Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U prvim kolima, pod arnjevima, nagnuta nad kolevku svoje ćerčice, sedela je Ana. Bila se oporavila od porođaja i bila je opet lepa, crna, savitljiva, kao tigrica.
Dan kada je pošao, sa gospožom Sofikom Andreovič, i njene dve ćerčice, bio je, tog avgusta, dan poslednje Mesečeve četvrti. Trifun je poručivao Pavlu da je to trenutak za udovca.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ostavivši dve svoje ćerčice u selu, došla je bila da stanuje, poslednja dva dana, u jednom kućerku pokrivenom trskom, kod obora, na vodi, samo da
što joj je već sinoć i celu noć ponavljao: savete za njenu seobu k bratu, u Zemun, savete za kupanje mlađeg deteta, manje ćerčice, koja je imala neku bolest na koži, uveravanja o svom putu kroz Štajersku i Bavarsku, o kratkom ratu, u kome će jedva i
To nije bila ona rano udata, visoka devojka, ni ona divna mlada sa glavom svoje ćerčice na dojci, ni ona puna, grudata žena, koju je čuo kroz zid kako se celu noć cmače i kako mumla.
Hvataše je za ruku i milovaše je po kosi, sve češće. Podižući je jednom, uplakanu, sa postelje bolesne ćerčice, on je uze ispod pazuha i poljubi, dršćući celim telom. No i to, što beše jasno, ona učini nejasnim i rođačkim.
Jeza je pređe samo kad nasluti, koliko se sad, svakako, brine za svoje ćerčice. Želela je da vidi šta će joj dever učiniti, kad jednog dana potpuno poludi.
Čak i sa njenog krila, njene su ćerčice pružale ruke prema daljim stvarima, kao prema nekoj drugoj obali, za koju se otimahu vrišteći, kao iz ruku nekog džina.
Radičević, Branko - PESME
Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka behu lepotice. I tako sam pesmu dovršio, Pa te molim, pobratime mio, Oprosti mi što mi nije bolja, A
jednolike A očine slike i prilike, Još očina srca i desnice, Ta desnice pa još i srećice; Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka beu lepotice.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
na Dunavu, idem u Ilanču preko Temišvara, gde moja mati ima, na groblju, pored groba mlađeg Radičevića, grob svoje ćerčice, koja je umrla posle jednog pada sa klupe, za šta je bila kriva jedna dadilja, i grob svog malog sina, koji je umro
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Hoćeš?... Siroče: Poklona ćeš mi dati? Gospođa u crnini: Daću ti haljine, cipele moje ćerčice, daću ti njen krevet... bićeš kod mene... Siroče: (Hvata je za ruku.) Kod tebe? Gospođa u crnini: Jeste...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tek bi je premerila od glave do pete pogledom koji je malu dizao s mesta. Tražila je od svoje ćerčice razne usluge, pa čak i da propira njene haljine. — Nema tu ništa da se pere i trlja, čisto je to.
Nova praksa kao da mu je godila. Stane pored ćerčice, miluje je po glavi i počne da joj priča. Sve tako stojeći priča ponekad vrlo dugo, i lepše od lepšega, o deci i