile se karlovačke frajle Da je lepa u Karašu trava. Jošte žele karlovačke frajle Da narastu u Karašu vrbe, Da b' se mogle ladom špacirati A po travi mlade valjuškati, I da su im
je veka i načala sveta, Pristrastije čudno međ gospama cveta: Ponose se jedne, druge su stidljive, Mnoge preko toga jošte su ćudljive — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i one dati namoliti.
Što god diše skoro sve je neverno, Ko god ljubi sade, sve licemerno; Zlo je seme prva mati prvo povila, Ot prvoga jošte gore druga rodila, Najgorim se zemlja sad naplodila...
kaže vrat i grudi, dole — golen b'jelu; Pojas joj se crven vidi, razdrežen niz stranu, Niz vrat vlasi, vlažni jošte, vozvještuju pranu; S jedne strane leži žezal obmotan u cv'jeće, S druge — s biljem kotarica, koje ljubov kreće; Na
) — Pouzmaknem. Odolim se, premda serce žalko Sovjetuje da postojim još i jošte malko. No ja sam ti namjerio (ko tu da ne krade!) Kradom staze ispitati, — šta ti veliš, Rade?
Nebo vam je vsepodobnu (javni dar promisla!) Pridružilo i suprugu, dobrotom bez čisla; Udalo s' je i to jošte, na izlišak blaga, Da je u nje sva imena koje nosi snaga: Sofija je vaša mudrost, što vam domom vlada, O dostojnom
Misli, o Lukijane, sred zloba, pakosti zverskih, Šta bi činio tu Seneka, šta l' Epiktet. Nesreće bezdne jošte ne boj s': besplotni te diže! Zasluga rizom pokrij s', um na besmrtna upri!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ovde je moć!... Il’ nije?... U gipkosti lakoga pokreta, U oblini nadzemaljske slasti Jošte rukom netaknutih dojki. Moć u licu, u osmejku leži, U rečima milozvučnim živi; A svemoćnost u bistroj je kapi Što
ČETVRTI SERDAR: Pokazaćemo Turčinu Da je Kosovo krvav spomenik. — KATUNOVIĆ: Ali da jošte živi osvetnik! PRVI SERDAR: Živimo jošte mi! DRUGI SERDAR: Još su nam oštri mačevi! KAP.
— KATUNOVIĆ: Ali da jošte živi osvetnik! PRVI SERDAR: Živimo jošte mi! DRUGI SERDAR: Još su nam oštri mačevi! KAP. ĐURAŠKO: Reč vi je plam, braćo!
Sa mitropolitom Danas se jošte moram videti. On jedan može ovu bujicu, Što se kô silan vihor podiže Zbog prognanoga starca vojvode, Svoje riječi
Bojić, Milutin - PESME
Stojte, galije carske! U ime svesne pošte Klizite tihim hodom! Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte Nad ovom svetom vodom!
Jakšić, Đura - PESME
Posrne l’ mi katkad noga, Družina se luda smije — Al’ se brzo smeha trza, Kô od jeda ljute zmije... A ja pijem, jošte pijem — U tom mi se srce para — Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od handžara... 1861. PADAJTE, BRAĆO...
Pevaš pesme, tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davnih, stari’, Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
tekstila«, a kao najstariji spomen o tome (iz šesnaestog veka) smatraju se stihovi Mavra Vetranovića: »Ošlji badem jošte raste i broća se još nahodi, U što žene jaja maste Uskrsenje kad prihodi« (ibіd., 23 id). Bršljan.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jasno more miruje, privlači. Mladić oćuti opet zadah istinskoga života. No pošljednja bol bijaše jošte jaka — nije mogao da je se otrese. Na mahove usnice mu podrhtavahu i sve do u srce zazeblo bi ga.
„Bože, zemlji tvojoj dažda daj!” — to bijaše općenita molitva što se je selom mišlju raznosila i jošte uljevala nade u ucviljene i ojađene duše.
U hodu razmišljaše o jednostavnosti misli i želja svojih mladih seljana, koji se jošte ne podavahu brigama života. Čisto je žalio što se s dana u dan njegova družina raseljuje u nepoznate krajeve.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Odletele tice u daleke zemlje Samo jedna jošte putu se ne sprema: Lagana joj krilca polomili ljudi, A bez krila zbora o poletu nema!
I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu Ne položi u grob tako burno vreme! Možda čekaš snova poništenu slavu, Taj bleđani prizrak
Kome sam gradu kao dete, Nepoznat jošte s pravim zlom, Proricô dane slave svete U patriotskom žaru svom. U kom je sve što srce ište I što napretku daje
) Vekovi su prohujali od čudesne one noći, Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, sveti Sava. 1889.
) Vekovi su prohujali od čudesne one noći, Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, sveti Sava. 1889.
