Jakšić, Đura - PROZA
— Ti si buntovnik! Ti si izdajnik otadžbine! — vikaše sudija. — Ja sam branilac naroda, branilac pravde i ljudske i božje!... Ja sam, gospodo članovi krvavoga suda, branilac slobode!...
On se osmehnu, i u tome trenutku izgledaše, zaista, divan. Sve one bore koje su godine i pakosti ljudske u njegovo lice urezale govorile su u tome času o blagoj i poštenoj naravi prognanoga starca.
Obradović, Dositej - BASNE
No jedan koji piše i želi popraviti naravi ljudske, sasvim valja da je čist od ovoga poroka koji se rađa iz zavisti. Zato nadleži dobro znati da bogatstvo, vlast i
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ode i kotlokrp, zabacivši čelo sa ostacima krune od inja. Odoše junaci, bolji od boljega, odoše živdžije, odoše ljudske ale! Pa nećemo ni mi živeti doveka, nismo ni mi veće budale! ZVEZDA PUTNICA 1. Da li te iko na kraju puta čeka?
Mirni Prusi neće ni mrava da zgaze! Razvaljena kola, bačve, protivkolci, pun konjske i ljudske mokraće i gaze zavičaj; i plamte još ambari puni žita i miševa; nekošena trava, trune grozd na grani, zrno u
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A kraj vatre po dvoru čas po čas prolaze crne ljudske slike i psi. Iz ara dopire topot od konja, pred kačarom se isprežu volovi, s kojima se ovaj čas vratio Nenad iz varoši.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ali to je još bila velika tajna. Za nju je malo njih znalo; njih dvoje mladih, jedna stara tetka, i Onaj što sve radnje ljudske zna.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I on je osećao: kako ludilo ljudske prirode sve više podleže onim mračnim i tajanstvenim silama, kako svom onom neuporedljivo snažnom i drhtavom strašću
mi Boga, — mislio je Jurišić idući za ženom kroz onaj hodnik — ja u svome životu nikad nisam video lepše ni odvratnije ljudske životinje.
Jest, šume neke crvljive ljudske radnje na sve strane i otrovni pauci nanovo pletu i krpe one pokidane, stare niti. A svi kažu: eto to je ta unutrašnja
Afrika
Jedna stvar je sigurna, a to je da svaki čovek samo tim što je iz ljudske vrste, i što je rođen, nije po pojmovima primitivca već čovek, tj. član plemena.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Turci su bili doprli do Vijene, i oterani opet natrag do Beograda, a duž puteva belele su se i sušile ljudske lobanje i kosti. U odstupnici do Beča, poslednji su bili Rascijani, a u prethodnici do Beograda, prvi, oni.
Od reke mu osta samo staro, špansko, ime i rascvetani vrbaci. Temišvar je bio delo ljudske, a ne božije ruke, i sastavljen od samih kamenitih zvezda, utvrđenja gradskih.
Ako se pogleda u bistre konjske oči, neće prevariti, ali zar vredi gledati u ljudske oči? Nakaze su, kao taj Garsuli. Tako su konji čestnjejšeg Pavla Isakoviča došli čak u zatvor, da ga posete i da ga
Sve se najzad dobro svršilo. Senator je platio, a zlato je otvorilo i ona vrata, koja ni suze ljudske ne otvaraju. I jedna, i druga devojka, dobila je, da se venča, dozvolu.
Učinila mu se sasvim besmislena ta neposredna veza, između te, prolazne, slike ljudske delatnosti, u Rabu, i njegovog života, njegovih patnji, njegovih želja i nada. Šta je imao da dolazi, i to vidi?
Reke je video bistre kao suze ljudske. Cer mu se javi u dalekom plavetnilu. Vide bulke! A pošto je bio ostavio noću otvorena vratanca, koja su vodila, iza
Tako se san, koji liči na smrt, igra sa ljudima. Tako se iz jedne stvarnosti, i jave, koja je luda i besmislena, kroz ljudske bede i suze, prelazi, svake noći, u svet sna, koji nije besmisleniji, i koji, katkad, biva, čoveku, jedina uteha.
Ona je, krišom, pratila, očima, svaki pokret, i pogled, jetrve. Ana i Đurđe su bili primer potpune ljudske sreće. Bili su ostali bez dece u traktiru, pa im se činilo, kao da brak tek počinje. Ana je bila ostala u drugom stanju.
Žalosti ljudske, tako, počinju, rano. Praštajući se od gospože Kumrije, brzo, Pavle je zagrli i poljubi kao neku sestru. A pošto sestre
Kad bi ugledao njene uplašene oči, spustio bi svoju ruku, na njenu, kao da toplota jedne šake ljudske može da ublaži strah. Petar je, odlazeći, iz Tokaja, bio sretan i zadovoljan. Ide nekud, gde ne postoji Stritceski.
Ako bi neki putnik zadocnio, a sneg ga zavejao – kad otopi, u proleće, putnici bi, katkad, ugledali, kraj puta, ljudske kosti, ili par čizama, koje je vuk oglodao. Nikad se nije znalo, posle, ko je to, tako, u Karpatima, završio.
Ti burići, govorio je Hurka Pavlu, otvoriće mu, u Kijevu, vrata, i ona vrata, koja ni suze ljudske, pa ni zlato, ne otvaraju. Isakovič je, sve to, primio, kao pod moranje, i isplatio Hurku.
