Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— No tek na vašu se kuću neću ugledati. — No, to vam i neće biti možno, jer sam juče zabranio mojoj Juci i da prima vizite vaših, a još manje da sme odlaziti k vami. Dakle, gospođica Melanija će nas poštedeti.
— Koga vi to mislite kad tako govorite, moliću lepo? — Pa govorim — veli jetko pop Ćira — o vašoj krasnoj ćeri Juci... nek vam je živ’ i zdrava! — Gospodin’ Ćiro, — viknu imperativno pop Spira, — ćer da ste mi ostavili na miru!
da gleda kad se šeta frajla Melanija i gospodin Pera, pa gospoja Sida protolkovala to tako k’o da je to truc njojzi i Juci.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
(Pokaže stolicu.) JANjA: A gospodin notarius neći da si dugo bavi! (Prokleto Evo, mora da ti djavol nosi!) MIŠIĆ (Juci): Kad me tako lepa gospoja nudi, ne mogu odreći. (Sedne.
MIŠIĆ: Kir Janja, vi imate vrlo krasnu gospoju. JANjA: Za mene krasno, za drugoga ružno. (Preti Juci.) MIŠIĆ: E, naravno da je ona za vas. Ništa manje, što je lepo, ono se mora svakome dopasti.
) I tako oći šešir. MIŠIĆ (nasmeje se): Sluga ponizni, kir Janja! JANjA: Sluga poniznu! MIŠIĆ (polazeći Juci): Oprostite što sam vas od posla zadržao. JUCA: O, molim, vi nama s otim čest ukazujete.
KATICA: Ah! S njime neću moći. POZORIJE 2. BIVŠI, MIŠIĆ MIŠIĆ: Sluga sam ponizan! (Klanja se prvo Juci, potom Katici.) JUCA: Službenica! KATICA: MIŠIĆ: Ja sam čuo za neki nesrećni slučaj. Je l’ istina? JUCA: Za šupu?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Laćman se oženi; opet Juci zadata nova rana. Šamika je teši, donosi joj bukete, knjige, posla stide, sve što mu na um padne i što ona zaželi.
— Boga mi, ja vas ne razumem. — Ja vas razumem. Mislite, tako bolesna devojka ne može se udati. — Da to Juci kažem, mislila bi da sam poludila. — Ja sam već sa Jucom svršio. — Nije moguće? — Pitajte.
Klanjam se, zbogom! Šamika ode, a gospođa Sokolovićka kao gromom udarena, ne zna šta da misli. Razbere se, ide k Juci. — Juco je l’ tu bio danas Kirić? — Još nije bio, čekam ga. — Kod mene je bio.
Sin kaže: „Juca je poludela”. Drži familijaran savet. Niko ne odobrava udadbu. Brat ode Juci u sobu i javi joj da oni na tu udadbu ne pristaju. Badava sva njegova slatkorečivost. Juca ne odgovara, ćuti.
A Šamiki i jedan dan takve radosti utišava svu dosadašnju bólju. Dođe Juci. Juca digne se sa stolice; njena veličanstvena visina, suva, tanka, suv obraz, obučena lepo, kroči pred Šamiku
Čitaju, svakom se dopada. Dive se Šamikinoj domišljavosti. Šamika moli Sokolovićeve da mu dopuste spomenik dići Juci. Malo se zatežu, posle dozvole. I, doista, podiže joj Šamika spomenik.