Al' plavi pomenak jošte miriše u tavnom lugu, I on nas na ljubav seća, na čednost, i slatku tugu. 1889. ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom
Ona je molila boga, Da joj bar mesto kaže, na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga. Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne svetoga Petra.
I Titan razmahnu pleća i tvrdi, ognjeni čelik Sa strašnom grmljavom puče A duh se pod nebo diže... Tama je vladala jošte A mesec sipaše svetlost sa čela božanski bledog; I Titan, dohvativ mesec, kô nagradu ga baci Ispred guslara sedog.
I, silni građani nekad, padahu klonulim telom, Sa onakaženim licem i bledim, mrtvačkim čelom. Ali se borahu jošte. Od gradske kapije svete Već triput odbiše oni krvave Budine čete.
(U TVRĐAVI BEOGRADSKOJ ...) U tvrđavi beogradskoj stara kula jošte stoji, Što vremena tok sumorni u mrtvome miru broji.
Tužni grobovi, gde vas jošte nije? I ko da priča istorije vaše? Vas, rasturene, mahovina krije Po predelima otadžbine naše.
Lavež se i graja diže, Što putem praćaše kmeta, sve dokle pred crkvu stiže. Hram beše zatvoren jošte, te Amor dvorištem sađe Da vajat klisarov gdegod i njega samoga nađe.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
„Žeravico, de se trudi, Nemoj tako sporo!“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Rudi riba – jošte malo – Sad mu je pečena, Srce mu je zaigralo: „Amo sad, milena! Dole ćemo jako sesti, al' će da se sladi!
A na reci lednoj Divne lipe stoje, A na lipi jednoj Divno tica poje. Jošte putnik tuda Nogom lakom odi, Stazica krivuda Pored lipe vodi: „Oj tiče umilno, Što na grani stojiš, Okle tako
što nam nebo šara A i munju što ga para, I tu silnu groma buku i holuje strašnu fuku, Ti satvori velji Bože Ko ovako jošte može!
sa usana Kao želja usijana… Pevaš pesme tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile, I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davni', stari', Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi, – Kako ste se
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ali ona ni to, ništa neće. I, kad neće, mora da je bolesna; nego čudo mi je kako je jošte i živa. (Ljutito, uvređeno odlazi.) KATA (Tašani prekorno): E, e, zašto, Tašana, zašto, kćeri, tako?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
očitao sentenciju, o tom niko neće posumnjati; no sočinitelj želi sebe izvinjena viditi što rečeni rukopis u ono doba jošte nije čitao.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I dovedoše je! Sad, šta ću? TOMA (plane): Pa ubij! Zar za njih, Cigane, jošte muka? Pa ja, u tursko vreme, po deset od njih da na jedan kuršum nanižem, pa još tada oko da mi ne mrdne, a kamo li
Neće mnogo da mi te ostavi. Tiki, samo da nadzrnem. (Za sebe.) A i mnogo nećem jošte da živim! Četiri, tri, dve — najviše još polovin godinu. U jesen, slunce kad počne da kapnuje, t’g ću i ja da si umrem.
Šantić, Aleksa - PESME
Kakav li je onaj nad povijom vranom Crven fesić nusti sa biserli-granom! Pa da čuješ jošte zveket zlatnih grivnâ Kad naranču žutu baci cura divna, I da vidiš osmjeh i slatka joj usta, Bi i tebe s majkom
Bog zna gdje si sada i da l' živiš jošte! Ali dragi spomen negdanje milošte Kao mlado sunce svu mu dušu grije, I ja snova čujem zveket tvojih grivna, Po
Evo mi sobe! O duvaru jošte Ikona visi, prašljiva i sama, I u me gleda i šapće iz rama o do6u sreće, djetinjstva, milošte.
Sve vidim: i baštu komšije Muktara, I isti kapidžik, i pčelinjak ceo; Pod orahom, gde je neko na panj seo, Jošte česma prska kite đulbehara.
Malena. No meni velika je bašta, Gdje nad potocima tihim trepte jošte Leptirice sjajne mojih snova, mašta, Radosti i sreće, mira i milošte.
Već iznad mene minu i prohuja, Kô razuzdana široka oluja — Pomami njeni kad je s mora gone. Jošte se vidi. Kao požar neki, Krvav i sjajan, u prostor daleki Gubi se, eno, i za greben tone. 1918.