Teodosije - ŽITIJA
neiskazanih Božjih sudova, da kao posle životom, tako najppe y rođenju bude čudesno dete, jer to nije ni bilo samo delo ljudske prirode, nego i zapovest svesilnoga Boga, koji pobeđuje zakon prirode kako xoće.
Matere i molitvama svojega ugodnika, svetoga i prepodobnoga oca našega Simeona pomože nam, i bez konjske sile i snage ljudske, i bez ikakvog oružja, kao što evo vidite, protivnika vašega ubi.
A on od početka kao mrzost izbegavajući hvale i slave i počasti ljudske, pošto mu je to teško padalo, pomišljaše da beži.
kao što napred rekosmo, ne mogavši se otrgnuti od sladosti pustinjačkog isposničkog i ćut ljivog života, još više od ljudske slave bežeći, bogoljubljem i brata svojega omrznu, i ne smilova se da ide ka onome koji plače.
O, koliko bogatstvo — da se bez brige svetske Bogu molim — zamenih za ništavilo slave ljudske! Teško meni, teško meni, ko da me ne oplakuje, gde padoh i šta dobih!
od nebeskih gora, svima anđelskim silama podobna, to jest svečista Deva i Mati Boga mojega, od koje se bez semena, bez ljudske ruke, od njenih devičanskih spona kao od gore velike, po čudesnom Danilu, kamen Hristos otrže i sve idole besovske
A sveti uvek, kao što mnogo puta rekosmo, od ljudske slave bežeći, pomisli da ostavi vlast prvosvetiteljstva i ako Bog izvoli da izvrši njegovu želju, reče da će u tuđim
ovoga pohvaliti, niti pak želimo što sami korisno od njega dobiti; jer kada prepodobni na zemlji, za života, pohvale ljudske nije hteo, na nebesima tek ovu nikako sada ne želi, po davidovim rečima: U tebi je pohvala moja u crkvi velikoj, to
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Naprotiv, političari bez ličnih ideja, ali vešti i bezobzirni, koji taktično i mudro eksploatišu ljudske slabosti, ostaju dugo na vlasti.
Bosansko-hercegovački Srbi su dali veliki broj darovitih ljudi koji su se istakli u raznim granama ljudske delatnosti, počevši od pesnika Sime Milutinovića Sarajlije (rođenog u Sarajevu), pa do novijih, kao što su Radulović,
muhamedansko učenje nije ostavilo dublji utisak na dinarske muhamedance od vere u sudbinu, „k̕smet“, po kojoj su sve ljudske radnje i događaji u životu napred Bogom određeni.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
porušene nemačke gradove Volfganga Borherta i videh ih nanovo izgrađene, fabričke dimnjake kako se dižu kao stisnute ljudske pesnice u nebo, zatim šine kako idu još dalje, do Holandije i Danske, do Norveške i Švedske, u susret Eskimima i
zvezde, mesec i sve postoji samo zato što ti postojiš; o strepnji da ćemo susrete morati da krijemo; o nepravednosti ljudske sudbine: stvoreni da volimo, ipak moramo to da odlažemo za kasnije kad nam do toga već više ne bude stalo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kubure, noževi, fišeci, u prevezima na trbuhu otembesiše se o šije ljudske, tako da je puk hodio sav raskrečen, kao da su mu čvornate panjeve privezali za tur.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zapravo, tek sticanjem imena dete dobija status ljudske jedinke i postaje legitimni (ali još ne i punopravni) član društva.
izniknu gornji zubi — ne valja; takvo dete neće dugo živeti ili će, ako ostane živo, biti demonske prirode („neće imati ljudske navike“).
Da bi se kod deteta podstaklo javljanje ove važne ljudske sposobnosti, uspravnog hoda, često se koriste basme i druge verbalne magijske formule.
Kolektivizam je jedna od glavnih vrednosnih orijentacija u ovom tipu ljudske zajednice. Kolektivistička usmerenost vodi ka ekonomskoj i društvenoj saradnji pripadnika zajednice i predstavlja
¹³ Junaštvo, čojstvo i viteško ponašanje dinarskih Srba, kao najviše ljudske vrednosti, opevale su mnoge narodne epske pesme, ali i brojne priče, predanja i ratničke anegdote koje su sakupili
Muška su na glavi nosila što i ljudi, ili su prosto išla gologlava, a na gornjem delu tela imala su tek poneki deo ljudske odeće. Ženska su deca išla gologlava, ili su imala na glavi fes, a na donjem delu tela ponešto od ženskog odela.
¹⁴ Bez pomoći odraslih, dete ne bi moglo da razvije ni one najelementarnije specifično ljudske moći i sposobnosti: uspravan hod, govor, mišljenje, samosvest. (Up.
nagonsko, „polimorfno perverzno“ stvorenje koje tek socijalizacijom, oblikovanjem pod pritiskom kulture stiče svoje ljudske karakteristike.
po svojoj prirodi dobro, „bezgrešno“, a sve ono što je u odraslom čoveku rđavo, rezultat je izopačavanja izvorno dobre ljudske prirode pod uticajem nepovoljnih društvenih uslova.
podučavanjem, uključivanjem u dečje igre i posebno aktivnim usvajanjem tvorevina narodne književnosti stiče specifične ljudske karakteristike i tipične osobine pripadnika određene kulture koje su „založene“ u sistemu kulturnih tvorevina.
