Upotreba reči njegovih u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

je glavu od prozora i gledaše u jednu staru zarđanu pušku; pesnica mu beše stisnuta, a čudna vatra sevaše iz očiju njegovih; a posle mu je bleda glava klonula, grudi su mu se od bola talasale... Ko zna šta je u taj mah osećao?

mi oca preko srede, u njega bleda glava klonula na grudi, iz nosa i usta teče mu krv, te grozno šara belu košulju, a do njegovih nogu leži moja tetka, rekao bi mrtva... Sirota, kad je videla brata u krvi, pala je u nesvest!

Naboj je bio slab, i kuršum je odskočio od njegovih grudi; a to što mu je na usta pojurila krv, to beše više od uzbuđenosti, od duševnog i telesnog naprezanja.

Oh, bože moj!... Previjala sam se kao crv oko njegovih kolena, padala sam pred njega na zemlju, preklinjala sam, dokazivala sam mu da ću ga ja umeti skriti, da ću ga negovati,

Nijedno pseto nije zalajalo na njega... Čak u trećem skoku čuo se lavež pasa i glas njegovih gonitelja. Ja sam drhtala od straha, od uzbuđenosti. Siromah Aleksa! Moj nesrećni, moj gonjeni ljubavniče!... . . . . .

— Tako je, Miladine!... — rekoh mu ja, odobravajući, jer sam osećao istinu njegovih reči... — Čovek, i kad je mnogo i mnogo preživeo, nije se naživeo...

E, tako je to! Neronu, caru latinskom, za života niko ne smede kazati da je tiran, a posle smrti beše puna istorija njegovih nedela.

Ona je u njegovome naručju drhtala kao prut, a kad se izvila iz njegovih ruku, ona ga začuđeno pogleda: — Šta radiš to, Milisave? — Ljubim te!...

Obradović, Dositej - BASNE

| 66 Paun i čavka Ptice skupe se da izberu sebi poglavara. Paun počne se širiti među njima, hoteći da za krasotu njegovih perja njega izaberu za poglavara. „Ti se tu vsuje mučiš i pečiš,” odgovori mu čavka.

Aleksandru Makedonskomu dođe jedan od njegovih dvorjana i zaprosi od njega dva talanta da udomi kćer svoju. Car zapovedi da mu se dadu pet talanta.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Za godinu-dve dana izučio je zanat »boltadžijski« i postao kalfa i već je umeo bolje od sviju njegovih komšija dovikivati: »'Odi da pazarimo! 'Odi lepa ruva, snašo, prijatelju, strina, brale, ujna, sejo, teto!...

Kapetan Pajo bio je u svojoj dužnosti dosta dobar, gotovo bolji od mnogih njegovih kolega. Sudio je i izviđao razne sporove u svojoj kapetaniji više po svom sopstvenom nahođenju nego po propisima.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

A svakad je govorio istinu... I sama njegova starost činila je te njegovi saveti nađoše odziva u duši njegovih papoxijana. Bio je to starac od svojih osamdeset godina, zdrav i krepak.

On mirno sačeka da se Lazar navije na njegovu levu ruku, pa da ga onda najedared odbaci... Ispade Lazar iz njegovih ruku kao neki trupac i breči o ledinu, a on osta dupke... Diže se duga u nebo.

nešto što mu odjeknu u duši kao grom nebesni; nešto što ga zaprepasti i prenerazi, što mu prekide taj lepi nit snova njegovih... Učini mu se da se svet sruši. A to beše sovuljaga na hrastu više njega!...

Osećao je neki teret na duši i bio tako osetljiv da ga je sve vređalo, pa čak i hrka jednog spavača iza leđa njegovih. Hajduci su ćutali. Ni s njim, niti jedan s drugim reči ne prozboriše.

Bela jasna pruga probijala je kroz šumu, i ona postajaše sve rumenija, dok se ne pojavi jarko sunašce... Hiljadama njegovih zraka probi se kroz zeleno lišće, pa je treperilo i prelamalo se kao šareni šljunak u bistrom potoku...

Stas mu prav kao sveća, a korak siguran. Svaki pokret, svaki korak njegov svedočio je o snazi i moći mišića njegovih. A što mu je najviše dolikovalo beše njegova proseda kosa i brci, i one kao trnjine crne oči, što sevahu ispod hlada

Danas ko srca ima mora u goru!... — A što ostavi ognjište? — Od dobrina! — jeknu iz njegovih grudi kao vetar. — Pobjegao sam da glavu sklonim... Turci mi pobiše sve — osta mi samo majka i nješto nejači.

Pop više za sebe, ali opet toliko glasno da je i kmet mogao čuti — reče: — Ovaj to ne bi nikad učinio. Preko njegovih usana nikad ne bi prešla tajna!... A mi tako učinismo s njim!... 8. TVRDOGLAVSTVO Čudne misli obujmile Ivana.

Naredi da mu se donese kava. Pa, pošto se preobuče, uze čibuk i zadimi... Kroz ove kolutove provirivahu glave njegovih dušmana. On je video lica kako se smeškaju, kao da bi hteli reći: „Uzalud muka, Turčine!...

A sad... Zbogom! Pa mu okretoše obojica leđa i odoše. Ivan zinuo od čuda... Kad ih nestade s očiju njegovih, on se krete najlak kući, duboko zamišljen. Neka ga jeza hvatala od popinih reči... 15.

Dan je sve više osvajao. Sunce je probijalo kroz gusto lišće i već se osećala toplina zraka njegovih. Najedanput stadoše. Zavrzan zalaja i odazva mu se lavež. Onda nekoliko oružanih hajduka izide im u susret. — A...

Sede na ovu zelenu izdan na obali, pa se zanese... Voda je hukom žuborila ispod nogu njegovih, a taj mu je žubor godio duši. On se podnimi na lakat i zagleda u onu belinu...

Dučić, Jovan - PESME

Iza njegovih gora izgreja krupan, krvav, ponoćni mesec. Njega je Priroda dočekala sa osmehom, sa radošću, sa raširenim rukama, sa

Raspeti Spasitelj drži visoko svoje krvave ruke pred mračnim prostorima. Gromovi padaju nad njim i ispod njegovih nogu, odnoseći čitave spratove razbijenog granita, koji se s hukom ruše u crnu vodu što tragično huči u mraku.

On tka neumorno i neprestano. Sitni konci koje ispreda, izlaze iz njegovih grudi, iz srca, i njegovo tkivo postaje sve čvršće i sve lepše. Šuma je puna toplote i zvuka.

Ali, nesrećnica, nije pozdravila, držeći svoje dojke u rukama, izlazak Zvezde, jer su joj oči bile pomrčale od njegovih poljubaca. Tako je stranac bio odvojio ženu od njenog božanstva.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ja sam zbog ovih oskudnih vremena prodao sve što sam imao — šta će mi? — samo sam alat ostavio. Ali dok je njegovih ruku i alata, biće nama dvojici hleba, pa baš da nas je i desetoro.

Sto je bio sav mokar, i s njegovih krajeva kapala je voda s mrvicama od duhana i pepelom od cigara, koji sam ja otresao na svećnjak.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A, sto mu zaveraka njegovih! Pišu mi odande da je prvi momak u Talijanskoj! A di bi i bio drukčiji nemeški sin!« — A onaj zadovoljan donosi još

je išlo na ruku zaljubljenima, i krilo ih od one nesnosne kontrole koju je bog svakom mladom zaljubljenom stvoru, u licu njegovih roditelja, natovario na vrat.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Gde ta video i ko je taj, Boga mu nije to mala stvar. — Ko sam da sam. Eno vam pred zgradom Poslanstva njegovih stvari i diplomatske arhive, sve je uvezano, spakovano i natovareno; možete videti!....

osećanje strogosti kao prostruja kroz samu njegovu krv i on lepo opazi kako se jedan oštar nabor prikupi i steže između njegovih obrva.

Bednik, on i ne zna koliko se tu njih osobito interesuju za nju i šta bi sve oni dali da je zadobiju i preotmu iz njegovih ruku. A za onim pisaćim stolom Hristić se i dalje mučio, znojio, kidao, borio.

Jedan poznanik njegovih godina ugleda ga, zastade, zbuni se i prođe, pa se ponova zaustavi i dugo gledaše za njim. Drugi, malo posle, isto tako.

Afrika

Mi ćemo samo do njegovih plantaža ići zajedno a onda ću ja produžiti sam. On o tim plantažama baš razmišlja određeni broj sati.

Džinovstvo kakvog ratnika više me ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka.

N. je prgav kao svi belci u Africi, čija klima razriva karakter. Ako koji od crnih slugu, njegovih (on ima samo marmitona), mojih ili Mejovih, ne posluša odmah, ili ne sa dovoljno dobre volje, N.

Kule, zidovi, dvorišta, od pečene zemlje. Teško je naći ulaz i razabrati gde počinju staništa krala, a prestaju njegovih podanika. Najzad pronalazim da se u dvorište ulazi kroz jedan trem, koji je u stvari štala za kraljeve konje.

Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge zapovesti: upravlja svojom kraljevinom.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Pavle o njoj nikad nije govorio i bila je iščezla iz njegovog sećanja, iz njegovih misli. On nije imao ništa protiv nje, ali taj brak nije bio iz ljubavi i ona mu se činila, kao doživljaj, beznačajna.

Posle toga, iz njegovih ruku, protivnika niko živi više nije mogao da otme, dok ga Đurđe ne odbaci, unakaženog. Kola kirasirskog puka, velika,

Trifun, siromah, pomisli, da će to tako ostati i kad on ode, i kad ni Isakoviča više ne bude bilo. Dug red kola, njegovih bivših seratlija, polazio je iz Mahale, na Begej, i Trifun je znao da će ga, večeras, videti, izdaleka, kako se lagano

O čemu, posle, starci, nadugačko, pripovedaju. To je bio užas neki, koji je, kao gorostas, rastao. Izumrlost njegovih sunarodnika u tolikom broju, da se činilo da se to dogodilo u nekom, ogromnom, snu.

Bila ga je ščepala za ruku i Isakovič se začudi, šta ga snađe. Morao je da ustane sa trave. Iz neke provalije njegovih uspomena, Isakovič se onda seti kako ga je, tako, zvala, u polju, pod Varadinom, i njegova mrtva žena, prvih dana u

Pomisli, kako su oni, tamo, na turskoj granici, različiti, od ovih njegovih sunarodnika, koji su familija bogatih voskara u Budimu, a doprli i u veliki svet, u Vijeni.

mu se sasvim besmislena ta neposredna veza, između te, prolazne, slike ljudske delatnosti, u Rabu, i njegovog života, njegovih patnji, njegovih želja i nada. Šta je imao da dolazi, i to vidi? Ta veza bila je sasvim nehotična.

besmislena ta neposredna veza, između te, prolazne, slike ljudske delatnosti, u Rabu, i njegovog života, njegovih patnji, njegovih želja i nada. Šta je imao da dolazi, i to vidi? Ta veza bila je sasvim nehotična.

Ono što nije bilo prolazno, bila su ta tužna osećanja njegova i njegovih sunarodnika. Uopšte ljudska osećanja. Jedan od tih trgovaca, koji su se vrteli oko svojih tezgi, na toj pijaci, ugleda

Sveće su gorele u kandelabrima, duž hodnika, a jedna šandala, sa upaljenom svećom, gorela je, i ispred njegovih vrata. Jedva ih je našao – kao da hoda po mraku.

Nekoliko puta, pastuv je pokušavao da se pridigne, svojim prednjim nogama – varnice bi odskakale sa njegovih kopita, kad bi mu noga kliznula sa ćebeta.

Noć je, međutim, opet prolazila, polako, kroz baštu, ispod njegovih pendžera, svojim, nečujnim, koracima, svojim zvucima, za koje se ne zna otkud dolaze i kako dopiru do naših snova.

Teodosije - ŽITIJA

prave sluge bogatog Vladike i Boga, o oci, podstičem da se molite, reč što znanjem teče i jezik jasan iz neoskudnih njegovih riznica da mi da, a pre svega zraku svetlosti, kojom bismo, mrak duše i uma očistivši u sebi, mogli bodro iskazati

A ovo nisam primio samo slušanjem, nego od njegovih časnih učenika, njegovih saposnika i u tuđinovanju saputnika i na putovanju satrudnika što kao prebogatu riznicu ili

A ovo nisam primio samo slušanjem, nego od njegovih časnih učenika, njegovih saposnika i u tuđinovanju saputnika i na putovanju satrudnika što kao prebogatu riznicu ili nasledstvo otačasko stadu

slušaše o inočkom životu i usrdnosti za Boga i njihovim dobrim zanimanjima, izvori suza izlivahu se kao reka iz očiju njegovih.

