Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ze tačnost (polovina oke, 640 g) ponajlak — (najlakši), lagano, polako, komotno pop igra — igra sa kartama popas — jutarnja paša za vreme rose poispaličiti volove — ispregnuti volove iz jarma popišmaniti se — odustati porus — šupljika na
Dučić, Jovan - PESME
Nešto što vapi nama Oduvek i bez moći, Na daljnjim obalama Umreće ove noći. ČEKANjE Dugo se u potoku kupa Jutarnja zvezda; već zâri, A svud još strašna, i glupa, I nema apatija stvari.
Afrika
N. je zaspao odmah, a ja ostajem još nekoliko trenutaka sâm u prednjoj prostoriji uređujući beleške. Velika jutarnja svetlost, još modra, poče rasvetljavati svet. Čuo sam laki šum oko zidova, ali ne obraćah na njega pažnju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trgovci su bili razmestili svoje tezge u kvadratu kuća, arkada, kapija, pa su čekali da se jutarnja misa svrši i da oni počnu. Opštinski zvonar, sa zvoncem u ruci, hodao je po pijaci, među tezgama trgovaca, kao paun.
Teodosije - ŽITIJA
prota i uvevši ga u crkvu, reče mu: — Ja ću dakle, oče, sa svojom bratijom uzići da na pirgu na svome jeziku svršim jutarnja slavoslovlja, a ti, oče sveti, sa svima svojima ovde u velikoj crkvi kod groba oca mojega otpojte jutarnja pjenija
jeziku svršim jutarnja slavoslovlja, a ti, oče sveti, sa svima svojima ovde u velikoj crkvi kod groba oca mojega otpojte jutarnja pjenija prikladna spomenu, i molim se da se molite za njegov pokoj.
je grob svuda ispunjen vrenjem mira, i zadivljeni obiljem istočnika koji je tekao na zemlju, a ujedno i užasnuti, ostavivši jutarnja pjenija, sa strahom i suzama zvahu: — Gospode, smiluj se!
Slava tvome milosrđu, slava tvojoj dobroti prema nama, za sve, doori Gospode, slava ti! Posle ovoga svršivši jutarnja slavoslovlja, a za tim i božastvenu svetu službu, opet svetoga dozva prot sa svima igumanima i starcima i sa svima
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ime Marija! Marija bezgrešna, Marija čista, kovčeg belokosni, zvezda jutarnja. Marija divna, Marija porodilja. Poštuje li iko i zna li, od njegovih, svetu Tereziju? Ime Terezija!
Milićević, Vuk - Bespuće
Tako on stoji nepomično, prazan od misli, dok tanka jutarnja svjetlost ne počne da blijedi noć; kad zatitra magla, kad stanu da se jasnije razabiru kuće, kad započimlju da se čuju
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
A tek naša jutarnja vraćanja sa mlinarenja! Svako od njih bilo je svečano pobjedničko nastupanje kroz polja, uveličano našom natovarenom starom
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Šulja se Mjesec, utvara prava, kad, gle, na pragu — bakica spava, spustila glavu, srebri se kosa, na prutu trepti jutarnja rosa. S drveta utom, hitra i laka, pred kuću skoči brbljiva svraka, zakrešta zlobno repati vrag: „Držte ga! Ua!
Na trećoj stazi sunčano sijeva žuborna Bosna od Sarajeva, gore joj oči, jutarnja rosa, u pjeni šumnoj zelena kosa. Vije se, igra, kroz gore hita, nemirna, bistra i ponosita.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Negde je plakalo jedno dete. Ali svi ti zvuci dopirali su do mene kao iz neke neizmerne daljine. Pređe me jutarnja jeza. Video sam još Mesec, sjajan, pa se i nehotice osmehnuh. On je svud isti, jer je mrtvac.
Ja više nisam ničiji. Ispunjavam ono što jutarnja nebesa, kad su vode tako hladne, hoće da se zbude. Ne sećam se živih bića, ništa mi ne mogu, ostavljam ih, i prolazim
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tamo je pozna, jesenja vršidba. Ko nije čuo, ko ne zna za čari znojne i umorne vršidbe?... Kad zabeli jutarnja zora i svi se kućani dignu na čisto i glatko, kao patos, gumno. Obuzme te jutarnja svežina.
Kad zabeli jutarnja zora i svi se kućani dignu na čisto i glatko, kao patos, gumno. Obuzme te jutarnja svežina. Pred tobom zablistaju milijarde svetlosrebrnih kapljica biserne rose, a tamo, po rečnim doljama, dižu se oblaci
Na jednom mestu škripnuše vrata. Malo posle zapeva petao; nega prihvatiše drugi i oteže se poznata palančanska jutarnja pesma...
