Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KIR JANjA: Pan metron ariston¹, krasno grčko mudrost. Sve sos mera, sve sos mera, pa ćiš dođiš do velika slava. Ama prokleto sadašnje svet oći sve visoko: oći mamuzu, oći bal, oći kafana, oći svilena kadifa.
Sediš kako milostivo gospođa, čekaš dvanaest sata da jediš, da pijš, da spavaš. Što ćiš da jediš, što da pijš? Što si stekla? Kad je bilo rat, kad je bilo kugu, da mori malo toliki ljudi?
JUCA: Gospodaru, vreme je već da se jedanput i ja s vami kao žena sa svojim mužem razgovorim. JANjA: Što ćiš da govoriš, da mi praviš šteta?... JUCA: Kad ste me prosili, vi ste meni ono obećavali što bi i za groficu mlogo bilo.
JUCA: Ja sam činila što je god bilo moguće, ali vidim da je to sve badava. JANjA: Dušo Juco, što ćiš ti sos mene? JUCA: Oću da mi šešir kupite. JANjA: Ama, za ime boga, nema, more, krajcari! Kako da ti kupim, de?
!! Krasno špekulacija! Haris to teo!⁴... Pero, sinko, iziđi malo u avlija. PETAR: Kazaću mu. JANjA: Šta ćiš da kažiš? PETAR: Da vam je po volji. JANjA: Smeteno, gluvo! Iziđi u pole, kad ti kažim Evo vako, ja!
) dušo Juco! POZORIJE 5. JANjA i JUCA JANjA: Dušo Juco! Ja ću da idim po moja špekulacija. Šta ćiš ti da radis? JUCA: Ima se šta raditi. JANjA: Da sediš ovde, da se ne makniš: da čuvaš tvoja kuća, znaiš?
slatku papu, mi govori gorku papu, mi govori nestrećnu papu, mi govori papu što ći da ti uvati groznicu; papu, što ćiš da propadniš; tako ja, kako ednu veliku galiju na široku moru. MIŠIĆ: Zašto se vi pečalite onde gdi se možete pomoći?
JANjA. Ti nemaš pametu u glava, ti imaš u glavu đubru! More, vidiš kolika šteta u kuću, more? Što ćiš da si kitiš? Skini štrimfli i cipeli, kukavico, i pravi tamo blato da krpimo šupa.
PETAR: Šta veliš? JANjA: Ubio ti mati božija, sos jedna prokleština na moja glava! (Viče što god može.) Što ćiš ti kod mene? PETAR: Ta šta vičete tako, nisam ja gluv! Eno neki ljudi čekaju tamo na vrati.
To i šteta što ne si može da plati. Što ćiš sad? Da budeš siromah Iros pod tvojom starostom, kao što kaži mudro grečesko slovo, da budiš siromah Janja.
Da čekaš krajcara, i ne dobiiš, i da umreš od glada. Doći kir Dimu, išti svoja obligacija, što ćiš da mu daš? Da ti baci u procesu da izgubiš tvoja kuća. Oho, oho! Stani, Janja!
(Čuje se lupa na vrati.) JANjA: Ko-j to? JUCA (iza scene): Otvorite! JANjA: Što ćiš? JUCA: Otvorite, imam da vam štogod kažem. JANjA: Ne mogu, imam poso.