Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Poprskana, kao jutarnjom rosom, hladnim znojem što joj se beše slio na očne kapke, u krupnim kapljicama, ona se nije više micala, ni budila,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U ranu zoru budi me mati. Onako sanan i razdragan jutarnjom svežinom idem u baštu. Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge
Dođi u moju baštu, naberi cveće, nakiti se njime. Pa tako zakićena, urešena i umivena jutarnjom rosom, padni na moje krilo, da te nijam i ljuljkam... da snevaš lep sanak, da snevaš mene i moje želje...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Devojka se za prvih zaranaka prene i oćuti manje sanjiva no obično. Budi je vojnička truba što navješta jutarnjom molitvom osvit dana. A lijepi san još je milinjem ispunja: našla se negdje u plodnome kraju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Iznutra se, čudesno izabranim pojedinostima, prikazuje kako se čula gase, postaju neosetljiva: „Poprskana, kao jutarnjom rosom, hladnim znojem što joj se beše slio na očne kapke, u krupnim kapljicama, ona se nije više micala, ni budila,
Ćipiko, Ivo - Pauci
I miriše polje, prevlačeno modričastom jutarnjom izmaglicom, dozrijelim plodom što se zemlji sa giba, a nad njim ćuti još sjenom obastrijeta litičasta planina. ...
Nije sa ničim načistu, nema sređenih misli u glavi, i, kao što je polje jutarnjom maglom obavito, onako su i njegove misli maglovite, nejasne.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
sam tamo na suhom granju pekao, naslušao bi se pesme ptičica i nadisao svežeg i mirisavog jutarnjeg vazduha, umio bi se jutarnjom rosom, pa bi se odatle, okrepljen i veseo, vraćao i otvarao dućan, i bio vrlo razgovoran i predusretljiv s mušterijama,