I još ona lično dolazi, — mesto da on ide njoj!... Pa kako možeš tu da se izvučeš?!... Jutarnja hladovina sve više steže, i on poče da se zdrhtava. Ali mu ipak to nije padalo na pamet.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pade kao kap. Pomrčina kao testo. Pravo kao strijela. Prolazi kao mimo tursko groblje. Proć’ kako jutarnja rosa. Prošao kao lanjski snijeg. Ravno kao po dlanu. Raščupala se kô da se s vitrom tukla. Sedi kao na iglama.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ispod oraha dopirao je nečiji tihi smeh. Je li čudo što je jedva čekao noć? TALAS I STENA U času kad velika jutarnja svetlost dotače more, sa dna se podiže talas i pođe u visinu. — Gle, ja putujem!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ugao Vasine Dobrača se, niotkuda, spušta u samu zoru kad su ulice puste i još zamrle od noći i čeka onaj trenutak kad jutarnja izmaglica pređe i preko oblaka i preko asfalta pa sklizne ko zna gde.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kao mi danas, posmatrali iz godine u godinu izlazak Siriusa, kad se on, prvi put u toku godine, pojavi na nebu kao jutarnja zvezda i uvek beležili dan tog izlaska.
Petković, Vladislav Dis - PESME
PESMA 20 NA OČEVOM GROBU 21 OGLEDALO 23 NjENO IME 24 NAJVEĆI JAD 25 IDILA 28 VOJISLAVU 30 JUTARNjA IDILA 32 GROBNICA LEPOTE 35 PRVA ZVEZDA 37 UMRLI DANI 44 UTOPLjENE DUŠE 45 VIĐENjE 48 PROMENADA 50 G.
i ugledno, Da bi bilo lepo, na kamenu živi Sa odborom, kolom tvojih drugarica, S mirisnim buketom večnih gospođica. JUTARNjA IDILA † Mihailu Petkoviću, mome bratu Imao sam i ja veselih časova, Nije meni uvek bilo kao sada; Imao sam i ja sate
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I komšije ćuteći to gledaju, a jutarnja siva svetlost zimnjega dana već se uvukla u kuću; odanilo je: ljudi se kao u čudu zagledavaju i razilaze. —Vodi ga!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Potvrdu za to nalazimo kasnije u tekstu, kada se na isti način, kroz istu badžu i sa istim utiskom razgrađenosti jutarnja svetlost sliva sa svetlošću ognjišta: „Modrina zore poče probijati odozgo, kroz badžu, i lomiti se sa svetlošću ognja”.
Krakov, Stanislav - KRILA
Juče su ga Grci batinali. Govorili su da se sastaje sa Srbima. Kraj izvora se čuo plač i vriska. Jutarnja patrola silovala je bosonogo devojče sa testijama. Bilo je vredno, te je prvo jutros uranilo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
N. je zaspao odmah, a ja ostajem još nekoliko trenutaka sâm u prednjoj prostoriji uređujući beleške. Velika jutarnja svetlost, još modra, poče rasvetljavati svet. Čuo sam laki šum oko zidova, ali ne obraćah na njega pažnju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pod nama se belasa jutarnja izmaglica, isteže se u jezičaste pramenove, koji postepeno iščezavaju. Pred našim očima, preko Čegaljskih planina,
Ćipiko, Ivo - Pauci
prosiplju blijedu svjetlost po crkvi, no ne mogu da osvoje tamu po uglovima, a na visokim prozorima tek se nazire jutarnja svjetlost dana, kao da oklijeva da uđe...
Ilić, Vojislav J. - PESME
1890. JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se diže, I hladni ćarlija vetar. U gradu život se budi: Tamo ubogi užar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni
Božica stidno se trže, I grudi zakloni brže. Al' čista kapljica jedna iz grudi matere mlade Kô svetla, jutarnja rosa na travnu zemljicu pade, I jasno zatrepta tamo.
kreću, Zaljubljeni pastir svoje stado goni, Kao mladi faon po rosnome cveću; S Akropola tvrdog uzvici se hore, I jutarnja straža kliče u daljini; Daljni istok plamti kao rujno more, Da pozlati glavu carici, Atini. Sve radošću diše.
Jutro je stajalo krasno, I svetla, jutarnja zvezda na nebu treptaše jasno. Sa sniske, seoske crkve zvono je javljalo svima Da sveta nedelja sviće i praznik donosi
Noć se klonila zori, S istoka jutarnja zvezda kô iskra ognjena gori, I petô zapeva jasno. Zora se zasija čista Kad kravar podiže glavu, kô Lazar na poziv
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
KOLEVKA JOVAN SUBOTIĆ Vidina je majka Kolundžije zvala: Dođite ovamo Kolundžije mlade, Uhvatite zrake Od jutarnja sunca, Iz njih mi sakujte Za Vidu kolevku.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Blešti se veliko ogledalo, sada bez crnog vela. Prozori širom otvoreni. Bije jutarnja svežina i svetlost. Po tišini, osobito uličnoj, oseća se da je praznik, nedelja.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Evo je! Nov je novcat umetak u njoj. Sija kao sunce. Dječaci trkom krenuše kroza šumu. Nad jarugom je još ležala jutarnja sjenka. Jovanče se naježi. — Ko bi znao šta nas čeka danas? — Težak posao, kopanje — odgovori staloženi majstor Mačak.
Zabljesnu ga rana jutarnja svjetlost i on začuđeno zatrepta. — Pazi ga, svanulo! A gdje li sam ja ovo? Pipnu se je li ostao čitav i ruka mu