Obradović, Dositej - BASNE
Pišu za Julija Cesara da je bio ćelav, ali je on zaslužio tolike pobedonosne lavre, da je imao čim preslavno ćelavost svoju pokriti.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
u Srbiju, i knjaz Miloš učini ga odma vojvodom, no on juriši sa Drinčićem na Dublju na šanac turski, i poginu obadva 13. julija 1815. godine; tu je onda koje poginulo koje sa pašom živi’ u’vaćeno oko 600 Turaka.
— Stojeći i tukući se mi s Turcima po Vračaru, dođe nam od vezira iz Bosne Bećir-paše, u početku ili u polovini julija meseca 1804.
No ti spremaj, pak idi kud si pošao!” (tj. u Rusiju). To je sve, čini mi se, bilo poslednjeg dana meseca julija 1804. leta. Veće kako je vezir došao, stalo je svuda primirje. Idu naši ljudi u Beograd i Smederevo slobodno.
” — „Šućur Bogu”. — Ja mome poočimu Musta-begu blagodarim, i na hata uzjašem i dođemo pod Šabac u Topolik. Ovo je bilo julija 6. 1806. godine.
A on ima dosta vojske, i bez vas može Hadži-bega razbiti i na Dr inu nagnati. U Lajkovcu julija 1806. (zaboravio sam datum). Prota Mat. Nenadović. (Ovo je Karađorđev dodatak: P. P.
Ovo je (gore pripovedano) bivalo od maja 1806. do 30. julija. Pođemo, 31. julija; dođemo na Mišar; po priličnom boju načinimo šanac.
Ovo je (gore pripovedano) bivalo od maja 1806. do 30. julija. Pođemo, 31. julija; dođemo na Mišar; po priličnom boju načinimo šanac. O PRAVITELSTVUJUŠČEM SOVETU Kako je Sovet u Srbiji postao 1805.
Dok je Karađorđe Karanovac tukao i 29. julija popalio i Turke isterao, dotle dođe mu izvestije da je Porta učinila niškoga Afiz-pašu vezirom beogradskim i naložila
— To je bilo licem na Sv. proroka Iliju, 20. dne julija 1805.; taj je boj trajao noćom, i od jutra do četiri sata posle podne; — da u Užicu ni jedne kuće ili zgrade nisi imao
Užičani isteraju svoje goste u Bosnu; a mi odemo svi, svaki svojim kućama. To je bilo dne 22. julija 1805. — Tu je bilo, kad su ovi Turci Užičani pipali rukom srpske topove, i kad su vidili da nisu drveni, kao što su
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— rekla je tiho gutajući knedlu. – Je li neko udarao recke? — upita predsednik. – Trideset i šesta Julija... — odgovara riđa kozja bradica. — Dvadeset i jedna Ofelija! Petnaest poena prednosti za Julije! – Molim?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Potpun prevod Hamleta štampan je u Mostaru 1903. Pored toga, u nekoliko mahova, Kostić je pisao o Šekspiru (Romeo i Julija. Jedna glava iz Šekspirove biblije, Matica, 1866; Oko Romea i Julije, Letopis Matice srpske, 1907).
U balade i romanse unosio je uvek opise, i dao ih nekoliko izvrsnih: Julija (1884), Pećina na Rudniku (1887), Korintska hetera (1889), Mramorni ubica (1890).
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pomenutom časopisu, na latinskom, poslao sam jednu prozu o ubistvu Julija Cezara, i neke stihove, u alkejskim strofama.
Slavi i senatore Rima koji su ubili Julija Cezara. Međutim, za atentatora Sarajeva, nije imala dobre reči nikada. Pa i Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca nije
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NOĆNOG ČUVARA 55 ŽAL ZA ZANATIMA 57 MILICAJAC 59 GENERAL GRIGORENKO OTKRIVA SLOBODU 61 CIGA I RADOJICA 64 ROMEO I JULIJA U BRAKU 67 BRKOVI TETKA-GOSPAVE 69 ĆUDLjIVOST SLAVE 71 NESANICA KUVAJTSKOG EMIRA 73 UZROCI NESANICE 75 ODA
” I još: „Svak je svakom brat!” ROMEO I JULIJA U BRAKU Jedan glupi porodični spor je omeo Da se venčaju Julija i Romeo.
” ROMEO I JULIJA U BRAKU Jedan glupi porodični spor je omeo Da se venčaju Julija i Romeo. A šta bi bilo da im se nije mrzela rodbina, I da im je brak potrajao dvadesetak godina: Jedno vreme bi
Romeo bi se ugojio, a i Julija Postala bi punija i podbulija. On bi se po gradu jadao kako ne ume Da se izleči od išijasa i od reume, I
(Kamioni u Renesansi! I u Veroni, obaška! Ovo vam je prava šekspirovska omaška!) A Julija bi potajno suze ronila: „Bože, ovo nije čovek, nego gomila Mesišta — ah, u šta sam se nekada Zagledala, neiskusna
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
U Sesvegenu v Liflandiji, julija 1-go 1788. ІV LjUBIMI MOJ! Ovo što bi[h] vam rad opisati u nastojaštem pismu, toliko je za me znamenito da će mi
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To se dogodilo za vreme aleksandriskog pohoda Julija Cezara godine 48 pre n. e. Godine 30 pre n. e. ušao je, preko leševa Antoniusa i Kleopatre, poslednje kraljice
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Istoriski je utvrđeno da je velika biblioteka aleksandriskog muzeja izgorela za vreme građanskih ratova Julija Cezara nesretnim slučajem; tu nam je sam Cezar pouzdan svedok.