Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Zima će, da! — jedva dočeka Marko. I, zališljen, nadoda: — Ovo je prva što će me sama naći... — Biće jur godina da ti je majka umrla, a odonda te rijetko viđevam... — Sam sam... a opet došao bih, blizu smo.
Je li tako? — obrne se ribarima. — Ostarjela si jur! — opazi jedan vremešan ribar, slažući srdjele. — Znate, ima joj preko sedamdeset godina... —Zbilja?
—Pusti!.. . Zar je bija onaki dok je mlad bija... Je, hudobe! — odvrati prvi. — Sad se je pokorio, kad ga jur život ne služi. Nima ti ga do ljubavi!
Ćipiko, Ivo - Pauci
—U rđava je gospodara; ma doć' će ona svitlija i pomoć' će se čim bolje izbije trava. Jur joj se veseli! —A ženiš li se? —Zašto me to pitate? — I slatko se nasmije. — A zašto se vi, koji možete ne ženite?
— Uvijek otac štogod prigovori, — reče Ivo majci kad su ostali nasamu. — Ljuti se; govori da si jur ove godine moga svršiti, ma da si se uzlinio. Biće ti teško — nu nastoj i ti.
—Pusti! — bojažljivo će žena mu. —Ča pusti? Pet godin' skita se, pa ča je učinio, reci? Drugi su svršili i jur plaću potižu, a on? K'o pametnjak!...
—Dakle, svaki dan to gore! — izmače se Ivu. —Jur ne može gore... Naradilo se polje i nadužilo se. Sve uzdanje, da bog blagoslovi trude, pa platiće se; a kad tamo,
— Nisam ti odavna oca vidio, — pane napamet Ivu, i tako prekide mladića. —Nemoća jur dugo... Virujte odonda i proša me smih. A nisam prvo zna za nevolju. Otac nikako... krpija se, pokriva...
— Ča mi je briga kad ni koristi! — ljutio se trgovac. — Eto, sve ste izili... Ma, ča se je dalo — dalo, jur ni druge! Bez pinez ne dam ni svome ocu... — Jemate pravicu! — Pretrgnu ga Rogo.
Ma neka dođe, ako smi — zaprijeti joj i ućuta. — Piše li ti stariji sin Petar? — obrne govor Ivo. — Jur davno ne znam za nj, — odgovori stari Ante.
— Kao i prvo... A da, — sjeti se ona, — ćer staroga Ante udaće se za onoga Jelića ča je iz Amerike doša. A jur je star! —A ostaviće Juru? — začudi se Ivo, i u isti čas bješe mu žao mladića. — Eto hoće, a nije pravo!
A sin mu je zapao u soldate. Poći će na jesen. — Dakle, to je sigurno? — Sigurno; govore u selu da je jur povratila prsten Jurinoj majci. Prekjuče sam je srila na putu, pa sam je pitala je li istina ča se govori.
— Srića da je ovoga bog namirio, jer od staroga Ante... — A plaća li kamate? — prekide ga sin. — Jur tri godine nije da ni solda... A ča mu mogu? Da mu zemlju metnem na inkanat, pa da ostane na meni, ko će mi je raditi?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Juriiiš! Jur... — još jednom, u trku, prodera se knez, naleti na granje nad kujinom kućom i s praskom propade u jamu.