Istorijski pristup ovim pojmovima pokazuje da je tokom ljudske istorije postojalo zapravo više različitih, pa i oprečnih modela deteta i njegovog razvoja. Tako npr.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kornjače se oprezno izvlače iz svojih ljuštura i gledaju kako magistralom zvižde najnoviji modeli ljudske sujete. Kornjače koštaju pet dinara. Čak i one veoma stare, koje su videle toliko toga, koštaju takođe pet dinara.
oči i u punoj svetlosti jednog običnog letnjeg dana, usred starog plemićkog ribnjaka, ukazati sva krhkost i privremenost ljudske sreće. NAJBOLjE GODINE ZAVODNIK – Fajront! — viknuo je konobar u dva sata i podigao prvu stolicu na sto.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
pravdi, slobodi i istini, solidarnost sa poniženima i uvređenima, mržnja prema nasilnicima — najvažnije su moralne i ljudske vrednosti koje dečja knjiga može srećno uobličavati i isticati.
Što važi za ljudske sinove, važi i za kunićski rod; poređenja su dvostrana, razmenljiva. „As playfull as ЬaЬu rabbits” (Razirani kao mali
Ali i u vaspitnosti, Zmaj je nadmoćan. On je poučavao čitav jedan naraštaj, upućivao ga u visoke nacionalne i ljudske dužnosti, spremao ga za jednu istorijsku obavezu: ako je pouka gušila poeziju u njoj je, barem, bilo neke veličine.
Čovek u neposrednom dodiru sa zemljom početak je i kraj svekolike ljudske pustolovine, prauzor svih sudbina. Tu je tajna njegove neuništivosti: Sve se meni, braćo i ljudi moji, nešto čini da
Pisac ih pušta u svet bez unapred smišljenog cilja — ni život, ni ljudske sudbine inače, takvog cilja nemaju — ali dovoljno je da se te ličnosti susretnu da bi se zavolele, zakavžile, ušle u
istorijat čoveka na ovom velikom otoku koji se zove zemlja, na ovom otoku koji pliva u kosmičkom okeanu, to je istorija ljudske borbe i mučnog uspinjanja, istorija našeg strpljenja i naše nade u spasenje.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Dogme i obredi, cela forma raznih vera nema veze sa pravom religijom, religijom ljudske savesti, koja jedino počiva na evanđelskoj istini.
Sve dotle Jovan St. Popović je radio komediju karaktera, crtajući pojedine tipove i izobličavajući u njima ljudske strasti kod pojedinaca, sujetu, tvrdičenje, pakost, napućenost.
hladnim stihovima on će pevati prolaznost svega na zemlji i večitost ljudskog bola, plitkoću ljudskih strasti i dubinu ljudske nesreće, taštinu svega ljudskoga, urođenu i neizlečivu rđavštinu ljudi, prazninu reči, obmane ideja, izlišnost nade,
i za njih i o njima ispevao je veliki broj pesama, najbolje dečje pesme u srpskoj književnosti, gde su velike istine ljudske i blagorodna čovečanska osećanja kazivana pristupačno, lepo i prosto.
oduševljava se i ne žesti, retko kazuje svoje mišljenje i sudove, i ostaje u većini slučajeva hladan i neuzbudljiv slikar ljudske rđavštine i moralne bede.
On nije u stanju da vidi i postavi kakav problem, niti može da dâ književnu sintezu, bilo jedne sredine ili jedne ljudske prirode.
Njegove omiljene ideje su: konstatovanje niske, životinjske prirode ljudske, pesimističko shvatanje čoveka, razlika koja postoji između nižeg, animalnog i višeg, intelektualnog čoveka, borba
se nekoliko naturalističkih komada, sa pojačanom sklonošću za pesimističko slikanje crnih strana društva i moralne bede ljudske, sa predmetima iz najnižih društvenih slojeva.
Težak, sumoran ton, bolno istraživanje u dubinama ljudske duše, slikanje obolelih stanja volje i pomućene svesti, odlikuje prve radove mladoga pisca.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pravi pravcati magarac, a pod njim ljudske noge. Starica se zdrveni i od čuda se umalo ne prekrsti. — S čeljadećim nogama? — Jeste, mila i rođena bako.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A unutra, u crkvi, samo se vide ljudske glave, između njih svetlucaju plameni svećâ od kojih se dim polako, vijugavo diže, stapa i gubi među svodovima.
Velika soba osvetljena. Kroz široke, s drvenim rešetkama prozore vide se ljudske senke. Sluge i sluškinje trčkaraju, nose i iznose. Tetka mi izišla čak pred kuću.
Kostić, Laza - PESME
A pozorište? Zar to nije hram? U njem se služi žrtva ljubavi. Iako se u njemu ne slave bogovsko-ljudske strasti Hristove, iako mu ne svetli sunčev plam, al' u njem trepte jasne zvezdice, samrtnih strasti besmrt-vesnice.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
prozi; sa eksperimentima savlađivanja vremena i prostora, sažimanjem instinkata, a naročito sa nastojanjima da se iz ljudske reči izvuku svi zvučni i emotivni efekti, uvidećemo tad koliko nam je ova narodna proza bliska i koliko je naša.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kuga i kolera, vatrometa, krunisanja, izgubljenih i dobijenih tamo nekakvih bitaka, osvajanja ovog ili onoga, odvajanja ljudske noge po mesecu i mesečini, posle dizanja i spuštanja zastava, kuknjave i džumbusa, topovskih salvi i intoniranja državnih
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ali zašto ne pođu da vide šta se događa? Čujem, zatim, takođe ljudske glasove, negde iza kuća da se, kao paprati uz visoko drvo koje čupaju elementi, skupljaju i puzaju uz veliko,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
lica, uz strahovitu dernjavu i zapomaganje, ljudi su se gazili, tukli za prelaz, kola su se u zaokretu prevrtala, ljudske grudi i noge životinja su prskale, uz očajan jauk i vrisku... Vozari bez komande pojahaše, gotovi da pojure.