A i nadahu se da će od njegovih roditelja primiti velike darove i mnoge počasti zato što su im ugodili. Pomišljahu da ga vežu, ali ga se bojahu kao

A ovaj mu ispriča veliki bol srca njegovih roditelja i plač neprestani. Ispriča mu i o pismu od oca njegova, donesenom ka iparhu zbog njega, i o pismu iparha

A kada ovi čuše ovo od starca, od suza njegovih užasavahu se, i na mladića često pogledajući čuđahu se velikoj smernosti njegovoj s tolike visine Boga radi, a

kao svetima, I primivši OVO celova ga, i razvivši pismo pročitati ga ne mogade, jer ognjene suze ljubavi zrake očiju njegovih pokrivahu. Tek posle, ukrotivši suze, mogade ga pročitati.

i po suštini opisali sve ono pređašnje što je zaboravio u metanisanju, umiljenja i tajne i javne uzdahe, i suza njegovih istočnike, izgledalo bi neiskusnima i lenima nemoguće.

Ovo i mnogo drugo kao u uši ocu na grobu rekavši, staklenicu časnim mirom od svetih njegovih moštiju nali, hoteći darovati samodršcu Stefanu blagoslov od očeve blagodati.

videvši na njemu dar proroštva — kada ih je pozvao na spomen oca svojega, jer je unapred znao za čuda izlivanja mira od njegovih svetih moštiju koja će Bog učiniti, te je rekao njemu: „Kada proslavi Bog slugu svojega, oca mojega, biću pozvan od

o blaženom Savi i o njegovu ocu prepodobnom Simeonu, govoreći kako ga u našem naraštaju vrenjem mira od svetih moštiju njegovih proslavi i čudesnim učini Bog.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Za istraživanje ove vrste potrebno je duboko poznavanje naroda i njegovih etničkih grupa. Zbog toga ću dati samo klasifikaciju Južnih Slovena.

naroda, jasnije se zapazi veza između osobina raznih grupa koje čine taj narod i uspe se proceniti relativna vrednost njegovih psihičkih osobina i odrediti uzroci koji su ih izazvali.

neki etnički amalgam mlađi, ukoliko je manje obrađivan civilizacijama, utoliko se bolje mogu razlikovati psihičke crte njegovih etničkih sastavnica.

metara iznad Radikina korita da bi se došlo do glavnog sela, Galičnika, pa se i ono ugleda tek kada se dođe do prvih njegovih kuća. Sa ovom osobinom ova oblast jako podseća na aromunska naselja u Pindu.

, aromunskog su porekla. Isto je tako vrlo karakterističan mijački drvorez. O poreklu njegovih motiva kao i o umetničkoj vrednosti ovog drvoreza ne može se govoriti bez naročitih proučavanja.

nasilja i pritiska, a naročito usled nesigurnosti, moravsko se stanovništvo, poglavito iz Krive Reke, mnogo raseljavalo. Njegovih iseljenika ima mnogo po Kosovu, u Moravici i čak oko Kumanova, ali ih je najviše otišlo preko stare granice u Jablanicu

ovoga Balkancu, kad pređe Savu i Dunav, odmah padnu u oči psihičke osobine stanovništva koje su istovetne s osobinama njegovih zemljaka; tek docnije zapazi promene, koje su na ovim osobinama izvršene pod uticajem drukčije geografske sredine i

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

GLAVA 35 ČETRNAESTA GLAVA 37 OPROŠTAJNA GLAVA 40 DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE UVOD Ovi doživljaji slavnog mačka Toše i njegovih prijatelja Miša proroka i psa Šarova napisani su uz pomoć Tošina dnevnika, koji je pronađen iza pseće kućice čuvenog

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Vrlo dobro! ANTA (sedajući): Ali mislim se nešto... zar, zaboga, u ovolikoj kući nema njegovih fotografija. SPASOJE: Bilo je, ali meni treba ovaj format za pasoš.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Kad sada mislim o tome, čini mi se, da je to bilo zbog toga što je za jedan auto trebalo nekoliko njegovih plata... Mi, uostalom, nismo imali auto. Nismo imali ni frižider, jer ne bismo imali šta ni da stavimo u njega.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Jednu je imao slabu stranu, a to je da je slabo učio, no profesori su mu, zbog ostalih njegovih dobrih svojstava, mnogo kroz prste gledali — premda nije bio bez talenta. No nije čudo.

Kakva razlika između Šamike i Pere! Pera da stane pokraj Šamike, izgleda kao kočijaš prema grofu! Pa zbog tih njegovih konjušarija i fantazija Šamika neće ni da ga gleda; kad mu ga ko spomene, moli da se mane razgovora o njemu.

Ocu, materi, sestrama podigao je lep spomenik. Plaća stražare koji čuvaju grobove njegovih najmilijih, roditelja, sestara i Juce. On kod sebe nosi u medaljonu Jucinu kosu.

On kod sebe nosi u medaljonu Jucinu kosu. Pepeo njegovih uspomena u srebrnoj kutiji kod njega na stolu je noću. Kad ne može da spava, uzme kutije, pa ih ljubi.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Veliki komadi njegovih grudi i nogu, njegove podbule oči, žućkaste, pune tačkica, a naročito njegov trbuh, dođoše mu u ogledalu i smešni i tuđi.

Marija divna, Marija porodilja. Poštuje li iko i zna li, od njegovih, svetu Tereziju? Ime Terezija! Žar, Sunčan kolut što opasuje telo.

Dve nedelje logorovao je Isakovič pod Engelštatom, kraj pukova Vuičevih što su bili gori od njegovih. Posle dve nedelje odmora, zapovednici pukova pođoše svaki zasebno, ali po napred određenom putu, na Rajnu.

Oklopnici, koji su svi nosili periku, primali su ih vrlo hladno, a jedan od njegovih oficira, kapetan Antonovič, samo je sabljom uspeo da sačuva svoje mesto u jednoj gostionici, u koju su kirasiri doveli

Činilo mu se da je ona sasvim drukčija nego sve druge, uzvišena, divna, nadzemaljska. Nijedan od njegovih drugova na to nije smeo ni da pomisli, mada i na Dvoru, kao ljubavnici behu postali čuveni.

Imao je pri tome utisak da nikakve razlike nema između njegovih dama i tih dvorova i naroda, okolo u svetu. Kad bi se neki novi saveznik nudio, on bi govorio svojoj pratnji da je

Iščezavajući iz njegovog sećanja, pojavljivahu se iznad njegove svesti, još nekoliko dana. Kad se sasvim počeše gubiti iz njegovih misli, javiše se krvava, za trenut, okrugla i nejasna, u crvenim lubenicama, kojima su se tih dana on i vojnici

Imao je, prekodan, šta i da gleda. Između njegovih jarkova, od dosade, kad bi pucnjava pomalo prestala, njegovi vojnici tumarali su, padajući u bare.

Isakovič je, pod Štrasburgom, bio još pospaniji. Francuski husari jahali su do njegovih šatora, pucajući mu pod nos, iz svojih dugih pištolja, a njegovi ljudi poklaše svega nekoliko predstraža.

rasporenim trbuhom, isteklim očima, razbijenim temenom, šireći ruke da je dohvati i zadavi, mada je ona nestajala iz njegovih ruku, kao sen.

Mada je naslutio da je ona željna njegovih talira, on je bio rešio da je pusti i u svoje bogatstvo, poklanjajući joj lađe, obore i kuće.

najlukaviji i najnemilosrdniji pljačkaš, koga su se, u oborima i na lađama Aranđelovim, bojali kao žive vatre, zbog njegovih lukavih i niskih spletaka, kojima je umeo, kod Aranđela Isakoviča, da ocrni svakoga koga je hteo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“ Porodilja, sa istim ciljem, često pije nenačetu vodu iz muževljeve obuće ili iz njegovih čakšira.¹⁶ U Kragujevačkoj Jasenici, da bi se olakšao porođaj, „spušta se voda niz motovilo i daje porodilji da pije“.

„Kada koga uveliko pohvališ radi njegovih osobnih, tjelesnih ili duševnih vrlina, kada se kome zadiviš radi njegove žive ili nežive svojine, čuo on to ne čuo,

mogu se svesti na sledeće: 1) U srpskim narodnim poslovicama može se pronaći relativno usklađena slika deteta i njegovih osobina; 2) U našim narodnim poslovicama sadržan je prilično homogen sistem stavova prema deci; 3) Postoje velike

Zapravo, sve ove poslovice su izraz doslednog shvatanja prirode deteta i njegovih bitnih osobina. U poslovicama, dete se stavlja nasuprot odraslom čoveku.

1.2. Shvatanje deteta i njegovih osobina razlikuje se između pojedinih poduzoraka (stariji i mlađi, muški i ženski ispitanici). 1.3.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

On se traži. Ispod njegovih kazaljki upoznavali su se budući ljubavnici. Ispod tih kazaljki proživljavane su najveće tragedije sedamnaestogodišnjaka,

i prenosićeš svoju zarazu drugima; trčaćeš koliko te noge nose, šugav i osamljen, trčaćeš preko nekog bivšeg sveta i njegovih ruševina, a čim dotakneš nekoga od svojih drugova koji beže od tebe kao od šuge, bilo koga od njih, čim ga dodirneš,

Stonjanin je vešto skakao s kamena na kamen. Mladi čovek se kolebao između njegovih pognutih leđa, kroz čiju je košulju probijao znoj, i stjuardese koja je sve više zaostajala.

Ptice padaju na starca. Već mu stoje na glavi, na ramenima, na ušnim školjkama dopola izjedenim kljucanjem, na vrhovima njegovih dubokih, uredno vezanih cipela. One se hvataju za njegov smešak lebdeći u visini usana.

ili »prazan« krevet, kao da ga je opet vraćao u vlast svih onih već odavno u pamćenju potisnutih ženturača ucenjivačica, njegovih bivših stanodavki i gazdarica.

Učtivo klima glavom dok najskuplja lutka u gradu, uvijena u celofan, leži poput nemog prekora pokraj njegovih nogu. Sivi čovečuljak zna dobro da drži Makija u pat poziciji: — Mislim da vas ne moram upozoravati kako da se

Drago mu je nekako da jednom vidi onaj stari voz. Eto, do pre četiri sata u mutnim staklima njegovih prozora odslikavala se pustara s rasutim salašima; dugi red dudovog drveća, oranica što se puši, riđa strnjika, sve.

mešaju se skupim parfemima pozorišne elite, stari čistač Muhamed žalio mu se na lumbago, isterujući nemoguć sjaj iz njegovih prašnjavih cipela.

Videlo se da je preturio toliko toga preko glave. a da ga sve to ipak nije slomilo. Videlo se još iz njegovih pokreta da je nekada imao sopstvenu kafanu, da je dočekivao goste na vratima u tamnom odelu i sedeo sa njima barabar za

U čoveku se budi neka čudna, dotad nepoznata ljubav njegovih predaka za posedovanjem zemlje, za posedovanjem uopšte. Raspituje se nevešto za letinu, za cene stoke i cene zemlje, a

— Pa, ne znam... — promuca, plašeći se da će iznenada zaurlati. — Zaista ne znam... Jagodice njegovih ispruženih prstiju na ivici stolnjaka pomeriše se besmisleno. »Samo da me dodirne!

— Gospojca oće da plati! — dreknu momak i kelner se istog časa stvori iza njegovih leđa. Ravnodušno je zapisivao u blok cene jela i pića.

Matavulj, Simo - USKOK

II Toga dana iza podne zastudi i nebo se naoblači. Tada se krenuše iz Kotora: knez Drago, njegov pristav, njegovih pet brastvenika i njihove tri ženske, a pridružiše im se tri njeguške žene iz drugih brastava.

kod vladike, bješe prikupio dosta znanja i o „svjetskim rabotama“, o kojima velika većina Crnogoraca, osobito njegovih vršnjaka, ni čuli nijesu, te u sijelima, u brastvu i svečanikom pred crkvom plemenici ne mogahu ga se siti naslušati.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Tven (Marc Twain, 1835— 1910) je sjajno poznavao dečju psihu, ali to poznavanje nije bilo samo sebi cilj: glavna draž njegovih romana jeste ukus pustolovine i igre.