Taj svet je glup i slep je sasvim, Ne zna te dobro jošte; On ne zna kako slatko gori Tvoj poljub pun milošte. 16 Reci meni, moja draga, Zar ti nisi slika snova, Kakvu
Nek te bog dugo jošte Od žege i zime štiti, Nek nikad ne udeli ti Kô meni 'vake milošte. 28 Zemlja dugo tvrda i nehatna osta, No maj
44 Ljubio sam te i ljubim jošte, Pa nek se sruši svet ceo, Iz rujina će moje milošte Buknuti plamen vreo. 45 U svetloj letnjoj zori Po bašti
Prenuh se, a još niz lice Za suzom suza se lije. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah ti ode drugom. Prenuh se, i jošte sam gorko U plaču jecao dugom. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da sam ti mio.
Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da sam ti mio. Prenuh se, a uvek jošte Potok se suza lio. 56 Svake te noći snevam, Tvoj blagi pozdrav mi leti; Ja glasno plačući padam Pred slatke
Večnog dana svetlost greje; Svi su mrtvi uskrsnuli, Čas radosti večne bije.'' Ja ne mogu ustat, draga, Slep sam jošte svako doba; Od plača se ugasiše Posve moja oka oba.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bratimim te i jošte jedanput, nemoj mene vojsci prokazati, da me vojska turska ne opkoli“. No se derviš bogom proklinjaše: „Ti, sokole,
Majke nemam, a sestrice nemam, a jošte se oženio nisam, da po tebe ljuba moja šeće; al' tako me ne rodila majka, već kobila koja bedeviju, zaprosiću u cara
je šalje caru u Stambola: „Gospodine, care od Stambola, kod mora sam kulu načinio, po njojzi mi nitko šetat nema, a jošte se oženio nisam: pokloni mi šćercu za ljubovcu; ako l' mi je pokloniti nećeš, a ti hajde na mejdan junački!
kulu, te oblači na se odijelo: a na pleći ćurak od kurjaka, a na glavu kalu od kurjaka; pa pripasa sablju okovanu, jošte uze koplje ubojito; i on siđe u podrume Šarcu, poteže mu sedmere kolane; pa natoči jedan mijeh vina, objesi ga Šarcu s
Da l' u njemu niđe nikog nema? Da l' je kako ludo i manito, koje jošte za moj strah ne znade?“ Ode Arap pred careve dvore, i tu tavnu noćcu prenoćiše.
mu suvu drenovinu; steže Marko u desnicu ruku, pršte drvo nadvoje, natroje, al’ iz njega voda ne udari: „Bogme, care, jošte nije vreme“. Tako stade jošte mjesec dana, dok se Marko malo ponačini.
Tako stade jošte mjesec dana, dok se Marko malo ponačini. Kada viđe da je za majdana, onda ište suvu drenovinu. Donesoše drenovinu
dvadest žutijeh dukata, i po jednu lijepu đevojku, ja đevojku, ja nevjestu mladu, kojano je skoro dovedena, dovedena, jošte neljubljena.
Pa doziva ljubu Anđeliju: „Anđelija, moja vjerna ljubo, je l' mi jošte u životu doro?“ Progovara ljuba Anđelija: „Gospodaru, bolestan Dojčine, jeste tebe doro u životu, I Dobro sam ugojila
Kad ga viđe crni Arapine, od straha je na noge skočio, pa govori crni Arapine: „Oj Dojčine, da te bog ubije! Jošte li si, more, u životu? Hodi, joldaš, da lijemo vino, a prođi se kavge i đavola, džaba tebe porez od Soluna“.
Poneđeljnik jutro osvanulo, jošte nije obasjalo sunce, skočio je od Kladuše Mujo, pa on budi svog brata Alila: „Ustan’ gore, moj brate Alile, da idemo
junak bude na konaku, pitaj, mati, dobroga junaka a je li se dosad oženio; ako bog da i sreća donese te s’ ne bude jošte oženio, ja ću mlada baš za njega poći, jali za njga, jal’ već ni za koga!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I izarad toga dopadoh ne u jedno zlo nego u dvostruko i trostruko dugovanje zle namere. Jošte tako strepim i trnem u srdcu da u koje podublje se i najposlednje zlo ne uvalim, od koga no se već više ne mogu
Nego jošte vi ćete sami proterivati vaše neprijatelje š njinih zemalja i begati će pred vama i pokoravati se vam ... I staro do staro
I što naš gospodin jošte čini na vodi? Posvećuje sve vode, a i zli, ličući mu na krv. PESMA LjUBAVI I STRAHA Za koga je strah, — strah da mu je!
Ta, pravo da jošte slavnije su same sise njene pune s mlekom, i koliko joj je kaplji kad iz sisa uzalud otkanulo mleka, toliko gore ima
mnogo je i prevarno; dosta mnogi uzalud i troše se i kopaju, al’ i opet ne odstaju se toga im zametna posla, nego jošte većma prianju podublje dućati, e da, e da štogod namere!