Zabezeknuti posmatramo svetao krst, taj simbol večne tragedije ljudske. Vojnicima je ovladalo tiho, pobožno raspoloženje... Kola se zaustaviše iza austrijskih rovova.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
kamičcima boje hiljadam’: Pa bedeme gradu gradi, čudom čuvene, Sve od silne konjske kosti i od junačke, Na ćoškove ljudske glave zlatom žikane.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
iz šesnaestog stoleća, koje će mi, sutradan, pokazati, i spominju Vobana, koji je rekao da je ta kula najčudnije delo ljudske ruke.
Ti pevaš vedro, sa grmljavom dalekom, i tkaš u stoleća, sa munjama, i svoju nit. U Tebi nema moje ljudske tuge. Ti imaš streljača pogled prav i nem.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
čovek propinje, Gde jedni žude hleb, drugi začine, U tom leglu bede i sirotinje, Na vašaru trke i otimačine Od ljudske ruke stradaju i životinje. Ej, čoveče, u grabežu ne znaš granicu: Sve prigrćeš, šakom, kapom i mačem.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ravno, gnjijezdo junačko, a krvavo ljudsko razbojište, mnoge li si vojske zapamtilo, mnoge li si majke ojadilo! Ljudske su te kosti zatrpale, ljudskom si se krvlju opjanilo; vazda râniš od Vidova dana junačkijem i konjskijem mesom gavranove
Pandurović, Sima - PESME
Danas mi ljudske reči što hoće da ubede, Da vode, — zvuče tonom dosadnih perifraza; Ja ne verujem više u radost ni u bede; Verujem u
lišće novo, A néme suze same liju U divno majsko veče ovo, Osećaš senku sudbe grube I kob da naše snosiš bede, I ljudske mržnje hladne zube, I zla života što ne štede.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
pojaše konja i trgne sablju pa predvodi vojsku, jali krstom u ruci a blagom riječi iz usta da ukraćuje uskipjele strasti ljudske, jali, kao šta ga jutros vidjesmo, misaona i udubljena u sama sebe!
Bogami, serdaru, žalim ga kao nijednoga druga; preda nj drugi nije noge iznosio, đe se smrt u oči gleda, đe prskaju ljudske oči... A što, je li ovako, braćo?“ „Jest, bogami!“ rekoše svi u glas. „Soko ljudski, brate!“ nastavi Milić.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
predmete i pojave, na ličnosti i događaje, na njihove karakterne i karakteristične osobine — i uopšte na međusobne ljudske odnose, potrebe i prohteve, navike i nedostatke, pitalice su zanimljiva fragmentarna povest o nazorima našeg narodnog
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje gde u jednome velikom kazanu ključa voda, i u njoj se kuvaju ljudske glave, a orlovi ih odozgo čupaju.
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Ps. 72, 27) Hteli bismo, dakle, kao što je ovo i rečeno, ali zbog ljudske nemoći i dela teškog ne zapovedamo, „jer ko nedostojno jede telo i pije krv Gospodnju, kriv je telu i krvi“, (I Kor.
i uistinu gospodina nam i oca, da znano bude svima nama, a i drugima, Bog, čineći na bolje ljudima, ne želeći ljudske propasti, postavi ovog samodržnog gospodina, nazvanog Stefana Nemanju, carstvovati svom Srpskom zemljom.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
PROSJAK: Ja sam hteo da pomognem, šta vičeš... MANOJLO: Ti da pomogneš? PROSJAK: Da sve ljudske bolove primim na sebe! Da skupim sve vaše čireve, čvoruge, kraste, vaše nesanice, suze i noćne more...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne zna koliko je vremena prošlo, pa se tutnjava i urlanje izbistriše u ljudske glasove i reči, izvrnute bubašvabe postadoše stolovi što krivo stoje, ugarci su opet ljudi, varoški oklamiši i
da sipa, to su noge kojima su sve varoši blizu i sve zverke spore, To je glava što će umeti da skraja laži i prevare ljudske. Ona, sigurno, jauče i boli je, a Milo joj je i radosno to što boli i što jauče.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pred zoru ču se lomnjava pomešana sa kricima. Starac u bunilu podiže glavu, pa reče: — Čini mi se da čujem ljudske krike? — To galebovi kriče, spavaj! — dečak dodade starcu vode i istrča iz kuće.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
“ Ponegde, još je bilo krvi u smrznutom blatu a nebo, mokro i oporo, spuštalo se nad ljudske glasove prozukle od radosti, umora ili jada.
Višnjić je ocećao da pevanje donosi neko rasvetljenje u smračene ljudske unutarnjosti: zato se trudio, sve predanije, da u pevanju gotovo uvek dostigne onaj trenutak kad slušaoci zamiru jer hod
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
te k ljudskoj vuče kolijevci, đe kukanje i plač okrunjeno, đe vjenčana glupost sa tirjanstvom, đe se samo rad nesreće ljudske bogotvori Cezar s Aleksandrom, đe prelesti smrtne svekolike teke licem iz glibine vire?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Grilus odahnu, i teret mu pade sa duše. On zablagodari iz sveg srca Posejdonu što mu je oprostio njegove ljudske slabosti.
