Jakšić, Đura - PROZA
se ovakoj mobi, ali sad strepljaše, jer to ne beše gomila žetelaca, nego četa divljih osvetnika, koja ne tražaše bogate njive da ih pokosi, nego da ih svojom i dušmanskom krvlju orosi...
Napravio si od sebe nigde i ništa, džanum! Vinograde si batalio, stoku si napustio, njive rasprodao. Pijanico jedna!“ Živko je ćutao; a kad je kaluđer otišao, on je jauknuo, kao čovek koga su ranili.
S njome je sve kućevne i poljske poslove vršio. Vrlo je retko uzimao nadničara, i opet su mu njive bile svakada na vreme urađene i okopane, vinograd, orezan i oprašen, a oko kuće retko si gde na voću mogao videti one
Obradović, Dositej - BASNE
mortalium rampa rura bobus exercet suis: Blažen onaj koji daleko od meteža, na podobije prvog roda ljudi, oca svoga njive s svoji ore volovi.” Da je iko drugi na|svetu ovo rekao, ne bi mu se tako verovalo kako visokoslatkopojuštemu Horaciju.
i žito počne sazirati, pre nego bi kud prepelica odletila, vsegda bi nalagala pilićem svojim da motre što se oko njive tvori, i da slušaju šta se tuda govori.
Kažu ovi da su sluge gospodara njive tu bili, i videći da je žito sazrelo, otišli su po srpove, i doći će žeti; zato da se beži kud se pre može.
Na nekoliko dana potom nikne konoplje i pozelene od njega sve njive. Opet drugoljubiva lasta, kad k jednim kad k drugim pticama leteći, moli ih i uvještava da jošte mlado i slabo konoplje,
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Sa cokulama oko vrata, bos, razoružan, raskopčan, slobodan, kroz oslobođena i spaljena polja, kroz minirane njive, pune blata, vraćam se kući iz rova i rata!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No po nesreći obadva su ta puta i šume okrčeni i u livade i njive obraćena, i to je velika šteta za Srbiju. Dozna Afiz-paša, da ga Karađorđe čeka da samo preko Morave pređe, da ga
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Paja skoči nezgrapno, pa poče klimati — bajagi trči, vičući leno: — Uša! uša! — Bolje, more, bolje!... Gore uvrh njive!... Eno ih, potrči, more! A čekajde, zapamtićete vi ko je Radovan, beli!...
Gazda Raka mahnu glavom, učini: »Hm, hm! đavo dete!« pa okrete naniže, preko Ilijine njive, dole seoskoj mehani. Tu zateče Simu, ispsova se opet s njime zbog one potre i reče da će ga tužiti kapetanu ako mu
Aja! Ne možeš ti njemu ništa! Uzeo on pušku, pa ode naniže u njive. Brzo je Radoš obišao njivu dole u Trnavi. Tu je u ritu pucao na jednog ražnja, ali ga promaši. Bi mu malo krivo.
Presamari preko Gologa brda. Pred njim pukoše duboke zaroške gudure, česti ševari i stene, a vrlo retko njive i još ređe kuće. Put ide baš kroz sred Zarožja, pored vratnica kmetovih.
Oni joj uzoru malo njive, poseju i srede kao sebi. Ostalo radi sama Miona. Sama okopava, plevi, žanje. Nikad se neće požaliti da joj je teško.
Na sve strane razmileli se vredni ratari. Oru njive, popevajući i nadajući se dobroj godini. Tek u podne stiže Miona iz čaršije. Išla je tamo zorom da obiđe Senadina.
Miona ga opet nudi. Poče da ćereta s njime kao dete... sve stojeći. Reče kako će očuvati šenicu s te njive — samo za blage dane. Mesiće od nje česnicu, kolač za krsno ime. Najlepše je brašno od staroga žita.
O, ta i moja će kuća propevati!...« Dušanka ne pamti da je ikad videla majku veseliju nego tad — kad se vratila s njive iza laza... Došla je kući pevajući peku veselu pesmicu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
21. PARAŠNICA Danas čovek ne bi ni poznao negdašnju Parašnicu. Da nas su tu njive i livade plodne kao Misir; ali negda tu beše gusta šuma.
Dučić, Jovan - PESME
Beše tada slavna a sad si i sveta, Pevaj sva krvava kroz njive i luge. Naša zvezda slave sad i dalje cveta: Pre svačiji sužnji neg ičije sluge.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ostade za njima za tili čas i vašarište i groblje i dudara, i uhvatiše se glavnoga puta. Njive i s jedne i s druge strane. Pred svakom njivom dva duda, pa se po njima zna dokle je čija njiva.
Pred svakom njivom dva duda, pa se po njima zna dokle je čija njiva. Sve je sada sumorno, i njive i drveće. Po putu nikoga; po njivama nikoga, a dudovi ogoleli, pa im se crne pokisle grane.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa kad i mrak, noć padne, ni tada se ne umara ni smiruje. Onda ide iz varoši u krajnje, puste ulice, u njive, vinograde i tamo sam peva, luta... — — — — — — — — — — — — — I kad nije pijan opet luta.
Teodosije - ŽITIJA
kao što kažem, ništa ne uspeš; podleći ćeš i sramoti i ukoru kojim y jevanđelju osuđujemo one što su se zbog kupovine njive i papa volova i uzimanja neveste odrekli slatke večere i besmrtne hrane, pa su nedostojnima izabranoga zvanja i veselja
i što nama nije ugodno da ne činimo ni drugima, dodade i ovo: „Ako ko ostavi dom i braću, ženu i decu, bogatstvo i njive i ostalo, naslediće na vekove carstvo nebesko.