Kao što oni sve čine u ime radnog čoveka i njegovih najdubljih interesa, tako dečji pisci — toute rroportion gardée — neguju jednu sumnjivu podvrstu književnosti pozivajući

načelima jednog vremena i jednog društvenog sloja, Zmaj je imao prava na idealizacije koje su se već u pesmama njegovih prvih epigona pokazale kao površne i zaglupljujuće.

Vučovi dečaci nastoje da proniknu svet, da ga kroz igru osvoje, da se odbrane od njegovih zala. Oni se samovaspitavaju; na pouke odraslih ili se ne oslanjaju (Petići, Koča), ili ih one ne zadovoljavaju (Momak i

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Venclović je preveo njegovo veliko delo Mečъ duhovnый (1666) i nekoliko njegovih crkveNih beseda.10 Među ostalim stvarima preveo je sa poljskog i jedno delo svetovnog sadržaja: Istorіa Barona Cesara,

godine, da istorijski podupre svoje molbe i žalbe koje je na sve strane slao. Drugi deo knjige je odbrana njegovih prava i njegove politike, jedan memoar radi lične odbrane.

Posle nekoliko njegovih molbi, Petar Veliki reši 1722. godine da se Srbima pošlju dva ruska učitelja sa velikim brojem crkvenih stvari i knjiga.

knjiga, prevedenih i originalnih, hvalio se Josif II kao čovek i kao vladar i dokazivala se opravdanost i korisnost njegovih reforama. Prevodile se naročite brošure u kojima se napadao papizam i crkvena prevlast uopšte.

Prvo izdanje njegovih celokupnih dela izišlo je u Beogradu i Kragujevcu od 1833. do 1845; drugo izdanje dr Danila Medakovića u Zemunu 1850;

Pojedine od njegovih knjiga preštampavane su latinicom. Kod Bugara je bio mnogo čitan i prevođen. Ižica, na primer, imala je tri bugarska

On čita Labrijera, i uzima iz njegovih dela. On hvali i često navodi Lesaža, Molijera i njegove »ostroumne i blagonaravne komedije«.

I jedan od njegovih glavnih zadataka je naučiti Srbe »bogodanoj svobodi uma«, da se »usude sverh svake stvari svobodno misliti i sve što

Ta antimanastirska i jozefinska ideja kod Dositeja je bila tako jaka da izgleda da je najveći deo njegovih knjiga nisan protiv kaluđerstva.

Njegova slaba versifikacija ipak je obilnija i raznovrsnija no kod njegovih prethodnika, i on je jedan on onih koji su položili osnove umetničkoj poeziji srpskoj.

Ovidïa Nasona. Najzad, bavio se i poezijom, i posle njegove smrti štampan je u Serbskomъ lѣtopisu priličan broj njegovih stihova, prevoda iz Ovidija i slabih originalnih stihova. U pitanjima jezika i pravopisa Solarić je imao svojih ideja.

Njegova neizdata dela izdaju se. On se čita više no ikada, i 1833—1845. i 1850. izišla su dva izdanja njegovih celokupnih spisa. On ima neposrednih učenika, i gotovo kod sviju pisaca toga vremena opaža se uticaj njegovih ideja.

Milićević, Vuk - Bespuće

On se spusti na sjedište i bi mu nešto teško kad mu iziđe pred oči gomila njegovih zemljaka. Voz se međutim uzdrma i krenu.

On ga pamti i voli još iz djetinjstva, radi njegovih vitkih, zelenkastih šibljika, njegovog bledunjavog, uskog lišća, njegovog zviskog šuma pod vjetrom, radi gnijezda koja

Stotina stvari prolijeće ispred njegovih očiju, stotina misli prostruji njegovim mozgom, misli polusane, umorne, sakate, čudovišta koja se slijevaju jedna u

zatitra magla, kad stanu da se jasnije razabiru kuće, kad započimlju da se čuju glasovi života koji se budi, kad, pored njegovih prozora, sa lijenom škripom prođu volovska kola na kojima seljak napola spava, — onda se on trza, zatvara prozor i

Irena je sjedila, radeći, iza njegovih leđa i posmatrala njegove karte; on osjećaše više puta njezin dah na svome licu i gubljaše igru; jednom, kad sjeđahu

Sremac, Stevan - PROZA

da je trpela najneslanije šale, tim pre što se već na njih navikla, jer ih već skoro sedam godina jedne iste čuje iz njegovih usta. Tu bi se do osam časova, do kancelarijskog vremena, razgovarao s društvom.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Mlin je, na primjer, za djeda oduvijek bio kao neko malo svetilište do koga valja, ovda-onda, otpješačiti da se iz njegovih darežljivih ruku primi brašno za „hljeb naš nasušni dažd nam dnes“.

Za razliku od njegovih ostalih imenjaka, ovome najnovijem Jovi dadosmo nadimak „Veliki“. Bila je to plećata momčina, okretna i poduzetna.

sobičak uvlačim ja, bosonog, zaprašen i šmrcav, pentram se preko djeda, preko nevidljiva živa brda, i gnijezdim se iza njegovih leđa, kraj zida.

Uzalud su bila dvosmislena nabacivanja njegovih pajdaša da je to, vjerovatno, Todor Damjanović bio kod njegove Draginje. — Bog s vama, šta će Todor kod moje Draginje

Već se znalo, čim se iza okuke pojavi široki Drmogaća, evo ga, iza njegovih leđa, ukazujem se i ja kao ždrebence iza kobile.

Rožljika brže-bolje grabi granatu iz njegovih ruku, kao da bi kupac mogao pobjeći s njom, i urla: — Rđo nad rđama, ovdje ima najmanje dvadeset kila čiste vage, a ti

— Pa zbilja, kume Panto, ostade li ti meni živ ovoga krvavog rata protiv okupatora i njegovih domaćih pomagača? — pita kum Petar i u nevjerici zagleda uniformisana dugajliju.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Sunce je sijalo, čist je zrak blještao i udarao ga po očima zasenjivajući ih, a prašina koja se dizaše od njegovih raspasanih pojaseva i odvezanih opanaka, svoga ga obuzimaše i lepljaše se po njegovom, krvlju i znojem, umrljanom licu.

Potok se proširi i iskrivuda. Preko njegovih glatkih kamenova nahvata se nežna, meka mahovina, trava postade bujnija i tamnija. A i mi smo se menjali i rasli.

Opet obori glavu i samo što prošapta: — Ne bojim se ja. — I strepeći da ko od njegovih ne naiđe, pokazujući na vrata, brzo dodade: — Ne žalim sebe, ali oni... A vidiš kakvi su! Šta će oni posle bez mene?

Smetala mu je mati, koja je ispred njega sedela do nogu njegovih. — Nano, trgni se! — poče da je moli Mita i još više da diže, izvija glavom. — Zašto, sinko?

onako ispod njena skuta, još više uplašeno što se ona nikako njemu ne okreće, počne na sav glas da rida, i kad bi od njegovih krupnih suza već počela zemlja da se vlaži i lepi po njegovim obraščićima, tek onda bi se ona osvešćivala, trzala,

Ispočetka njoj je to bilo teško. Mislila je da zbog toga ne sme da dira, što je to tako namestila neka od njegovih prvih žena, pa sad iz ljubavi prema njoj, kao uspomenu, ne dâ da se to dira, kvari; ali je posle doznala da je takav bio

A naročito da odevanjem (a imala je lepa, skupa odela od njegovih prvih žena), držanjem, nameštanjem, čišćenjem kuće nije postidna od bogatijih žena, kojih je toliko bilo u mahali,

Kostić, Laza - PESME

noći, ta neće biti, oh, neće moći: gvozdeni šiljci, slepila kleta, stopili bi se od njena gleda; al' u snu, možda, s njegovih grudi? Oh, — da poludi!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Vidakovića i njegovih evropskih uzora. Originalnost narodnog (i Vukovog) pripovedanja nije bila uopšte shvaćena; njegovi čudesno ritmični

ih jedan čovek, pak reče: — To nije pravo, brate, da ti jašeš, a dijete da ide pješice; tvoje su noge jače od njegovih. Onda otac sjaše s magarca, i posadi sina na nj.

34. SVETI SAVA I ĐAVO: Rukopis nađen u književnoj zaostavštini Vuka Karadžića i objavljen u posmrtnom izdanju njegovih narodnih pripovedaka, 1870. 35. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA: Vuku Karadžiću poslao pop Vuk Popović iz Risna.

52. JARAC ŽIVODERAC: Nađena u književnoj zaostavštini Vuka Karadžića i objavljena u posmrtnom izdanju njegovih narodnih pripovedaka, 1870. Vuku je ovu pripovetku bio poslao Damjan Gruborović, srpski sveštenik iz Hrvatske. 53.

ali je znatno slabija. 79. BONIK I BOLEST: Nađena u rukopisima Vuka St. Karadžića i objavljena u posmrtnom izdanju njegovih narodnih pripovedaka, 1870. 80. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO: Nađena u zaostavštini Vuka St.

80. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO: Nađena u zaostavštini Vuka St. Karadžića i objavljena u posmrtnom izdanju njegovih narodnih pripovedaka, 1870.

Uzeli smo tekst iz 1818 g. 85. NIJESAM BAŠ IZ SARAJEVA: Zabeležio Vuk Vrčević. Objavljena u prvoj knjizi njegovih narodnih pripovedaka 1868 (izdanje Srpskog učenog društva), a zatim sažetije i stilski više doterana u posebnom izdanju

91. KAD SE HARČI NEK SE HARČI: Nađena u književnoj zaostavštini Vuka Karadžića, i objavljena u posmrtnom izdanju njegovih narodnih pripovedaka, 1870. 92.

99. KREPAO KOTAO: Rukopis nađen u književnoj zaostavštini Vuka Karadžića i objavljen u posmrtnom izdanju njegovih narodnih pripovedaka, 1870. 100. A ŠTA TI JE: — Sve kao pod 99. 101.

Bajić, 1905. 103. LAŽ I PARALAŽ: Zabeležio Vuk Vrčević. Objavljena u prvoj knjizi njegovih narodnih pripovedaka, 1868. 104. ERO S ONOGA SVIJETA: Zapisao Vuk St.

105. DOBRO JE KAD-I-KAD I ŽENU POSLUŠATI: Zabeležio Vuk Vrčević. Objavljena u prvom izdanju njegovih narodnih pripovedaka, 1868, pod naslovom „Dobro je đe i ženu poslušati“, ali kako je na završetku umesto đe pravilno

KAKO CIGANIN NAUČI KONjA GLADOVATI: Rukopis nađen u književnoj zaostavštini Vuka Karadžića i objavljena u posmrtnom izdanju njegovih narodnih pripovedaka, 1870. 113.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Beograd je izmislio i zoološki vrt u kome žive i stvaraju neki od njegovih najsimpatičnijih stanovnika. I vođenje kući posle kafane izmislio je takođe Beograd, mislim, na kafu i još po jedno

Sad smo, eto, u toj fazi!“ (Mišelino 1973. u januaru.) Što se tiče njegovih slika koje je poređao uokolo, ni one ni kupci nisu bili bogzna šta.

ni posle više od četvrt veka ne ide u prilog da se naš glavni grad oslobodi od okupatora i kvislinga — njegovih izdajničkih slugu?“ Ukratko, general Omar Bredli stavlja našu školu pred pretešku dilemu: ili on, ili ja iz nje!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Znači da ste bili na korak dva od nje, ali da vam je lišće zaklonilo. Vide se još tragovi njegovih stopa na steni kod obale. Ne treba, razume se, u njih verovati. — Zašto ne. Ja verujem.

Možete li ga vi pomoći? — Ja ću učiniti što god mogu. Ali ja sam uveren da mladić njegovih sposobnosti može uspeti bez ičije pomoći. — Treba ga mnogo savetovati.

“ A ovaj mladi Englez, u svome čistom srcu, mislio je da mu je čast uništena i nije se setio da niko od njegovih kastiljanskih prijatelja, ni ljudi iz Toleda u to ne bi poverovao.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

On ništa ne traži, ni za čim ne žudi, Ne vije se uzdah iz njegovih grudi. K'o ustrgnut cvetak, što se grobu sprema, On za radost ne zna — al' ni straha nema.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA: Boga mi, Sarka, pravo i kažeš. Ne znam zašto sam se i ja ocrnila, valjda za njegovih tričavih 3.000 dinara. Nisam valjda luda...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Vojnici se krišom podgurkuju, ali niko ne smede da pogleda Krstu, bojeći se njegovih ogromnih ruku. — Ovam’ te, ’tico, ovam! — začuh glas potporučnika Aleksandra.