„Moram da ti protivurečim. U svome lekarskom pozivu posmatrao sam pažljivo svaku manifestaciju i razvitak ljudske duše: kako se ona kod deteta postepeno razvija, kako kod svakog čoveka biva pri najmanjoj telesnoj nelagodnosti, a
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa opet odjekuju šamari i žila se uvija oko glave i kolena sve dok se onim starešinama ne dosadi te vraćaju one ljudske ruševine tamo u tesan betonirani podrum gde se ponova goli stisnu kao sardine, previjaju od bola, usred one zapare i
treba umuknuti (samo ne znamo da li ćemo mi to moći održati), pa preći najzad na mnogo i važnije i zanimljivije ljudske radnje i odnose koji sa ratom nikakve veze nemaju.
sve je to toliko puta bilo i bitisalo da se i samoj Istoriji dosadilo, dok se to, na primer, za one druge mirnodopske ljudske radnje nikad ne bi moglo reći.
Bilo je to u zimu, ali kad umesto snega On beše pustio veliku kišu te da bi oprala ljudske krvave tragove kojima je zemlja bila isprskana. Sedeo je tako Gospod sa sv.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
gledao žutu pahulju osmijeha što se rađa na izmorenim licima patnika, pognutih ljudi i zabuđenih žena po svim mjestima ljudske patnje, od strpljivih noćnih željezničkih čekaonica trećeg razreda do bolnica i od dvorane za razgovore u kaznionama do
te jasne, zdrave, demokratične istine čini nepravda baš onom običnom, prosječnom, svakidašnjem čovjeku, koji tvori bazu ljudske piramide i koga takve istine-zubobolje najviše taru i pogađaju.
Tada nam se ljudske jedinke, sa teretom svojih duša, kreću kroz prazne, puste prostore, kao u knjigama Dostojevskog. A pod starost, opet
Na prstima, sasvim tiho, prošli bismo mimo duge redove kreveta. Koliko ljudske tuge na tim razoružanim licima! Sretan sam što sam opet sam u sobi.
I ponekad se čovjeku ne čini bez razloga što avionske bombe, u svome likvidiranju datih sklopova života, načinju ljudske košnice baš odozgo, od potkrovlja. Lunjao sam po tavanu i otkrivao u njemu razne zapasaje smrti.
Uopće, sve, ama baš sve, iznosimo iz djetinjstva. U starosti se svakim danom sve više o tome uvjeravamo. Sve osnovne ljudske stvari izvlačimo iz djetinjstva. A naročito svu našu prćiju senzibilnoga.
Treba mrziti smrt. Treba pobijati smrt, bez predaha, svim sredstvima, na svakom koraku. Treba mobilizovati sve ljudske snage na tu mržnju protiv smrti. Jer u životu kao da se i ne radi drugo nego samo umire.
više nego sebe sama, ludo sam ponekad držao da je stalno prisustvo smrti u nama prćija slabih, znamen neznatnosti ljudske jedinke. Kakve li naivnosti! Smrt je tačno našeg stasa i uzrasta: što je veći čovjek, veća je i smrt u njemu.
Časom kad je pred njegovim pogledom pukla glavna, osnovna dvojnost ljudske prirode: rascijep između konačnoga i beskonačnoga, nesrazmjer između njegove ograničene konačnosti i pomamne žeđi za
fantoma napleli, namaštali, načuvstvovali, najadili, nastrahovali, — kakvim li se on zaogrne dostojanstvom, tradicijom ljudske misli i ljudskog čuvstvovanja, vrednotama ljudskog zanosa i ljudske patnje!
— kakvim li se on zaogrne dostojanstvom, tradicijom ljudske misli i ljudskog čuvstvovanja, vrednotama ljudskog zanosa i ljudske patnje! Koliko li se oko njega namota ljudske slave i bola! Koliko li se živog ljudskog istrapljenog tkiva za nj zalijepi!
Koliko li se oko njega namota ljudske slave i bola! Koliko li se živog ljudskog istrapljenog tkiva za nj zalijepi! Kao, uostalom, i za tolike druge ljudske
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pažljivo i oprezno korača momak, bojeći se i prezajući od svakoga zvuka, od svake ljudske pojave na ulici. Žurno ulazi u kavanu i, videvši sva poznata bezbrižna lica, i sam se sokoli, zaboravlja na strah i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje gde u jednom velikom kazanu ključa voda, i u njoj se kuvaju ljudske glave, a orlovi ih odozgo čupaju.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Za to ima nekoliko uzroka. Kao prvo, imao sam brata koji je bio izuzetno nadaren - jedan od onih retkih pojava ljudske prirode koju biološka istraživanja nisu uspela da objasne. Njegova prerana smrt je učinila moje roditelje neutešnim.
