Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
isprêče stolice u vratima, pa zabrinuto i ljubopitno žure niz čaršiju, teturajući krivim i nesigurnim nogama koje su naviknute da u skrštenu položaju počivaju na ćepenku.
i nekoliko konjanika gde ulaze u varoš, videše zatim kako prolazi sprovod ulicom, kako svet izlazi na vrata dućanska i ljubopitno posmatra. — Eto ih!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
teatar s lutkama pored kineskog automatskog ražnja koji nikad nije dobro funkcionisao; staromodni ženski suncobrani ljubopitno izduljena vrata pored činovničkih paradnih sabljica sedefne drške.
Bio sam se u govoru zagrijao vlastitim riječima. Starac me motrio sa začuđenim osmijehom, ljubopitno izvijenih obrva. Bio je prestao lupkati kapicom o kapicu cipele. — Izvinite, oče, — nasmijehnem se.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— 'Natema vas bilo, kako doznaste za ovo tako brzo? — zapita kmet ljubopitno, čim ostadoše njih dvojica sami. — Ni ja ne znam sve, samo to: da je kapetan dobio pismo, u kome mu je dostavljeno za
on skoči kao elektrisan i stade nasred apsane, blenući uzvereno i plašljivo u lice apsandžino, koji ga, vičnim okom, ljubopitno posmatraše.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Pa se postavi pred nju, pogleda je ljubopitno u lice, kao da je odavna nije vidio, i otrča preko dvorišta. Djevojka dovrši posao i pođe u kuću.
Ono je oficir, prekide govor i pokaza rukom na nj. — Šeta se. Devojka usprene kad je oficir prošao pored njih i ljubopitno je pogledao. — Smiješan ti je! — veli joj on, kad je oficir mimoišao. — A ne zna naški....