Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— osmeliće se Šaca jednoga dana i zapitaće je. Jula ćuti i radi dalje. Kratka pauza. — Frajla-Julijana — započe opet Šaca — jeste l’, reko’, uvek tako vredni... he, he, tako k’o danaske? — A šta se to vas tiče?!
— He, a možda me se i tiče! — veli Šaca. — E, a zašto da vas se tiče? — Pa umorićete se, frajla-Julijana! Eto oznojili ste se..., pa ćete nazepsti, pa... — E, pa neka ozebem! — E, al’ možete se i razboleti!
— Pa da čiji ste? — Nisam ničija! — reče Jula kao ljutito. — Baš ničija! O, maj!... I-ju! Frajla Julijana, pa, ’ajde budite ondak moja. — I-juf!!! Ala ste bezobrazni! — viknu zaprepašćena Jula. — Sram vas bilo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da ima snažno telo, a još jaču volju. Ona, kaže, stalno ponavlja, njegovoj supruzi: „Kako ti, Julijana, kažeš! Kako ti, Julijana, rešiš!“ Međutim, biva onako, kako gospožica Dunda kaže, kako gospožica Dunda reši.
Da ima snažno telo, a još jaču volju. Ona, kaže, stalno ponavlja, njegovoj supruzi: „Kako ti, Julijana, kažeš! Kako ti, Julijana, rešiš!“ Međutim, biva onako, kako gospožica Dunda kaže, kako gospožica Dunda reši.
Tražila je od Isakoviča da je tamo prati. Žalosno je, kaže, da on neće u crkvu. Ni gospoža Julijana, ni gospožica Dunda Birčanski, nisu znale da jašu i nisu jahale.
Isakovič nije uspeo da sazna, ni ko su one druge dve žene, koje je Višnjevski imao u kući. Gospoža Julijana rekla mu je samo toliko, da su to tuđinke, sa kojima, ona, i sestra, nikakve veze nemaju.
Kad god bi Pavle pošao za Anom, ili pitao za Anu, gospoža Julijana bi uvek našla neki razlog, da ga odstrani, da ga uzme pod ruku, i odvede, smejući se glasno.
Taman u trenutku, kad su Višnjevski i Ana, i gospoža Julijana, slučajno, naišli. Ana je bila zastala preneraženo. A odmah zatim zatražila da je vode kući. Niko nije znao šta se zbi.
Pavle je, sa gađenjem, primetio da ga, u tome, žena, gospoža Julijana, pomaže, i te kako. Čudio se, međutim, da ga svast, gospožica Dunda, u tom, ne pomaže, nimalo – nego da je, očigledno,
A bio joj je dosadio. Međutim, Višnjevski nije došao. Došla je, pred podne, njegova žena, gospoža Julijana, po Varvaru. Odvezla je Varvaru u svoju kuću, da ručaju. Taj ručak je protekao u glasnom smehu.
Odvezla je Varvaru u svoju kuću, da ručaju. Taj ručak je protekao u glasnom smehu. Gospoža Julijana – u crvenoj krinolini, otkrivenih grudi, crna, vesela – pričala je Varvari, kako ona sve tajne svog muža zna.
Kad je rekla da joj se vrti u glavi, i da joj je toplo, kao u nekoj furuni, gospoža Julijana poče da se smeje, i predloži, da je raskopča. Daće joj primer, kaže.
Varvaru je odvela, da prilegne, malo, na jednu, francesku, naslonjaču. Gospoža Julijana pokaza svojoj gošći čarape, haljine, šešire, koje je tek bila dobila, a pričala joj je, šta joj Višnjevski reče, o Ani.
Pokušavala je da razgovor, sa domaćicom, navede na razgovor o deci. Gospoža Julijana, međutim, stojeći čvrsto, kao da će zaigrati, nasred te raskošne sobe, navela je svoju gošću da pređu u druge
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A leže „vo grobje sem temnom, vsjem nam neizbježnom“: Gavril, Danil, Mihail, Sara, Ana, Julijana... U pavit i zimzelen krut, u bršljan-vreže, kud plovi njezin labud žut, slegla se samrt: pa suvim zvukom brsti list
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
smotre sveti veliki Vasilije gde dođe Bogorodica u crkvi pred ćivot mučenika Merkurija, te mu reče da ide ubiti cara Julijana. Tim časom on đipi, lati svoje kopje, u persijskoj zemlji nasred tabora haknu Julijana s kopjem u prsi, — pronuzi ga.
Tim časom on đipi, lati svoje kopje, u persijskoj zemlji nasred tabora haknu Julijana s kopjem u prsi, — pronuzi ga. I lak taki natrag dođe, ostavi na mesto za beleg krvavo svoje kopje, leže u svoj ćivot