Imali smo konja, poklon dragog prijatelja. To je bila sjajna životinja, arapske rase, gotovo ljudske inteligencije, koju je cela porodica mazila i pazila, pošto je jednom prilikom spasao život mome ocu pod neverovatnim
Oni koje to zanima mogu naći neke podatke o eksperimentima koje sam tamo izvodio u mom članku Problem povećanja ljudske energije objavljenom 1900. godine u junskom broju časopisa ”Century Magazine”, na koji sam se već ranije pozivao.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
kako veliki prostori Sjedinjenih država moraju biti prekriveni stotinama ovakvih mesta i kako u tim uzavrelim centrima ljudske aktivnosti mora biti da i mene čeka neki posao.
misleći na svoje obogaljene prste i teturav hod, - ali ću rado biti tvoj satir i učiti te kako ćeš imitirati ne samo ljudske glasove već, ako ti se to bude sviđalo, i pevanje ptica i zujanje buba, a satiri su majstori za takve stvari!
Ni u jednoj grani ljudske delatnosti narod ne treba toliko prosvećivanja kao u osnovnim principima nauka i njihovom odnosu prema tehnici.
predrasude prema nauci i predstavlja naučne metode rada i naučne rezultate, kao nešto što je lišeno moći da podstakne ljudske emocije.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali Dangubi je svejedno plače li se ili se smije cio svijet. Davno je već što žive sam o sebi i što ne vjeruje u ljudske zakone. Okušao je svjetovsku pravdu, i to bijaše za nj veliki događaj. ...
Njih dvoje, dremajući, među sobom izmeniše nekoliko reči. Slušaju oko sebe ljudske glasove i žamor iz grada, i gledaju u zvezde, jednako u brizi hoće li im sutrašnji dan doneti zarade.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
ako kažem da je poezija ponovo počela da stiče moć govora o bitnim, što znači elementarnijim i opštim stvarima naše ljudske kulture naporedo sa sve većim sužavanjem komunikativne moći.
lažne pozlate i predrasude koje se pletu oko ovoga mita, a pri tome ništa nije izgubljeno od njegove univerzalne ljudske mere.
sam naš ljudski jezik laže bilo bi ravno, kao što iz istorije logike znamo, razmišljanju o nekim temeljnim stvarima naše ljudske kulture. Međutim, na sve strane slušamo i čitamo o moralnim, ideološkim, političkim, pa i književnim lažima.
opštenju reaguje na ovakvo projektovanje: zbog tih tehničkomašinskih „ručica“ i „nožica“ danas se sve češće drage ljudske, naročito dečje, ruke i noge nazivaju rukicama i nogicama.
u objekte ili učesnike radnje, projektovan je beznadežan položaj čoveka u savremenome svetu, odnosno društvu, jedan s ljudske tačke gledišta izvrnut sistem odnosa (o čemu se i inače mnogo pisalo); jedna ljudskotelesna drama u nizu prizora je
ili o onim spomenicima koje nam je baština zaveštala i na kojima su ispisani „vrhovni zakoni svemirske saobraznosti i ljudske uzajamnosti bez kojih bi naš život ostao samo slepo tumaranje po drumovima koji nikud ne vode“84.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sumatri teško da se bez pesnikovog komentara može razabrati priča koju navodi: priča o dva čoveka i o dve paralelne ljudske sudbine, sa nekim podudarnim i nekim sličnim pojedinostima, koje su se kanda pri nastajanju pesme uzajamno preslikavale.
348 U presudnome trenutku, kad se zlokobno počnu ukrštati dve ljudske sudbine, dakle onda kad Aranđel Isakovič namamljuje svoju snahu u postelju, sa podignutom njegovom rukom dići će se i
Zbog takvog položaja Vukova sudbina dobija dopunsku ulogu: ona, zajedno sa kružnim kretanjem puka, uokvirava ostale ljudske sudbine u romanu.
395 Rat je tako u romanu postao samo pozadina na kojoj u krupnome planu vidimo istaknute tri ljudske sudbine - Vukovu pre svega, zatim Dafininu, pa onda Aranđelovu - i veći broj sitnih, epizodičnih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Jedna stvar je sigurna, a to je da svaki čovek samo tim što je iz ljudske vrste, i što je rođen, nije po pojmovima primitivca već čovek, tj. član plemena.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
spalit useve, Otrovnim dahom leta kužiti, Dokle se tako, kugom morena, U jedan pramen otrov-parice Kolevka besna ljudske nesreće Nesrećom ljudskom sva ne razori... GLAVAŠ: A sad? Šta si otsada činit nauman?
razdire; Gde sanka nema, gde danka bela Po setnom licu blede ropkinje Zatrepti zračak kao izgubljen, I tu na hladu ljudske žalosti Toplinu gubi žara sopstvenog; Gde mača nema da se zarije U bele kosti crnog tirana; Gde hrpe nema zemlje
) Ovo je pismo od muselima, Upućeno je samom veziru... Pa sada dršći, mahnit čoveče, I onde traži ljudske milosti Gde se za milost nikad ne čuje! RADAK: Oho! Baš nije šala!... Turska teskera!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
krvavih rana na bojnome polju osijali tvoji poslednji zraci; koliko se tvojih svetlih iskrica prelamalo u kapljama ljudske krvi, kojom je danas tako obilno orošeno bojno polje; koliko je samrtnih uzdaha na bojištu izumrlo sa izumiranjem tvojih
svoju strašnu utrobu zijaju na sve strane; poneke su pune krvi, oko njih odvaljene ruke, odbijene noge, raščupane ljudske utrobe, razdrobljene glave, grdno nakaženi trupovi. Opet dalje, opet dalje.