Nisu imali zemljedelstva, ne zanimahu se kupovinom za život, nisu obrađivali vinograde i njive, nego je sva njihova briga — molitve, i suze, i da umom vazda prianjaju k Bogu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Bogati seljaci, čak i najinteligentniji, retko daju svoju decu na dalje obrazovanje. Ona ostaju seljaci; ali su njihove njive i livade najbolje obrađene i najbolje se održavaju, njihove su kuće najčistije a domaća ekonomija najbolje uređena.
Srbi nisu smeli bez Arbanasa izlaziti iz varoši, nisu mogli imati svoje njive i vinograde, ni bolje kuće i dućane; nisu smeli nositi bolje odelo i mogli su se baviti samo nižim zanatima kojima se
Ima više čistote i ugodnosti nego po pološkim kućama. Oko ovih sela se ne vide njive sa pšenicom ili kukuruzom. Oko Mavrova nema čak ni bašta sa povrćem, kojih ima oko Nićiforova i Leunova.
Niža su od Galičnika. Oko njih su bašte sa povrćem a mestimično njive i livade, kojih ima sve više ukoliko se više spuštamo niz dolinu Radike i približujemo Kosovrastima i Melničanima.
Jezerski nivo pokazuje kolebanja, i kad naraste onda dođu pod vodu njihove male njive i livade i sela se napuštaju. Mnoga su stara sela potopljena u pribrežnoj plitkoj jezerskoj zoni.
Ali znaju kad jezero splašnjava i stari su ljudi uhvatili pravilnost ovoga kretanja, te znaju kad će njive biti na suvu i pamte koje su njive kome pripadale. I ovi najbolji delovi Prespe ne mogu živeti od zemljoradnje.
jezero splašnjava i stari su ljudi uhvatili pravilnost ovoga kretanja, te znaju kad će njive biti na suvu i pamte koje su njive kome pripadale. I ovi najbolji delovi Prespe ne mogu živeti od zemljoradnje.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
U onoj trci i strahu džak je zgrabio neki seljak kome su medvjedi svake godine pljačkali kukuruz iz njive pod planinom. On je u zabuni pomislio da je to njegov džak s malim prasetom, ali kad je već stigao pod samu planinu,
Čuvajte se! Siroti Brko, sa džakom na leđima, sve na prstima odšunja se do svoje njive pod planinom i tu ga oprezno spusti u kukuruze.
Mačak Tošo i Miš prorok tek su bili malo odmakli od svoga džaka kad se s drugog kraja njive javi jedan žalostiv pseći glas: — Auuu-vauuu! — zavijao je nepoznati — ko li će me noćas zaštititi od mrkog mede!
“ — Pa dobro, hajdmo do toga psa — pristade mačak Tošo, i njih dvojica žurno se uputiše prema drugom kraju njive. Tek što mačak i miš stigoše na desetak metara od jedne velike kruške na ivici njive, otud se začu plašljivo pseće
Tek što mačak i miš stigoše na desetak metara od jedne velike kruške na ivici njive, otud se začu plašljivo pseće cvilenje: — Jaoooj, ko je to?
Posljednji koji se začudio neobičnom mišu jahaču i mačku konju bio je neki mačor skitnica koji se vraćao iz njive noseći u zubima našeg starog znanca miša domaćina.
Tek što su izišli nakraj njive, ugledaše na maloj zaravni pred mlinom gomilu kokošaka i vrabaca i meću njima psa Žuću.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zbijen, sve više, kretao se dalje kao stado, sve niže opuštenih glava, prelazeći njive i naselja, i ne pogledavši ih. Pri prelazu preko mostova nastajale su gužve i gungule, ogorčene i besmislene.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
putnika iz daljina, ako se ogluši o beskućništvo ptica, da se liši svešteničkog čina i pogna da se kao vrana od njive do njive tuđe skita.
iz daljina, ako se ogluši o beskućništvo ptica, da se liši svešteničkog čina i pogna da se kao vrana od njive do njive tuđe skita.
zemlju kraj puta, u sabljičici i u draču, za raskoš korova i kukuta oko seljakovog plota i međe, za nepabirčene njive smeđe, za misao mu nesavremenu: kad čovek ima trpezu punu, neka se nahrane i čavke i vrane, za plodove što mu pod
ISMEVAČE Tražim pomilovanje za ismevače koji sve izreda izvržu ruglu: mesečevu glavobolju, i sunčev optimizam, dobrotu njive, radoznalost voda, dušu zatvorenu, dušu što se lako oda, strasti staraca, ljubavi mlade penu, svačiju ubogost, svačiju
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
koju je uslovila tema, zapažamo i u pesmi Poslije žetve Nikole Šopa (1904—1982), u kojoj je naslikan iznenadni mir njive posle skidanja letine.
