Jakšić, Đura - PROZA
A je li Đoša na domu?... Sirota žena pogleda ga strašljivo, pa onda reče: — Nije! Još juče ode s nekim ljudma u čaršiju... — Posle toga opet gledaše ispitujućim pogledom starca, kao: šta li hoće s Đošom?
Obradović, Dositej - BASNE
Zašto je zlatu koje je lažno — znake ljudma dao bog, a mužu s čim valja zla razaznati nikakva belega ne stoji na telu”.
Naravoučenije Ovo isto biva ljudma kojih um nije prosvešten čistom naukom, koji živu u gluposti i varvarstvu, i kojih su kačestva i sklonjenija svojstvam
Zato izlišni komplimenti, laskatelstva, ceremonije, neobična pohvaljivanja i ulagivanja pred pametnim ljudma nikad nisu što dobro značila.
” neka viče. O zlom sažaljenije imati, to je na pogibel mirnim i dobrim ljudma. Zato pravo vele naši stari: da je gori jatak od pustahije.
έδωκε δίκη ο θεός: Ribama i zverovom i pticam letućim dozvoljeno je da jedno drugo jede, zašto nejma pravde nad njima, a ljudma je dao pravdu bog”. 18 Kurjak i ovca Kurjak, sav izdrpat od pasa, ležaše pri jednoj reci.
Ovo ja ovde ne spominjem samo za šalu, nipošto! No rad sam da se ljudma počinju da|vati razumnija ponjatija o nepostižimom božestvu, da ne pripisuju nerazumno neopisanomu suštestvu čelovečesko
Da obrijemo brade? Ne. Neka one stoje s mirom onde gdi su jošt u običaju, no valja kazati već jednom ljudma da s bradom ili bez brade biti, to ne pridodaje čoveku najmanje mrve ni pameti, ni nauke, ni dobrodjetelji, sljedovatelno
„Eυγένεια εστί αρετή βροτοίς. Blagorodstvo jest dobrodjetelj ljudma”. I paki: Aνήρ άριστος ουκ αν είη δυσγενής: Muž preizrjadni nikad nije neblagorodan”.
Koji ume živiti i ophoditi se s ljudma, nek ište samo: daćemo mu i košulju s leđa. Jesmo li mi crni, a radi bi biti beli, može li on samo majstorski dokazati
I opet ovo je lepo pravilo: što nam u drugima nije milo, toga da se čuvamo. Što u dobrim i pametnim ljudma pohvaljujemo, za tim da nastojimo; što god vidimo da prosvešteni narodi tvore na opštu polzu, tvorimo i mi koliko
lakedemonski zakonodavac, hoteći svojim građanom da dâ poznati kakovu silu vospitanije imade ne samo nad ljudma no i nad skotovi, uzme dva kučeta od jedne fele, zajedno od jedne kučke okoćena, pak jedno nauči loviti zecove, a
Naravoučenije Ko ima veliko dostojinstvo na sebi, ne valja da sebi daje onakove slobode koje ni najnižega reda ljudma ne pristoji.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
MALE DRŽAVE Pada kiša na doboše Da zakažete svima vojvodama pod vašom komandom i svima ljudma popovima i kaluđerima da se svaki svoi poslova manu i tako trgovci da se manu trgovine svake Majstori majstorije
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
] bio je fendrik, a Đoka Mićanović stražmešter. Tu sam gledao kako moj otac, da bi i drugim ljudma omilio egzercir, skine oficirski mundir, pa stane u red i egzercira se kao prost frajkorac.
podigli, i da bi ga slobodili, govorili: da car nije protiv nas, nego da je car s nama protivu dahija, tako smo i ljudma s one strane kazivali, tako su oni i verovali, i otud se to uvuklo u istoriju.
nahije najboljega i pravosudnoga čoveka, i tako od svake nahije po jednoga sa sobom vodi, i svakoga krivoga dade onim ljudma te presude, i kakvu kaštigu oni izreknu, on, Karađorđe, dade svojim momcima te izvrše.
Pitao sam: kako bi pomoglo se onim ljudma koji dole sede, pak teraju i̓ ili u Rusiju ili u Tursku ili da se ovde potpišu?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Zatreše, jakako!... A ti bajagi kmet, pa zaseo tu u mehani, a nije ti ni u uvo što se ovamo poštenim ljudma čini šteta! — podviknu Raka još žešće. Dok ti i Stevan planu, pa skoči: — Ama, šta ti hoćeš, Radovane?