— A zašto? — Zato što rat uništava ono čemu sve treba da služi samo kao celj — uništava ljude. Celj čitave ljudske civilizacije, svega ljudskoga delanja to je čovekovo blagostanje; ali čovek — on je sam sebi celj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Eto ih!“ — dreknu jedan, i bez moje komande prolomiše se pucnji. Na susednom brdu ugledah ljudske prilike. Zastadoše zbunjeni. Neki padoše. Ostali se sručiše u uvalu ispred nas.
Dve godine sam se verao po zemunicama iscepan, vašljiv. Živeo sam kao životinja. Izgubio sam osećanje ljudske pristojnosti, i odvikao se mnogih navika kulturnog čoveka.
— pokaza nam jedan vojnik graničar. Na ulazu u crkvicu zastali smo. Svuda po podu ležale su rasturene ljudske lobanje. U jednom uglu bile su nabacane na gomilu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
poći, njoj sa tobom nije Teško; ona je svagda S onim koj’ je ljubi, lepo Il’ ga sunce greje, ili oblaci mu Mutni groze. Ljudske blagonaklonosti Dobrodetelj ne traži Kao dvolični prijatelj.
Odeću joj šaruje, Oči ljudske čaruje; Plod joj poč’o ruditi, S njega jeste suditi Kud se višnja dignula, — Da je sretno stignula!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Nestrpljenje me skoro umori — Ne znajuć šta je?... De, šta se govori! KAP. ĐURAŠKO: Šta?... ne pitaj, Svetlosti! Ljudske su grudi pune pakosti, U srcu nema one ljubavi, One vrline, srca — kako li? Bez boja duša da ga zaboli... Jok!
utone, A iz nedara mu vidim užasnut Sve proždiruću silu gde peni, — Pa bojeći se gneva božijeg, Kâ onaj iver ljudske ništine Što se na burnoj sili premeće Krijući svoje nade jedrila, — Naroda srpskog znajuć sudbinu Zadrktao sam
To i priliči muškoj ozbilji: Duh rešitelan, volja gvozdena, Što svojom snagom ruši bedeme Prepona silnih ljudske pakosti. — Al’ još si dosta blag! KNEZ ĐURĐE: Ja dosta blag?
MIRA: A zar je mogô? I gde je srca, to da učini? STANIŠA: „— Srca?“ Zad ima srca, čedo nevino! Ljudske su trudi, Miro, bez srca, A to što takim krste imenom Gadno je klupče samog otrova, U njem’ se legu čeda zavisti:
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Čudesne slike iskrsle iz duboke potonule ljudske memorije vrlo brzo su počele da plene ne samo domaće nego i strane čitaoce.
Mračne scene iz nacističkog logora i likovi koji su izgubili ljudske osobine približavaju Nebeski odred egzistencijalističkoj drami.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Pošto b. na ovaj način može biti senovita biljka, razumljivo je što je našao primenu i u vračanjima za dočaravanje ljudske plodnosti. Ako mlada želi da ima dece, treba, kad ide na venčanje, da u nedrima ponese kitu b. (SEZ, 19, 84; 151); b.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Idući dalje, opazivši ljudske stope, ustavi se na savijutku, prama čoporku kuća što s lijeva leže u snijegu. Ne prodire iz njih dim, ne navija se nad
On ih pogleda umilno i ponese ih u svom srcu, a pred očima pretstavljaše mu se u to slika pustoši i nevolje ljudske. Kada opazi majku u dvorištu, čisto mu dođe da je zagrli. U njenim dobrim očima zapazi brigu.
Najednom, kao u snu, začuju uz ulicu ljudske korake. Oboje se trgnu; ona izvuče svoju ruku iz njegove, poodmaknu se jedno od drugoga, i u mislima proslijediše taj
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Predveče je njegova upornost morala proći kroz iskušenja izvan granica ljudske izdržljivosti. Stezao je škrbinama donju usnu, kolutao očima, znojio se, tiho ječao, slao očajničke, molećive poglede
No Jevđenije je bio čovek koga nije lako oterati. Poznavao je on dobro ljudske slabosti i pustio je da vreme radi za njega.
Uostalom, ko bi znao kolebljive dubodoline ljudske duše? Jelena Videla sam ga dok je odozdo dolazio pešice. Koračao je mesečarski, odsutno, kao da mu jedino telo
Dorotej mi kaže da ove povorke sreću svakog dana i da se čudi gde i kako staje tolika sila ljudske i stočne hrane koju Lauš sabira na Kuli.
Prohor dakle misli kako Hristos nije nikakva žrtva ljudske opačine i nezahvalnosti, nego je moćni, svemogući bog i čovek u isti mah, koji je dobrovoljno pristao na pribijanje na
Njegova svetlost nije dopirala do tamnih predela ljudske ograničenosti. Jer, glupost je stesnila, suzila ovaj svet, posejala ga ogradama i bedemima, izdelila ga, izukrštala ga
Bili su slabi kao deda. Ako je ranije i znao da su to neprijatelji njegove braće, tada je, okružen prizorom ljudske patnje, sve namah zaboravio i potrčao da pomaže.
slučajno od jednog meropha koji je potkresivao živicu duž puta što vodi od manastira za Dilj, da je on ugledao neke tri ljudske prilike kako se muvaju, usred bela dana, oko grotla Bele pećine, i posle lože vatru na samom Vilinskom gumnu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jest, i sada često, kad te kroz noć gledam, Ukažu se ljudske gorostasne seni: S razmrskanim grudma, sa čelima bledim, I usnama hladnim u krvavoj peni...