Roditelji su svom potomku udesili leglo nasred pšenične njive; stan mu se sastojao od spavaće sobe i dnevnog boravka. Svake večeri, pred spavanje, tata ispriča svom mezimcu po jednu
U šumovima prirode najviša je uteha do koje se može doći: U te trenutke, kad noć lazi od podvodna vrbika uz gole njive, a lampa se još ne pali, moja strina, crnooka Ličanka, stigne zakratko, krišom, i da otplače nagnuta gdjegod u ćošku
Iza nje smo mi, naše njive rodne, oblaci našeg neba, naše samoupravljanje, naši rezultati i brojke... ... U Kragujevcu gradu Srbije, bila sam ti na
Radičević, Branko - PESME
USPOMENE STAROG JUNAKA Prelepo stoje sve mi njive, U voćnjacima lepe šljive, Na brdu onde pase stado, — De ne bi na nj'ga gledô rado?
Tri već dana, al' još nije dosta, Još ne pušta Rajko svoga gosta, Te ga vodi u svoje šljivike, I na njive i u uljanike, Pokazuje stoku nebrojenu, I ostalu pustu carevinu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U te trenutke, kad noć lazi od podvodna vrbika uz gole njive a lampa se još ne pali, moja strina, crnokosa Ličanka, stigne zakratko, krišom, i da otplače nagnuta gdjegod u ćošku
i to što se ni u snu ne vidi: propade država, svemoćna vječita Austrija, a sunce ipak ostade na nebu, ostadoše posne njive i seljačke brige, samo se stari Švabin seoski knez Gavre preko noći premonduri u „srpskog“ kneza, pa se održa i on.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I nastade trka. Sunce je sijalo, okolina, bašte, vinogradi, brežuljci i prostrane, duvanom zasađene njive, sve se je to zelenilo i mirisalo.
Posle joj kazuje od koga je sadašnji gazda tu njivu kupio. Onda joj nabraja nekadašnje naše njive, čivluke, vinograde; kazuje joj koliko je to godišnje donosilo, s kojim se imanjem graničilo, na koji je način To posle
Mati otpoče da mi priča i kazuje sve promene koje se desile za vreme moga osustva: ko je umro, propao, prodao njive; ko se oženio i udao. I onda za tebe: — Marija umre. Bog da je prosti — reče mati i pogleda me. — E? — trgoh se.
Malo po malo preklopi mu imanje. I davaj, davaj, isplaćuj, ali, ko će alu da zasiti. Prodade im sve njive i vinograde. On se propi, propade — uzedoše ga dušmani na vrat! Sad je krijumčar.
— A čekaj...! — poviče jedna starija žena i poče je peckati: — To li ti svako veče, kad se vraćaš s njive kući, prolaziš onamo, a? — Ama, teto! — promuca siroto devojče i pogleda je pogledom punim molbe.
Ženu ni da pogleda, već uvek, tobož poslom, beži u sela, kod čivčija, gde su njihove njive, i tamo ostaje po čitave nedelje. Šta ti nisu radili, samo da ga zamiluju sa ženom, ali ništa ne pomaže.
I čim oseti kako joj se sinčić vraća, hvata je za ruku, ona odmah produžava put. U tom već počne prvi mrak. Njive počinju da se gube; varoške ulice da bivaju tešnje i tamnije. Ona ubrza. Preko skrhanog mosta Odžinke ulazi u varoš.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Đevojka, što ovce čuvaše, sjela na obalu Trebišnjice pored jedne velike njive šenice i bijaše uhvatila ribu pastrmu. to čuše gospoda dubrovačka, zaviču kiridžiji: — Ti kiridžija, ajde kod našega
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kroz travu mačak okretno žuri, promiče stazom uskom, a za njim kiša uz polje šiša, zasipa njive pljuskom. Umače Toša, zadihan, ljut, sakri se dedi pod širok skut.
Stradala mnoga štuka i mrena, mladica jedna, četiri klena. Okolo njive ćute u tami, zrelo se klasje pospano njiše, zaspao mačak, spava i Žuća u mlinu starom dedice Triše.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
RAZGOVOR NA BOJNOM POLjU Beše to praznik. Konje smo pojahali, rala okrenuli u vis, šta ćete da orete — vikale su njive za nama i žene su dizale ruke.
pre leda treba hvaliti to kratko žiće pesmom tamnom kao noćna voda što u ponore siđe ujutru se crvena izlije preko njive udari u kamen pesma tužna prizrenska suza pred kamenom što svetli iz svake čestice.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Ja mislim, brate, prvo vama da podelim, a meni šta ostane. PROKA: Pa jest, šta ostane. Nama njive u Mokrom Lugu i kujnsko posuđe i po dve-tri hiljade dinara, a tebi šta ostane.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Svitalo je kad smo zastali usred jedne njive, zasejane kukuruzom. Laka para dizala se sa zemlje, noseći miris izgnjavljene trave.
— začu se oštar glas komandanta diviziona. NA DOMAKU POGLEDA I SLUHA NEPRIJATELjA Trebalo je izići iz ove njive na seoski put, ali je prolaz bio rđav, te smo čekali da vozovi izlaze pojedinačno.
A kada beše izvučena i poslednja kara, slučajno se okretoh i, među pogaženim i posečenim kukuruzima one njive, ugledah starca kako osta sam, kao neki istruleli panj stoletnoga hrasta.
A ovako, na odstojanju, narednik ga je samo gledao besno. Sa tornja se videla nepregledna ravnica, jasno oivičene njive, i nepregledna kukuruzišta sa ižđikalim stabljikama kao šuma kakva.
E, iza nje — pokaza mi narednik. Pored te vrzine vide se sveži rovovi. Odatle se pružaju desno posred jedne njive, onda ivicom kukuruzišta i gube se u nekom zabranu.