— reče kapetan i Đuko ode da barata nešto s kočijašem oko kola. Dok se još kapetan zagovarao s ljudma, dotle kola već behu spremna. Kočijaš drži u rudi vođice i čeka da pođe. Đuko spreman čeka kod kola.
— Majstor je bio dok se nije kod tebe najmio. — Jes' — prihvati spustivši čabar — a sad ga ti valjda učiš da ljudma kvari sudove. — 'Oćeš samo da ti što više zaradi — dodade drugi i spusti bremenicu. — Bog s vama! Okan'te se vi mene!
— O, ne mogu ja nemu ostati dužan nikako! Reći mi, molim te, pred onolikim ljudma da lažem i da ne znam ništa!... Vala, doskočiće njemu Sava i dobiti opkladu, već ako ne bude živ!
Čekaj ti, naučiću ja njih pameti!... E, e — baš ne možeš s tim ljudma izići nakraj!« U tom čuđenju kapetan i zaboravi upitati Đošu, kad pođe, kojim je poslom došao.
Večera beše davno prošla. Neko je doba noći. Gosti se vesele pred kućom. Mesečina kao dan, leto, milina ljudma sedeti. Neki htedoše da idu. Purko ih ustavlja: — Sedite, ljudi!... Sedi, Mirko, Ćebo! Dela još po jednu!
— Bolan, Strahinja... kako ću?... — poče se ona kao ustezati. — Lepo! Hajde s nama! — šanu Ćebo brzo. — S ljudma dobrim, poštenim... Hajde, hajde!... Brzo! Da nas ne opaze...
— Lud vam je pop, lud! Ide te kopa vampire! — E, baš da vidimo je li lud!... — viknu Purko, pa se okrete svojim ljudma: — Hajdemo, braćo, našem popu. Neka ga nek zija koliko hoće, hajdemo mi odmah popu!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A prota kaže: ja im živ u ruke ne idem. Ako me pozovu, ja biram goru!... — To je pametno... I tako govori viđenijim ljudma. Bolje je skinuti sto turskih glava nego da padne jedna hrišćanska!...
Njih je i onako mnogo, mnogo, neka se prorede malo!... — Ta, već, ljudma ne treba ni govoriti više, oni to znaju i sami. — A, posle, nemojte im sve ni kabuliti.
ala ćemo se proveseliti! — reče Kruška, a oči mu zavodniše. — Ne znaš ti, Ivane, brate, kako je živjeti među ljudma koji te ne vole!... Ej, kako bih ja voleo da imam koga ženiti ja udavati!... Samac sam ti u svijetu.
Možda on mrzi kad se razgovara s njim... Ali sad ne brini! Ja, ja! (i tu udari glasom) ja ću se razgovarati s ljudma, kazaću im kako si ti dobar čovek... kako si... — Nemoj!... nemoj, Miraždžiću!
Kud žuriš? — Nikud. Ja mislim ti imaš kakvog posla. — Nemam nikakvog. Sjedi. Željan sam, bolan, lijepe rječi s ljudma... Sjedi!... Ivan sede. — Vjere ti, Ivo, reci mi ko je, onako, među vama bio najviše meni protivan?
— Pa, dela, Ivo, brate, razgovori se s ljudma. Kaži im da ja nisam tako rđav čovjek kao što su mislili. — Ne brini!... Sad ja idem popu.
Ja, Turčine! Ja i onaj pop, koji je kao orao lebdeo nad Crnom Barom i nije dao ljudma da padnu u tvoje zamke!... Dede, reci da nije tako!... Turčin se sruši kao gromom pogođen.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA (stupi). JUCA: Šta je, Katice? KATICA: Sad je već badava. Toliko se s ljudma pogađao i cenjkao, dok nisu konji sasvim uginuli.
zaprećeno da se niko pod živu glavu ne usudi marvu svoju ubijati, jer bi se tako konji, koji su na veliku polzu ljudma, umalili. Nego, kako se slučajno kod vas dogodilo, vi ste vrlo srećan čovek. JANjA: Pi, pi, pi!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Već samo kad ti umeš. MATI: Drugi ljudi promeću se tamo i ovamo, mešaju se s ljudma, obećavaju, lažu; a ti, kako je Bog dao. OTAC: Ja sad pod starost ne promeni ćud.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Ko je kupovao barut dosad, kupovaće i odsad. A vidimo da iz Rusije sve ide. Zato nije trebalo ljudma volju kvariti. ZELENIĆKA: Šupalj je taj Šupljikac.
Da on nije došo da bude vojvoda konjma nego ljudma. ZELENIĆKA: Šta, najveći rodoljupci — konji? LEPRŠIĆ: Eto, tako nam stvari stoje.