Umreće istine ljudske, i more stoleća tavni' Pokriće grobove njine. Al' svetli živi Kron, I s njime, kraj zračnog trona, u čistoj, nebesnoj
što je, I ja sam rasipô ludo sve blago duha svog; Na gradski, prljavi bazar srce sam bacao svoje, Jer dnevne istine ljudske bile su meni bog.
Tu burnih želja silna moć Ne mori ljudske grudi Spokojno ovde pada noć, Spokojno zora rudi. I ja, kô mirni, dobri đak Žukovskog i Puškina, Čim tihi, tajni
Čitam pesme naše. Kraljevi se ruže, Popovi se kude, a sudije tuže; Boli ljudske duše pevaju se svuda, Atlanti, titani i ostala čuda. Kud se ovo žuri, kuda ovo leti? Kakvoj višoj celi ili višoj meti?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„Za vreme noći prišunjaše se razne ljudske prilike do nas. Jedan jevrejski telalin pronađe nas u zbrkanoj gomili i strpa nas sa drugim nekim pergamentnim
Vekovi će prolaziti. Ledene sante zaplivaće i u tropska mora, a ledenjaci će zatrpati poslednje tragove ljudske kulture. Proći će novi vekovi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono se smejalo slabostima kao i vrlinama, jer su ljudske vrline često veće slabosti od njihovih mana. Ono se smejalo uzvišenome kao i uniženome, jer uzvišeni je često manje duše
Uze reč prvi, onaj što je brinuo brigu celoga sveta: — Izmorio sam mozak i izlomio dušu, brinući ljudske brige! — A jesi li ih bar zbrinuo te olakšao čovečanstvu? — Ne, jer briga je nerazdvojna od čoveka.
— A jesi li bar iskupio ljudske bolove? — Ne, bolovi su i dalje ostali među ljudima, jer, vele, život je bol i bez bola nema života.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Drugi vojnici, zaneseni svojim jadima, nisu ga gotovo ni slušali, kao da je u njima potpuno utrnuo pojam samilosti ljudske. Jer poginuo je vodeničar, ali je vodenički točak ostao da se i dalje okreće. Pred zoru smo prešli neku reku.
Na obali se belasa neka gomila... Ali to kao da nije kamenje. A ko bi sada go ležao na obali... Međutim, liče na ljudske prilike. Opet talas preko broda. Lađa brekće. A ostrvo Vido naraste i deca se najednom ukočiše od nekog straha.
Petrović, Rastko - PESME
i to je Sunce, i to sve što u strasti Znam da nikada ne podležu, u takvom borbe času; I da bih prvi je srušio naporom ljudske vlasti.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ako te ugledaju, pretvoriće te u kamen. Pogledaj kamenje pred njihovim leglom. Videćeš da ima ljudske oči. Samo njih su im veštice ostavile. Misliš li da si jedini koji je izvoru pošao? — Ne mislim! — odseče Varalica.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
) sadrže, na primer, tužbalice i naročito ratničke pesme, koje idu među najranije ljudske tvorevine. Iz tih elemenata uporedo sa razvitkom kulta predaka, sa razvitkom mita, sa opštim razvitkom društva, i pod
No, s druge strane, pesma je sačuvala divne, mučeničke, duboko ljudske ženske likove. Iako u potčinjenom položaju, iako zlostavljana, žena je najčešće bila stub porodice, ona ličnost koja
A surov je u veoma malom broju pesama. Ili je narodni pevač hteo da u jednoj ličnosti prikaže sve ljudske osobine i raspoloženja, od najnižih do najviših? To će, izgleda, biti pre svega.
Govore sokoli, gavrani, konji, pa čak n mrtve ljudske glave. To je ostatak iz prastarih vremena kad je čovek svemu oko sebe pripisivao svoje osobine i moći.
Ista pobuda gonila je smrtno ranjenog Momčila da svome ubici uputi one nadmoćne, ljudske i junačke reči: Amanet ti, Vukašine kralju: ti ne uzmi moju Vidosavu, Vidosavu, moju nevjernncu, jer ć' i tvoju
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
stojeću pred Hristom sinom svojim: sa svim svecima suzno mu se moljaše da se jošte strpi i ne pogubi sveta za ljudske grehove.
U ono dobi ti pogani svoj adet imadijahu ne kopati mrtve u zemlju ljudske lešine, nego na vatri ih sažizahu. Kako tadar svud opkoljeno dobijahu grad toliko iznutra koje s kakvom nameštenom po
po ada, po prudovi pored mora, kako ih je gde fućao talas napolje, sve to gromade, gromade tuštene ka stovarene ležahu ljudske lešine. Takvo to čudo i poslednjemu rodu za pripovest da se po psalomski iskazuje. SOLUNSKE LEGENDE 1.
Ta zloba, inat i prkos nepromotravanje od nosa na dalje mnogo mu munitvom ljudske zglavke rastresa, nemiri i obaška ih razdvaja.
Ništo tako ne odvraća uši ljudske i umlje izumljeno im čini... kako te sokačke šale, lakrdije i smešne maskare. Toga rad dostaput iz crkovna prigovora na
Udovičke suze preko božijih dlanova teku. Bog i veđama gleda; njegove obrve istezuju ljudske snove. Ama pobratime, pogledaj mi poviše od nosa!
A kamo ko se sam od zla srdca zakolje, obesi se, skoči u vodu il' se otruje i večno pogine. Mnoge su te i razlike ljudske smrti, moja mila braćo i sestre! Nego li dok smo da smo!