Razdanilo se već uveliko. Pored nas promiču zabrani, njive, sela i već ugledasmo pred nama blagu uzvišicu. Zaradovasmo se ovom brežuljku, da bar imamo kakav vidik pred sobom.
Pred našim očima otegla se beskrajna ravnica. Vide se zabrani kao oaze, a oivičene njive podsećaju na polja šahovske table. — Hvala bogu! — veli Milutin — te ne moramo ići na osmatračnicu u pešački rov.
Ćarlija jesenji povetarac noseći iz daljine šum pokreta od naroda, koji beži pred navalom neprijatelja. A sela, njive i livade bukte u plamenu i dim obavija napuštenu zemlju.
Sela i gradovi će goreti... Majke će ludeti, gledajući kako dušmani kolju decu njihovu... Opusteće polja i njive... I vikaće živi: ustanite mrtvi da legnemo u grobove vaše.“ Pronosi se legenda od usta do usta.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
se žute požnjevene strnjike, ili se zelene podotavljene livade po sniskim lukama, ili se crne preorane i zasejane njive...
Što bliže prilazi kobnom mestu, sve bolje se vidi. Pa ovo još nije mrak, vidi se!. Ha, evo njive!... Polako samo... tiho kao senka... Rasklanjaj rukom pera kukuruzna, da ne šušte, pa hajde napred oprezno lagano..
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kan’ dasu vas zmije pile, Zmije pile i gušteri?“ Al’ besjede mile snae: “Bre Boga mi, svekre Petre! Duge njive i široke, Vazdan žesmo, kraj ne višmo.“ 101.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I sad, u blage jesenje dane Kad ćute polja, njive uzorane, Na tihom suncu kada šuma rudi Ta po vazduhu svila bela, snežna Što tajanstveno luta, bludi Ko vazduh laka,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sve gotovo, ti sedneš u košar, opružiš noge po tavanici, a leđa odupreš o tanko pruće pa hajd' u njive. Za tobom se digao urnebes od dece, no redara ih sve namiruje i ti se spokojno predaješ posmatranju....
Nastupaju njive. Ulazimo u planinu od kukuruza. S obe strane puta podigla se nedogledna gora... Ništa ne može radnika tako oveseliti,
Evo nas u njivi. Kola stadoše pod veliki brest. Čak sa dna njive čuje se pesma, smej, govor, šala, a sve to začinjava često pucanje korenja...
Smej i žagor, vrisak i pesma, prolamaju se iz njive u njivu, preko cela nedogledna polja, preko čitavog mora gore — hraniteljke...
No vi, ka' da već otpočeli. Imaš li dosta komišalaca? — Nije, more, još ni polovina došla. Daleko nam dobrosrećne njive, a narod poduže radi; no sad će to, za po sata svi će biti. 'Ajdemo mi u kuću, da se malo odmoriš.
To beše velika rpa kukuruza, najveća u celom selu, sastavljena iz četiri velike luke i dve njive planinuše. — Dobro vi veče, radnici! — Bog ti pomog'o! — Srećan rad! — Da Bog da, ti živ i zdrav!
— Znam, sećam se. — Pa tu će, belćim, da doručkuju, a mi da banemo iznenada. Ali to prođosmo; skoro ćemo na njive, pa posle eto i sela. — Gde li je kapetan? — Ne znam, ali mislim da je s varošanima. — Zar su i oni u poteri?
Za ovaj put beše sve spremno, samo je još trebalo naći koju njivu i posejati pšenicu, jer on nemađaše njive u brdu. Posle nekoliko dana on stupi u pregovore sa deda Milanom, koji beše inokosan: jedan mu sin u vojsci, a drugi
— Znam to, — poče Spasoje, — ali nećeš valjad’ mesiti svecu kolač od tuđe pšenice, sa tuđe njive... — Pa tebi Milan nije kazao da sam ja ovu njivu uzeo pod kiriju i platio mu pogodbu unapred.
znajući na koju stranu da se krene, pa, najzad, obrte Spasoju leđa i, polagano pazeći da ne izgazi pšenicu, iziđe iz njive i ode u selo. Iđaše pognute glave i nevesela lica. Najedared sinu mu u glavi: to je ono! Počinje se...
A tamo u strani žute se zreli ječmovi, i već se iz po neke njive čuju vesele i jasne žetelačke pesme. Po lukama praše se kukuruzi, sevaju motike i bruji pesma...
Stiže i pšenica za žetvu. Ostaviše se kose i motike na odmor, a srpovi se dadoše na posao. Narod iziđe na njive, te se poče sabiranje najblagodarnijeg zrna. Spremi se i čiča Pera ze žetvu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« »Ćir-Tašulino«, biće opet odgovor. — »A onaj zabran tamo, i one njive i one lepe livade?« — »Gazda-Tašulino; sve njegovo.« — »A ima li duga gazda Radisav na imanju?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Zvezde su sve hladnije i sve ređe; Potok i smrt u slozi žive. Al u nebu se vide međe Svake šume i svake njive. PREDVEČERJE Vilin konjic ukoso vodi Tanko pero po mirnoj vodi.
Kroz dane, kao kroz snove, Kupušnjaci plove, plove; Lutaju, po rečnom slivu, Tonu, u magli i dimu, Idu, iz njive u njivu, Iz jeseni u zimu. Ćute, u vlažnoj tami. Vazda sami. Da l sami? Ne. Svaki kupušnjak ima Po zeca u gostima.
