Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Verujem, slatka. — Pa kako je mene moja mama učila, tako ja sad učim moju Melaniju. — Slatka! I moja Juca tako isto. Zna vam ta svašta.
i testo za kiselu štrudlu i krofne, — pa se krenuo pop-Ćiri prekoputa, malo poviše »u šreh«, a za njim popadija i kći Juca. »’Ajde, veli, da malo posedimo; rano je još za leganje!« — O, o, o! — začu se iz pop-Ćirine kuće, kad stupiše u sobu.
! On bled, a ona s onim njenim paorskim rumenim obrazima — pa tek ono njeno paorsko ime! Juca, frajla Juca. Baš je ona neka Juca. Pudaruša jedna!
! On bled, a ona s onim njenim paorskim rumenim obrazima — pa tek ono njeno paorsko ime! Juca, frajla Juca. Baš je ona neka Juca. Pudaruša jedna! — Pa kaz’o je još i to šta vole da jede — nastavlja Erža svoj raport.
Juca, frajla Juca. Baš je ona neka Juca. Pudaruša jedna! — Pa kaz’o je još i to šta vole da jede — nastavlja Erža svoj raport.
— Izvol’te, gospodine — reče pop Spira — sedite tu, — i pokaza mu mesto. — Ti ćeš, Sido, tamo; ja ovde, a Juca tamo bliže vratima; ona će svaki čas ustajati. Posedaše svi pošto se prekrstiše.
Nego ovako lepo na danu, tu se svaka pokaže baš onakva kakva je; tu ne pomažu mnogo nikakve veštine i apoteke. Juca je bila mala, okrugla, rumena i zdrava kao od brega odvaljena, a Melanija visoka, vitka, i bleđa u licu, a uvek se
i zdrava kao od brega odvaljena, a Melanija visoka, vitka, i bleđa u licu, a uvek se tužila da joj nešto nije dobro. Juca je umela dobro da kuva, a Melanija da kritikuje jela; Jula je volela haljine otvorene boje sa cvetovima, a Melanija je
Melanija je znala nemački, znala u klavir; a Juca tek natucala nešto malo i znala pomalo samo u gitar, jer kad bi gđa Persa zapitala pop-Spiru zašto i on ne kupi Juli
I na posletku, Juca je bila skromna i bogobojažljiva devojka, koja nije imala svoje volje, i koja je sve slušala u kući, i oca zvala: táta,
— Eto, sad ja na kraj srca!... Ta jesi vid’o samo kako su saletile onog jadnog momka, pa ne može naša Juca do reči da dođe... — Pa... neka! Šta to fali! Može se sutra, preksutra sita narazgovarati.
Ali sad je već dosta, isuviše. Samo kad pomislim kako su ga saletili, pa mu napunili uši!... Sirota Juca, nje mi je samo žao! Ona, dabome, ne ume onako piljiti muškarcima u oči i prevrćati očima k’o ona nji’na akterka.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Zato dajemo vam ovo na znanje, da ne biste vsuje trud polagali i amo dolazili. Ostajem Juca Mrgodić Ljubi ispade pismo iz ruke. To je bilo pismo od matere one bogate partije. Ljuba ostane kod kuće.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
očajanije i pr. KIR JANjA (razgleda aljinu), JUCA (šije).
KIR JANjA: Pan metron ariston¹, krasno grčko mudrost. Sve sos mera, sve sos mera, pa ćiš dođiš do velika slava.
Pošto tiftiku? — bađava; pošto pamvuk? — bađava. Sad je došlo vreme da čovek idi bez čizmu.
JUCA: I to bi lepo jošt bilo!
JANjA: Što ti tu govoriš, škilji³, more, znajš li što je svet?
Kad je bilo rat, kad je bilo kugu, da mori malo toliki ljudi? More, propadniš, more, propadniš, kukavico!
JUCA: Nisam se ni tom nadala da ću kod vas propasti.
JANjA: Nisi si nadala, što si si nadala?
Suči rukavu, kukavico, pa čuvaj tvoja kuća, ako misliš da imaš leba i sol.
JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili.
JANjA: Što sum govorio? da ti držim u lutku, da ti pravim maska.
da ti držim u lutku, da ti pravim maska. Nije dosta kad ti zovim: dušo Juco; kad ti kažim: pili moje?
JUCA: Otkako sam se u kuću. dovela, vi jošt niste zapitali treba li mi štogod, i kako živim.
JANjA: O škilji! Ne vodim briga za tebe! Što ti fali kod kir Janja? Imaš dosta leba, lepo kako zemička?