Dreknu Tanasije i pokuša da se skloni, ali konj drži košulju, i jabuke i šljive rasuše se iz njegovih nedara. Vojnici prsnuše u smeh, a nasmeja se i potporučnik Aleksandar.

Bio je tamo i komandant pešačkog puka i komandanti njegovih bataljona. Gledaju u kartu. Komandant puka pokazuje rukom prema strani gde je neprijatelj...

Htede nešto da kaže... proguta pljuvačku, zatrepta očima. Kao da pribira snagu, uzdiže ramena, onda pozdravi. Iz njegovih grudi se prolomi krik: — Gospodine potporučniče, moj je brat tamo. — Pomoćnik na njegovo mesto!

Ležao je nepomično. Usta su mu bila poluotvorena, a oči svetlele čudnim sjajem. Disao je teško i iz grudi njegovih je dopirao neki čudan šum. Vojnici mu otkopčaše brzo koporan i ugledaše veliku ranu na grudima.

Gledao me je strogo nekoliko momenata, zatim spusti pogled na moja ramena, sa kojih su lepršali peškiri i jedan kraj njegovih usana razvuče se u osmeh. Nasmejah se i ja. — Naredniče, naša je zemlja sada slobodna.

Neka slutnja zakovitla u meni. Pogledah ga u oči ne bih li razumeo smisao njegovih reči. Jedva savlađujući se usiljeno ravnodušnim glasom progovorih: Ne razumem... Hvala bogu, zdrav sam. — Zaćutao sam.

— Onda strogim pogledom odmeri sve stražare, koji su stajali mirno i odlučnim korakom pođe izlazu... Čuo se samo zvek njegovih mamuza i frktanje nekog konja. Na vratima se zaustavi. Zagleda se u jednu lopatu naslonjenu uza zid.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

A Gojko, ozbiljan i namršten, sa nekim prutićem u ruci, razgledaše decu po dvorištu. Nekoliko njegovih đaka priđoše k njemu. — Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su.

Kad god pomene odnose Ljubičine i pisareve, on opazi da predsednik diže desnu ruku i daje njome znak nekome iza njegovih leđa da se umiri ... »Šta li je to iza mene ? Da nije pandur ?... Kako ga nisam opazio !«...

Ona ga gledaše kroza suze sa otvorenim ustima, očekujući da sleti s njegovih usana kobna reč, ali on, osim nejasnih uzvika, ne umede ništa reći.

drhtaše celim telom, osećajući da će sad da se svrši nešto strašno i neobično važno, da se približuje ostvarene njegovih najtajnijih i najskrivenijih želja, koje je skrivao i od sebe sama, gonio ih daleko, daleko...

— Eto, moja!... moja!... je li?... Doveka! — Tvoja!... prošapta Ljubica i uzdahnu gorko, izvijajući se polagano iz njegovih ruku, kojima je beše obavio i stegao kao kleštima.

Ali dokle će se večno stradati ?... Vlajko se spremaše da legne, kad ona odjednom iza njegovih leđa zajeca... On se osvrte i namah ga obuze divlja srdžba. Nije mogao trpeti ženske suze, one su ga veoma dražile.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

TOMANIJA: Zašto lakše? GINA: Barem znam da, dok je ovde, nije u zatvoru! Da mi se Sekula od njegovih batina odmori! DARA: Da ti otvoreno kažem, to je ono što me najviše i plaši! GINA: Zbog čega?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U detinjstvu imao sam nekoliko njegovih rukopisa. To me je podsticalo da i ja pišem. Moj otac, Toma, učio je školu u Hodmezoevašarheliju.

U Ministarstvu vojnom ostalo je mnogo njegovih rukopisa. Ja se nikad nisam trudio da dobijem uvid u tu hrpu rukopisa. Pri kraju života, Paja Putnik je bio osobenjak,

Beograd, 1920. PISMA IZ PARIZA I BEČ On se sad dimi noću. Sneg i blatna voda, što curi sa njegovih crnih krovova, isparava se. Ja sam ga gledao kako umire; sad je nabrekao, kao lešina.

kampanila venetskih varošica, ili kamenih dalmatinskih sela, i stenja bretonskih obala, ostaće i odavde samo modrina njegovih rubova, kako se oni, u kišovitoj noći, kad je prazan, kad ga uhodim, ocrtavahu na nebesima.

Sezan je njima druga priroda, ređa. Toliko govore o njemu, toliko ga vole i cene, da bih – zato što bih, kraj njegovih velikih Baigneuses, kraj svega novog u formi i modelaciji, suviše često spominjao Baigneuses Fragonara, a osobito

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Kraj njegovih je nogu klekla— Rumena krv je iz njih tekla... Nekad je na njih skupocen lila Nard, A sad im grdne rane mila Očajnih suza

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

odeljenja u ministarstvu ima prepisku sa po jednim ekonomom pokrajinskim, a oni posle o tome izveštavaju ministra preko njegovih ličnih sekretara. — To je onda užasna administracija? — primetim. — Vrlo velika.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

primiču se bliže, da se nađu u nuždi svome ratoborcu; oni i ne sumnjaju u njegov uspeh jer je svaki od njih oprobao moć njegovih rogova... No gle, Vidronja sve više uzmiče, što to!...

'nako... kako ću reći... sve u kratko. Nema ti tu... onoga... vrdanja, kao kod njega, no sve kratko, a seče. Na njegovih deset ja jednu, ali valjanu. I tu kapetan pogladi levi brk i povuče iz trešnjevaka, a mi čisto ne dišemo.

Običan pogled njegovih zelenkastih očiju napominjaše mi tih i vedar jesenji dan, kad ne možeš očekivati ni groma ni oluje, već samo nežno i

Na sudu čiča Pera beše miran kao jagnje. Ona živahna svetlost njegovih očiju beše utuljena, i on gledaše tupo i nejasno u lice sudijama, ne razumevajući šta se od njega zbiva.

Seća se Marko i drugih slučajeva s pokojnim Nikolom, pa ništa. Dosta je on primio njegovih groševa za razne usluge, ali Marko ne žali pokojnika.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Da, odloženo je ročište. DANICA: A ja čujem otac razgovara s nekim, pa mislim neko od njegovih ludi. JEVREM: A, nije od mojih. DANICA (nudeći ga da uđe u sobu iz koje je ona izašla): Izvolite, hoćete li unutra?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Poruči i plati pivo za sve za stolom, a oni mu opet od svoje strane obećaju da će skorim štampati nešto od njegovih »radova«.

Eh, o čemu vam on sve nije pisao i otkud mu, đavola, sve to padne na pamet! Mnogi od tih njegovih radova nisu, doduše, ni izašli, pa ne mogu biti čitatelju ni poznati; mnogo je od toga otišlo u onaj strašni novinarski

bila upravljena pitanja na ministra unutrašnjih dela po stvari Jakova Purka, kapetanova pandura, zbog nekih zloupotreba njegovih (to jest Purkovih). A stvar je bila u ovome.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Svi ga podanici poštuju i trpe, Reč mu je važna, teža od zakona. Šeta on, šetaju i krpe Njegovih kratkih pantalona. NAZADAK Car Maksimin, što od gladi što od besa, Znao je da pojede šest oka mesa Sa

PREDVEČERJE Vilin konjic ukoso vodi Tanko pero po mirnoj vodi. I vir se ježi, jer ga golica Dodir njegovih vitih nožica. A u vetru se, ko plamen sveće, Gasi dan, i širi veče.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Posle njegovih otkrića roman jeguljinog života, izuzimajući njegovu završnu fazu, danas je bar u svojim glavnim potezima poznat prirodnja

Od jakih napora i neizdržljive vrućine Šmit je, kao i većina njegovih saradnika, često na tome dugom putu i poboljevao, a neki su od saradnika u putu i pomrli.

Ali to nije jedini rezultat njegovih istraživanja. Šmit je na svojim okeanskim krstarenjima rasvetlio mnoštvo prirodnjačkih problema u koje se ovde ne može

Jedan od njegovih starih momaka, na koga smo pomenutom prilikom bili naišli i koji je tu, na pustome ostrvu ostao stalno nastanjen i

željom da se za dubinski lov upotrebe najsavršenije sprave, od kojih je neke i on sam sa svojim pomagačima i učasnicima njegovih ekspedicija projektovao, on je 1891.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I sada, kada se toga seti, Sofka bi počela da oseća onaj miris njegovih prstiju, suvih, nežnih i pri krajevima malo smežuranih, miris njegova odela i naročito rukava, iz kojega se ta njegova

I ma da još nije do nje došao, ona već oseća na sebi oblik njegova tela, i bol koji će biti od dodira njegovih ruku, usta i glave na njenim nedrima, kad on padne i kad počne da je grli i ujeda... I onda njega uvode. On prilazi.

I razgrnu pred njom mintane, koliju. Sofka, zaprepašćujući se, vide kako su samo krajevi kolije i mintana njegovih i to oni uzani porubi, koji se pri hodu lelujaju i vide, kako su samo | oni bili opšiveni novom, skupocenom postavom,

Sofka samo poniknu i gotovo pade do njegovih nogu. — Oh, tato, tato! Brzo iziđe, nije znala kakvog ga je ostavila, da li onako napred raskopčanog i masnog, ili

A ono — šta je bilo? Sasvim drugo. Sada nikako nije mogla da se otrese njega, oca, njegovih onih pocepanih postava na haljinama, njegovog znoja od neopranog odela i onog njegovog lica; onog | strašnog, mrtvačkog

Alat, začuđen tom njegovom nemiru u sedlu, a zbog jako zategnute uzde i njegovih grčevito stegnutih kolena u slabine, poče, propinjući se od bola, da okreće k njemu svoju glavu, kao da ga pita i vidi

radost njegove kuće i njegova bratstva ne može biti bez njega, kaogod i ovamo kod Marka opet bez Ahmeta, ili koga od njegovih ukućana. Ahmetov sinovac, Jusuf, gotovo odraste u Markovoj kući.

ostavljao, nešto stoga što je bliže bio manastir, da bi mogao češće ići i tamo učiti, a najviše da se kod Marka i njegovih, kao kud i kamo pitomijih, svetskijih, što više prilagodi, nauči, upitomi i spremi za starešinstvo i vođstvo brastva.

Tako je i sa devojkama činio. Devojke opet, koje su pre od njega čisto bežale i drhtale od straha pred njim, posle njegovih tih neslanih reči i šala sasvim oslobodivši se, postadoše još nestašnije i raskalašnije. Sve se oslobodi i pojuri.

preko njihnih ruku prebačeni darovi, basme i svile, te se nije moglo videti njeno neprekidno upinjanje: čim oseti kako od njegovih prstiju sve po jedan manje i manje ostaje u njenoj ruci, dok ne ostane samo jedan, ona onda mora ponova celu njegovu šaku

Osobito se isticalo naricanje seljanki, njegovih tetaka i strina. Ono njihovo prosto jednostavno naricanje, ali tako silno n jako, da je izgledalo da se s tim plačem i

Pandurović, Sima - PESME

I prvi put bol je, mračan, neizmeran, Prošao od krune do njegovih žila Što je zemlji svojoj bio uvek veran. Namenjen za žrtvu tajanstvenih sila, Stari hrast je bolno gledao sad gore,

opšta i večita raka I trag slavnog, plodnog života mu skriti; I da će, i dalje, kao svetla traka, Sijati trag blagi njegovih ideja. Mirno leže kosti starog Dositeja.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

u zemlju gde kapnica sa strehe pada, i ovako vrača): Ne zabadam ja ovaj nož u zemlju, nego u Mujino srce i džigericu, i njegovih sedamdeset i sedam damara, osamdeset i osam žglavaka (a međutim sve jače upire nožem u zemlju) i njegovih devedeset i

i džigericu, i njegovih sedamdeset i sedam damara, osamdeset i osam žglavaka (a međutim sve jače upire nožem u zemlju) i njegovih devedeset i devet kostiju.

ni tebe, ni bašče građene, ni voćke sađene, ni ovce jalovice, ni krave bakovice, već Muje i Mujina srca, i džigerice, i njegovih sedamdeset i sedam damara, osamdeset i osam žglavaka i njegovih devedeset i devet kostiju!

krave bakovice, već Muje i Mujina srca, i džigerice, i njegovih sedamdeset i sedam damara, osamdeset i osam žglavaka i njegovih devedeset i devet kostiju! (Sada duhne u zvezdu i bez obzira ode kući).

U zdravlje njegove braće i bratučeda! U zdravlje njegovih sinova i sinovaca! U zdravlje njegovih unuka i omladaka! U zdravlje njegova kućnoga šljemena!