A za kraj Ovo znaj: Kraj je u jednoj njivi, Pa u potoku podno te njive — Veliki, crni, vlažan kamen Oko koga rastu bele gljive.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
sa svih strana okružena bregovima, koja se postupno spušta prema severozapadnoj strani ostrva i na kojoj su obrađene njive i vinogradi.
Rakić, Milan - PESME
A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola. Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
svršavalo strašnom kockom na kojoj su, po običaju, oni, njihni muški, kao domaćini, sveta i običaja radi, po čitave njive i vinograde gubili.
Ostalo je samo nekoliko njiva i vinograda, i to njive udaljene, a vinogradi zaparloženi. Od vinove loze ni traga, do samo goli i račvasti kestenovi.
Cela ona, sa tim gornjim spratom ispred sebe, obuhvatala je sve ono polje, bašte, njive i drum, kojim se ulazilo u varoš i prolazeći pored nje išlo gore u čaršiju.
Zato je posle dugog stajanja pošao i uputio se, pored česme, naniže, gde su bile bašte i njive. Ode u onaj deo varoši, koji je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih doseljenika,
Sofka ne sme da prekorači, dogod svekar ne baci u njega dar, novac, i ne obeća koji će deo od imanja, koje parče njive, koji dućan biti snajin, i od koje će kirije, zakupnine, novac biti njen, za njenu ličnu upotrebu i svojinu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ni gore bez vrleti, ni šenice bez snijeti. — Ko vetar sije, buru žanje. — Zlo rađenje gotovo suđenje. — Od loše njive — čanak sočiva. — Zla rabota gora plaća. — Ko se psa ne odbrani, ne umoli ga.
— Šapat kuću gubi. — Kad jedan neće, dva se ne svade. — Bolje na uvratnicama dogovarati, nego se na sred njive karati. — Svađa bratstva — iskop manastiru. — Bolje s mirom nego s čirom. — Prkos kola lomi.
“ 2 Krave vam se telile, kobile ždrebile, krmače prasile, pčele rojile, njive rodile, kvočke legle kao što se ove iskre sipaju (Govori položajnik na Badnji dan).
Alasima (ribarima) Sve se njive zelene, a alaske crne, Alas kapu nakrivio, u me’anu gledi: Čunovi mu vodom plove, a ispolci zveče, Kesege mu kolo
Ispod njega kosio plodna sjemena, pa išao na duge i široke njive: manuo desnom, bog mu dao srećom, rekao: „Pomozi, Bože“. — Bog mu dao i pomogao! Rijetko ga tur'o, često mu nicalo!
Sveti Sava - SABRANA DELA
21, b) i koji je zatim rekao: „Ko ljubi oca i mater više od mene, nije me dostojan. Ko ljubi ženu, ili decu, ili njive ili imanja više nego mene, nije me dostojan.“ (Mt. 10, 37; 19, 27; Mk.
(Mt. 10, 37-38) „Jer svako ko ostavi dom, ili njive, ili imanje, ili ženu, ili decu, ili braću, ili oca ili mater imena moga radi, stostruko primiće i život večni
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
misleći da u tome nekakovu zadužbinu čine, sazdali su im s velikim troškom velike manastire, dali su im ispočetka njive i vinograde, a potom sela i ljude da im rabotaju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da znaš, otkako se rodio, nije suzu pustio. „Veliku livadu i zabran“ Neću da čujem. „Dve njive i livadu.“ Nema razgovora. „I zabran odozgo, i vinograd odozgo!“ Jok. „I krave, kola, plug, i kuću da ti napravim.
Otac je Vukašina voleo više i zato što je držao buntovničke govore po Beogradu, a on, Đorđe, pomisli na njive i livade koje je kupio od svoje zarade i bi ubeđen više no ikad da Morava neće odneti ono što je na kantaru stečeno.
Matica se zavlačila pod ledene okrajke; vodeni čopor mljackao je slabine njegove njive. Divlje guske nisko preleteše i ispuniše suton piskavom osamljenošću.
Cvetanje je golicalo u nozdrvama, zgušnjavalo joj dah, i ona je podrhtavala slušajući Tolino zviždukanje u detelištu kraj njive. On se s njom oduvek šali. Samo šali. Tako sa svim ženama. Nikada ništa drugo nije pokušao.
Njega? Na vrata Mijatove sobice prislanja obraz: kao potok huči disanje goveda, brzo izlazi na put, uska putanjica kroz njive spotiče noge, nepoklani kukuruzi taru se u glavi, ona pliva u beličastoj izmaglici, možda je moje, staje. Sluša.
„Jatagan mojega domaćina ima da se čuva u ovoj kući dok god muška ruka pali slavsku sveću i jede hleb što njegove njive rađaju.“ I kad se Đorđe rodio, ona je jatagan stavila u njegovu kolevku i tri je noći prespavao na njemu.
Njegova ruka načinila je ove duvare što vas od vetruštine štite, i ovaj krov, da ne kisnete. Sve njive što vama i stoci hleb rađaju njegove su krčevine. Šume su sve do Morave bile.
A tada više nije bilo nezauzete zemlje i neraskrčenih šuma za njive. Samo su trgovci mogli da kupuju zemlju. Monah Gavril naučio ga pismenu i računanju.
