Radičević, Branko - PESME
cvetić što si jutros donô, Ja t' nisam možda čestvovala dar, Na grudi gledaj kako mi je klonô, Oprosti, pričina je ljub've žar; Jer kad te j' jutra čas sa sobom ponô, Od tebe nema, osim cvetka šar, Na njemu moje pasla sam ja oči, U
moje njeg' sam pretisnjela, Namesto tebe poljupce je pio, Od ljubavi ga mal' nisam ugriznjela, Oprosti, dragi, da je ljub'vi žar Tvom darku taki nanesao kvar.“ 14.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
205. Ljepa ti si, ljepotice Ajko! Ljub’o bih te, ama si malena. — Ljubi, dragi, biću i golema: Prepelica malena je rasta, Pa umori konja i junaka.
Al’ govori lepota devojka: “Ljub’ i mene momče neženjeno!“ Njoj govori momče neženjeno: “Ljubio b’ te, lepoto devojko!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUKOTA„ IVAN PETROVIĆ KNEZ RADE, brat vladike Danila BAJKO ROGAN JANKO NIKOLA VOJVODA DRAŠKO MILIJA STANKO (Ljub.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
XIX veka: nju peva jedna ličnost u nepotpisanom kratkom dramskom tekstu Domaći teatr (koji je verovatno pisao sam Ljub. P. Nenadović) u Šumadinci IV, 25. februara 1855, br. 17, str. 66a. Stoga ne začuđuje nimalo što J.
Glas istine 1884, 131b, 132a). I Ljub. P. Nenadović zapazio je Luku Milovanova: „Luka Milovanov” — pisao je on Svetislavu Vuloviću — „pokazao je pesnički
lista Vukove knjige Mala prostonarodnja slavenoserpska pesnarica, Beč 1814, bez potpisa autora; o tome podrobnije v. Ljub. Stojanović, Život i rad Vuka Stef. Karadžića, Bgd 1924, 53—4.
III, 174—9, naredne godine preštampana je u Serpskom narodnom listu, a sa izvesnim sitnijim izmenama (zabeležio ih je Ljub.
In na grada razvalin’ Te objamem, sin planin! Dam ti roko, ljub’ junak, Hrabri korenjak. Sem roda slovenskega, Kaj je „slava”, znam; V srcu mi do „slavnega” Divji snuje plam.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
kocem, »da se ne bi povampirio« (SEZ, 13, 447), ili mu se, iz istoga razloga, zabada trnje u palčeve od nogu (St. M. Ljub., Prip., 207). Protiv vampira nose se uvek sobom po tri t.
, 207). Protiv vampira nose se uvek sobom po tri t. bodljike (ZNŽOJS, 23, 186), i zabada se trnje pod kućni prag (St. M. Ljub., Prip., 205). Haljine u kojima je neko izdahnuo bace se izvan sela, na kakvo trnje, »da tu istrunu« (ŽSS, 340).