Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA Sadržaj GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA
DVADESET TREĆA 179 GLAVA DVADESET ČETVRTA 191 GLAVA DVADESET PETA 197 GLAVA DVADESET ŠESTA I POSLEDNjA 214 POP ĆIRA I POP SPIRA PRIPOVETKA Svome ujaku Jovanu Đorđeviću profesoru Velike škole GLAVA PRVA U kojoj su opisana dva popa,
čekaju vas u porti pred crkvom, da krstite novoroždenog mladenca mužeskog pola Neci Prekajcu. (Arkadija je, kao i pop Ćira, mrzio na Vuka i njegove reforme, po kojima se čovek ne može razlikovati od paora).
To su ona ista dva popa čijim sam časnim imenima kao naslovom ukrasio ovu pripovetku; to su pop Ćira i pop Spira. A obojica su imali još i svoje nadimke; pop Ćira se zvao i Pop Hala, a pop Spira: Pop Kesa.
A obojica su imali još i svoje nadimke; pop Ćira se zvao i Pop Hala, a pop Spira: Pop Kesa. Zašto su onog prvog prozvali pop Hala, čuli ste, a zašto ovog drugog pop
Ovaj nesretni nadimak, na koji se pop Spira onako isto tužio kao i pop Ćira na svoj, dobio je on odavno. Ako je verovati onome što priča gospoja popadija Ćirinica (a to je prisna prijateljica
Oženili su se iz istoga mesta u kome danas popuju. Pop Ćira uzeo gospodin-popinu, a pop Spira tutorovu ćerku; ni jedan iz ljubavi.
! A bio je zaista i nagrađen, jer pop Spira je imao crven, a pop Ćira samo plav, običan pojas. A to je bila formalna »jabuka razdora« između popova, a još više između popadija.
svinčeta i kožurice i masti i kobasice i krvavice, pa ponekad i neku švarglu, ma i najmanju; tako isto radi i pop Ćira i šalje pop-Spiri. A primeru supruga svojih sledovale su i domaćice.
« — O, o, o! — začu se iz pop-Ćirine kuće, kad stupiše u sobu. — Kakva sreća, kakva sreća! — veli pop Ćira, pa se diže od stola, briše bradu od jela i ide u sretanje.
— Kol’ko to izbi? — Sedamnaest, ali to je upravo dvanaest... Morate uvek pet opcigovati, — veli pop Ćira, — pa onda je taman tačno toliko sati. — Pa pre ste opcigivali četir? — The, pre onako, a od nekog vremena ovako.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
109 »Limunacija« na selu izišla je u Beogradu 1896 (drugo izdanje u Beogradu 1912). Pop Ćira i pop Spira, u dva izdanja (Karlovci, 1898. i Beograd, 1911). Vukadin (Zagreb, 1903), Zona Zamfirova (Beograd, 1907).
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A trn, crn, zao, imenom Ćira, pun oštrih bodlja ko divlja ruža svakoga dira, sve ruku pruža, taj ne da, bogme, nikome mira.
Naiđe jagnje otud od sela, lopta, sva bela, mekoga runa, a Ćira njega očupa svega; ko sneg se beli na trnu vuna.
Opet, pred veče, ide goveče, ozbiljan korak i oko tužno, kad opet Ćira, derište ružno, krajičak ščepa kitnjastog repa i začas: frk! — načini sebi dlakavi brk.
“ Nji-nji Kobilić to putem grabi, a trn i njega pa za rep zgrabi! „Ti nemaš vune, al daj mi strune, na vetru Ćira hoće da svira.“ Prođe i seljak, starina neka, napola gluh, a Ćira njega cap! — za kožuh. „Ne diraj, vraže!
“ Prođe i seljak, starina neka, napola gluh, a Ćira njega cap! — za kožuh. „Ne diraj, vraže! — starina kaže — Vidi, budale! Ta meni, starcu, nije do šale.
— za kožuh. „Ne diraj, vraže! — starina kaže — Vidi, budale! Ta meni, starcu, nije do šale.“ Ne sluša Ćira što starac priča, već viče, preti: „Daj kožuh čiča! Ja sam činovnik staroga lika, sakupljam porez od prolaznika.
Ja sam strog, znate, svi meni plate.“ Zastade čiča, nešto se seti, čelo se mreška, a brk se smeška, dok Ćira preti. Brzo će čiča da mu se sveti.
“ Tako se Ćira, grabljivac, smiri, pakosnim okom iz rupe viri, a bodlje spremne, sve strela suva: opasan stražar livadu čuva.
“ U podne u vis magla se diže, odnese guske mesecu bliže. Pijan od magle kao od vina voz, mali Ćira, skrenu sa šina, pusti se šorom, pa ravno ide pred kuću trošnu starice Vide, do samog praga sporo se penje, šišteći
Odžak se dimi, pištaljka svira, a babe viču: „Evo ga, Ćira!“ Znate li dedu? Hrabar je on, auto pozna, kamion. Kola bez konja! Đavolja sprava! Tu ti je večno u torbi glava.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
„Da padnu kuskuni s neba, „Vujašu bi se o vratu objesili“. Daće bog, rodiće zob, neće biti Ćira bez vodira! — Rekao neki Ćira kad je kosio livadu, te svaki čas morao ići na potok da pokvasi brus, jer vodir nije
Daće bog, rodiće zob, neće biti Ćira bez vodira! — Rekao neki Ćira kad je kosio livadu, te svaki čas morao ići na potok da pokvasi brus, jer vodir nije imao, a uzdao se u zob.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Možeš smerat’ mnogo „šetnja“, Čupavih članaka — Bez poziva na pretplatu Nemaš opanaka. Đuka, Šuka, Ćira, Spira Mogu stat’ na glavi — Bez poziva na pretplatu Lađa im se davi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Zona Zamfirova) kao i raskošan humor i slike ravničarskog ambijenta u njegovom glavnom delu - humorističkom romanu Pop Ćira i pop Spira.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
s profesorom matematičarem kojega je obožavao, i odjedared je zajecao, usred razreda, tako tužno i očajno da se prof-Ćira skoro na kolena bacio pred njim.
Ta je poza profesora Ćire posle ovekovečena u stihovima i u crtežu, i zvala se, sasvim u gimnaziskom stilu: Prof-Ćira pod iracionalnim korenom. Milan je objašnjavao svoj ispad: Kad volim, svejedno, devojka ili prof-Ćira, poginuću.
Milan je objašnjavao svoj ispad: Kad volim, svejedno, devojka ili prof-Ćira, poginuću. Branko se približuje, Milan ga ne opaža.
A ovako, ne mogu... „Promenio” sam se, kako mi danas reče tvoj prof-Ćira matematičar, koga sam evo, stigao pre nego što sam mislio. — Branko, sve je od Boga!... nemoj huliti...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
događa po zamisli štabova, koji često pripisuju sebi u uspeh i pobedu koju je po svome nahođenju izvojevao neki kaplar Ćira, sa svojom desetinom. Rat vode niži komandanti, koji se samo staraju, ukoliko je moguće, da sprovedu lepe želje viših...