On neće, iako ga, kažu, vode na vešanje, neće da tuđe seme njegovo bude, da njegovu kuću i njive nasledi, i nakoti decu što će sva da se prezivaju Katići, pa i treće Adamovo koleno da se hvali pred ljudima da mu je
Svi će oni, Adame, biti tvoji nadničari. Tvoji, tvoji, sine! Bog je tako odredio. Baćićeva livada je do naše njive. I nju ćemo da uzmemo. I oni tvom tati duguju. Pritegnuće ih nešto, pa će morati da mi je ustupe.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
TATAGINA DECA Na samom okrajku grada, tamo gde ulice prelaze u njive, pa u svetlu dubinu neba, u kućerku prignutom do zemlje živela je starica zvana Tataga. Kada je i kako sazidala kućerak?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Od kud vidiš, na sve četir' strane, Daljna mesta, njive, i poljane: Levo Dunav, Banat, Bačka mila; Avala se desno zaplavila; A podale, ti brežuljci sivi, To je Bosna - i tu
Popa, Vasko - KORA
iz dubine duše Drumovima modrim Korov putuje Drumovi se gube Ispod stopala Useve trudne Rojevi eksera siluju Njive su nestale Sa polja Nevidljive usne Zbrisale su polje Prostor likuje Zagledan U dlanove svoje glatke Glatke i sive NA
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Žute njive i beskrajna zelena polja, pokisla, bujna, puna svežih boja, i posuta pravilnim redovima kosača u košuljama, blještali su
“ Mučenički izgleda Jaćim Medenica, široko je ruke raširio, te se čini da je grozno strašilo upravo sa njive dospelo onde nasred trotoara, strašću je sve više zanesen, sve u njemu kipi i ključa, oseća i on da je već do ropca
I tu, nasred ulice, raširenih ruku, raskrečen, razbarušen, iskrivljen, kao strašilo ptica usred njive pokrivene snegom, zastao je. Ali utom, pogodi ga neko posred usta.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vujo ga nagna da ode još jedared. Beše prošlo doba maloga ručka. Stanka se vraća iz njive s praznim sudovima, pa udari opet preko zabrana. Na istom, pređašnjem mestu, sačeka je Đurica.
Sunce beše davno izgrejalo, te se pod njegovim zracima prelivahu i blistahu polja i njive, okićene rosnim kapljicama, koje se po brežuljcima već stapahu i isparavahu.
Kad stigoše potesu, beše već svanulo. Sad se moralo ići čistinom, jer potok, krivudajući kroz njive i livade, ne imađaše ko ritom ni šiblja ni drveća, a i korito mu se beše gotovo izravnilo sa livadama.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
On je svuda najverniji i najvažniji sluga srpskog seljaka, a naj više u Banatu On poore sve njive u proleće, on preveze sazrelo žito sa dalekih plodnih pola na seoska guvna, kada dođe vreme žetvi.
Posle doručka pokazao mi je kako da ih zauzdam i upregnem u kola. Onda sam svrstan u red kola koja su vukla đubre na njive.
Ta ista sunčeva svetlost - nastavilaje ona - budi polja, njive i pašnjake i poziva ih da rastu i stvaraju hranu za ljude i životinje; ona omogućava da u vinogradima i voćnjacima sazre
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I bulji u prostor, i prenaša se mišlju kod zapuštena ognjišta. Gleda puste njive, obrađena polja, i sjeća se truda i znoja dok ga je obradio; i gleda pred sobom ogladnjelu stoku što na goleti skapava —
pošao je na njivu: lakše će ženi biti da se kući povrati, jer mu beše teško da u tuđoj kući prenoći; i kad se povrati s njive, u samu noć, čisto mu je milo što je u kući nađe. Ni reči ne rekavši, leže do nje.
vidi svojih dvoje: gledaju u nj plavim, veselim očima i pružaju k njemu ručice, kao negda kada se je dockan u suton s njive kući vraćao. Ruka mu se mače kao da će da potraži njihove glave da ih pomiluje.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Dedi, hadži-Arsi, koji je bio prvi, čuven, u bisagama para donosio, imao tolike čivluke, njive, vinograde. Čak i paše po svojoj volji birao i nameštao.
Zato je posle dugog stajanja pošao i uputio se, pored česme, naniže, gde su bile bašte i njive. Ode u onaj deo varoši koji je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih doseljenika,
Osiroteli rođak, ili sused, ili bliži poznanik, prodavao je gazda-Mladenu njive i po nižim cenama, samo da se to krije, da „svet ne zna i ne priča”.
bila ozidana zidovima, usečena ulazima mahala, dok je druga bila gola, ojendečena, i od koje su se pružale bašte, njive, polja, sela.
