Jakšić, Đura - PROZA
— onda ne beše više premišljanja. Odvažni sinovi jurnuše u opasnost. Voda se penila od sile i besa, a po toj mutnoj peni plivali su dovratnici i trula ćerčiva razvaljenoga
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko dade vatru... Puška puče, a Turčin s kopa kao pun džak... Nasta zabuna. Turci jurnuše napred... Jedna... druga... treća... pukoše... začu se harambašin glas: — Juriš!
Poraz je bio očevidan. Turci, kad dođoše sebi, više i ne misliše na borbu i odbranu nego na bekstvo... Jurnuše na sve strane... Ustanici ih ubijahu i praznim puškama, kao vrljikama...
I ko zna što bi učinila ova šaka sokolova da beše baruta; ali baruta nestade. Turci baš u taj mah jurnuše četvrti put. — Nema baruta!... Da jurišamo! — viče Zavrzan. I skoro da se reše, ali se diže Deva i reče: — Ne.
— Puštajte Turke bliže! — reče tiho. Za nekoliko trenutaka utišaše se oni u šancu. Turci halaknuše i jurnuše... Konji se propinjahu da uskoče u šanac... U taj mah pade nekoliko košnica među njih. I nasta nov lom...
Hoćemo li da izginemo? — Do jednog! — povikaše. — Onda — evo!... I otvori kapiju, pa jurnuše s golim noževima među Turke... I izgubiše se u turskim redovima... Čulo se samo dovikivanje: — Ha!... Ne daj!...
Teodosije - ŽITIJA
Ako me napadnete, pokazaću svoju smelost protiv vas u ime Boga mojega“. Besi sa gnevom velikim ogorčiše se na nj i jurnuše da ga ubiju. A starac na vratima peštere stade ispred njih i s močugom ih sprečavaše da uđu k njemu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bel Ami je znao: sad ili nikad — i njegove usne jurnuše ka toj ružičastoj vlažnoj površini lica pa, naravno, pogodiše njen nos, a posle uho, jer je devojka mazno izmicala
Matavulj, Simo - USKOK
Dva-tri puta zausti Primorac da nješto reče, ali se savlada. Glomazna gradska vrata otvoriše se i odonud jurnuše stočni trgovci, piljari, fakini. Veliki dio naroda s pazara krete se u grad.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Vatra joj planu iz grudi; struje mnogobrojne, munjevite jurnuše joj po celom telu, u temenu opet stade udarati neobično, ona ne razumevaše šta se to sa njom zbiva, beše zanesena...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
SA LIKOM DANTA Anici Savićevoj Kentavrima besnim malje u nosu zatreptaše žudno, kopita im rosu u mračne šume kad jurnuše dalje ludim trkom sa vaših pleća na kobile prosu, po travi bludno. Tvrđava zlatna gorela je i urlala.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Za njim oni najodvažniji, a za ovima jurnuše svi. Kuknjava, stenjanje, kotrljanje, ječanje po strmoj obali one grdne rupčage.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bič fijuknu, konji se stresoše, iznenadiše se od udarca i, kao lastavice, kao besna krilata strašila, jurnuše i poleteše po ravnom i ubijenom putu, ne znajući ni za prepreku, ni za rastojanje, ni za vreme...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kotorani ostaše sami na bedemu. Debele verige zabrujaše te most sa velikom lupnjavom pade. Veseli vlasi jurnuše u grad i razmetnuše tragove po njemu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Petlovu glavu seljak baci na krov kuće a deca jurnuše da ugrabe šarenog pevača. Onda svi brzo nestadoše u tamnom ždrelu niske kućice, sa nakrivljenom badžom.
Gledali su začuđeno. Zašto sam viknuo? Tola se prisloni uz plot. „Razbijajte!“ Aćim je podigao štap. Seljaci jurnuše na plotove, počupaše prošće i, s besom i veselo, nagrnuše na kafanu, porazbijaše vrata i prozore, polomiše ramove,
konji vrište, tuku kopitima, kidaju dizgine i galopom jure niz put, gde se i plotovi posakrivaše u sneg; dva vojnika jurnuše na ženu, ona stade, čvor na licu joj se smanji, gleda ih poskok pred trzaj, sekira joj se izmulji iz ruku, ona se okrenu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog trona. Jer grozni proročki zvuci grunuše nad njima silno K'o tutanj podzemlja mračnog, k'o uzvik gnjevnoga
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ubeđeni da je ćup napunjen zlatom, jurnuše onamo, preturiše sto sa slikama nacrtanim u pesku i dočepaše se ćupa. Gadno opsovaše kad u njemu ne nađoše ničeg drugog
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ovce, od straha, jurnuše na ogradu i time nadražiše kurjake, te se jedan od njih zaleti prvi i skoči na čatal. U isti mah sevnu sekira prema
Dadoše znak onima u kući, pa jurnuše na druge vratnice da begaju, a velike vratnice otvoriše se naglo i na njima se pokaza Mileta sa revolverom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Prestade veseli šapat između stubova drevnih, I polupijane žene jurnuše do carskog trona. Jer grozni, proročki zvuci grmnuše nad njima silno, Kô tutanj podzemlja mračnog, kô uzvik gnevnoga
I Brama zadrhta tada od ruke njegove jače, Kad crne braminske vojske oružjem goniti zače. Sumorne njegove čete jurnuše sa divljim krikom, Noseći krvavu samrt i život ne štedeć nikom.
I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao zvezde, Na poljanu konja oba. Nad sedlom se moma naže, Ruku diže i bič puče; I Ljubecki glavu saže, A mamuzom
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Videći naoružane ljude, dječaci se pritajiše iza jednog trna, pa čim ovi zađoše za okuku, oni jurnuše prijekim putem prema Nikolinoj kući. — Nidžo, evo nekih ljudi s puškama, gone pred sobom Dmitra i Vasu.
Izvirujući iznad ivice Gaja, Lazar Mačak povika: — Gori naš logor! Kao po komandi svi dječaci jurnuše prema logoru Tepsiji. Gorjela je jedna od sporednih manjih koliba i plamen se već doticao krova velike „školske“barake.