SMRDIĆ: Mi je čistimo koliko je moguće; no što se Čivuta tiče, ovako je bolje. ŽUTILOV: Badava, kad se ljudma ne može dokazati; pa onda im je kriv predsjedatelj.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Sad se među prosveštenim ljudma ne pita ko je vostočne, ko li je zapadne crkve, no ko je dobrodjeteljan, pošten i vredan čovek.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
To isto i mi smo dužni svima ljudma na svetu. Ovo je sav zakon i proroci. Svaka nauka koja je ovoj protivna uznemiruje ljude: uzrokuje vražbu i svako zlo;
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Jesi li ti grofica ili baronica? Ne gledaš našu sirotinju. SOFIJA: Čuješ, Makso, ti imaš dece; moramo živiti s ljudma. Da kako misliš devojku udati? MAKSIM: S balovima da ju udam!
Što sav svet radi, moramo raditi i mi. Vidiš, mi imamo dece. MAKSIM: Pak? SOFIJA: Pa treba da se s ljudma mešamo. Bogzna šta možemo dočekati, zato je uvek dobro kad čovek ima prijatelja. MAKSIM: Ja se nisam ni tuđio od ljudi.
DOKTOR: Ja bi volio obitavati S. Bartelemu, ili Nikomediju ili Betlehem, nego s kojekakim pokvarenim ljudma imati posla. (Isajlu) Gdi si našo ovo?
Ama to se stide činiti u kući pred majkom, pred starijima, a ovi rade to pred tolikim ljudma. Koji su veće budale, ili oni što vam plaćaju za svoju bruku, ili vi, što idete te gledate?
NEŠA: Sad je tako, pa bađava. Nego je zovi, pa joj kaži, da damo ljudma odgovor. (Odlazi.) STANIJA: Ej Nešo, pokvariše i tebe. 5. LjUBA, STANIJA LjUBA: Šta je, majka? STANIJA: Ništa.
(Vežu ga i odvedu magarca.) POZORIJE 2. JAKOV (sam): Sad zamenjujem magarca. E ništa. Među ljudma svašta biva. Ali otkud to biva, da magarca toliko preziru?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Pak čim se sad zanima? MITA: Čita, piše, putuje, razgovara se s učenim ljudma, istražuje filozofiju, i šta vam tu ja znam. MARKO: Na taj način mora da je vrlo bogat.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— — — — — — — — — — — — — — — — — To beše davno al od tada Misli se ona Božje tajne znade, Ljudma bi htela da ih preda: Usta joj često reči traže. Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Naše žene brašno krale. — Sad ću kazati. — Žene molile nekako dijete i poklonile mu nešto da ne kaže ljudma što su one domaće brašno davale za nešto, i dijete im obreklo da neće kazati; a kad se ljudi uveče skupe, ono pred njima
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
pravila, kako s decom valja upravljati da budu s vremenom dobronaravni i pošteni ljudi, roditeljem pokorni i poslušni, ljudma s kojima živu mili i dragi, otečestvu i sami sebi polezni i blagopotrebni.
S kim človek najviše živi i s kim ima najveće posla ovde na zemlji nego s podobnima sebi ljudma? A kako ćemo jedan s drugim prebivati, ako jedan drugoga ne poznamo?
je živiti s jednim narodom kojega jezik ne znamo, (premda i to nije malena muka), nego provoditi sve svoje življenje s ljudma koji[h] svojstva, narave i ćudi ne poznajemo.
Budući, dakle, da me je promisal neba opredelio da provedem život moj s razni narodi, s ljudma i s ženama, s bogati i siromasi, s učeni i prosti, s crkovni i mirski, s kojima nisam trgovao, | kupovao ni prodavao,
Ja sam i to predvidio i nisam se tome nenadao. Ko može svim i toliko različnim ljudma ugoditi! Ja ću se samo starati ništa protiv mojej sovesti i protiv pravilam zdravoga razuma ne pisati.
Sledovanje ove istorije pokazaće da sam ja po višoj časti savršen uzrok imao s ljudma, s kojima sam živio, zadovoljan biti; no to pripisujem nji[h]ovoj dobroti.
Crkovni iliti mirski, ko misli s ljudma i među narodom živiti, valja da se stara kako će i on sa svoje strane drugima na polzu a ne na tegotu biti.