]”. 205 U Nečistoj krvi: „Cela ona, sa tim gornjim spratom ispred sebe, obuhvatala je sve ono polje, bašte, njive i drum kojim se ulazilo u varoš i, prolazeći pored nje, išlo gore u čaršiju.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Držala se u grču, u poslednjem uzmahu, zahvativši zubima njive i livade gde su nekad bili stanovi nejakoga cara. I branila ih od Arnauta i spahija.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Eh, kako će majke sve za njih da žive! Kako će babajke biljčice da njive! Kako će im škola biti vođa duši! Pa tek društvo, društvo, dok im primer pruži, Eh, kako će Bogu dare da oduži!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»A de! a bre!« Dok oni uhvatiše jednu vrzinu i neki jalak, kojim behu ošančene neke njive, te otvoriše vatru na turski lanac.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LІІ Putujemo. Voz nam leti. Beže polja, beže njive, Beže lipe i jablani, Pa i vrbe žalostive. Eno vidim razdraganu Jednu milu pticu malu, — Sve to vidim u tvom
„Ozdraviti mora...“ Otkud vidiš na sve četir’ strane Daljna mesta, njive i poljane; Levo Dunav, Banat, Bačka mila, Avala se desno zaplavila, A podalje ti brežuljci sivi, To je Bosna — i tu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda zađe u neko kukuruzište. Sa visine ugledasmo tamo negde oko sredine njive nekoliko šatora. — Podnaredniče, vidimo... Sad možeš da se vratiš...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vreme milo, mog dostojni gananija dani, Da vas pastir u dolini, ptičica na grani, Da vas težak s njive svoje vosklicajuć hvali, Jek odziva slavoslovi po vsemirnoj dalji!
nezavidni srebru, zlatu, Oravši rado svojima volovi, Po lepim, toplim, plodnima predel'ma, Ocena svojih žitne njive, Ručak i užinu čekajući, — Znaš, zgotovljenu prabapskim načinom Od vernih ljuba, — nevine desnice Hajdukom dali, koji
I tiha reka stranima vodama Uvis dignuta, sopstvene bregove Obara, topi tuđe njive. Gibelj su strasti bez uma krepka. Beskrvne ruke onima v četi toj.
” A ti s tvojim varljivim laskanjem u večnoj nas zadržavaš čami, Da ozbiljski koračit ne smemo: Njive su nam zarasle u trnje, Divjakinje rastu bez kalema, Po livada čkalj s dikicom vlada, Vinogradi ginu od ševara.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pa tromo stupa preda mnom uskim, utabanim putićem, koji se kao isprebijana zmijurina vijuga ispred nas kroz zasijane njive. Teško, gusto, ovlaženo žito mračasto se prelijeva i povija.
Sve ću vam kazati po redu i zakonu. To je njivica krčevina. Ja sam je iskrčio, pa velim: moja je. Oko te je njive carska šuma.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
juna po st.), rano ujutru devojke i žene beru i. c., pletu od njega vence, i meću ih na kuće, na zgrade, u njive, u lukove, na torove, itd. U vence upliću i beli luk, koji je posle lekovit.
,, 58). U seme namenjeno za setvu meće se koren od k., koji se prilikom setve zakopa usred njive (SEZ, 19, 361). O Đurđevdanu, i o Usekovanju (29. VIII), veša se k. više vrata (SEZ, 40, 64; 75).
U vezi sa k. postoje interesantne vradžbine kojima je cilj da se plod sa tuđe njive prevuče na svoju. Pri ogrtanju k. kopači ostane jedan struk neokopan, bace na njega po jednu motiku zemlje, i okite ga
Obično još domaćin ili njegov sin (a nikako žena ili kći) ukradu sa tuđe njive k. pa ga ukopaju, krišom i od kopača, u ovaj odžak i to se smatra za prenošenje tuđih plodova na svoju njivu (SEZ, 19,
prutovi pobadaju se i ostavljaju u trla, njive, bašte (GZM, 6, 374; Karadžić, 3, 1901, 121; 127; ŽSS, 1.17; SEZ, 7, 302; 14, 58; 16, 134; 17, 134; 181; 19, 40; 32,
koja se, pred početak sejanja, baca živini i stoci (SEZ, 17, 15); i ono klasje koje se, prilikom žetve, ostavlja nasred njive »za ptičice božje« (ib., 19). P. može biti žrtva uopšte u svakom kultu. Njome se npr. posipa badnjak (ŽSS, 161).
U Leskovačkoj Moravi na Đurđevdan zabadaju se vrbove grančice u njive da bi žito raslo visoko (SEZ, 70, 383), a u Gornjoj Pčinji se zabadaju »da sačuvaju njivu kako od grada tako i od žena
Pre sejanja zakopava se (nasred njive) »golemo cveće«, ili zdravac i koren od koprive (SEZ, 16, 259; 19, 361; 70, 541).
Prva pregršt semena ne baca se u prvu brazdu, nego preko njive, »za tice«, tj. za duše predaka (SEZ, 86, 96). Po pticama se i gata kakva će godina biti: biće rodna ako vrabac padne
Ovo se radi zato da se iz te njive ima šta jesti sa solju. Mnogi ukradu iz tuđe njive po jedan struk kukuruza s malo zemlje, pa ga ukopaju u ovaj odžak.
Ovo se radi zato da se iz te njive ima šta jesti sa solju. Mnogi ukradu iz tuđe njive po jedan struk kukuruza s malo zemlje, pa ga ukopaju u ovaj odžak.
Ovo treba da ne vide kopači, pa čak i da ne znaju iz čije je njive. Ovim se kao bajagi krade i prenosi rod sa tuđe u svoju njivu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Vidite! Šteta što nije sve obrađeno! — sjeti se presvijetli gospodin, gledajući njive i ledine, i pokaza rukom na nešto neobrađene zemlje. — Valja da nekoliko godina tako leži, da zemlja opočine.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne misle o državi, o ironiji, o ratu, nego svaki čas zaskaču žene gde god stignu, a žene im opet rađaju nasred njive, na pašnjacima gde čuvaju stoku. To je kod njih kao od šale.