JUCA: (A baš!)
JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.) Ton djavolon! di je toliku lebu?
JUCA: Izeo se.
JUCA: (A baš!)
JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.) Ton djavolon! di je toliku lebu?
JUCA: Izeo se.
JANjA: Škilji nemarljivo, nepromotreno, izio si! Sam si lebac izio?
JUCA: Pa izeo se u kući.
) Ton djavolon! di je toliku lebu?
JUCA: Izeo se.
JANjA: Škilji nemarljivo, nepromotreno, izio si! Sam si lebac izio?
JUCA: Pa izeo se u kući.
JANjA: Srpsko hondrokefalos, ne znajš gramatiki? Kako ći lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?
JANjA: Srpsko hondrokefalos, ne znajš gramatiki? Kako ći lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao?
JUCA: Šta ja znam, zar je malo u kući?
JANjA: Ne znaš, škilji, a što si gazdaricu?
O, siromah kir Janja, moraš da propadniš kroz nevaljalo svet!
JUCA: Sad da propadne kroz malo leba što se u kući pojelo!
JANjA: Kučko prokleto, što mi dajš vatra u moju srcu?
Kad je najveću sirotinju na ovaj svet, onda pravi parada široko visoko.
JUCA: Gospodaru, vreme je već da se jedanput i ja s vami kao žena sa svojim mužem razgovorim.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Bila je jedna frajla od prvih kuća, Juca Sokolovića, izredne lepote. Držali su je za najlepšu. Kada je Šamika kojekud ženidbe radi bludeo, bila je još dete.
Tako kaže njen otac. Frajla Juca — živa ili mrtva, ili njega — ili nikog. Bila je odvažna. Kad nije ništa pomoglo, frajla Juca nategne flašu s vitriolom
Frajla Juca — živa ili mrtva, ili njega — ili nikog. Bila je odvažna. Kad nije ništa pomoglo, frajla Juca nategne flašu s vitriolom i otruje se.
Otac frajla-Juce, Sokolović, razboli se naglo i umre. Juca ne može nikako da ozdravi. Mati udovica ima više dece, ali Juca joj zenica u oku. Doktor kaže da Juca neće dugo živeti.
Juca ne može nikako da ozdravi. Mati udovica ima više dece, ali Juca joj zenica u oku. Doktor kaže da Juca neće dugo živeti. Od trupa strada; to se ne da zakrpiti.
Juca ne može nikako da ozdravi. Mati udovica ima više dece, ali Juca joj zenica u oku. Doktor kaže da Juca neće dugo živeti. Od trupa strada; to se ne da zakrpiti. Dakle, od udadbe nema ništa.
Doktor kaže da Juca neće dugo živeti. Od trupa strada; to se ne da zakrpiti. Dakle, od udadbe nema ništa. Juca, doduše, ne leži, uvek je na nogama, ali jednako vene; izgleda kao sen, i opet je lepa, a pamet izredna.
Svi joj po volji čine. Šamika jednako onamo odlazi, teši je, zanima je. Tako godinu dana traje. Juca sve slabija. Šamika je uzeo jako k srcu njenu nevolju, većma mu je bilo žao nego ikome.
Tako godinu dana traje. Juca sve slabija. Šamika je uzeo jako k srcu njenu nevolju, većma mu je bilo žao nego ikome. Juca, opet, divi se velikodušju Šamike, kad ima toliko strpljenja kod bolesne devojke.
Vaša pamet je ista, a vaša pređašnja slika nezaboravljena, a sadašnja me na istu opominje. Njemu se Juca dopada što je negda bila zdrava i lepa. Pravi „galantom”! — Ja vas sažaljujem, gospodin-Kiriću! — Zašto?
Otkako sam bolesna, sve vreme vaše meni ste žrtvovali. — Ja vam dajem ruku. Pruži joj ruku. Juca primi ruku. — Šta će mati o tome reći? — Nad ovo malo života ja sam gospodar. — Mogu vas od matere zaprositi?
— Nisam, upravo k vama dolazim, u važnom poslu. — Šta to može biti? — zapita višim tonom. — Frajla Juca je jako bolesna, jel’te? — Nažalost. — Nema izgleda na bolje? — Doktor tako kaže. — Pa tako da umre neudata?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Tako, na primer, kad seka Juca kod svog švalera uživa sladost poljubaca, ne nada se i čisto se začudi videći da je najedanput multiplikaciju dokučila
Kaže u koliko je sati seka Juca sama po sokaku uveče odila, i rat ili mir po svom načinu uređuje i pravi. Njini su služitelji novinari, pismopisci