U zdravlje njegove braće i bratučeda! U zdravlje njegovih sinova i sinovaca! U zdravlje njegovih unuka i omladaka! U zdravlje njegova kućnoga šljemena! U zdravlje njegova žitnoga sjemena!

U zdravlje njegovih unuka i omladaka! U zdravlje njegova kućnoga šljemena! U zdravlje njegova žitnoga sjemena! U zdravlje njegovih volova i težaka! U zdravlje njegova u polju rala! U zdravlje njegova u brdu stada! U zdravlje njegove pune i izobilne ćese!

Sveti Sava - SABRANA DELA

Čin imajte i dobročinstva, i od Boga biće nagrada, za očišćenje njegovih pregrešenja a usto, istinu da kažemo, poklon prinosi Bogu i Prečistoj njegovoj materi i Nastavnici.

uzet bi i prenesen ovamo, i sa velikom počašću i krasnim slavoslovljem drugo bi ovde polaganje u grob časnih moštiju njegovih. Od rođenja mu četrdeset i šest godina, i tu odmah po Božijoj voli primi vladavinu.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Dalo mi se bilo nešto na žalost; uzdisao sam, suze su mi tekle iz očiju žaleći što nisam jedan od najposlednji[h] njegovih lokaja i služitelja, da ga gledam i slušam svaki dan!

A s druge strane, smatrajući bratiju kako se svi vesele živoj ribi i starom vinu, jošt više sam u uverenije njegovih reči dolazio. Moj starac, kud bi god hodio radi dela manastirski[h], uzimao bi me sa sobom.

Na ovi delikatni način dati, to u očima onih koji pristojno o veštma sude vozvišava njegovih pet gineja cenu sverh pedeset redi toliko. Četverti dan dođemo u Hamburg.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Bakonja ga srčano zagrli. Bješe to krasan dječko, zdrav kao jabuka, milokrvna lica, koga zbog njegovih opunačkih obraza krstiše odmah imenom „Butre“. Večera je prošla istijem načinom kao i ručak.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Simka se povuče u senku iza njegovih leđa, nasloni se na naćve i zagleda se u šiljak šubare, sa koje se topi sneg. Ne pamti da se ikad ovakav s puta vratio.

Gunj mu je u ramenima pedalj širok, krši prste uzmičući iza njegovih leđa, u senku. — Živ sam!... Mnogo ti krivo?... Crkni! To joj on kaže? On, koga toliko godina...

U ovoj sobi, u kojoj se samo jedanput u godini večera, kad Vukašin dođe. Pogled mu se pobode u guticu između njegovih razmaknutih i gustih obrva. Ljut je. Zašto?

jer spazi da joj je pri svetlosti žara iz peći lice lepo, i zato što se ne brani, zanemela u zaprepašćenju od njegovih prvih udaraca, tuče je i jauče zato što je prvi put tuče, što je mnogo voli, i želi da je ubije, jer je lepa, da je ne

da je tuče, pa se pijano sručio na krevet, a ona, kao osvešćena iznenadnim mukom i mirom, poče da razumeva smisao njegovih udaraca, grdnji, psovki i nečega odavno i od sebe skrivenog. Stid joj se razgore u glavi i na licu.

Sve će opusteti i ojaloviti. Tuđinci će brzo požderati snagu njegovih njiva, vinograda i livada. Sneg je sasvim pocrneo. Đorđe se polako vraća kući, gonjen ledenim šumom reke.

U podrumu je napipao Nikolin ležaj i seo pored njegovih nogu, ne obzirući se na njegova mrmljanja. „Ti moraš da me slušaš!“ rekao je Nikoli. „Dan je tvoj, a moja je noć.

Gledala ga je iskosa, kao da se čudi i ljuti, ovako kao sada. Rekao je ocu da mu se dopada zbog drugih, zbog sela i njegovih vršnjaka. Misao mu je izgorela u suzi što se odmah osušila u oku.

„Pomaže Bog!“ rekao mu je. „Idi prvo da se umiješ“, rekao je Vasilije jer su mu obrazi još bili čađavi od njegovih dlanova. A Lazar potegnu kuburu i opali. „Iscepa mi zubun“, rekao je Vasilije i pošao ka Lazaru.

Pun put. Kako je prošao? — Simka... počeo je rat — promuca i potonu. Ona sede na ivicu kreveta, kraj njegovih nogu. Iako je lampu ugasila, nazire se njegova glava.

kad je za zlatom rudario, svi su oko njega bili krvavi, dok je oficir stajao s podignutom sabljom, zinuvši kao da je iz njegovih usta izletelo đule, stoji i ništa ne kaže.

je da zaškripe stepenice, čekao je da ne bi izludeo, presvisnuo, i gubio svest kad bi mu lomljvava od koraka pored njegovih vrata zatutnjala po glavi.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Devojčica u čudu raširi oči: na prozoru je bio njen vrabac, a kraj njegovih nožica blistao je neki maleni, okrugli predmet nalik semenki lubenice, sav zlatast. »Da nije on to govorio?

»Gle malenog!« prođe joj kroz glavu dok joj je talas nežno doticao stopala. Nežan je bio dodir njegovih ruku i usana, i stena samo što ne reče »da« kad gordost u njoj skoči. — Koješta pričaš! — osmehnu se prezrivo.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Dečak, ranjen u glavu, leži, možda još živ. Pored njegovih nogu, taj razlomljen krčag; sa česme, voda otiče u tajac. Sima zna šta mu je činiti, probija se kroz obruč, strpljivo,

U pamćenju, ne samo njegovih suvremenika, ostale su ove Karađorđeve reči: „Kojekude, ko mi nadgovori Čupića i natpiše Molera, daću što zatraži.

Tako je velelepni Pirinč-han časkom bio razrušen i ubrzo se više niko nije sećao čudesne lepote njegovih srazmera. Istina, kad je rat prošao govorilo se da Pirinčanu treba popraviti, ali su za to bili potrebni silni novci a

Anastasijević je buljio u tu neizvesnost koja ga je vrebala iz njegovih sopstvenih dubina. Iskušavala ga je a on je slutio da s njom neće moći brzo da izađe na kraj.

I došlo je. Kad su, 1863, skinute skele sa palate na Velikoj pijaci, Anastasijević je buljio u svoje Zdanje. Po lepoti njegovih srazmera odjednom je prepoznao da je, u temelj toga Zdanja, svakako zato da bi što duže opstajalo u vremenu, kao žrtvu,

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

ali se brzo prisetih: Levenhajm je, kako mu njegovo ime svedoči, bio Jevrejin i zbog toga su prodaja i kupovina njegovih dela bili zabranjeni, a uništeno sve što se zateklo u stovarištima.

Eto, u takvim prilikama, kada nisam ni misliti mogao na naučni rad i objavljivanja njegovih plodova, preduzeh svoje putovanje kroz carsvo nauka, kako sam ga upoznao svojim znanjima i knjigama.

Sagledati taj početak, videti Pitagoru pred sobom, čuti iz njegovih usta izveštaj o njegovoj mladosti, boravku u Egiptu i o njegovoj nauci, to je bio program tog mog putovanja.

Obično sam tom glavnom junaku drame stavljao u usta rečenice uzete doslovce iz njegovih spisa. Svojim konceptom zadovoljio bih se tek onda ako je stvorio utisak stvarnog događaja ili doživljaja.

Isto tako sam se obradovao kada pronađoh vernu sliku kuće u kojoj se rodio Isak Njutn, a u njoj mu sinule prve zamisli njegovih triju epohalnih pronalazaka.

Iz njihovih odgovora uvide odmah koji će od njih postati vremenom dobar posmatrač prirodnih pojava. Većina njegovih mladih učenika položi dobro ovaj prvi svoj ispit.

„Takvom sam lađicom“, reče on poluglasno, „pre trideset godina krenuo u Egipat“. Jedan od njegovih učenika, Glaukos po imenu, a najmlađi od svih, primače se kao kakva mačka njemu „Pričaj nam, učitelju, o Egiptu!

Tako se jedan oštri ugao pravouglog trougla može izmeriti razmerom njegovih kateta ili razmerom njegove jedne katete i njegove hipotenuze. Jednaki uglovi daju uvek istu takvu razmeru.

Zato prihvati Milonov predlog. „Mi možemo sada, gospodaru, poći kući“, reče jedan od njegovih teško natovarenih robova. „Ako vam ne treba!“, odgovori mu nomofilaks. „Poći kući i usput pojesti najlepše voće!

Prolazeći pored spoljnih stubova njegovih i gledajući između njih, vide mlađane konjanike kako jašu u koraku i obuzdavaju svoje vatrene ždrepce.

On je za nekoliko trenutaka razmišljanja rešio jedan važan problem kinematike, problem relativnog kretanja i svih njegovih optičkih posledica. To ga zadovolji i ispuni samopouzdanjem. Ne osećaše se više bednim došljakom u ovom gradu.

U hladu njegovih drveta, u tom vrtu filozofa, drži Platon svoja predavanja. Na glavnom njegovom ulazu stoje ispisane ove reči: Neka ne

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I sa izazivačkim držanjem pošto pozva svoju ženu, koja se iza njegovih leđa nešto malo videla, da mu sleduje, procedi kroz zube: — I mi smo, valjda, platili karte.

— Loči! — i opsova mi mater. U uzbudljivom ćutanju koje nastade posle ovoga, čulo se samo škrgutanje njegovih zuba, koje ne znam kako nije polomio, valjda savlađujući se da ne udari mene ili koga drugog, dok se ja odlučno ne

mu... muziku. Pa ponova pljašti ašov i krv sve više podilazi pod široke, podbule obraze, dok dežurni čita listu njegovih grešaka. — Bitango, džukelo, nakazo! Iskvari mi puk, nakazo! Zašto si na raportu, mamu ti kockarsku? Govori zašto!

ukočeno zagleda u njegove užasnute zenice kao da bi htela ono nemoguće: da prodre i da sazna čak n najintimniju tajnu njegovih docnijih misli. On joj ne dade da govori dalje i nežno zatvori šakom njena vrela usta: — Ubijaš me tako...

osluškivao iz svoje sobe ministarstva, svež ženski smeh što se zvonko razlegao i treperio u pobočnim kancelarijama njegovih potčinjenih činovnika. Gospodina Leđenskog nije mučila nikakva strašna briga niti turobna misao.

A ovde dodajemo: bila je to dosta mršava žena, otprilike njegovih godina. Imala je ona izraz iz koga se jasno videlo da o svome mužu i misli i brine i da ga se jako pribojava.

bio pred njim, veseo i krepak, u svom potpuno novom žaketu, čiji su kraci, polukružno izrezani, dopirali taman do njegovih kratkih, ali granitno čvrstih nogu.

— Znam ja — veli seljak i neprestano trza i otima iz njegovih ruku, a užagrio očima da ugleda zlato. — Ne moram da kažem! — Kaži pa nosi, eto tu su ljudi. Neću ja ničije.

„da ga nebeski grom tu na licu mesta ubije i zgrumica, ako istinu ne govori“, zaprašti i zašišti ono najedanput iza njegovih leđa, a na njegov i bajagi njihov užas i zaprepašćenje.

Petrom baktaše se i znojaše između bezbrojnih i zamršenih računa što Mu ih čitava vojska Njegovih svetaca svake godine u to vreme na vrhovno odobrenje podnosaše.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Tako biva i kad nam neko umre. Tako biva uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i običaja, i sjedi na njegovom mjestu za stolom, kao duh umorenog Banka, i zuri u nas...

Katkad i po čitave dane. I njegove šutnje bile su možda značajnije od njegovih riječi. XIII Naveče pred spavanje, na plavičastoj ivici između sna i jave, najjače se razigravala mašta.

Čisto se grustim od dodira njegovih grubih znojavih dlanova. Kad pređe podne, nedjelja se nekako zgusne, uzrije. Nedjeljno popodne je potencirana nedjelja.

sve iako su njegovi načini i metode, od nastojanja da se što bolje i plastičnije objasni, izazivali podsmjeh samih njegovih đaka. U tom nastojanju nije poznavao granica; pa čak ni granicu smiješnog.

Matina ozbiljnost nije isključivala smisao za šalu i nepomućen smijeh, niti je ma koliko narušavala prirodnost njegovih reakcija. Zato smo ga, i pored njegovog realnog, čisto praktičnog smisla, rado primili u naš savez.

A Ivan i ja i dalje smo kopkali i kopkali, i nastojali da iščeprkamo moguće razloge njegovih suza, i trudili se da zamislimo što se zbiva za bubuljičavim licem s maramicom na očima.