Običaj, moj Malenica, običaj koji| preveliku silu nad ljudma imade, svemu je uzrok. „Između prvi[h] kaluđera, mnogi, učeni budući i dobroga žitija, izbirati su bili na
Ono što se uči, je li polezno? I ako nije, nije od boga, bog je milostiv i čelovekoljubac, ništa ne zapoveda što nije ljudma na veliko dobro i polzu. No, vele nam, valja verovati slepo. Čudnovito zaktevanje!
” Arhim[andrit]: „Nipošto!” Ep[iskop]: „Kad bi te postavili sudijom, šta bi ti po tvojoj savesti takim ljudma sudio?
mu da pozna da to bog [h]oće i za naše isto blagopolučije to od nas iziskuje, jerbo samo na ovi način možemo s drugim ljudma i sami sa sobom u miru, u ljubavi i u zado-voljnosti prebivati i život naš tiho i slatko provoditi.
Iz sve ove knjige bog govori k svim ljudma: „Poznaj, človeče, tvorca tvoga, tvorca večnoga i jedinoga, pravednoga i milostivoga.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Za lice tvoje ogledala nije. Živi međ ljudma u muzici bluda. Živi! I nek ti vlaga srce pije. Živi u zemlji sramote i luda.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Ona je bogata. RUŽIČIĆ: Šta je drugo bogatstvo Neg na čizmi štikle? Koje sreća poklanja Malenima ljudma, Da veliki izdaju, Da poznati bivaju.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ha — osmejak taj me seća, Šta je čudno ovim ljudma — To je ova kita cveća, Što j’ na mojim vide grudma. Oh, opros’te strani ljudi, Oprosti mi, ledno doba, Evo skidam
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Onome po nebu durma pamet hodi, Ovaj u procesu ceo život provodi. Dakle, koja polza, rade smo mi znati, Što ćemo se s ljudma takima venčati?
Prepeku sunca, ni znoj, Od svake svetske oprošten bure Život je bio tvoj, Dve grozne, pune godine beda, Što posla ljudma Bog, Bez straha ti si prespavao tiho Zabludom uma tvog.
Ja nalazim da je pravo I pred bogom i pred ljudma Da se mladi milujemo.” Pogleda ga Cvet-devojče, Na licu joj vatra planu, Il’ od jeda il’ od stida, Il’ od misli
Znaj pak i to da mrtvaci Bolje drže reči dane Nego ljudi, lake ćudi.” Strašno ljudma mrtca vidit, A san strašan steže prsi I na čelo znoj navodi.
A pogledaj udavače Ti od prve do poslednje, Od sviju si ti najlepša: Ja nalazim da je pravo I pred bogom i pred ljudma Da se mladi milujemo.
Milo ljudma čut i vidit Da su drugim mili, dragi, A san mio širi prsi, Smej i rumen licu daje. Trglo s’ od sna Cvet-devojče,
” Sad se pet’o promeškolji Da da ljudma prve glase, Kućni garov lancem tresne I zaoštri oba uva, Kao da je nešto čuo, digne njušku da zalaje: Al’ podunu
Jakšić, Đura - PESME
Među ljudma si, među bližnjima!...“ Al’ zlo je, majko, biti međ’ njima: Pod ruku s zlobom pakost putuje, S njima se zavist bratski
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sinoć sam došao dockan. (Zašto bih istinu krio!) Sa nekim odličnim ljudma do bele zore sam bio. To behu ličnosti važne, idoli javnoga mnenja, Čuvari svakoga dobra, i časti, i
Sedeći tako pored svoga stada Na mahovini i surom kamenu, On mi je tiho kazivao tada O starim ljudma, o starom vremenu. A mesečina obasjala bleda, Te sedi starac ogroman izgleda. 14.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A i janjci maleni Nikada ne tuže, I boja je vesela U rumene ruže. I sunce nam veselo Šalje luče sjajne, Te nam ljudma kazuje Sve božije tajne. Veselost se ogleda, Svud na ovom svetu, U sunčevim zracima, U mirisnom cvetu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Lepo društvo, moj Todore, uvedoh ja na tvoju sermiju! Ali dobro činim ljudma, Todore, i to valja za tvoju dušu, i ko zna još za čije duše, jer su na velikim imanjima uvek i veliki gresi, govorila
I ne treba mu. Bog neka vidi Milušićevu dušu tamo gore, ako može, a međ nama, ljudma, nije ostavio dobru uspomenu. — Meni je bio dobar, Nano. Voleo me je mnogo, dok se nije razboleo.
