Dučić, Jovan - PESME
U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.
Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge... I ti beše samo sen nečije sene... SNOVI Vaj! kako to boli reći jedno zbogom!
Ti u kojoj ljubljah svoju iluziju, Svoj san o ljubavi i san o lepoti, I neku reč strašnu kazanu u ploti, A koju ja pojmim silnije od
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I jedva, mukom odvajaš tvoje usne od mojih... — Volim te, volim... volim!... — I sve te više stiskah, grljah, ljubljah... I prigrljenu, potpuno pripijenu uzame, držah te, osećah ti laku trzavicu i toplotu tela... Ah!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
i stidan od dara skrivenog pod srcem sred nedara: ja otac biću tužan, što ne ubih, ja otac biću tužan, jer ljubljah, što nisam više krvav i sam. PORTRE Duša ti je raskidana, čista, bolna, bleda kao lica ruskih nihilistkinja.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zbogom zoro, zbogom beli danče! Zbogom svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju! O, da te tako ja ne ljubljah žarko, Još bih gled'o tvoje sunce jarko, Sluš'o groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reči, i tvojem
Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge, I ti beše samo sen nečije sene... J.
U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U tom času ja ljubljah svoju verenicu svom iskrenošću jednog srca koje, uveliko poremećeno, beše na putu da poludi. Ali ona osta pri svome i
Ilić, Vojislav J. - PESME
Talasi mili! Ravnodušno tako Ostavljah i ja sve što ljubljah jako, I gonim - jurim - a gde li ću stati, - Sudba ću, možda, znati! 1882.
1886. SUMNjA U ranoj mladosti poznô sam je lepo, Njeno bledo lice, zamišljeno čelo; Ja još ljubljah tada i verovah slepo, I u svemu videh savršeno delo.
Petrović, Rastko - PESME
pod mržnjom upoređenja, Sve na pragu mi žudnog usmrćenja, Mišljah na sve stare susrete, Na zanose koji me nadvladaše; Ako ljubljah, ako mržah, nigde ni jedne osvete, Čas iz radosti, čas iz ponora ruke mi isplivati znaše, Ali sve to dakle tad još