Nešto jezivo ocoubilačko bilo je u toj gesti. — O, bolje, bolje!... Kudikamo bolje!... Iza njegovih leđa, župnik podmigne jednom gostu.

Prevrtao sam preko ruku, sasvim mehanički, kolute njegovih kruto uštirkanih ogrlica, nekakve rasute jubilarne cigare u staniolu, njegove izvezene kartonske kutije s rukavicama i

Trudio sam se da slijedim njegova izlaganja i s respektom sam motrio neprestano pomicanje njegovih obrva i smjenjivanje raznih figura u koje su se usklađivali nabori na njegovu čelu.

Danas to ime ogromnoj većini ne kaže ništa. A nekad je bilo veoma čuveno. Znam ga iz njegovih najboljih dana. Bio je uistinu velik umjetnik.

A sam taj izraz artificijum, uzet zajedno s čitavim busenom njegovih mnogostrukih značenja vještine, umijeća, „hitrine”, „ishitrenosti”, patvorenja itd.

I dok ja priznajem tačnost njegovih tvrđenja, dok ja dijelim njegovu misao, dotle on ne dijeli moju tjeskobu, ne saosjeća moje patnje.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Seti se onoga trenutka, kad je onako blesavo stajao pred mehandžijom, seti se pogleda Pantovčeva i reči njegovih, seti se svega... i istoga trenutka skoči. »Uh, bruke!...

O čemu drugom nije ga niko raspitivao, i ako je svaki od njegovih novih poznanika mogao s pouzdanjem tvrditi, da na duši ovoga plavuškastoga visokoga mladića, koji tako bezazleno i

Pa znaš, običaj je da se danas malo provedeš. Neki trgovci odavde poslaće ti ponude, a evo Mitra i ovih njegovih da ti prave društvo. Eto, i ja te častim ovom rakijom — i pokaza rukom na staklo.

Neki ljudi pružaju ruke pored njegovih nogu i grabe se za parčeta gvožđa, što padaju ispod oštra dleta... »A znam... hoće da vračaju... Pa neka ih...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Jedan dan neko od njegovih seljaka susrete ga i od jada u ljutini pozdravi ga šaleći se: — Dobro jutro, pošteni čovječe! Ovi se nađe uvrijeđen,

Petković, Vladislav Dis - PESME

junaka, A slučaj ne htede da bude pokojni — Pričao je stvari iz prvoga rata S rečitošću onom što mu vojska dala: Od njegovih reči strah ne zna da hvata, Isto tako ni laž, kleveta, ni hvala.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Moja majka je bila prvorazredni izumitelj i verujem da bi mnogo postigla da nije bila tako daleko od modernog života i njegovih mnogostrukih mogućnosti.

Od njegovih izuma sećam se jednog u obliku slobodno rotirajuće sijalice obmotane aluminijumskom folijom, koja se brzo okretala kada

Jedan od njegovih najsposobnijih i najrečitijih eksponenata je verovatno Feliks Ledante (Felix Le Dantec), koji je prethodno bio asistent

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Dobro se sećam njegovih priča o Karađorđu, koga je lično poznavao. Zvao ga je velikim voždom, ili vođom srpskih seljaka i nikad se nije umarao

Jednom me pozvao svojoj kući u kojoj sam zatekao nekoliko njegovih kolega. Jedan od njih bio je i moj prijatelj, prota-pesnik, a drugi je bio mađarski luteranski sveštenik koji je veoma

Divio sam se njegovom znanju, ali sam ga i veoma voleo iz saučešća zbog njegovih nedaća. Jednom su mu šake upale u mašinu koja je bila u pogonu i otada mu je nekoliko prstiju bilo ukočeno i krivo.

Zaista je tako i mislio sudeći po svetlom sjaju njegovih inteligentnih očiju. Imao je oko šezdeset godina, ali su mu žive oči još uvek umele govoriti jezikom njegove zanosne

Zaista je tako i mislio sudeći po svetlom sjaju njegovih inteligentnih očiju. Imao je oko šezdeset godina, ali su mu žive oči još uvek umele govoriti jezikom njegove zanosne

Znao je da voli devojku kojom će se oženiti i znao je da će njegov život teći istim kolosekom kao i životi njegovih predaka. Imao je svoje ciljeve i znao kako će doći do njih i oni mu nisu bili nedostupni.

Još mnogo drugih delova Tindalovih ”Pregleda i zaključaka” iz njegovih američkih predavanja vredno je pomena. Dovoljno je naglasiti samo to da pitanja naučnih istraživanja u ovoj zemlji nisu

života i veličanstvenih otkrića Majkla Faradeja i proročanskom vizijom koja je vodila ovog velikog naučnika do njegovih otkrića.

Toliko sam znao kad sam bio u Aranu, a takođe sam znao i za brz razvoj praktičnih primena njegovih otkrića u telegrafiji, proizvodnji električne energije za električno osvetljenje, za električnu vuču, elektrohemijske

Faradej je bio pionir nauke i izlaganje njegovih istraživanja čita se kao priča iz novog sveta fizičkih pojava, punih pesničkih vizija, stvorenih u njegovoj mašti na

A kada je ovaj novi značajni deo ”večne istine” bio otkriven, na osnovu njegovih eksperimenata, onda se Faradej naučnik povukao, a Faradej pesnik stupio na njegovo mesto i izložio svoju viziju o

U ranoj fazi svoje karijere učestvovao je i u otkriću oftalmoskopa. Neki od njegovih bivših studenata razvijali su nemačku optičku industriju, koja je bila vodeća u svetu na polju geometrijske optike,

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Djevojka ostade na mjestu kao prikovana. Nije mogla da razumije njegovih riječi, a nije čisto ni znala o čemu da misli. Uto uniđe Lazo: — Da se pije! — veli odmah s vrata.

Kunjajući, osjeća njen pogled nad sobom, i nekoliko puta opazi njenu ruku da se lagano vuče oko njegovih obraza, kao da hoće da ga miluje, ali lijen je da se prene i odbrani...

Pa ipak, u toku od nekoliko sedmica boravka uspeo je da upije u se i oseti i mistiku njegovih džamija mesečinom oblivenih, i blagi šum vode iz česama, i tišinu stambolskih ulica krcatih mirisa pitomih jagoda, i

mesečinom oblivenih, i blagi šum vode iz česama, i tišinu stambolskih ulica krcatih mirisa pitomih jagoda, i rađanje njegovih ružičastih zora, i slatku melanholiju njegovih šapatljivih mora... i tople dane raznolikih oblika i živih šara.

i tišinu stambolskih ulica krcatih mirisa pitomih jagoda, i rađanje njegovih ružičastih zora, i slatku melanholiju njegovih šapatljivih mora... i tople dane raznolikih oblika i živih šara. Sa vernicima i s fesom na glavi klanjao je u džamiji Sv.

Njihovi roditelji pričali su deci o nekadanjem gospodstvu njegove porodice i pričali im stare priče o nasilju njegovih pređa, dok je u njihovim rukama bila zemlja koju su oni kao težaci obrađivali.

Svi njegovi drugovi bili su jači i slobodniji. Dok je progovorio, pojavio se na drskim usnama jednoga od njegovih drugova podrugljiv smeh: on je govorio pokvarenim narečjem.

—S kime živiš? —Sama. —Sama?! Uto, odjednom, s razuzdanim kihotom kao vetar, dotrča do njih nekoliko njegovih drugova; među njima upoznade svog protivnika. Okupiše ih i, sprdajući im se, gone ih pred sobom.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

U kosovskim lirskim pesmama – kao i uopšte u narodnoj lirici – veza između čovekovog unutrašnjeg stanja i njegovih poduhvata, s jedne strane, i stanja i događanja u prirodi, s druge strane, dobija mnogo potpuniju, integralniju

Ali je zanimljivo da oči njegovih junaka ne opažaju onu tananu razliku između stepena prostorne otvorenosti/zatvorenosti kao što to čine Sofkine ili

i njenu intonaciju od metra, da bi rečenični niz slobodnije vodili iz stiha u stih, ne narušavajući pri tome meru njegovih polustihova.

43 Nije, prema tome, neočekivano što je Rastko Petrović izabrao čulnu obmanu da bi pokazao šta je jedan od osnovnih njegovih književnih postupaka, kojim se izobličava i naopačke daje ona „nepodnošljiva realnost“ o kojoj su pesnici često govorili

da će se i slika o Radu Draincu primetno izmeniti posle bližeg proučavanja, za šta nam izvanrednu priliku daje izlazak njegovih Dela, I–X, u izdanju beogradskog Zavoda za udžbenike.

Jer to je jedna od važnih, unutarnjih ili, ako hoćete, stilskih odlika njegovih pesama. Najzad, središnje mesto zapravo sve vreme dobija san.

(„Zvezdoznančeva smrt“) Zvezde padalice glave sklanjaju U senke njegovih reči. („Zvezdoznančeva ostavština“) Dakle, unutarnju dramu savremenog čoveka i realnost urbanotehničke civilizacije

Otuda i izvesna, dovoljno osetna jednoobraznost i misaonoga i stilskojezičkoga i svekolikoga drugog „repertoara“ njegovih tekstova, od prvog do poslednjeg teksta u knjigama Reč i vreme I i II78, kao i u dovoljno iscrpnome izboru Kritika

načelnih stavova istaknutih već na početku zalaganja za moderan poetski izraz kod nas, druga je bitna odlika svih njegovih tekstova. Ova svojevrsna stamenost i predstavlja drugo lice one jednoobraznosti „repertoara“ koja je ranije istaknuta.

Izvanredna Mišićeva antologija bila je uspela provera njegovih stavova: nije zatečeni poredak vrednosti ni jedini moguć, ni „prirodan“, niti, pak, na neki neobjašnjiv način odgovara

To je drugi tom njegovih dela, koji se pojavio prošle godine. Rukopisi nisu sačuvani, ali je Crnjanski toliko i tako menjao ove svoje tekstove iz

godine, iznenada napustio. Dodatni, pažljiviji uvid u bibliografiju njegovih radova potvrdio je procene o zamašnom opusu i danas vrlo aktuelnih tekstova iz svih oblasti autorovog zanimanja,

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

29 Sličan je opis efendi-Mitinog bekstva i njegovih povremenih dolazaka, gde treba obratiti pažnju na prostorne priloge budući da oni upućuju na lični doživljaj: „Sa

dvorište ograđeno dosta visokom ogradom, sa vazda zatvorenom kapijom prema ulici, pa je stoga senovito, i uveče se iz njegovih dubina odvaja prohladna vlaga; da donji i gornji sprat kuće povezuju spolja vidljive stepenice; da je donji sprat uvučen,

opise krupnih društvenih promena, dubokog socijalnog raslojavanja, i pomoću njih uglavnom objašnjavali ponašanje njegovih likova.

živu percepciju da i u njegovome opisu sve oživljava, i kao da se kreće: zajedno sa kretanjem Vuka Isakoviča i njegovih ratnika, sa pomeranjem njihovih očiju, kao da se kreće, pomera i sama okolna priroda.

„oblaci silaze Arnu na dno”); zatim senku pesnikovu što se u reci zloslutno prelama, zajedno sa odzvanjanjem, kroz vodu, njegovih koračaja; najzad, jasan nagoveštaj smrti („zakašljati ružno” kao Branko): I mesto da se klanjam Mesecu,

Kod Crnjanskog se bar nešto od toga sasvim jasno potvrđuje. Jer, na opštem planu ceo jedan narod, na užem njegovih trista ratnika poslatih na Rajnu, a na najužem svaki važniji lik ponaosob uzet, svi se oni tokom razvijanja sižea

Veliki komadi njegovih grudi i nogu, njegove podbule oči, žućkaste, pune tačkica, a naročito njegov trbuh, dođoše mu u ogledalu i smešni i tuđi.

Ima jedno krasno mesto gde se, nasuprot Vukovoj podaničkoj zavisnosti od tuđe volje, naglašava vanredna tananost njegovih čula: „Osetio on, ne osetio, najnežnije buđenje proleća, pre dvadeset godina, kad je prebivao pod tvrđavom Oseka, ili

Kad se sasvim počeše gubiti iz njegovih misli, javiše se krvava, za trenut, okrugla i nejasna, u crvenim lubenicama, kojima su se tih dana on i njegovi vojnici

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

To je tako češće bilo od stara zemana, Pak se evo potvrdilo i današnjeg dana: Navršilo s’ sto pedeset njegovih prošeta, I mnogi ga traže da ku s’ čestita opeta; Jest’, al’ on je toj paradi okrenuo petu, I eno ga, Bog zna gde

Žena ti klekla pred dušmana tvoga, Leleču ti deca kod njegovih vrata; Zalud ga preklinju: „Oh, imaš li Boga!“ — „Šta će mi Boga? — Meni treba zlata!“ »Orao« 1881.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Mi ćemo samo do njegovih plantaža ići zajedno a onda ću ja produžiti sam. On o tim plantažama baš razmišlja određeni broj sati.

