Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
nek vam je živ’ i zdrava! — Gospodin’ Ćiro, — viknu imperativno pop Spira, — ćer da ste mi ostavili na miru! Ne ispirajte usta s njom! Nju mi ostavite na miru.
Baš meni samoj je onomadne kazala kako vam zavidi što imate tako vrednu i zdravu ćer.« — »Eto, — veli ona — «... Ju slatka, baš bi’ vas molila još za jednu malu kriščicu, ova vaša dinja sve se topi u usti.
Kaže mi gđa nataroševica, između ostaloga, da nije samo oko toga bilo čiju će ’ćer uzeti. To bi mu, — kaže, — pop Spira još i oprostio; nego je on dočuo da je onaj, to jest pop Ćira, čak išao di treba
Eh, eto šta velim ja! Otkud on zna to? Ja poznajem tri gospodar-Jove u Karlovci, i nijedan nije im’o ćer Draginju. Sve koješta! Makar nije im’o druga posla. Et’ tako!
domaćin, — sva zasluga ima se pripisati vašoj poštovanoj supruzi, gospoja-Persi, jer, što kažu: »Vidi mater, pa prosi ćer!«... Daklem, ako smem uzeti sebi slobodu... u zdravlje primjerne supruge, vaše gospoja-Perse!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vikao je da je Petar Ciganin. Da mu ćer nije dao za to, da se skita po svetu, nego da bude uteha, u starosti, ocu. Hoće da je vidi na svom samrtnom času, kraj
I note. Domaćica mu je rekla da je njena ćer, baš tog dana, dobila, iz Ajzenštata, novu muziku „Der Zerstreute“. Pitala je kapetana da li svira u flautu.
A šta će biti sa njim, sad, ako ga grof otera? Valdenzer je živeo samo za svoju ćer. Svet misli da je upravnik imućan. Međutim, on, di Ronkali, zna da nemaju novaca.
Bilo je očigledno da je zabrinut za budućnost svog deteta. Posmatrao je svoju ćer tužno, a kad bi joj zatražio nešto, sa stola – čašu, hleb, ili burmuticu – rekao bi joj, tiho, samo ime stvari, a ona
On bi onda dodao, uvek, ponova: „Neka joj Bog plati što je tako dobra.“ Posmatrajući, posle toga, trenut, dva, ćer, s neiskazanom tugom.
ruku na ruku Isakoviča, on mu je priznavao da mu se, pri samoj pomisli da može izgubiti krov nad glavom, pre nego što ćer uda, u glavi vrti, kao vetrenjača. Kamo sreće, kaže, da je umro pre toga.
da joj kaže da se stidi, njihove ljubavi, da ne može i neće dalje švaler, udate žene – sunarodnice svoje, koja ima muža i ćer, koja će se uskoro udati – biti. Hteo je da se gospože Evdokije otrese, oslobodi.
Idi ti, kaže, kud te oči vode. Cigani ste vi Srblji, a ne neki privilegovani nacion! Idi ti, a ostavi mi ćer u očevom domu. Pa da na proleće vidimo. Možda će i ona naći svoju sreću. Nisi ti jedini lepotan na svetu!
Grozdin je, međutim, u poslednje vreme, bio primetio da njegova ćer, sa Trifunom, nije više sasvim sretna, pa je i njegovog bratučeda dočekao ljubazno, ali sa ljubaznošću, u koju je ljutnja
Bog neka mu plati. On je, kaže, star čovek, da još jednom udaje ćer, koju je othranio, sa svojom pokojnom Anđom, kao što laste svoj porod podižu.
On je lud, kaže, i sve što radi, radi ludo. Unesrećiće i nju i njenu ćer – neka se smiluje, i neka je ne ostavlja, ovako, Božiču. Treba da sedne, treba da sednu.
Ali ako bi se desilo da je u pitanju ćer nečija, onda da se žene, ili dadu glavu. On, nema šta da kaže Božiču. Istina je da je Tekla, kad je išla kod
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Evo, na primer, otkad je ustanovljena štednja, moja ćer je već preko sto hiljada uštedela za miraz sebi. — To vam je onda najvažnija partija u budžetu — primetim.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda maćija zapita: „A jeli ta žena još tamo? da i ja svoju ćer k njoj pošljem da dobije tu blagodet.” Devojčica joj odgovori da je iza njih onde ostala.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nije brige za to ni da se zadužim, Samo kada tebi veleljepno služim; Žena, ćer i sin mi, po najlepšoj modi, Treba samo tebi u svem’ da ugodi, A za gospodarstvo kućno nije stalo, — Kom’ bi pokraj
Kad se kolo bi hvatalo, Svaka mati njega gledi Hoće li joj ćer uzeti Da pored nje kolo igra: Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, Al’ uzima Cvet-devojče.
Kad je došlo do ketuše, Opet majke boga mole Ne bi li im ćer uzeo, Udavače boga mole Da ne ište koju drugu. Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, A uzima
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kmet mi sedi u stolu Te mi piše ikonu, I svetoga Nikolu; Ćer mu sedi u dvoru, Te mu veze maramu Da pokrije ikonu, I svetoga Nikolu.
sve dublje, a ko bi ga izvadio, taj bi bio veoma srećan«, i kad bi kroz prsten na njegovu dnu »pogledao u samu carevu ćer, vjeruje se da bi pošla za nj«.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Kako je u selu? — Kao i prvo... A da, — sjeti se ona, — ćer staroga Ante udaće se za onoga Jelića ča je iz Amerike doša. A jur je star! —A ostaviće Juru?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Đuka imao dvoje dece, Sidu i Spiridona, a Nića samo 'ćer Sosu. Pa tako... – 'Ajde pa sad! – upada u reč opet Bora. – Pa ovaj zapeo od Čarnojevića, pa će sad da pređe na