Strižemo ona žita svake godine, i ne pitamo kako je „dobrotvorima i dobrotvorkama”... Tako i međ ljudma... Todore moj, Švaba će u Nemačku, a ja i ti ćemo na pravoslavno groblje... Pa šta? Tako je i pravo, i tako uvek biva.
je uglavnom priskakao u pomoć u onim tragičnim ili tragikomičnim momentima kad ljudi gube glavu, kad se desi nešto što ljudma zbuni pamet i otvara srce i kesu: neočekivana bolest, tuča, zapaljen špiritus ili benzin, besna mačka, utekla sluškinja,
s Tise i ravnice pune sunca, nije bio Insbruk, sav utisnut u visoke planine koje se tako reći kroz prozore nadviruju ljudma; grad s mnogo jeseni i kiše, i grad one stroge brđanske katoličke tišine koja strah uliva. Milan leži.
U ljudma nisu pokreti i akti, nego samo potencije. Aktivisanje potencija dolazi spolja, od drugog. Lanac pokretača i pokrenutog ni
je njegov zavičaj pogledala kao neku panoramu: i, kasnije, sa sinom koji nikada neće progovoriti srpsku reč; i među ljudma koji neće moći razumeti Pavla onda baš kad će mu biti potrebno da neko razume i drugu polovinu njegova bića i svesti...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Kuda, vozrazi sad Roman, kom je i trbu nešto dosađivati počeo. U Egiptu, među nepoznatim ljudma, bez leba, bez novaca, bez kuma, bez prijatelja. Na koju gođ stranu pogledi, sve je strano i njemu nepoznato.
Ovaj je svet idealizmus.« So tim ustaje i oda po sobi što brže može. Njemu šešir ne pokriva teme kao drugim ljudma, nego potiljak. Aljina mu o jednom ramenu visi; marama nemarljivo vezana.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Te izaradi toga, posle, na sudu božiju, sve će te stihije na zlo grešnim ljudma ustati i haka im doći za njino zlo činjenje...
Bojim se s mojom mišicom, jerno mišice Bog zgruhati će grešnim i lukavim ljudma. Bojim se za ruke; ne dizah k nebu do Boga mojih ruku; nego šnjima greših i ljudma pakost činih; zato se i bojim, da mi
Bojim se za ruke; ne dizah k nebu do Boga mojih ruku; nego šnjima greših i ljudma pakost činih; zato se i bojim, da mi ne reče ka ono lenom slugi: Svežite mu ruke!
A što li mi je i hvajda više od ovoga sveta, kade mi moj duševni svet s očiju pogibe! Kako li sa živim ljudma da i boravim. i među žive staljam se, a moj život grobu sam izdala!
Vnimaj! Nebu i zemlji i svoj tvari car k nama govori! Vnimaj! Veliki pastir živu hranu ljudma razdaje! Vnimaj! Koji je smrt umorio, svet nadborio, beskonačnu radost i carstvo večno nam, nevaljalim obriče!
Vnimaj! Koji je smrt umorio, svet nadborio, beskonačnu radost i carstvo večno nam, nevaljalim obriče! O, velike mu k ljudma milosti i bezmerna dara, kako sâm eto, neviđen, nesmešten, svega uradilac i vladalac Gospod, kogano od straha strepi
A drugi je pak hvalio cara i govorio da je od svega ponajsilovitiji car zaštono on i zemljom i morem, vlada nad svim ljudma u svomu carstvu, i što mu je volja, to čini.
I rad toga, kamilu i ta vrata »iglene uši«, upodobi Bog bogatim ljudma i carstvu nebesnomu... U Jerusalimu jošte za staro dobi, bijaše jedna kupateljnica vrlo na glasu, gde su Židovi
Zašto angel je dolazio po jedanput u godini dana, te bi probrčkao onu vodu i od toga je ljudma zdravlje bivalo. A nije od same vode. I toga su sve čekali onde dok opaze da se njiha voda.
« Pak zdogovoriše se i kupiše jedno selište od grnčara za groblje, da bude tuđinom putnikom, izdaleka ljudma, koji bi se zgodili onamo prestaviti se kod Jerusalima... I do danas hadžije tuđozemce onamo kopaju.
JUPITER Tako su poganski filozofi u svojih knjiga-čaralica pronahodili, te ljudma su to dokazivali, da je Jupiter, ponajviši bog njihov, s neba na zemlju sišao, te je uzeo na sebe ljudsko telo, pak tako
I povedoše ga preko grada onamo, na konjsko trkalište, da ga na majdanu muče i umore. A kako je zavičaj ljudma kad gde koga more, sav se tamo narod, muško i žensko stiče, da vidi kako koga more, — dođoše i oni što čine podužbinu,