Džinovstvo kakvog ratnika više me ne ispunjuje uvek divljenjem, već često tugom: divna, svetla tamnina njegovih mišića nosi katkad blede mrlje ispod kojih je jede boljka.

N. je prgav kao svi belci u Africi, čija klima razriva karakter. Ako koji od crnih slugu, njegovih (on ima samo marmitona), mojih ili Mejovih, ne posluša odmah, ili ne sa dovoljno dobre volje, N.

Kule, zidovi, dvorišta, od pečene zemlje. Teško je naći ulaz i razabrati gde počinju staništa krala, a prestaju njegovih podanika. Najzad pronalazim da se u dvorište ulazi kroz jedan trem, koji je u stvari štala za kraljeve konje.

Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge zapovesti: upravlja svojom kraljevinom.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

STANA (u sebi): Obesni momci, pa se rugaju, A ja im šegu moram trpeti, Samo do kvake vrata njegovih Da me provede lepa laskavost... (Glasno.) Pa, deco, pseto kô i keruša, Sa lajanja su zube gubili!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

i ne može pouzdano da se pročita; dosta da je pukovnik bio neki Kavkazac i ime mu se svršuje na adze, kao kod mnogih njegovih zemljaka).

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Jaoj — govorio je Pera kroza stisnute zube, pa poče da rže kao konj i nogom da udara. Dok se tek osulja kamen ispod njegovih nogu i on polete, vukući za sobom još dvojicu. Za njima se sruči čitava reka od kamenja, gotovo do sredine ulice.

Sergije traži korbač. Pera se tada seti da nema mamuze i zahteva da se skinu sa njegovih čizama, da ih priveže za bose noge.

Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore. On klimnu glavom i tiho progovori: — Ozbiljna opomena i nama i njima.

Njegova je dužnost da seče žicu. Onaj iza njega držao ga je sa strane za opasač, a glavu je zavukao između njegovih nogu. Isti su položaj zauzeli i oni ostali, zadnji. Onaj prvi, oslanjajući se laktovima, pomerao se napred.

Zatim je govorio o lumpovanju kod Beas-kule, i u raznim varijeteima. Slušao ga kapetan Bora, i najednom je zakukalo njegovih dvadeset devet godina. — Jaoj, skršismo mladost na ovim planinama.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

I đače će videti da je Pačić petrarkist (još uvek!). Evo imena njegovih dragana — on ih je neumorno zasipao stihovima: Ruža, Milica, Eliza, Raša, Lina, Terezija, Evica, Milka, Anče, Persida,

Iako jedan Vukov dopisnik, a bez ikakve sumnje i Vuk sam, imaju za njega samo prezriv osmeh i podsmeh, njegovih dvanaest pesama u ovoj Antologiji teško bi se odrekla i književnost bogatija i na višem stepenu razvoja no što je bila

demagoški zajedljive strofe (Plača) jamačno ga nisu zatrpavale. Ako ih je Orfelin sastavio, onda su one sasvim u duhu njegovih shvatanja, jer je on u jerarhiji gledao svuda smetnju prosvetnom napredovanju.

Pre svega, iz njegovih reči se ne vidi pouzdano da li su se pesme Serbije preslavna i Integer vіtae pevale po jednoj istoj melodiji

juna 1796, a ta njegova pesma — sada već bez onog neposrednog i humorističnog prijatnog tona koji je jedina čista draž njegovih stihova, sva uparađena kao i Orfelinova i više nego Orfelinova, glasi ovako (ona je štampana u Letopisu Matice srpske

u pismima prijateljima u zavičaj poslao više pesama sličnih ovim dvema, što se vidi i po nekim štampanim odlomcima njegovih stihova koje je G. Magarašević objavio u Letopisu (1830, č. 21, str.

Magarašević objavio u Letopisu (1830, č. 21, str. 117—21); rukopisi nekih neštampanih njegovih pesama, a neizvesno je da li odista samo prevoda, kao da su propali („Što se njegovih stihotvornih djela kasa, ima

rukopisi nekih neštampanih njegovih pesama, a neizvesno je da li odista samo prevoda, kao da su propali („Što se njegovih stihotvornih djela kasa, ima ješče u rukopisi, koja se hrane u Moholu kod matere njegove, koja su, po slišaniju,

3) Jovanu Pačiću sam sada dao još više prostora, unevše pet njegovih novih pesama. Smatram da mu je i na taj način jedva dato ono mesto koje mu, ako ne u razvoju, a ono u istoriji naše

6) Potpunije sam predstavio poeziju Jovana Subotića, unevši osam njegovih pesama kojih u prvome izdanju nije bilo; taj neproučeni i nepravedno potcenjivani pesnik zaslužuje mnogo više uvaženja no

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Nemanjina autobiografija osnov je za umetničko uobličavanje njegovog lika kod dvojice njegovih sinova i biografa, Save i Stefana, koji su, svaki na svoj način, nastojali da uspostave svetački kult svoga oca kao

s dominantnim grčkim uticajem (a ne ruskim kao kod drugih tadašnjih naših pisaca), što je došlo do izraza u nekoliko njegovih ranih, za života neobjavljenih dela (Ižica, Venac od alfavita, Hristoitija i dr.).

On je novator i eksperimentator. Unutrašnju formu njegovih pesama odlikuje složena slikovitost, sklonost ka alegorizaciji, fantastika, humor, igre rečima, kovanice, manirizam.

istaknuti lekar koji je ostavio značajne radove iz medicine, on je slično ostalim bio poklonik patrijarhalnog sveta i njegovih vrednosti i u nekoliko pripovedaka dao je porodične drame, u kojima međusobna ljubav i solidarnost nadvladavaju

Surove bosanske planine podjednako su junaci njegovih pripovedaka kao i mali ljudi koji se s njima bore da bi opstali. U isti mah lepa i strašna, bosanska se priroda kod

Lelejska gora (1957) i Hajka (1960) najbolji su između desetak njegovih romana. Drugi, 1951. objavljen roman - Daleko je sunce Dobrice Ćosića (1921) - pisan je smelije.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Stari hadži Zafir već i ne pita. Može Mladen sve iz njegovih magaza da prenese kod sebe. I o svemu što se čuje za Mladena, srećno, zadovoljno bi pričao kao da je Mladenova kuća i

najteže bi kada jednoga dana dođe njen otac i, kao uvek, snebivajući se, bojeći se da mu nije na dosadi, zadržava ga od njegovih, drugih, važnijih poslova a ne kao što je taj za šta je došao da ga moli.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Čisto ne može da shvati kako bi mogao da podijeli Nikine zemlje sa bratom Petrom, kad su kao klin uvukle se između njegovih oranica. Još bi to pregorio nekako, ali kako da se livada podijeli?

Prolazi preko gaza rijeke, preskačući okretno s kamena na kamen, a mutna voda oko njegovih nogu huči, i ispod njega pjenuša se u padu; šapatljivi jablanovi poređani uz jaruge šapore, a gazeći po svojoj livadi,

Ispred njegovih očiju i iz njih čini mu se lete lake varnice i iščezavaju u sunčevu žaru... Tada je nervozno ginuo za njom.

Slatko milinje, što silimice vlaži oči, povlači se po njegovoj duši. I ne bijaše nikakova nesklada između njegovih osjećaja i tople prirode.

lica, svojih nedovršenih nauka, tuđe volje i svega onoga što ga je kao zla kob već od rođenja gonilo i uvijek bilo proti njegovih prostih želja. I on se odmaknu od prozora, pa brzim korakom ušeta se po sobi.

Cirilo se zbuni i obori oči, ali svejedno osjeća pogled na sebi, što dolazi kao iz jame iz njegovih očnih udubina. Časom svi ućute. Sudac pogleda staroga pisara — on mirno sjedi i gleda u čisti arak hartije pred sobom.

Po Uskrsu, ona je popustila Ivovim molbama, zavedena, kako mu je jednom u šali rekla, sjajem njegovih očiju, iz kojih je vatra sipala, i sastajala se s njim u uvali, po prilici na po puta iz varoši u selo.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Sada se okomio na Doroteja. Kaže za njega da je od crkve načinio smetište. Nagovara igumana da se otarasi i njega i njegovih travuljina, i da ga pošalje onamo odakle je i došao.

Čim je Lauš odjahao sa svojim ljudima protiv Brzana i njegovih usorskih razbojnika, Jelena ju je oterala. Jevđenije je potom otišao od nas.

prstima za rub pokrivača, a onda je najednom sve to prestalo, svetlo je utrnulo u njegovim zenicama, prestao je mrmor njegovih nerazumljivih reči, usne koje su se neki trenutak ranije micale, postale su modre poput ilovače, ukočene u zadnjem

Krst odjednom počinje da lista kao prolećno drvo, vidim cvetove crne i sive kako se pomaljaju sa njegovih ivica i kako pčele u rojevima zuje oko njih.

koga je njegov vlastelin pokupio sa njive, tutnuo mu u ruke koplje kojim ovaj nikad nije rukovao i poslao ga ka gomili njegovih neprijatelja. Dakle, sve same zgode, čudesni krajevi, bogati gradovi, svakojaki plen. A šta je, u stvari bilo?

Rekao bih da je bio pobožan, ali slavoljubiv. Progovorio bih o nekoliko njegovih suprotnosti, i sve bi se na tome završilo. Ali on se ubio. Učinio je to na način dotad neviđen.

i pametniji, od Bogdana koji se usudio da Jelenu počeše baš na tome mestu, a ženska je koža fina i meka pa je na dodir njegovih hrapavih šaka i noktiju prokrvarila, no ne krvlju, nego čistim žučem i otrovom.

Za zatucanu rulju njegovih sledbenika bio je to jasan dokaz vođine smelosti i prezira prema nama. Šetkao se onde, sa rukama na zadnjici, gledao

Na kamenitom tlu ispod bedema ležala je prsnutih lobanja i polomljenih udova desetina njegovih ljudi. Ostali koji su imali sreću da se pri padu dočekaju na noge odvukli su se u žbunje, hramljući.

Nisam mogao da verujem da mu je tako malo stalo do života njegovih ljudi. Zbilja, on ih je poslao, sasvim ravnodušno, u pogibiju. Da sam to predvideo, mogao sam proći bez gubitaka.

Ne zanima ga da li ćemo imati sutra šta da jedemo. Pustiće nas da skapavamo od gladi, da ližemo znoj sa njegovih ugojenih kljusina koje mu služe samo zato da bi ih gledao kako se propinju i ržu u donjem dvorištu, dok ih uzjahuju

Pomenem mu ja, opreno i izdaleka, naravno, da bismo mogli zaklati i nekoga od tih njegovih konja, a da sačuvamo za crne dane nekoliko krava.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Kraj njegovih nogu skupiće se zveri: Medvedi, majmuni, mačke i panteri. Gospođice lepe i gospođe mlade Predstavljaće gole nimfe i naja

I onda, zahvalna Bogu, Trže se, i obvi ruke oko njegovih nogu I oči podiže k nebu. A dotle oluja stade, I jedan svetao zračak kroz tavne slojeve pade I polja obasja sobom.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

pločica po muzejima sveta, a među njima astronomska biblioteka asirskog kralja Asurbanipala, koja nas izveštava o radu njegovih posmatrača neba.

Najveći astronom šesnaestoga veka, Tiho Brahe, bio je Haldejac od glave do pete. Glavni cilj njegovih posmatranja neba bio je da odatle čita sudbinu ljudi. I on ju je - je li to bio puki slučaj ili čudo? - pročitao.

Od njegovih spisa očuvali su se samo baš oni neznačajniji, isto tako kao i od spisa Aristarha i Eratostena, a evo zašto.

Krst i ikonica na njegovim grudima optočeni su krupnim dragim kamenjem, no posmatračev pogled privlačen je više sjajem njegovih očiju.

na kojoj je bio obešen Gligorije V, ja se sećam usplahirenog pogleda patrijarhovog i razumevam sve bolje čudni sjaj njegovih očiju. Prelistavam moj dnevnik.

