Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ma to bile i švapske arije; a kad je bio zlovoljan, Melanija je ostavljala klavir i nije smela da svira ni omiljenu pop-Ćirinu pesmu: »Sjajni mesec iza gore«, jer pop-Ćira se toliko puta u ljutini zarekao da će ga svega sekirom razlupati, ili ga
O, Spiro, spavaš li? — A? — Spavaš li, reko’? — Spavam, mani me... — A mora li gospodin Pera uzeti baš pop-Ćirinu Melaniju, kad je dobio za učitelja? — A? — Hu — huknu gđa Sida. — Mora li učitelj uzeti Melaniju?
Grdna prašina i pleva letela je i padala, blagodareći pospešnom vetru, na pop-Ćirinu kuću baš kad su izašli da se šetaju, a rešeto je užasno zablebetalo i lupalo, da je Melaniju formalno ućutkalo, i ova
kao ogromna lavina koja zatrpa čitave kuće, — tako je i taj glas od jutra do uveče narastao i formalno zatrpao pop-Ćirinu i pop-Spirinu kuću!
Pera do ovoga nesretnog slučaja. Ali sada, kao častan čovek, pređe sasvim na stranu pop-Ćirinu, i odsudno i skoro otvoreno stane protiv pop-Spire. A nije ni čudo.
Frau-Gabriela je dakle ovo dana najčešće svraćala u pop-Ćirinu kuću. Tu je pomagala i ručala, a tek je posle vereče odlazila.