ZVEZDA PAGANSKOG PROROKA VALAMA Bijaše u tojzi persijskoj strani poizdavna, jošte pri Mojseju bogovidcu, neki pustinjak vlhov. Kano i prorok poganski bijaše.
mu čudotvornu onu tačku i posla ga da ima š njome izvesti od faraonova ropstva izrailjski narod u obećanu im od Boga jošte Avramu zemlju leporodnu, mlečatu i medenu...
I rad toga, kamilu i ta vrata »iglene uši«, upodobi Bog bogatim ljudma i carstvu nebesnomu... U Jerusalimu jošte za staro dobi, bijaše jedna kupateljnica vrlo na glasu, gde su Židovi ispirali utrobe od ovaca, koje su klali i Bogu na
gad beži od njega nit se smi koje prikosnuti k njemu, i volili bi — veli — u vatru otpuzati negoli pod njega blizu doći. Jošte i to, — senke mu se daleko klone, tako je to drvo gadom grozno, kako svedoči o njemu u svome pismu taj svetski mudarac.
I bi njihov pravi drug sveti, stojeći im tako u ledu onde do zore jošte živim. VEČERA VELIKOGA BOGA U neko dobi, kad je bio sveti Joan u Patmu, u nekoj adi i tamo neko videnije čudno od
I oprosti mu život. RUSI POD CARIGRADOM U neko dobi, dokle jošte ta tamo ruska strana poganska je bila nekrštena, cara svoga nisu imali nego tek knezovi š njima vladali su, — digoše se
IZBOR KALUĐERA ĐERMANA U Carigradu sveti Đerman patrijarh, jošte kaluđerom kad je bio, vrlo se do smrti bijaše razbolio.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Onakvu lepotinju veće u moj vek — a ja sam si žena ubavačko stara — jošte ne vido’... Fruzina gu, ete, ime... — Mori, zar ona si je jedna?! — prihvati tetka Ruška.
— u Jordana Kaltagdžije dom što si procafte devojčence, ete, ono Timče... Kako zambak t’nka! Da ostade jošte turcko, ćaše, dve mi oči, zaradi njuma zulum da se napraji na vêru ni!... E, što mu, Jevdo, ne zboriš, ete za njuma?
Em kol’ko gi milo da se udadnu, i tol’ko gi jošte dvaput pomilo za našoga Manču, otkad se, ete, vrnu iz vojsku iz Beograd!...
— More, će mi odavaju čes’, za toj brigu da nemaš. Ja već i sag jošte vidim što me počituju... Ete, izberi si jednu odi tija što gi ti kaza otoičke... Koju iskaš, a men’ će bidne pravo...
“... Pa ću si uznem jednu! Što mi ti pa sag tol’ko zboriš kako da do godinu neće pa da iskoče novi devojčiki, i jošte može poubavi i pokrotki devojčiki da bidnu odi ovija ovogodišnji... — Ama, ja veće vido’ moj k’smet i sreću sas teb’!..
Ama da čuješ moju bruku! Stiza nedelja, pa svetak, pa nedelja, pogledam ja — a on si jošte ide u pocepane putine! Čorbadži-Petrakija sin, pa si ide kako izmećar, belosvecki niki!
! On si ćuti; ćuti si, žena, kako kamik! Prođe si jošte jedna nedelja, a ja veće ne moga’ da si ćutim, veće viknu’: A, bre, ćopek-sene, što si ne obučeš nove putine?
“ E, kud se naučilo teja reči da zbori?! Vide li, more, kako se kučište naučilo da zbori jošte u čkolju!“ — Ti što mu napraji? zapita’ ga pa ja. — „Ta što da mu činim? jedno mi je dete, znaš kako je!
Ta jedan dan u nedelju, reče mi jedan, — a beše kod men’ jošte u turcko vreme kalfa — ništo lošo za Mitku; reče: „Pazi se, gazda-Petrakija, da te ne orezili, reče, tvoj Mitka.
! — Ostavi si čovek i tatka, i majku, i dućan, i trgovinu, pa si fati put sas Cigani u guberl’k... I sag jošte je živ! — Pričaše mi neki naši trgovci što odiše tam’ po trgovine; nađoše ga, hej-hej, daleko, tam’ na-kude Solun...
!... Pomisli se na koga si kerka! jedan si je čorbadži-Zamfir u grad; more, do Solun i Filibe nema ga jošte potakav! A ti — ih što si brljiva! Mlado, ludo, adžamija, — ti iskaš da staneš esnafska žena!... Ti da ga zab’raviš!...
— odgovaraju one kroza zube. — Žmijete kako mačke ispod nakladeno kube... — Ej, Doke, Doke, ti si ostade jošte pâ ona! — Što će si činim? K’smet! — veli Doka. — Damno te ne beše pri nas... — reče joj s neke visine Tašana.