Šta ćete, sreća je ženskoga roda. Evo šta je bilo. Naš kongres se približavao svome kraju. Definitivne redakcije njegovih kalendarskih odluka već su bile sastavljene i usvojene, pa je samo ostalo da se one, kako je to običaj pri crkvenim

dvogodišnjega otsustvovanja, ugledao opet zelene šalukatre moga očinskoga doma, i u njegovu dvorištu primio ogromni ključ njegovih teških gvozdenih glavnih vrata.

stotine godina, po belom svetu, a njihova dva prastara doma, u kojima se još sačuvaše Isajlovićevi portreti Todora i njegovih sinova i još druge slike njihovih supruga, sinova i snaja, ostadoše usamljeni, neka vrsta porodičnog muzeja.

Dvojica od njegovih slušalaca zaustaviše se pred Galilejevom slušaonicom, stariji pogleda nekako prezrivo na gomilu koja je tu čekala, pa

On poče da govori sa samim sobom: „Moji crteži mi govore da je otstojanje Marsa od Sunca, za njegovih deset opozicija, bilo različito.

Njegove žive oči pokazuju da mu misao ima brzinu munje, ali njegov bolešljiv izgled i nervoznost njegovih pokreta odaju koleričnu prirodu. To pada u oči, ovde u zemlji flegmatičara.

u ostalom, već pre deset godina, kada se vratio sa ostrva Svete Jelene, gde je posmatrao južno nebo i načinio katalog njegovih zvezda.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Objavio je i Izabrane pesme za školsku omladinu, a najpoznatije su knjige njegovih putopisa: Pisma iz Grajfsvalda (1850), Pisma iz Švajcarske (1852), Pisma iz Italije (1868-69), Pisma s Cetinja (1889) i

Stanković, Borisav - TAŠANA

MIRON (čisti Paraputu od zemlje): I gde ovoliko zemlje i blata nađe? Sav se zemljosao. (Vadi iz njegovih nedara kamenje i zemlju.) PARAPUTA Je li za Svetu Bogorodicu to uzimaš od mene i čuvaš?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Pominjući lepe društvene osobine gos-Tošine, i bezazlenost njegovih uživanja, ljudi su pola u šali ali pola ozbiljno tvrdili da je zadobio i lopove, i razbojnike, i pisce pretećih pisama.

Zamišljao je gos-Toša, i puštao da defiluju pred njim, lica njegovih znanaca u palanci onakva kakva će biti na prvi glas o mirazu koji gos-Toša sprema poćerci: neka zgrčena i uznemirenih

Sve mi se čini da on od mog dara crkvi odvaja za sebe... Sve su kraći i kraći rokovi njegovih novih potraživanja... „Ne valja zejtin, gospa Lazarićka!”... Ne valjaš ti, moj brajko.

Poznato je, on istoriju pretpostavlja svima predmetima, i posvetiće se sav istoriji. I priča je izišla iz istorijskih njegovih studija slučaj jednog srednjevekovnog Jevrejina naučnika ako možda neka gospoda kolege još nisu razgledala priču

Za nju to nije bilo ništa novo; njen muž je češće dizao glas i uvlačio sve članove porodice u odgovornost zbog njegovih briga. Branko je materi kazao nešto malo više no što je ona znala. Pavlu je kazao još više, a sve nije kazao nikome.

ništa, ni za starost, a kamoli za neki fond, ali mu je u srcu ostalo staro prijateljstvo i široko živovanje u kući njegovih prijateljâ Vlaovićâ, a naročito u kući Marka Vlaovića.

ali blizu tu, i svet govori i danas: da se njegov grob pomicao dok nije došao sasvim blizu groba onih devojčica, njegovih drugarica... Sedite eto tu, na ovu klupicu, da, nečija je bila, tu ćete lakše pisati.

Jedna udovica njegovih godina ustezala se, zbog tuđeg deteta. Harisijades tada ode do Sremskih Karlovaca, i uze mladu devojku, čudnu, koja se

Pominjala je muža, sećala se njegovih plemenitih reči u testamentu: neka Bog dade radost mojoj ženi. Ubrzo se desile još i ove stvari.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Na dvadeset godina docnije, pošto su se biografi dočepali raznih njegovih privatnih pisama, ja sam na osnovu „novih podataka“ čitao sasvim drugu i drugaču njegovu biografiju.

I onda, što je glavno, ako bolesnik ozdravi, on veli ozdravio od njegovih medicina, a ako umre, on veli umro od prirodne smrti.

Mi smo vrlo pažljivo pratili njegova predavanja, tj. vrlo pažljivo smo posmatrali svaki pokret njegovih ruku, bojeći se da ne zvizne koga. Idućeg časa, razume se, nastalo bi propitivanje onoga što smo prošloga časa slušali.

ostalih Nemanjića, on bi se tako busao u grudi kao da nas je izazivao na megdan, a kada bi se dočepao ustanka i njegovih junaka, Sinđelića, Rajića, Zeke i Konde, onda bi toliko lupao pesnicama o sto da bi se turska vojska, kada bi odnekud

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— O jes, o jes! — odgovara Hili, ne razumevajući očigledno smisao njegovih reči. — Pazite, dživdžani, nemojte se brukati! — dobaci nam potpukovnik Petar i ode. Ih, ništa od tebe!

On nas i ne pogleda. Valjda mu je dosta i njegovih muka. Luka pri prelazu potoka skide šlem sa glave i zamoči ga u vodu, pa ga onako mokrog stavi na glavu.

Petrović, Rastko - PESME

Građenje pesama je jedan od najnužnijih trenutaka moga života: jedna od njegovih funkcija: to je kao koračati ili zadrhtati.

zver čije su čeljusti razjapljene prema beskrajnosti. Otud, za razliku od običnih zverova, on je nezadovoljan. Uzroke njegovih oboljenja treba tražiti, ne u njegovoj prošlosti, već na jednoj pravoj liniji između njega i bezgraničnog: tamo ih

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Od istoka ka zapadu, svakodnevno, putovalo je Sunce. Od istoka ka zapadu kretale su se i zlatne glave njegovih vojnika prve godine, treće, sto treće.

Uzalud je zatim bežao. Žbun ga je sustizao, brzinom vetra, a iza njegovih leđa zgušnjavalo se drveće. Dok dlanom o dlan: grana se vezala za granu, lišće splelo.

Reči učitelja zujale su kao mušice oko njegovih ušiju: čuo ih je, ali nije mogao da razume. — Nikada ja to neću naučiti, majko!

Daj sviralu! Niz obraz mladića kliznu suza, saže se i pomilova psa koji je drhtao kraj njegovih nogu, ali dade sviralu Zlatokosoj. — Prokleta bila! — polete jedna žena k Zlatokosoj.

— Pa, ne može se tako, ljudi! — ču se glas nekog dedice. — Moj sused je bolestan i ja ću počistiti i ispred njegovih vrata, pa i trg na uglu naše ulice ću počistiti. Zar se, pre nego je ova nevolja naišla, nismo tu sakupljali svako jutro?

Liznu on malo vode, ali kako da se umije nije znao, pa zamoči čitavu glavu u potok. I, gle, samo što se voda dotače njegovih ušiju, njegovih očiju, s njih kao da spade nekakva mrena i on vide nebrojene male svetlosti kako trepere unaokolo.

I, gle, samo što se voda dotače njegovih ušiju, njegovih očiju, s njih kao da spade nekakva mrena i on vide nebrojene male svetlosti kako trepere unaokolo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U tome mnogi izgiboše. I dokle se god na nogama držao Momčilo, niko od njegovih niti junaštvom popusti, niti se hoćaše predati.

Narodni pevač je svestan toga, narod je svestan toga. Zato Marka, i pored svih njegovih herojskih podviga, prati ubitačni prekor da je „turska pridvorica“.

Kada su se oni uplašili od živoga oderana jarca, ja kako će sjutra dočekati, pobratime, Hasan–agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, krajišnika kako vatre žive?

ili ona — nabrekla od obesti — kad Novak i Radivoje prodaju Grujicu; ili ona — puna mladalačkog poleta — kad Grujica i njegovih trideset hajduka prerušeni u devojke dočekuju pašu sa Zagorja i njegovih trideset delija.

ona — puna mladalačkog poleta — kad Grujica i njegovih trideset hajduka prerušeni u devojke dočekuju pašu sa Zagorja i njegovih trideset delija. Sve je to i dobro uočeno i prikladno rečeno.

Zet je sedeo sa tastom Jugom i sa šuracima Jugovićima, a devet njegovih šurnjaja — dvorile su uporedo. Kad je Strahinić dobio pismo i rešio se da u turskom taboru potraži krvnika koji mu je

A vi hod'te da ih dijelimo: il' volite na sama Bogdana, il' njegovih dvanaest vojvoda?“ Veli njemu i Miloš i Relja: „Mi volimo na sama Bogdana“. To je Marko jedva dočekao.

gore čarne; Šarac ide kao gorska vila, brzo ide, daleko odmiče, odmah biše nakraj gore čarne, i uglaše u polju vezira i njegovih dvanaest delija.

No da vidiš deli-Radivoja! Kad iziđe drumu na raskršće, loša mu je sreća priskočila: susrete ga Mehmed Arapine sa njegovih trideset delija; Turčin ćera tri tovara blaga, pa kad viđe trideset hajduka, a on viknu na svoje delije, te uvriško

prokletog paše sa Zagorja, — hoće paša nama na konaka, pa mi ište trideset odaja i u njima tridest đevojaka na njegovih trideset delija; tebe ište na bijelu kulu, da te ljubi za života moga; zato plačem i suze proljevam“.

“ Tad se kneže natrag povratio; on rasturi trideset delija u njegovih trideset odaja, a dade im gospodsku večeru. No da vidiš paše brđanina!

Kada su se oni uplašili od živoga oderana jarca, ja kako će sjutra dočekati, pobratime, Hasan-agu Kunu i njegovih tridest krajišnika, krajišnika kako vatre žive?

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

“ — Sad će se tebi crveniti nešto drugo! — dreknuo je iza njegovih leđa učitelj i prutom tako stao da vošti pjesnikovu pozadinu da je ovaj zaista pocrvenio i tamo gdje mu ni na um nije

Pažljivo osvjetljavajući ispred sebe, Jovanče učini korak-dva, pa stade. — Šta je? — šanu Mačak iza njegovih leđa. — Nekakva jama, šta li je — progunđa Jovanče u nedoumici, pa se nagnu naprijed i poče da šara lampom po nečem

Kad šuma sasvim promače iza njegovih leđa, ispod njega poče s tutnjem da trči gola poljana, naletješe zatim šuštavi kukuruzi, a onda se neki plast sijena

Orla je Jovanče prikucao na pročelju kolibe, iznad samih ulaznih vrata. — Evo, nek vidi neprijatelj da uprkos njegovih bombi naši orlovi još uvijek lete.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

ZOROVAVELOV SUD Kod cara Darija persijskogo trojica pobližih od njegovih udvornika se nadmudrivali koji bi pohitleniju neku besedu od sebe izneo pred cara da bi ga za to u svome carstvu

Pridomisli se tomu, te posla nekoje prijatelje svoje k begu od njegovih subližnjih mu spatara, savetnika begovih da ga ugovore s prinudom njega poslati s darom i s mobenim se pismom do

Kako no što prorok David iskazuje tako govoreći za te Hristove pokrivene besede, kanda to iz samih njegovih usta govoraše, kade veli: »Otvrzu va pritčah usta moja. Proveštaju gananje isprva!« Gananje, to je naprosto reći gatanje.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

bio rado gledan od mlađeg sveta, ali mnogim roditeljima nije se dopadao pored sveg njegovog lepog zanata i zlatnih ruku njegovih: nije im se dopadao što je lovac, binjedžija i veseljak, — i tako je majstor Mane od njih i dobio onaj nadimak:

svirao u ćemane, ali sada više ne može: dršću mu malo ruke, što je, uostalom, — kako on tvrdi — familijarna bolest kod njegovih u familiji.

Još njegovi đački školski zadaci silno su se odvajali od ostalih zadataka drugova njegovih: bili su i duži i jedriji, puni smelih, originalnih i slobodoumnih misli, tako da je već i zbog toga nemoguć bio u

to kako su o njemu mislili i cenili ga stariji njeni, nego ga je bolelo ono što je ona o njemu mislila i rekla, i iza njegovih leđa, i njemu u oči.

Rastužilo je ovo tiho jesenje vreme... Ah, kako je mogla biti srećna! razmišljaše sećajući se njega i reči njegovih, a sedeći usamljena, zasipana jesenjim lišćem, na doksatu, i kidajući mitrovske, zimnje ruže, zapeva tiho pesmu: U