Navukoše svakojaki šljam i kamen oko Morave. S proleća se Morava izli. Poplavi njive i livade u dolini, ljudi se iseliše iz kuća u polju i na brzinu sklepaše od pruća i blata kolibe na padinama izvan
posle oliže sablju, nikako nije bio onakav kakav je stvarno bio — preplašeni sebar koga je njegov vlastelin pokupio sa njive, tutnuo mu u ruke koplje kojim ovaj nikad nije rukovao i poslao ga ka gomili njegovih neprijatelja.
“), te seme trune po tavanima a vratimljski seljaci nemaju sa čim da zaseju poplavljene njive. Četvrtasto Bogdanovo lice, crveno od umora ili od stida, ili od straha, ili ko zna od čega već sve ne, nadulo se kao
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pod njome, u nemoj dalji, pod velom maglice sive, Zelena spavaju polja i vlažne crne se njive; Kraj sniskih ograda svuda visoka trava se pruža, Gde bršljan uzvijen ćuti i divlja vije se ruža.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
privukao me je mađiskom snagom ovamo. Noćas je pao prvi sneg i pokrio svojom čistom belinom njive i pašnjake, ali se u njoj otsjajuje i plavetnilo neba.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Zovem svoga baštovana da taj plot podigne i utvrdi, a on veli: »Ao, be, kuda se je čulo i videlo da beg čivčijama njive i bašte opravlja?« Oterah ga. Sutra preko vodeničara na redih da dva seljaka to oprave i u red dovedu.
) Vidiš ove pare, ovu kesu, ona je odvojena — to je zakupnina od njena čivluka. Od Vaskinog napoličarskog rada, od njene njive, bašte, to su ovde pare. I pare u njeno ime, u njen i moj sevdah će da idu. Od sevdaha su one došle, u sevdah nek idu!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola se vozi na njive, u kukuruz, u mlin, na salaš, u neko selo. Usput darne svojom grubom cipeletinom kočijaša u leđa, da stane, da nekoga
Sve prodao. Jedna njegova njiva, znaš čija je? naša. Dokle? Zvona zvone. Nose Nolu Lazarićku. Vječnaja pamjat, ali njive njene znaš čije su sada? — Gospa Nola pogleda u Julicu. Zaspala. — Dobro što je zaspala. Nije to razgovor za mlad svet.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zaustavih konja. Sa visine vidim svuda unaokolo samo kratke njive oivičene visokom kamenom ogradom, poneko kržljavo drvo i šipražje. Nazad ipak ne mogu. Onda napred!
Neprijateljski se redovi razređuju, ali nastupaju novi, svežiji, žešći. Polja i njive su pokrivene leševima. Naši mitraljezi sikću, a bugarska artiljerija rije po našim rovovima.
Petrović, Rastko - PESME
U jedanaest i po opelo, crkva sv. Marka. Ožalošćeni... Oči plave tvoje: njive malene neba Po kojima prstima sejao si zvezde; I misli ti kao košute što se u toplini gnezde. Ali tvoje grudi!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— To si mi ti ribarsku sreću urekao! — kaže. Baš da mu ovoga puta ne podvali! Neka stoji nasred njive i plaši svrake i dečake.. Starac sede na prag kolibe i zagleda se u polje.
I zvono je zvonilo, javljajući venčanja i rođenja, praznike i umiranja. Na njive i na livade izlivalo je ono svoju bakrenu dušu, a starac i zvono postali su vremenom toliko bliski da je zvono
Ljudi su počeli žurno da skupljaju stvari i alatke koje će poneti u novi kraj, a duša im se grčila pri pogledu na kuće i njive koje ostavljaju.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Sluge ga jašu, da ne oslepi od siline. A što on da ga ne jaše? Zar nema gde da izjaše? Čifluci, vinogradi, njive, livade... Da jaše — beg da je! I meni da je milo. Za koga ja tečem? Za koga ovako star sedim tamo u brdima, u hanu?...
Šantić, Aleksa - PESME
U polja naša Iskariot uđe, I njive naše postadoše tuđe, i na nas pade guba i rugoba... Ustaj i pođi! Jauci su česti...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Potrk sukne kroz šumu kao zmaj i dok Vanjka stigne do njive, već je tamo nakopana čitava hrpa krompira. Trpaj samo i nosi. Naravno, Vanjka je taj koji nosi.
— Avioni, avioni! — začu se s njive nečija vika. Iako nisu znali čiji su avioni, dječake spopade neobična zebnja i nemir.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zato ne smim se usuditi mnogo ni useva u suhu zemlju metati, ako popre ne uzvidim nasporavaju li se njive, — vaša srdca — iznositi rod na videlo, da se o tom pohvalim!
Pustih plahe kiše i gradom potukoh vaše voćnjake, njive i vinograde smlatih u zemlju, rod vam zemljani požeh, a vaše zlobe i tvrdinje ne mogoh skršiti ni vi k boljem prelomiti!
A pak tu je i jedna velika zubna bolest gledeći sve oko sebe konšijske bašte i njive rodne i bujne, a njegove nipodašto. Kakvo mu je srdce? Nije l' to božji mač! ...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ostani jošte malko! — zaustavlja je Mane. — Vardaj, Vaske!... Od tatka mi ostade kuća i lojze i njive... a ja si i sâm jošte kupi i spečali. Znajem si zanajat, esnaf-čovek sam... — Znajem... — Imam si dućan.